Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

DS borba kroz teoriju bez prakse

Povodom predstojećih praznika, pa sve do prolećnih istorijskih izbora, uz jednu prigodnu žensku predizbornu poruku, želim samo još jednom da Vas podsetim da neću glasati za vas!

Povodom međunarodne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, 25. novembra oglasio se subotički Forum DS žena. Pod radnim naslovom “NISI SAMA”, pomenuti saosećajni ženski ogranak nas naivno podseća na “dve stvari koje danas ne poznaju granice. Ne poznaju rasne, kulturološke, verske i druge različitosti. Prva je ljubav, a druga nasilje”, podseća nas I edukuje stranka koja, poput tihog ubice naroda, već godinama nesprečavanjem daje legitimitet raznim oblicima nasilja, nepoštovanja ljudskih prava, omalovažavanju, vređanju, obespravljivanju građana… Zatim, predavajući se potpunom ispraznom literarnom ludilu, ženskom ogranku nije dosta!

Delove saopštenja vam donosimo u izvornoj formi korigovane e-međunaslovima:

Prva je ljubav, a druga nasilje “Prvoj je najčešće inspiracija žena, u životu, u literaturi, filmu, muzici…Od druge, najčešće pate žene, u porodici, u partnerstvu, u kući, na radnom mestu, na ulici…”

Opišite nam vašu svakodnevnu, da ne kažem, konstantnu DS borbu kroz teoriju bez prakse? “O nasilju nad ženama se govori, piše, svedoči. Protiv njega se bori na različite načine, gotovo svakodnevno. Javnosti se posebno skreće pažnja na ovaj problem u danima od 25. novembra do 10. decembra svake godine, u akciji „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ koja se istovremeno odvija u više od 160 zemalja u svetu.”

Ne znamo da li ste obavešteni da Subotica od početka 2010. god. NEMA Sigurnu kuću za žene. Šta bi ste utešno, onako deesovski moderno, evropski optimistično poručile ženama koje svakodnevno trpe bilo koji oblik nasilja u društvu? “U Vojvodini se sprovodi Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, žrtve sve češće prijavljuju nasilnike, i imaju mogućnost da sigurnost i utočište pronadju u skloništima koje znamo kao „Sigurne kuće“. Ali, sigurna kuća svake žene, treba da bude – njena kuća. U toj kući žena je ravnopravna, i kad radi i kad odlučuje. Demokratska stranka, kao moderna evopska partija tako vidi svaku kuću, na tim principima insistira gradeći dalje društvo u kojem je svako siguran i s jednakim mogućnostima bez obzira na pol, rasu, političko ubedjenje, veru ili naciju, stvarajući od naše zemlje poželjno mesto za život.”

Želite li poslati još neku poruku podrške svojim sapatnicama, neku ohrabrujuće glupu, onako, fejs tu fejs? “U kampanji šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, Forum žena Gradskog odbora Demokratske stranke Subotica, šalje poruku svim ženama: NISI SAMA! Nisi sama kad trpiš nasilje, nisi sama u borbi za to da se ravnopravno školuješ, nisi sama kada treba da se izboriš za alimentaciju, ili za to da imovina glasi na tvoje ime, da budeš jednako plaćena za isti posao koji radi muškarac, za to da pokreneš sopstveni posao i dobiješ podršku za to.”

Šta bi ste poručili Deda Mrazu? “Dokažite ženi da nije sama. Dajte joj prednost pri zapošljavanju. Uvažite njene kvalifikacije. Pružite joj šansu da rukovodi preduzećem. Omogućite joj prekvalifikaciju. Prenesite vašim čitaocima, gledaocima i slušaocima ovu poruku i tako doprinesite da u narednim godinama više ne pričamo o ženama kao žrtvama nasilja.”

Pretučen azilant, dobar azilant Kolika je nesebična briga o ljudskim pravima u ovom gradu dokazuje i odnos policije, lokalne vlasti, kao i institucija prema azilantima koji već nekoliko meseci ilegalno borave u našem gradu. Nikog od nadležnih institucija, kao ni lokalnih medija nije zanimalo, takozvano, ispitivanje verodostojnosti video snimka jedne mađarske TV ekipe koja je zabeležila “navodna” šikaniranja azilanata od strane subotičke policije. Ovakav vid miroljubivo-tolerantne harmonije koja se ogleda u poštovanju ljudske različitosti i dostojanstva, metastazirala je i dosegla poslednji stadium bolesti čiji su simptomi maltretiranje, batinanje i spaljivanje ličnih stvari ljudi koji su ilegalno usli u Srbiju, a za uzvrat nisu ponudili malo svežeg keša, te su mrka uniformisana lica bila primorana da ih disciplinuju. Usput, koža im je zastrašujuće drugačija, tamnija od naše, smrde i govore nekim čudnim jezicima koji mi ne razumemo.

U skladu sa zakonom, trebalo bi da budu smešteni u određene institucije, a umesto toga hodaju bez dokumenata i žive u nehumanim uslovima – dok se potpuno ne smrznu.

Inače, tu je i ovaj neprijatan Međunarodni dan osoba sa invaliditetom koji se žale da žive u izuzetno teškim uslovima, da bez obzira što zakon nalaže poslodavcima da na 25 radnika moraju da zaposle jednog invalida, to se najčešće ne poštuje. Znate li dragi Mayore, oni ne mogu onako kao npr. Vi ili ja da odu u ambulantu, apoteku, kod zubara, kod ginekologa, na bazen, a i onaj kombi koji je grad poklonio ovim ljudima je stalno u kvaru, a kad nije, može se koristiti u prepodnevnim časovima?! Da li to znači da im se ostatak skrhanih ljudskih prava od podneva ukida?

Povodom predstojećih praznika, pa sve do prolećnih istorijskih izbora, uz jednu prigodnu žensku predizbornu poruku, želim samo još jednom da Vas podsetim da neću glasati za vas!

::

Još mi je ostalo malo mentalne snage da analiziram ili da pokušam sam sebi objasniti već sto puta objašnjeno, otvoreno, proslavljeno, zapečaćeno, odlikovano i frenetično nahvaljeno delovanje vlasti prema problemima svih vrsta koji su nas zadesili, a i oni koje je trebalo preventivno odbiti štitom nacije, našom nadasve profesionalnom vojskom. Svi su specijalci, brate. Nema više ni jednog običnog vojnika!?

