Svi postovi sa bloga: plagosus aka brankko

As I’m old Fedora Linux user, I was excited about yesterdays Beta release of this popular community distribution. But as you know it’s beta version of blading edge distro and Spherical Cow is still pretty buggy, so I wanted to try something more redhatolike while waiting for the final release.

Because I’m not a fan of CentOS, and RHEL is something you don’t see in production every day, I decided to try the Oracle Linux (formerly known as Oracle Enterprise Linux) which is almost the same as CentOS, but repackaged and freely distributed by Oracle. There was at least tree features I wanted to check in Oracle’s distribution of RHEL:

  • Stable KDE Software Compilation
  • Unbreakable Enterprise Kernel
  • Btrfs (B-tree file system)

Oracle Linux can be downloaded through Oracle’s E-delivery service or from a variety of mirror sites, and can be deployed and distributed without cost. If you’re downloading it directly from Oracle, you have to create free Oracle account first.

oracle linux kde screenshot 640x400 Dealing with Oracle Linux Installation problems

Installation

First thing i noticed is that this particular distro is not well documented online, at least not by community, so I hoped that RedHat’s books, and community articles about CentOS, with my Fedora experience can jump-in, in case of any trouble. It wasn’t so simple as I hoped and I lost a few hours more than expected, so that’s the reason why I’m writing this at the first place – to share my experience with installation of Oracle Linux.

There is no optical drive anymore on my computer because I replaced it with a SSD drive so I downloaded a netinstall ISO for Oracle Linux. It’s 198MiB so you can put it on USB flash drive. In order to boot the netinstall ISO from USB, you have to use Fedora’s LiveUSB Creator. UNetbootin isn’t working (as expected) so you have to go with Fedora’s tool. Next important thing is to download iso for DVD install medium and copy it to the root of USB drive (after making it bootable with LiveUSB Creator). I tried just with netinstall but got stuck because I was unable to google source URL from my phone, and there was no Internet connection because WiFi drivers wasn’t installed. Anyway, boot your computer from USB and choose Hard drive as installation source. For source path enter “/” (without quotes) because your DVD ISO is in the root of your USB “hard drive” and proceed to the next installer screen. Rest of the installation process is almost the same as RHEL and usual Linux distributions so there shouldn’t be any uncertainties.

If your BIOS detected your USB drive as “sda” device, there is option to change BIOS order of drives on the bootloader configuration screen at the end of installation proces. Just put your hard drive as first device and setup bootloader target to that device. In my case, that was “sdb”.

Repositories

For Fedora, I prefer RPM Fusion as additional repository, but things are little bit different in the Enterprise Linux world. You need to enable EPEL on RHEL 5 & 6 or compatible distributions like CentOS and Oracle before you enable RPM Fusion for EL. See the fedoraproject wiki for instruction how to enable EPEL. I did that so you can skip it and just copy/paste next commands in the Konsole:

# rpm -Uvh http://download.fedoraproject.org/pub/epel/6/i386/epel-release-6-7.noarch.rpm

Now you can add RPM Fusion as additional repository by entering:

# yum localinstall --nogpgcheck http://download1.rpmfusion.org/free/el/updates/6/i386/rpmfusion-free-release-6-1.noarch.rpm http://download1.rpmfusion.org/nonfree/el/updates/6/i386/rpmfusion-nonfree-release-6-1.noarch.rpm

Next is ATrpms repo. Download the latest atrpms-repo rpm from http://dl.atrpms.net/el6-x86_64/atrpms/stable/ and install it with:

# rpm -Uvh atrpms-repo*rpm

Additional repositories for CentOS are working for Oracle Linux too, but keep in mind that EPEL, RPMforge, and ATrpms do not play well together so keep them disabled unless you need some package from it. The best repo for Multimedia is probably RPMforge although some prefer ATrpms, but I needed ATrpms for my Wi-Fi card drivers.

Update the system by executing:

# yum update

Networking and Wi-Fi

First thing I needed is make my wireless connection working so I can put away my LAN cable and use my notebook freely as usual.

[brankko@blackbook ~]$ /sbin/lspci | grep Broadcom
04:00.0 Network controller: Broadcom Corporation BCM4312 802.11b/g LP-PHY (rev 01)
08:00.0 Ethernet controller: Broadcom Corporation NetLink BCM5784M Gigabit Ethernet PCIe (rev 10)

I could not compile the Broadcom driver module because of some changes in Oracle’s kernel and I had no time to mess with patching drivers so I found easy way to fix it by installing both driver and kernel module from ATrpms (In Fedora, they are available at RPM Fusion).

# yum install broadcom-wl broadcom-wl-kmdl-2.6.32-279.14.1.el6.x86_64

Reboot the computer and Wi-Fi should be working. At this moment there is no proper kmdl version available for the newest UEL kernel, so I’m using regular 2.6.32-279.

