Prošlo je 110 godina od osnivanja jednog od najvažnijih internacionalnih timskih takmičenja u tenisu, a Srbija po prvi put ima čast bude domaćin finala Dejvis kupa (Davis Cup), i priliku da se domogne trofeja ovog prestižnog turnira. Finale turnira se održava u beogradskoj Areni u periodu od 03 do 05. decembra. 2010. godine, a protivnik Srbije u finalu će biti reprezentacija Francuske koja dolazi u sastavu: Arnaud Clement, Gilles Simon, Gaël Monfils, Richard Gasquet, Julien Benneteau bez povređenog Jo-Wilfried-a Tsonge. Francuska je na putu do finala pobedila reprezentacije Nemačke, Španije i Argentine što nam garantuje veliku borbu za svaki osvojen poen i svaki dobijen meč.
Predlog za osnivanje Dejvis kupa datira još od davne 1899 godine, a predlagač ujedno i njegov osnivač bio je Dvajt F. Dejvis, koji je još kao student na Harvardu 1899. organizovao prvi meč između harvardskih i britanskih igrača, što je poslužilo kao model za prvi susret SAD i Ujedinjenog Kraljevstva 1900. godine.
Od 1903. godine Dejvis kup takmičenju pridružile su se Belgija, Austija, Fransicka i Australazija (zajednica koju su činile Australija i Novi Zeland do 1913), doku su danas u takmičenje uključene 134 zemlje iz celog sveta.
Sve nacionalne ekipe se takmiče sa ciljem da uđu u elitnu svetsku grupu od 16 reprezentacija koje svake godine tokom četiri vikenda igraju po kup sistemu sve dok se u finalu, u borbi zmeđu dve najbolje reprezentacije, ne odluči sveukupni pobednik za tu godinu.
Ekipe su u predtakmičenju podeljene u tri zone: evropsku, američku i azijsku. Svaka reprezentacija ima od dva do četiri igrača. U okviru svakog susreta igraju se četiri pojedinačna meča (singl) i jedan u igri parova (dubl). Susret traje tri dana (petak-nedelja). Pojedinačni mečevi se igraju prvog i trećeg, a mečevi parova drugog dana. Igra se na tri dobijena seta. Tim koji pobedi u tri meča smatra se pobednikom duela.
Najviše titula do sada u svojoj vitrini ima reprezentacija SAD (32), potom Australije (28), dok se reprezentacija Francuske može pohvaliti sa devet (9) osvojenih titula uz podatak da su bili vicešampioni čak šest (6) puta.
Ono što nas zaparvo najviše interesuje, i što je pobudilo pažnju u celom svetu jeste dominacija Srba u tzv. „belom“ sportu. Kao što je svima poznato, talas je teniskih uspeha koji je pokrenuo veliku medijsku pažnju krenuo je sa Jelenom Dokić koja je sa druge strane pobudila znatiželju u našem narodu, posle legendarne Monike Seleš, koja je harala terenima 90-ih godina, međutim vrhunac predstavljaju sadašnje zvezde kako srpskog tako i svetskog tenisa Jelena Janković, Ana Ivanović, Novak Djoković, Janko Tipasrević, Viktor Troicki, Nenad Zimonjić i Ilija Bozoljac.
Ova muška petorka koju inostrani mediji nazivaju još i „Srpski vitezovi“, će pokušati da ostvari istorijski uspeh po Srbiju i tako postavi nove granice i ciljeve generacijama koje dolaze. Naivno bi bilo pomisliti da je put do finala bio lak, naprotiv on se može opisati sa rečenicom: „Put do zvezda je popločan trnjem“. Morali su ovi momci da odigraju neke od najtežih mečeva u svojm profesionalinm karijerama, da se podižu sa dna do vrha u jednom danu, kada su morali da pobeđuju i protiv mnogo zvučnijih i poznatijih protivnika, čak i onda kada mnogi nisu verovali u njih… sve ovo uradili su jer su svesni šta znači braniti grb i ime Srbije kako na gostovanjima tako i pred euforičnom domaćom publikom u prepunoj „Beogradskoj Areni“.
Upravo ta atmosfera je ono što brine francuskog selektora i njegove izabranike (tenisere), naime u tenisu su uobičajeni aplauzi, poneki povici posle par dobrih ili loših poteza i u većini slučajeva se na tome završava, dok domaća publika u Areni u svakom trenutku i u toku celog meča pruža euforičnu podršku našim igračima koja im daje snage da učine ono u šta ni oni sami nekad ne veruju.
Svi se nadamo dobrom tenisu, dobroj atmosveri, borbenosti naših tenisera ali i osvajanju popularne „salatare“. Zato budite uz naše tenisere i spremite se za slavlje uz naše „Vitezove“.
‘
‘
VALKENBURG (NED). 64-orica najboljih klizača iz 23 zemlje borilo se za poene svetskog šampionata u spustu u kojem su učestvovala po četiri klizača po užasnoj hladnoći, na četiri metara širokoj stazi punoj ispupčenja, skakaonica i oštrih, strmih krivina. Artu Pihlainen (FIN), koji je odneo pobedu na jednoj trci 2008. i na jednoj trci 2009, izdvojio se od ostalih učesnika u finalu punom talentovanih hokejaša, osvojivši prvo mesto. Iza njega se našao Skot Kroksal (20/CAN) na drugom i Skotov brat Kajl Kroksal (22/CAN) na trećem mestu koji je pobedio u Minhenu na otvaranju sezone. Lukas Fiala (CZE) je bio četvrti.