Dolaze izbori. Valja se pripremiti za tako svečani čin – tekovinu demokratije (doduše i prije smo glasali) koju treba iskoristiti na najbolji način. Kada se kaže DEMO(s), a misli se na narod, to nije isto kao demo-snimak slikom ili glasom. Ako je demo-snimak, reklamna i skraćena verzija pravog sadržaja, onda bi mogući prevod demokratije bio „VLAST NARODA U POKUŠAJU“. Čini mi se da takva kvalifikacija vlasti sasvim odgovara stvarnosti. Postavlja se pitanje da li da pokušavam da vladam kao član naroda ili da to ostavim izabranima. Šta ima ja tu da se petljam kada izabrani tačno znaju šta hoću, brane me od životnih iskušenja, zala i nemami ovozemaljskih. Zato su i izabrani. Počeli su da sarađuju tešnje i sa onima na nebu pa će mi verovatno osigurati i čistu prošlost. Kada se preselimo gore, vredi samo prošlost, pa nije nevažno kakva je. O budućnosti sa manje razmišlja u ovoj fazi razvoja.

Kako se odvijao život između dva glasanja i nije tako važno pitanje. Ako pobede ovi što su sada na vlasti, život nam je bio stalno iznad pozitivne nule u dosta strmoj uzlaznoj putanji. U nekim delovima zemlje se ova tendencija više izražavala u ostalima manje. Sa prosekom moramo biti sasvim zadovoljni. Kreiranje dobre volje je prilično zavisilo od tranziciskih tj. prolaznih problema pa se povremeni gnev naroda smatrao kao svesni rizik prepisane terapije. Da zaključimo – za vreme DSa bilo nam je uglavnom sjajno.

Ako pobedi alternativna ponuda, životarili smo u tegobama, beznađu, neafirmisani u Evropi, izgubili Kosovo, izgubili radna mesta, fabrike, haos do haosa. Za to je sve kriv DS jer nije znao tj nije imao kadrova da pokrije sve zadatke koje je diktirao tempo. Sada bi oni “da dođu” pa će da pokažu šta je to rodoljub. Sada će da se uredi situacija u zemlji, svetu i šire. Oni su „prepoznali“ sve probleme i imaju za sve lek samo, kao opozicija, nisu došli do izražaja unatoč zdušnom dizanju prstiju i upotrebom još nekih isturenih delova tela u skupštini. Gazda im je robijaš pa su i tu u trendu sistema vrednosti.

Kažu ljudi da posle partije i kralj i pion idu u istu kutiju. Obično se u sledećoj partiji menjaju boje no ja sam „obavešteni optimista“. Mislim da ćemo opet početi sa crnim figurama bez obzira na rezultat izbora. To ti je kao kad biraš figure a u obe šake je po crni pion.

Neko vara ili je i to normalno!?

Pre neki dan, otvorih mail i sune mi pred očima na pink podlozi sledeći upozoravajući tekst…

Regarding your account: suboticainfo

The YouTube Community has flagged one or more of your videos as inappropriate. Once a video is flagged, it is reviewed by the YouTube Team against our Community Guidelines. Upon review, we have determined that the following video(s) contain content in violation of these guidelines, and have been disabled:

• Partneri najbolje vrše preventivni pregled dojke – (suboticainfo)

Your account has received one Community Guidelines warning strike, which will expire in six months. Additional violations may result in the temporary disabling of your ability to post content to YouTube and/or the permanent termination of your account.

For more information on YouTube’s Community Guidelines and how they are enforced, please visit the help center.

Sincerely,

The YouTube Team

***

Bio sam, blago reći, iznenađen!?

Rezime “sincerely maila” je ustvari sledeći…

Dobio sam  opomenu sa rokom trajanja od 6 meseci u kom periodu ne bi sebi smeo dopustiti da mi se desi sličan propust jer bih onda mogao doživeti da mi se kompletan nalog obriše sa neta. U opomeni i uputstvu o pravnom leku stojalao je naravno da se mogu žaliti ali da stanoviti “judge” odlučuje o tome i da je malo verovatno da će mi se žalba pozitivno rešiti.  Setih se filma “Brasil” gde je jedna tipografska greška u totalitarnom sistemu, ne tako daleke  tamne budućnosti čovečanstva, stajala čoveka glave, a ovde na Youtube-u pored toliko mekih porno video klipova i ostalog đubreta, ja dobijam opomenu za prilog gde se vidi veštačka dojka.

Ali…

Saznanje da bi mi nalog na  YouTube bio obrisan me je zabrinulo iz jednostavnog razloga jer 80% (od trenutno 1961) tih priloga su “izjave” – dokumenti, relevantnih osoba iz našeg grada za poslednje tri godine. To je  neka vrsta online podsetnika ako neko zaželi da pogleda kako se govorilo o nekoj temi . Brisanje, nestanak tih priloga, bi bio jedan hendikep za www.subotica.ifno.

Dakle da vidim malo detaljnije ko se to žali kome ?

Ko predstavlja YouTube Community?

Verovatno sve one koji su registrovani na tome sajtu. Znači neki član je označio da je dotični video prilog narušio, Community Guidelines, pravila ponašanja zajednice YouTube,  i onda je  YouTube Team ( verovatno administrator-i ?) na to skretanje pažnje reagovao,  pogledao i zaključio da je ta primedba na mestu i ja dobih ukor.

A ko su administratori?: pomislih; s obzirom na nivo uploada na YouTube to nije verovatno da su osobe – ljudi od krvi i mesa, angažovani da pregledaju – cenzurišu sve sadržaje koji se postavljaju na dotični net. Biće da su to ipak softveri “engini”,  koji prepoznaju (recimo facerecognition)  određene oblike  i po algoritmu procesuiraju priloge.

Da li to znači, da treba da pregovaram, komuniciram, sa mašinom…

Kako dalje?

Tada odlučih da pogledam malo detaljnije YouTube’s Community Guidelines da vidim gde sam pogrešio.

Inače tema dotičnog video priloga je bio prikaz  tehnika otkrivanja mogućeg raka dojke kod žena, koji je bio snimljen na jednom od bazara zdravlja u centru grada, i smatrao sam ga korisnim, edukativnim i zato je i bio stavljen u izveštaj.

I po čitanju “preporuka” na YouTube svatih da onaj koje “tipovao” prilog kao neprimeren, de fakto, nije razumno biće.  Jer pod  “Sex and nudity”  sekciji eksplicitno stoji, igrom slučaja, baš naveden taj primer, kao izuzetak .

Da vidimo…

Most nudity is not allowed, particularly if it is in a sexual context. Generally if a video is intended to be sexually provocative, it is less likely to be acceptable for YouTube. There are exceptions for some educational, documentary, scientific, and artistic content, but only if that is the sole purpose of the video and it is not gratuitously graphic. For example, a documentary on breast cancer would be appropriate, but posting clips out of context from the documentary might not be.

“Dokumentarac na temu raka dojke bi bio odgovarajući…”

To mi je bio argument da mogu da se žalim na opomenu. Ipak, nisam baš bio siguran u rezultat žalbe.