Google Chrome

For newest Google Chrome Web browser, create a new repo file:

# nano /etc/yum.repos.d/google-chrome.repo

And paste this inside

[google-chrome]
name=google-chrome
baseurl=http://dl.google.com/linux/chrome/rpm/stable/x86_64
enabled=1
gpgcheck=1

And istall it with:

# yum install google-chrome-stable
Multimedia

It’s true that Oracle Linux is server oriented, but if you have X you’ll need some basic multimedia functionalities.

For Flash player, you need to add Adobe’s repo and install Flash plugin:

# rpm -ivh http://linuxdownload.adobe.com/adobe-release/adobe-release-x86_64-1.0-1.noarch.rpm
# rpm --import /etc/pki/rpm-gpg/RPM-GPG-KEY-adobe-linux
# yum check-update
# yum install flash-plugin libcurl

To add video codecs you have to do this:

wget http://www1.mplayerhq.hu/MPlayer/releases/codecs/all-20110131.tar.bz2
mkdir -p /usr/lib/codecs
tar -jxvf all-20110131.tar.bz2 --strip-components 1 -C /usr/lib/codecs/
wget http://www1.mplayerhq.hu/MPlayer/releases/codecs/mplayer-codecs-20061022-1.x86_64.rpm
rpm -ivh mplayer-codecs-20061022-1.x86_64.rpm
wget http://www1.mplayerhq.hu/MPlayer/releases/codecs/mplayer-codecs-extra-20061022-1.x86_64.rpm
rpm -ivh mplayer-codecs-extra-20061022-1.x86_64.rpm

That’s the basic installa of Oracle Linux. For more advanced stuff, you are on your own.

Znate da obično ne pišem o aktuelnim temama, što je posebno izraženo kada je muzika u pitanju. Kada pišem o muzičkim albumima, volim da obradim album koji sam provereno vrteo jako dugo vremena, pa je tekst na blogu zapravo posledica činjenice da mi nije dosadio.

Naša posla” je album koji je obećavao još pre no što sam ga prvi put zavrteo u plejeru. Možda je za to zaslužna Demoniova reputacija, a možda pak i prethodni promo mixtape koji je nosio isti naziv i sa koga se par pesama našlo i na ovom albumu. I ako sam ovaj tekst planirao još prošle godine, nekako je ceo blog od tada bio na pauzi, pa reših da ga ipak objavim sada jer za dobre stvari nikad nije kasno.

Za Demonia (njegove pesme zapravo) sam čuo još za vreme srednje škole, dok sam aktivno slušao Underground Hip-Hop i dok je bila aktuelna serija Hip-Hop nastupa “Urbana Gerila” koja se orgabizovala širom juga Srbije. Tada su se njegove pesme provlačile kroz forumske teme u kojima su nabrajani neafirmisani izvođači koji kidaju na bitu, a danas ga neki čak i prozivaju da je prešao u komerc vode.

Kako sam se sa Nikolom u međuvremenu i lično upoznao kroz neku totalno drugu priču, nevezanu za muziku, mogu vam potvrditi da ekipa zaista uživa u muzici i to ne radi zbog novca već iz ljubavi. Prisustvovao sam sceni “valjanja” diskova u lokalnom kafiću u Nišu, gde su ljudi neprestano svraćali po svoju kopiju diska, a Demonio i Furio Giunta (koji zajedno sačinjavaju sastav BCREW) uredno potpisivali albume. Totalna opuštencija…

demonio bulevar nis 640x426 Demonio & BCREW   Naša posla (2011)

No da kažem i koju o samom albumu.

Kao što već pomenuh, Naša posla promo Mixtape je bio dostupan još od 2009. godine, a nekoliko pesama na albumu je upravo odatle. Ako ih već niste slušali, prelistajte, ima i tamo cool pesama. Da se album spremao dugi niz godina, primećuje se iz samih pesama, koje se i tematski i stilski razlikuju i datiraju iz minimum 4 godina razlike. No i pored svega toga, album je sasvim fino uklopljen i od početka do kraja sa sobom nosi taj veseli duh juga.

Od prve pesme, koja uz zvuke trubača najavljuje šizenje ludenje s’ juga, album nastavlja da plasira moćne bitove preko kojih klize glasovi raznih gostiju među kojima su Reksona iz VIP-a, Lud,  LoOney, Lou Benny, Mali Mire, Shot i Remi iz Elementala. Nekoliko pesama gde su BCREW solo, me je zaista pozitivno iznenadilo, a tako su zvučali i uživo letos na Bassivity Digital Showcase. Jako puno dobrih lajnova iz pesama sam istvitovao još prošle godine dok sam prvi put preslušavao disk, a momci su se potrudili da sem dobre muzike i tekstova fanove obraduju i sa par video spotova, koje možete naći na YouTube-u. Sve u svemu, moćan album do samog kraja, uključujući i bonus track “Nek se troši“, koji zaista izaziva potrebu da se bacite u boemski život.