Klikuo sam na dugme “žalim se”, uneo svoju odbranu video priloga navodeći dotični citat, naravno  na engleskom,   i kliknuo “potvrdi”.

Mislim da nije prošlo 24 sata…

Regarding your account: suboticainfo

The YouTube Community has flagged one or more of your videos as inappropriate. Once a video is flagged, it is reviewed by the YouTube Team against our Community Guidelines. Upon review, we have determined that the following video(s) contain content that may not be suitable for all viewers:

Partneri najbolje vrše preventivni pregled dojke

As a result, we have age-restricted this content.

For more information on YouTube’s Community Guidelines and how they are enforced, please visit the help center http://www.google.com/support/youtube/bin/answer.py?answer=92486.

Sincerely,
The YouTube Team

***

Neko, ovog puta čovek izgleda,  ipak je bacio pogled na taj prilog i uvideo neosnovanost “tužbe”  člana YouTube Community.

Ali da se baš ne izblamiraju, označili su ga da nije prigodan za sva godišta gledalaca.

Zaključak vodi tome da www.subotica.info u dogledno vreme mora naći sopstveni server za video priloge  da ne bi “omaškom” dežurni robot-cenzor Youtube dao crveni karton autoru teksta.

Na predlog DS-a lokalni parlament je doneo odluku o konzerviranju do sada izgrađenih delova bazena u Dudovoj šumi koji je, inače, trenutno drugi najveći bazen u izgradnji u Evropi, i to posle onog koji se gradi za potrebe Olimpijskih igara u Londonu. Od 1995. do danas uloženo je oko 2 miliona evra u neizgrađen bazen u Dudovoj šumi. Međutim, niko ne zna po čijim su se džepovima ova sredstva toliki niz uzaludnih godina prelivala i nestajala

Na nedavnoj sednici Vlade Srbije doneta je odluka da se 536 miliona dinara iz Programa podrške građevinskoj industriji Srbije, namenjenih završetku izgradnje kompleksa nesuđenih zatvorenih bazena ”Dudova šuma”, preusmere u izgradnju novog, zatvorenog, gradskog bazena na Prozivci, najavljeno je pre nekoliko dana na press konferenciji subotičkog gradskog odbora Demokratske stranke.

Za nekih sedam meseci se predviđa završetak brand new DS bazena, taman na vreme, kako bi ste blagovremeno, u naletu euforije i duboke amnezije, na vašim izbornim listićima zaokružili žuto-plave redne brojeve.

Kako reče Modest Dulić Skromni, “zbog grešaka prethodnih rukovodstava lokalne samouprave, subotičani više od 15 godina čekaju da dobiju bazen”.

Dakle, ne čekaju nova radna mesta, ne čekaju bolji životni standard, ne čekaju smenu ove vlasti – oni nestrpljivo čekaju izgradnju novog zatvorenog bazena!

Nemam ništa protiv sve intenzivnijeg razvijanja i izgradnje MZ Prozivka koju naseljava veliki broj građana i DG Dulićevih zgrada. Međutim, centar grada je razoren, gotovo mrtav, a pored toliko egzistencionalnih prioriteta, nakon 15 godina, DS dolazi do spektakularnog otkrića da je prethodna gradska vlast strastveno žudela za stvaranjem megalomanskih projekata od kojih se, nekako uvek, odričemo pred neke nove izbore, uz neizostavno prebacivanje odgovornosti jednih na druge.

Subotica je London

Na predlog DS-a lokalni parlament je doneo odluku o konzerviranju do sada izgrađenih delova bazena u Dudovoj šumi koji je, inače, trenutno drugi najveći bazen u izgradnji u Evropi, i to posle onog koji se gradi za potrebe Olimpijskih igara u Londonu.

Od 1995. do danas uloženo je oko 2 miliona evra u neizgrađen bazen u Dudovoj šumi. Međutim, niko ne zna po čijim su se džepovima ova sredstva toliki niz uzaludnih godina prelivala i nestajala.

Lokalni odbornici su takođe odlučili da se postojeći projekat izgradnje subotičkog stakleno-betonskog Pozorišta svede na realne, finansijski dostižne i Subotici potrebne mere”. K’o da bilo ko u ovom gradu zna šta to znači – finansijski dostižna subotička mera.

Ali to nije sve! U svom televizijskom obraćanju, tekući gradonačelnik Dulić Town-a je izjavio da će građani sve to moći da prate uživo – 24 sata putem web kamera na budućem gradilištu!

Jedan od mojih kolega je prokomentarisao Ma, boli građane kua za bazen kad nemaju od čega da žive! Sigurno nećemo kolektivno da sedimo i da dvadesetčetvoročasovno voajerišemo web izgradnju bazena na Prozivci! Kad bude gotov, dobro će nam doći da se lepo bacimo u njega i udavimo!”

Istina je da nismo umrli, ali nismo ni živi

Ne zaostaju ni moderniji modeli borbe za biračko telo – putem nacionalnih saveta. Za vreme popisa stanovništva, imali smo uvertiru predizborne kampanje svim raspoloživim nacionalnim sredstvima, ulivanjem straha u nejake građanske kosti – ratove bilbordima i uznemiravanje građana pozivima na kućne adrese. Izjasni se ovako, izjasni se onako… Zatim, neosnovane zločinačko-bahate smene direktora u mađarskim medijima, čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara, tj. SVM, samo su uvod u sve prljaviju i primitivniju predstojeću političku kampanju.

Sve intenzivnija medijska bombardovanja saopštenjima, kao i međusobna optuživanja između DS i SVM zvuče toliko otrcano, jadno i balavo. Jedini osećaj koji izazivaju u meni je Gađenje.

Ovakvo stanje, da ne kažem, sranje, posledica je nekontrolisanog političkog kurvanja, lopovluka, laži na svim nivoima vlasti, korupcije u državnim institucijama, javnim preduzećima, ustanovama.

Ako se ja pitam, k’o što se ne pitam, ne vidim nikakvu razliku između aktuelnog i možda budućeg kriminalnog DS&DSS tabora, kao ni mogućeg idiotsko nespojivog SVM&SNS koalicionog saveza. Svi su savezi isključivo finansijsko-interesnog tipa i u kontinuitetu se služe zaretarđivanjem narodnih masa koja im to zdušno i dozvoljava.

A šta ćete Vi da radite na dan izbora?

Hoćete li da nastavite da kukate po kafićima i facebook zidovima ili ćete da pokažete svoj prezir prema strankama i političarima koji se danas razlikuju isključivo po JMBG brojevima iz ličnih karata.

Želite li ponovo da im date četvorogodišnji legitimitet da vam gaze po smrskanim ostacima života? Ili ćete da preškrabate glasački listić, ostavite neku prigodnu poruku i nacrtate nešto bezobrazno?

Nego, dragi gradonačelniče, šta mislite kada bi smo, recimo, one web kamere preselili sa gradilišta u lokalnu samoupravu – na samo 24 sata?

::

Subotica je grad koji više ne stanuje u građanskoj državi. Tokom čitavog XIX i XX veka prolazeći kroz razne države i društvene sisteme: monarhije, republike, prvobitnu akumulaciju kapitala, kapitalizam, socijalizam, ono što je bilo konstanta za ovaj grad je princip građanskog društva, to jest nikada nije bilo ozakonjeno da jedna nacionalna zajednica tutoriše (teroriše) bilo koje kulturne, a naročito ne obrazovne institucije (izuzev ako ih nije sama osnovala).

Zakon o nacionalnim savetima doneo nam je jednu drugu stvarnost. Mađarski nacionalni savet (MNS) proglasio je sve srednje škole na teritoriji grada Subotice za škole od posebnog nacionalnog interesa za Mađare. U strategiji obrazovanja MNS stoji da je u školama koje su od posebnog nacionalnog interesa za Mađare cilj ne samo školovanje na mađarskom jeziku, već i obrazovanje u duhu mađarske kulture. U Subotici, sem u Gimnaziji „Kostolanji Deže“, u kojoj je nastava samo na mađarskom nastavnom jeziku i čija je osnivačka prava pre dva meseca preuzeo MNS, u svim ostalim školama nastava se u većini izvodi na srpskom nastavnom jeziku. Pitanje koje se svakom trezvenom čoveku postavlja je sledeće: Zbog čega bi Srbi, Bunjevci, Hrvati, ako su u većini, išli u školu koja sprovodi obrazovanje u duhu mađarske kulture? Mora li škola na to da pristane? Šta ako se Savet roditelja pobuni protiv ovoga „duha“ i novonastale situacije? Zašto je pravo MNS saveta da uperi prstom u bilo koju školu u Vojvodini i kaže: „ovo je od posebnog nacionalnog interesa za nas“, jače od prava većine u toj školi koji ne mogu da uzvrate i kažu: “mi smo građani Srbije, živimo u građanskom društvu i želimo da se naša deca školuju u duhu građanske države“?

Dolazimo do brisanog prostora. Zakon o nacionalnim savetima tu mogućnost prosto nije predvideo, jer čuveni protagonista ovog sumanutog Zakona, gospodin Svetozar Čiplić nije računao da će MNS tražiti da se u Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru, nastavljaču tradicije srpske Preparandije, koja ima 581 učenika na srpskom i 36 učenika na mađarskom jeziku, učenici školuju u „duhu mađarske kulture“. Učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ u Subotici u kojoj se oko 712 učenika školuje na srpskom jeziku, 92 na hrvatskom, a 213 na mađarskom, takođe moraju po Zakonu o nacionalnim savetima da se obrazuju u ovom „duhu“. Školski odbor ove Gimnazije je ovakvu „ponudu“ odbio. Učinio je to i školski odbor Politehničke škole. Zakon, međutim, ne predviđa zahvaljivanje na ponudi. Šta dakle, dalje? Kako će država Srbija sada sankcionisati najnormalniju, civilizacijski zrelu potrebu roditelja, profesora i učenika da se školuju u duhu građanske države, a ne u duhu mađarske kulture? Kako po gospodinu Čipliću treba da izgleda kazna za takve neposlušnike?

Međutim, to ništa neće smetati da kadrovska politika potpuno bude u rukama MNS, drugim rečima SVM-a to jest vrhuške Saveza vojvođanskih Mađara. Naime, po Zakonu o nacionalnim savetima ukoliko je škola proglašena za ustanovu od posebnog nacionalnog interesa za nacionalnu zajednicu, (a to se može uraditi jednostrano, bez ikakvih objektivnih kriterijuma) onda nacionalni savet te nacionalne zajednice „daje prethodnu saglasnost na izbor direktora škole“. Ovo je direktno pravo veta MNS na izbor direktora u 38 osnovnih i srednjih škola u Vojvodini, koliko ih je MNS proglasio za škole od njihovog posebnog nacionalnog interesa. Trenutno je preko trideset hiljada učenika u Vojvodini u poziciji da će im direktori direktno biti birani od strane SVM. To daje neverovatan koalicioni potencijal ovoj stranci u svim mešovitim sredinama u Vojvodini. Kako to izgleda videli smo u nedavnim čistkama kod medijskih ustanova (Magyar szo, Panon TV). Identična je situacija i u ustanovama kulture i informisanja. Ne treba ni govoriti posebno koliko će se naći na udaru „neposlušni“ kadrovi iz redova mađarske nacionalnosti koji se nisu dovoljno umilili, kako Laslo Vegel kaže „manjinskom baronu“ ili još važnije, njegovoj Madam Pompadur.

Vojvodina, još od vremena naseljavanja njenih močvara, slatina i peščara, nikada nije bila dalja od građanskog društva. Usput, Zakon o nacionalnim savetima nema nijednu odredbu koji štiti većinski narod u sredinama gde je on jedva krhka relativna manjina i gde ne može ni na koji način da uđe u lokalne parlamente (Kanjiža, Senta, Ada,..itd). U Habzburškoj monarhiji nijednom kandidatu nije bila potrebna prethodna saglasnost nekog nacionalnog saveta da bi konkurisao za direktora škole. Ovim Zakonom Srbi danas u Vojvodini imaju daleko manja prava u oblasti obrazovanja nego što su ih imali u Austriskoj carevini, isto tako i nacionalno neopredeljeni građani i oni koji su iz mešovitih brakova i izjašnjavaju se kao Jugosloveni, a takvih je u Subotici preko 6000. Ukupno preko 52000 građana Subotice ne pripada nijednom manjinskom nacionalnom savetu i postali su građani drugog reda.

Muk većine, verovatno kao posledica neverice na situaciju u kojoj su se našli, verovatno je samo privremen. Trenutno se građani u mešovitim sredinama osećaju kao zamorčići u jednom čudovišnom sociološkom eksperimentu do sada nezabeleženom u svetu. Vojvodina je sada poligon za iživljavanje lokalnih partijskih moćnika, a za posledicu može imati povlačenje srpske intelektualne elite iz rubnih, pograničnih mešovitih sredina u Novi Sad i druge gradove u unutrašnjosti. Neverovatno je da se uz sve uočene nedostatke ovog Zakona još uvek ne pokreće njegova hitna suspenzija ili drastična izmena.