Ja sam album prvo vrteo kod kuće na kompu, a zatim i na mobilnom dok sam napolju skoro godinu dana, sa kraćim pauzama. Posle toliko preslušavanja, neke pesme su mi se izdvojile kao favoriti, ali većina i dalje izaziva klimanje glavom dok se smenjuju iz zvučnika. Mali Mire je pokidao sa Bulevarom, ali je pesma puna internih fora koje morate da pohvatate pre nego što skontate celu pesmu. U svakom slučaju pesma je cool i sama po sebi, pa će poznavanje gradiva doći kao bonus.

Carski mi je što se ceo album može besplatno slušati online na sajtu, a za one koji vole da kupe i fizički disk i uz njega dobiju omot i sve ostalo, postoje dve verzije: jeftinija SEK-a (Svetska ekonomska kriza) edicija sa siromašnijim bukletom u slim kućištu i DELUXE (standardna verzija) edicija, koja košta kao jedna pristojna pljeskavica na ulici.

bcrew nasa posla cd plagosus 640x426 Demonio & BCREW   Naša posla (2011)

Trackslist
  • Jug
  • Avangarda feat. Reksona
  • Štek
  • Egoista
  • Pablo Eskobar
  • Orden 2 feat. Lou Benny
  • Ruski rulet feat. MadRed
  • Bulevar feat. Mali Mire
  • Ludilo te ubilo feat. Lud
  • Platina
  • Naša posla
  • Nisi čula
  • Kurve, kučke, drolje
  • Pepeljuga feat. Branchy
  • Uspeh i šljaka feat. LoOney
  • Srce feat. Branchy
  • Ništa lično feat. Shot & Remi (Elemental)
  • Nek se troši (bonus track)
  •  

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Od vremena Win98SE, koji je bio preinstaliran na mom prvom PC računaru, pratio sam razvoj Windowsa kao najdominantnije platforme na desktop računarima. Svaki build beta, pa čak i alpha verzija je morao biti isproban na mom kompu, a društvo se seća i perioda kada smo “Whistler” (beta verzija XP-a) ISO skidali preko DialUp konekcije. Taj trend trajao je do poslednjih beta verzija Viste, koja je u beti još i radila fino, ali je već sa prvom finalnom verzijom sve palo u vodu. Ono što je radilo u beti, prestalo je da radi u final verziji. Tada sam istu obrisao sa kompa, konačno prešao primarno na Linux i rekao sebi da ću razmisliti da ponovo probam Vistu tek kada izađe SP1. U vreme kad je SP1 bio aktuelan, već su i vrapci na granama znali da je Vista bila toliko loša, da su čak i gremlini ostali na XP-u, pa se ista nije vraćala na moje diskove. Windows 7 je situaciju drastično promenio na bolje, pa sam se tako ponovo malo zainteresovao za Windows kao platformu.

    Postoji ta neka iskustvena šema po kojoj je svaki drugi Windows odličan, a one verzije između butu totalno ismevane… Windows Osam (sem što na našem govornom području ima zanimljivo ime) je trebao da bude upravo verzija za ismevanje. Istovremeno, Windows Mobile za mobilne telefone (koji skoro pa nikakve veze sa desktop verzijom svog imenjaka nije imao, sem naziva i logoa) otišao je u istoriju, a zamenio ga je Windows Phone koji svoj kernel, kao i veliki broj drugih sistemskih komponenti, deli upravo sa desktop verzijom svog starijeg NT brata. Portabl uređaju su u međuvremenu ‘ojačali’ pa mogu poterati punokrvni desktop OS, a Nokia je sa Symbian-a prešla na Windows kao svoj primarni OS za pametne telefone. Windows Phone je nekako prekretna tačka za obe kompanije, a kako je sada sve to usko isprepleteno i sa tabletima i sa desktop tržištem, ostaje da vidimo ko će izvući deblji kraj.

    Reših da probam kako sve to radi na desktopu (tačnije laptopu, no shvatate poentu) i da sa vama podelim svoja prva iskustva sa Windowsom 8 kao desktop OS-om. Pa da krenem.