Na zahtev subotičkog lokalnog parlamenta ministarstvu Prosvete da se uvede mađarski jezik kao treći izborni predmet (uz veronauku i građansko vaspitanje) nikada nije ni stigao odgovor, iako je zahtev upućen krajem 2008. godine, ali je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pod hitno izmenjen i usklađen sa odredbama Zakona o nacionalnim savetima. Tako umesto da jedni drugima znaju jezik i da se međusobno razumevaju živeći u građanskom ambijentu interkulturalnosti, subotički srednjoškolci će učiti u školama u „duhu mađarske kulture“ ne razumevajući svoje drugare iz mađarskih odeljenja, a pod rukovodstvom direktora koje je „blagosiljao“ SVM.

::

Subotička lokalna vlast već nekoliko meseci u punom jeku asfaltira ulice, popravlja trotoare, zapušava rupe, dovršava pojedine infrastrukturne projekte, gradi kanalizaciju na Paliću, terene, sportske sale, igrališta za buduće biračke naraštaje, adaptira, sanira, rekonstruiše fasade, radi na vodovodu u nekoliko mesnih zajednica odjednom, najavljuje popravku atarskih puteva od oktobra…

“Subotica gradi budućnost” – “Grad koji radi u interesu svojih građana. Ovakvim je bezrazložnim optimističnim naslovima okićen ceo grad – Gde god nađeš zgodno mesto, ti bilbord posadi.

Blagosiljanje subotičkih ulica

Staromodno slikanje prilikom svečanih otvaranja ulica i presecanja plavih vrpsci odlično služi za promociju, fotografisanje, te javno isturivanje političara. Čini mi se da ovakav zastareo običaj više nigde nije praksa osim u domaćinskoj Srbiji. Onda meštani zarad sveže asfaltiranih ulica hitro iznose pogačice, kolače i piće da se obeleži nešto što je trebalo da se uradi još pre 10 ili 20 godina, tačnije, nešto što je sasvim prirodno i što se samo od sebe podrazumeva da jedna ulica ima asfalt, vodovod, struju ili kanalizaciju.

Subotica gradi budućnost

Stručnjaci kažu da Palićko jezero ima “određen stepen zagađenosti”. Dovoljno “određen” da se u njemu okupa samo onaj ko se još uvek ne oseća u dovoljnoj meri zatrpan govnima.

U toku je rekonstrukcija Velike terase, centralnog prostora za javna dešavanje na Paliću, zatim, rekonstrukcija Ženskog štranda, možda uskoro i Muškog štranda. “Buduće letovalište broj 1 u Srbiji”, kako je nekad davno najavljivao Dinkić, okuplja sve manje turista. Osim ZOO vrta, Letnja pozornica je za vreme tropskih vrućina nudila raznovrsne sadržaje kao što su filmski festival i koncerti, dok se ostatak Palića održava veštački, na aparatima. Što se velikog svetskog lanca tiče koji će, po rečima ministra Dulića, na Paliću izgraditi više desetina hiljada kvadratnih metara modernog velnes spa centra i akva parka nema ni traga ni glasa.

Ali zato u izobilju ima na hiljade gladnih i nezaposlenih, ima uništenih fabrika, ima žrtava nasilja u porodici koje nemaju gde da se sklone jer Subotica nema sigurnu kuću, ima trgovine drogom, trgovine ljudima, ovisnika o narkoticima, lopova, ubica i samoubica, ima podmladaka raznih organizacija koje se bave propagiranjem nacionalizma i mrze svakog ko je drugačiji od njih samih. Ima vandala koji oštećuju fasade, spomenike, ima mračnih umova koji svoje frustracije leče šarajući po zidovima, uništavajući saobraćajne znake, ima svakodnevnih redova u bolnici.

Ima nezaobilaznih dvodecenijskih tema svakih izbora, kao što je kompleks zatvorenih bazena u Dudovoj šumi, ovaj put, kao i svaki put, prolongiran za sledeću godinu.

Za nadogradnju i rekonstrukciju Hale sportova uloženo je 42 miliona dinara. Jest’ da je boja plava i savršeno se ne uklapa u zelenilo koje je okružuje, ali neko je procenio da je hladna plava u Dudovoj šumi idealna za razbijanje glupih stereotipa o upotrebi plave boje na za to ne predviđenim objektima.

Odsustvo javnih rasprava o sudbini budućeg izgleda zaštićenog gradskog gnezda, između ostalog, imaju za rezultat činjenicu da je npr. blizu pola miliona evra (ciframa se još uvek licitira) utrošenih na petogodišnju izgradnju Platoa dr Zoran Đinđić., Plato predstavlja simbol nesposobnosti lokalne vlasti! Parče betona, dve drvene klupe, improvizovana, loše napravljena svetleća staklena podloga sa prskalicama, tri metra visoka nesvrsishodna metalna skalamerija pokrivena cvećem ne može da sakrije preskupu Glupost podignutu u čast ubijenom Premijeru Srbije. Zamišljenog video bima nema ni nakon pet godina čekanja, kao ni kulturnih dešavanja i vizionarskih okupljanja građana.

Koštuničin DSS, za koji se veruje da je umešan u pozadinu ubistva Đinđića, duboko je srastao sa funkcionerskim foteljama subotičkih javnih preduzeća. Moja predizborna poruka njihovom koalicionom partneru, Demokratskoj stranci glasi – Serem vam se svečano na Plato!

Nesebična briga o građanima

Na spisku anketara za predstojeći popis stanovništva u Subotici našli su se ljudi iz gradske uprave, iz javnih preduzeća, ljudi bliski strankama, dok su se nezaposleni i fakultetski obrazovani obični smrtnici našli ispod crte! Nakon burnih reakcija u javnosti, lista se korigovala pa su morali malo da iznivelišu stanje na papirima i ustupe mikro delić svojih dodatnih zarada građanima koji su ostali ispod crte.

Da ne postoji bitna razlika između DS & SVM tabora dokazuje i zločin do nedavno bratskih stranaka prema razorenom Narodnom Pozorištu. Ostaci ovog gnusnog i neshvatljivog masakra vidljivi su svakodnevno u jezgru grada. Niko nije snosio odgovornost za rušenje Pozorišta. Niko nije izložio konačan plan budućeg izgleda fasade. Niko nije objasnio ko će da finansira završetak radova najskupljeg teatra u zemlji i održavanje istog?!

Srbijanska partokratija na SVM način

Pre tri meseca, uz blagoslov Nacionalnog saveta Mađara, u svom obrazloženju Upravni odbor “Magyar Szo-a” je naveo da glavni i odgovorni Urednik ovog lista u svojim izveštajima nije dovoljno prostora posvetio radu i aktivnostima SVM-a, te da je propustio pojedine konferencije za štampu i optužio ga za pristrasno izveštavanje.

SVM je bahatim metodama miloševićevog režima kaznio neistomišljenika koji se, gle čuda, drznuo da ima stav.

Smena glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Magyar Szo” Čabe Presburgera spada u kategoriju najgrubljih napada na medije i ograničavanje slobode izveštavanja novinara. Pored toga što se “Magyar Szo” nalazi u teškoj finansijskoj situaciji, niko nije sprečio da jedini dnevni listi na mađarskom jeziku u Srbiji izgubi svog Urednika zbog nepristajanje na prljave partijske ucene, te bude zamenjen podobnijim kadrom.

Dragi građani, dilema je da li ćemo glasanjem za manje zlo izbeći zlo ili će se zlo javiti u nekom drugom novom obliku – uskoro ćete imati priliku da procenite sami.

I da završim rečima našeg tekućeg gradonačelnika: “Odlučili smo da Subotica gradi budućnost, a ne partijske i lične spomenike i to je princip od kojeg nećemo odustati”, izjavio je gradonačelnik Subotice Saša Vučinić na svečanoj sednici Skupštine grada povodom Dana Grada.

Vreme je kada diplome fakulteta ne donose posao i nagradu za uložen trud. Nema prostora da se ceni doprinos dizanju proseka opšteg obrazovanja nacije. Mladi su prepušteni svojoj hrabrosti, snalažljivosti, volji za učenjem i samostalnim rešavanjem egzistencije. Nebrojeni primeri govore o tome, o njihovoj agilnosti i nemirenju sa žabokrečinom od života koju im je nudila draga im domovina. Domovinu doduše predstavljaju neki samozvani dušebrižnici pa im je dosta bilo da drugi tumače kako oni žele da vide svoju budućnost i kako se pokazuje ljubav prema otadžbini ostajući kod kuće.

(S… akademija – London školovanje kadrova za SPA centre na brodovima)

Naravno, ima omladine koja je sticajem okolnosti (a ne sistemskim rešenjima) mogla da reši svoje zamisli o budućnosti kod kuće. Ima i ovde mogućnosti samo što su malo skučene, za sada. Izlazeći na crtu međunarodnog školovanja, možemo sa ponosom konstatovati da smo u srednjem obrazovanju daleko ispred Engleza i Amerikanaca po kvalitetu i raznolikosti znanja. Tako je našima lakše zauzeti početnu poziciju na studijama, iako tek uče jezik.

Lovci na talente sa zapada vršljaju našom državom bez ikakve kontrole i reda. Čim čujemo da je neko sa inostranog univerziteta – već skidamo gaće. Spremni smo sarađivati pod svim mogućim uslovima. Ne kažem, za talentovane mladiće i devojke to nije loše jer dobijaju razne mogućnosti pod pokroviteljstvom državnih i drugih institucija za školuovanje i usavršavanje u inostranstvu. Problem nastaje za državu onda kada mladi kadrovi ostanu tamo gde su studirali i mi od toga nemamo definitivno nikakve koristi.

Možda bi naši dragi političari trebali ići korak dalje i obezbediti povratak tih budućih kadrova koji su od neprocenjive vrednosti za svaku ozbiljnu državu. Ovi što izlaze samostalno, ti su verovatno izgubljeni za državu koja se, da se primetiti, baš i ne jedi. Možda se vrate puni znanja i iskustva ako im se kući otvore šanse.

Gledajući dalje, deca koja se odluče na ovakve korake, uglavnom uspeju da obezbede sebi budućnost ali se mnogi ne vraćaju kući. Oni postaju tuđa nečija mladost, nečiji tuđ motor razvoja i ponos nacije. Možda u nekom sledećem bombardovanju, pilot bude neki Pera ili Steva. Janičari 21 veka. Mi ćemo biti ponosni na obaranje aviona, govoreći da su oni izdajnici. Tu nastaje jedna apsurdna situacija čije tumačenje treba da da neko trezven, učen, neutralan i da ima petlju pred istorijom (naravno samo ne srpski političari – oni uvek preuzimaju odgovornost ako to ne boli, ako nema sankcija)!

Mladi ne treba da haju za to jer im voljena naša Srbija (sve više nečija) ne nudi ništa lepo. Čestitam svakome ko se upusti u kreiranje lepše budućnosti u vlastitom aranžmanu.

Samo na ovom brodu – Carnival Valor – od 1200 ljudi posade ima preko 60 mladića i devojaka iz Srbije zaposlenih pod ugovorom.

Nisam ni za osudu današnje naše gradske vlasti jer su mladi a nasledili su pokradene fondove, poluizgrađene spomenike (ruševine) bivših vlastodržaca, običaj da se stranački zapošljava i trguje glasovima i nadglasavanjima za sve investicije. Sve je naizgled transparentno a svi znamo da je to farsa. Mlada ekipa u gradskoj kući ima šanse da uvidi i stvori stvarni evropski nivo komunikacije i vladavine prava. Treba im dati šansu jer, malo po malo, okreću našu Suboticu u lepu priču. To je šansa
da se naši mladi intelektualci skupe nazad iz celog sveta i ovaj grad postave na čvrste noge. Onda neće biti više džabalebaroša, demagoga i otimača tuđeg novca i truda. Jednostavno, partokratija će biti samo jedno ružno sećanje.

Gledao sam zadnji Medin intervju sa Oliverom Dulićem u “Paprika čardi” i pomalo su me iznenadile iskrene izjave o viziji i htenju da se čvrsto poradi na lepoj budućnosti za Srbiju. Poznavajući Olju i privatno sa bazena, siguran sam da su mu razmišljanja i izjave iskrene. Izgleda da još ima nade za nas a i za “spas duša” ljudi na privremenom radu u politici.

P.S. Nisam član niti jedne stranke, niti sam bio niti imam nameru. Stvari jednostavno tako stoje!!!

Setih se jednog filma koji sam gledao kao dečak, znači, dosta davno. Mislio sam da je film poučan i da se neće više imati potrebe služiti takvim taktikama i dosetkama jer je vreme zatvaranja davno prošlo. Čovek je čoveku konačno postao čovek i ostaje nam samo još malo strpljenja da to shvatimo i počinju normalni odnosi, sreća i blagostanje.

Film kaže: Logoraši su odvajali svako od svog obroka i hranili i negovali jednoga u čiju se snagu i snalažljivost duboko verovalo. Njegova uloga je bila da, kada se ukaže prilika, izbavi logoraše iz zatvora, logora, izolacije, bede… Izbor hranjenika nije bio lak. Trebalo je preći i izdržati mnoga testiranja snage karaktera, poštenja, privrženosti i ko zna čega sve ne da bi se došlo do pozicije poverenja.

Kod nas vreme tako brzo teče da mi za ovakve stvari nemamo vremena. Beograd se proglasio našim HRANJENIKOM po kratkom postupku. Da bi se još skratio postupak, ne sačeka da se svima podeli hrana već odmah usmeri na sebe jer ionako će mu svi to hteti dati. Davno bismo mi posustali da nam on ne diže moral i tumači kako je naše indiferentno ponašanje ustavri izraz zrelog razmišljanja i kontrolisanog izliva patriotizma. Ja mislim da je stvar izbegla kontroli. Hranjenik je svugde dospeo sa ojačanim, uhranjenim pipcima i on definitivno zna šta je za nas dobro, šta želimo  šta hoćemo da biramo pa nas samo servisira brigom o našem boljitku. Ne smemo ga ništa pitati jer ćemo ga dekoncentrisati, pa će se desiti neki nikom željeni embargo ili bombardovanje ili već neka pošast koju još nije sagledao tj. prepoznao.

Kod nas, kao što je red u provinciji život teče nešto sporijim tokom što ljude čini smirenim i dobronamernim do granice naivnosti.

Vezani smo za tradiciju i stare vrednosti do granica mazohizma. Ovo vozilo je šinobus iz sredine prošlog veka. Na njegovim tapaciranim sedištima se vozilo više generacija. Jeli su se pečeni pilići, kobasice, sendviči, čim je šinobus kretao iz Čantavira ili Žednika. Jedna divna tradicija upucavanja euforije putovanja koju je izazivalo svako pomeranje duže od 20 kilometara u krug. Ne mogu da razumem Mađare koji ne daju da naš šinobus sa svih pedeset na sat pređe granicu. Mora se jednostavno presedati na njihov voz od granice ka Segedinu.

Trebali bi da znaju da se sa četrdeset na sat ne događaju velike nesreće. Mogli smo im lepo usporiti saobraćaj i doprineti sigurnosti na mađarskim železnicama.

Ponekad nam šinobus malo prolazi kroz 21 vek ali mi to efikasno rešavamo rampama. Kod nas se vekovi lako prepoznaju. Putevi su nam slični prugama tako da se vekovi skoro dodiruju u prepoznavanju.

Elem naša nada, naša uzdanica, naš hranjenik raste i deblja se na opšte veselje njegovih građana i ostalih, nas seljana. Sve što je lepo, dolazi iz provincije (neko je rekao gledajući Senu u Parizu) tako da Beograd ne treba da brine. Provincija je kod nas sve veća i provincijalnija. Doduše on ne crpi sve ugodnosti iz proverenih domaćih izvora. Tu je i Španija odakle se počeo snabdevati sebi primerenim gradskim saobraćajem.

Ovo je slikano u španskoj fabrici šinskih vozila “CAF” u Saragosi.Prvi od 30 tramvaja su dovezli u 2 sekcjie. Jos 9 “CAF” tramvaja treba da stigne do kraja ove godine i sledeće godine preostalih 20 “CAF” tramvaja.

Informacije o CAF-u:
дужина: 32 m
ширина: 2,3 m
висина: (висина са пантографом) 3,6 m
капацитет: 242 путника,
прописана брзина: 60 km/h.
Ima i mesta za dva invalidska kolica ulaz za invalide je na 2 i 5 vratima.

Vrlo smo ponosni na ovakav napredak i jedva čekamo da se počne ulagati i u metro. Naše relacije su se svele na kuća-poso-poso-kuća. To je naravno za one retke koji imaju posao. Ostalima ni to ne treba pa sav višak dohotka i energije treba uložiti u hranjenika. Jednog dana će se to svima nama isplatiti. Možda bude generacijskih čekanja i pomaka dotle, ali nećemo sada o sitnicama i kuknjavi. Hranjenik će se nanervirati i reći da nećemo da budemo njegovi štićenici. Ponekad nas zna tako iznenada i žestoko uplašiti.

Nadajmo se samo da će odgovarati španski kvalitet jer ako ne, moraćemo ponovo skupljati pare jer su ove već jednom potrošene ili privatizovane. Povratka sigurno nema.

Your browser may not support display of this image. sl.6 Your browser may not support display of this image. sl.7

No još malo. Naš hranjenik samo još malo da se nahrani i eto nas u Evropi, dvadeset prvom veku i ko zna još dokle doguramo. Kad nas neko štiti kao što je Beograd, dometi su nesagledivi. Uskoro ćemo satove pomeriti barem pola veka napred.

Kao dobri provincijalci i domaćini moramo im reći da smo uz njih jer nam se zarad njihovih brilijantnih poteza toliko sviđaju da već boli. Ljubav je to, brale moj, neraskidiva!!!

::

Sasvim je jasno da svaka nova generacija naših sugrađana ima potrebu da se kreativno izrazi u procesu izgradnje grada. Svaka generacija ima potrebu da ostavi svoj pečat, da ugradi sebe u prostor koji su za nas kreirali naši preci. To u današnje vreme nije lak zadatak jer su naši preci ostavili izvanredne objekte koji se danas svrstavaju u svetsku kulturnu baštinu kao subotička Sinagoga, Gradska kuća ili Rajhlova palata, no ima mnogo i drugih objekata koji su izvanrednog kvaliteta i visokih estetskih standarda, što mi danas, u ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo teško možemo postići. Šta se u takvim slučajevima kod nas dešava?

Sada je već sasvim izvesno da nema nade da se Zelena fontana može popraviti. Uništena je nepravilnim rukovanjem i korištenjem kiseline za čišćenje kamenca. Ovaj odnos prema fontani napravljenoj od skupocene Žolnai keramike podseća na onu izreku: Vid’la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Tako su i subotički moćnici sedamdesetih godina želeli da naprave veliki projekat fontane od Žolnai keramike, ali joj na žalost nisu dorasli. Kao prvo, koliko sam razumela, instalacije ispod fontane, nisu bile postavljene kako valja, a odgovorni nisu smatrali da je bitno kako će se fontana održavati. Osim toga fontana nije izgrađena na mestu za koje je projektovana. Ovde se neko grubo poigrao sa projektantom Svetislavom Ličina. Arhitektonska struka maksimalno je degradirana još tada. Kad se sve sabere ispalo je da je Zelena fontana napravljena samo za jedan trenutak, da bi se neko prilikom otvaranja fontane ispred nje slikao, da bi te slike ušle u istoriju, a istorija same fontane više nije bila važna. To ružno nasleđe trošenja ogromnog novca za megalomanske reprezentativne objekte koji služe samo za jednodnevnu promociju političara koji su u datom trenutku na vlasti ostala nam je do danas.

Kao što svi znamo jesenas je otvorena preskupa fontana na Đinđićevom platou koja nikada nije proradila. Najžalosnije je što svi političari i oni koji su bili na vlasti nekada i oni koji su sada i dalje ostaju da žive u ovom gradu. To ne mogu da razumem. Da oni dođu, pa budu ovde četiri godine dok im traje mandat, otvore šta otvore, a potom odu sve bi bilo jasno. Ovako mi nije jasno, ostaju ovde da žive i svakodnevno gledaju zajedno sa ostalim građanima nebulozne projekte koji su rezultati njihovih jednodnevnih promocija.

Priprema se rešenje za zelenu fontanu, međutim ne otvara se diskusija o tome sa građanima. Građanima se samo na kraju nude gotova rešenja, o kojima je nekolicina odlučila umesto svih. Pa se opet vraćamo na početak priče. Treba svaka generacija da ostavi svoja najbolja ostvarenja u ovom gradu, ali to se neće dogoditi na taj način da se rešenje pojedinog problema direktno poveri jednim te istim projektantskim firmama. Jedino konkurs koji se raspiše na nivou Srbije i koji može svako da raspiše, može dati najbolje arhitektonsko rešenje problema u savremenom trenutku. Sigurna sam da bi mnogi mladi entuzijasti, arhitekti i studenti arhitekture uradili idejno rešenje za uređenje trga na mestu zelene fontane za minimalnu finansijsku nadoknadu.

Grad je sada u velikoj nevolji, novca za novu zelenu fontanu nema, postojeća Zelena fontana ne može da se popravi, treba doneti neko rešenje koje će imati za rezultat uređen trg. Međutim šta se dešava. Sudeći prema informacijama iz medija planira se nova fontana da se uklopi sa zgradom pozorišta. Ja to ne razumem. Sa kojom zgradom pozorišta? Pa mi nemamo zgradu pozorišta i nećemo je ni imati, a ako je ikada budemo i imali ta će zgrada biti ružna, i nikada neće biti graditeljska baština one vrednosti i snage kao što je gradska kuća. Zašto mi onda pravimo fontanu prema zgradi pozorišta a ne prema gradskoj kući. Zar je nama betonski kostur pozorišta veći prioritet od gradske kuće? Gradska kuća je tako snažan simbol, tako vredna i značajna građevina da bi sve u ovom gradu trebalo biti usklađeno sa njenom snagom, mi se međutim stalno trudimo da umanjimo i ruiniramo snagu koju imamo i neprestano obasipamo okruženje gradske kuće ružnoćom. Nismo joj dorasli.

Ono što bi po mom ubeđenju sada bilo najprimerenije uraditi na prostoru zelene fontane jeste vratiti predivnu cvetnu aleju sa ogradom od livenog gvožđa kakva je tu napravljena nakon izgradnje Gradske kuće. Uređenje trga tada, urađeno je prema Gradskoj kući. Projektima koji su poslednjih godina rađeni u gradu pokazalo se da smo najuspešniji u izvođenju cvetnih aranžmana, oni ne koštaju mnogo, ali veoma obogaćuju prostor. Drveće sa druge strane pruža isti efekat rashlađenja kao i fontana. Želim ovde da pohvalim izuzetan trud javnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ i da se zahvalim na lepo uređenim zelenim površinama u centru grada. Postavljanjem cvetne aleje po ugledu da leju koju možemo videti na starim razglednicama Subotice, na mestu zelene fontane dobili bismo pre svega LEPO, a potom JEFTINO rešenje, koje može BRZO da se napravi, a to je ono što nama treba upravo sada. Kada jednom prođe ekonomska kriza, pa bude smisla i novca za konkurs i vredno arhitektonsko rešenje glavnog trga, doraslo gradskoj kući, lako i jeftino ćemo ukloniti cvetnu leju. U međuvremenu imaćemo lep trg.

Na koji način se odnosimo prema vrednostima grada, nasleđenim od naših predaka, najbolje pokazuje ovaj primer. Namerno sam stavio ovakav naslov kako bih privukao pažnju na ovaj problem, koji može veoma lako da se reši, a mnogo govori o nama samima.

Dolaskom lepšeg vremena, mladi subotičani predvečerje i noći provode na otvorenom. Za pohvalu. Bolje da su na svežem vazduhu, uživaju u druženju, uz dobru muziku akustičnih gitara, nego da su u nekom zadimljenom prostoru. Jedno od takvih mesta jeste i park pored subotičke katedrale sv. Terezije Avilske – Barokne bazilike, u narodu poznatije kao Velika crkva, iz 18. veka, proglašene spomenikom kulture iz 1973. godine.

Međutim, uz letnje dane i noći, društvo i gitare ide i alkohol. Dobra količina piva u stomaku svakog od nas povećava broj odlazaka na vršenje male nužde. A najgore od svega jeste što ti mladi ljudi koji se okupljaju iza katedrale svoju malu nuždu vrše nigde drugde – nego uz zid katedrale!

Tako lepo, popiješ 5-6 piva i ispišaš se po katedrali bez imalo stida, srama i trunke obzira prema onima kojima ta zgrada predstavlja nešto što je uzvišeno! Božiju kuću, spomenik kulture, alo!

I sad ti zamisli, kad se posle groznice subotnje večeri mlađarije, religiozni subotičani, katolilčke orijentacije, okupe nedeljom u katedrali, a prođu pored tog dela zgrade (prvi ćošak, gledano od ulaza desno). Na ovim temperaturama zna to “lepo” da vonji, a neretko ako se i predveče prolazi mora da se preskače barica pišaćke onih koje zabole za versku, kulturnu, istorijsku ili arhitektonsku vrednost tog objekta. Sad bi neko rekao: “Da li i ti piješ s njima, pa to znaš? Odakle ti ovakva pretpostavka?” Pa prolazim tuda bar dva puta dnevno, pa u nedeljama bez kiše moram preskakati barice mokraće.

Dalje. Zamisli da neki od turista poželi da fotografiše katedralu noću. Lepo svetljenje, odličan vizuelni momenat… Šta zatekne? Obesnu mladež koja zapišava kateralu?! Užas! Ako se zna ko zapišavanjem ostavlja svoje tragove, šta to govori o nama samima, ponovo se pitam?

Da li je to nedostatak javnih WC-a? Ne bih rekao. Pre bih konstatovao da je to nedostatak kulture, poštovanja i svesti o značaju tog velelepnog objekta.

Na sve ovo treba dodati dozu bola u organu, iz kojeg ističe ono što zna da smrdi oko katedrale, za životnu sredinu i estetiku i gomilu smeća koja ostaje iza njih. Ako poranite pre dobrih ljudi koji to smeće čiste, videćete kakvo zapravo ruglo predstavlja taj park u kojem se nalazi, čini mi se, najstariji sačuvani spomenik u Subotici.

Da li možda ti dobri ljudi treba da dovezu i cisternu da očiste fekalije?

I ja sam bio mlad. I ja sam noći provodio uz društvo, vino i gitare. Ali, koliko se sećam, bez obzira na moju versku neopredeljenost – po verskim objektima nisam mokrio.

::