    Instalacija Windows 8 (sa USBa)

    Na nekoliko mesta na Internetu čitao sa o tome kako je instalacija Win8 užasno komplikovana. Odmah ću vam reći da su u pitanju totalne budalaštine. Kako na svojim računarima više ne posedujem nikakve optičke drajvove, ISO sa instalacijom sam prebacio na USB flash koristeći Microsoftom dobro poznati alat “Windows 7 USB”. Restartovao sam računar i prilikom boot-a, stisnuo F12 i u meniju izabrao USB kao opciju za podizanje sistema, posle čega se pojavio Windows Installer sličan onom na Win7, samo mnogo ružniji. U toku same instalacije sam samo odabrao jezik i particiju hard diska i jedva da sam nekoliko puta morao da kliknem “next-next“, posle čega se računar restartovao i počeo da učitava Windows 8. Jednostavnije nego sa Ubuntuom, koji ima užasno jednostavan instaler (kod njega se čak i kopiranje fajlova vrši u pozadini dok vi ukucavate vaše lične podatke i birate podešavanja sistema). Po prvom startovanju, odabrao sam svoju omiljenu nijansu u koju će ceo sistem biti obojen i krenuo u podešavanje i upoznavanje sa novim skockanim okruženjem.

    Povezivanje sa Windows Live nalogom

    Sem ružnog instalera i lepog “Welcome screen”-a, prva zanimljiva novina bila je jača integracija korisničkog naloga sa Windows Live (hint: sećate se MSN-a i username-a za isti?) nalogom. Sada me prilikom uključivanja računara, dečekuje moja (očigledno stara) avatar fotka sa MSN-a i za prijavljivanje u sistem je potrebno da ukucam svoju Live lozinku (da, morao sam da pogađam nekoliko puta koja mi je šifra za tamo). Dobra stvar sa ovim povezivanjem bila je što mi se SkyDrive automatski sinhronizovao, a isto važi i za (nebitne doduše) MSN (Windows Live Messenger) kontakte. Kako god da sada zovu taj messenger, priča se da planiraju da ga ubiju, jer su i onako već kupili Skype, tako da… U svakom slučaju, po automatizmu sam dobio svoje kontakte i svoje podatke sa SkyDeive-a koji su mi automatski učitali sličice koje sam šerovao sa Android telefona, kao i sve fotke sa Nokia E7 telefona koje se tamo automatski bekapuju. Korisno i efikasno. Kontam da je integracija sa WP8 telefonima još bolja, ali mi se i ovo svidelo.

    win8 pictures 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Novi Start meni i kockasti interfejs

    I pored toga što sam za jezik operativnog sistema, u instalaciji, izabrao engleski, a samo za format datuma i valuta srpski, ikonice iz “Start menija” obraćale su mi se pola na srpskom, pola na englsekom. Razmišljao sam čak i da ceo sistem prebacim na srpski, čisto da vidim kako sve to izgleda i kako bi se ljudi koji nisu vešti sa računarima snašli, no ćale mi nije bio pri ruci, a ja bih se izgubio u srpskim prevodima pa sam od toga odustao i ostao na posrbljeno-engleskoj verziji. Kockaste (tačnije kvadrataste, tj. četvrtaste da budem precizniji) menije sam već video i probao na Windows Phone uređajima, ali je u desktop svetu za mene to bila novina. Prijatna – još jednom da naglasim. Sve je novo, drugačije, zanimljivo (neko pomislio originalno?). Sve je krupno i lako uočljivo. Deluje kao savršeni sistem za tablet računare (ko je rekao Surface?) gde se sa sistemom reguje dodirima prstiju po ekranu.

    win8 startmenu 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Aplikacija za pregled slika, panorame, turistički saveti, vesti, vremenska prognoza… sve deluje kao skockano za interakciju prstima na ekranu osetljivom na dodir, a opet nekako pregledno i lagano čak i na desktopu sa mišem ili laptopu sa touchpad-om. Sve dok nisam ušao u Internet Explorer, koji me je isprepadao svime samo ne poznatim starim IE look-om. Svejedno, tamo sam otišao samo da vratim svoj Gugl nazad, no tu iznenađenjima nije bilo kraja. Čak i Google Chrome ima taj vidi_me_koliki_sam izgled. Sve izgleda kao se ekran sa telefona prikazuje na plazma TV-u.

    win8 googlechrome 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Korišćenje Windowsa na tradicionalni način

    Kontam da bi se mojoj baba Paji svidelo to tako krupno i da bi joj bilo korisno i intuitivno, no mene je smorilo posle 10ak minuta upoznavanja sa ‘nečim novim, nečim divljem’ pa sam krenuo na one standardne tradiocionalne Windows stvarčice. Uđem u Windows Explorer, kad tamo prvo što vidim, uveli su onaj smarački ribbon zbog koga je većina ljudi sa MS Office-a prešla na OpenOffice. Razumem ja da je on intuitivniji i da se (ako krećete od nule) lakše snalazite sa njim nego sa padajućim menijima, ali ja zaista nemam želje da se borim sa istim. Još sam u Office-u footnotu tražio 15 minuta, čitao help, i na kraju je ubacio tako što sam iskopirao iz drugog dokumenta. Kasnije sam, neko vreme, koristio one hakove koji umesto ribbona prikazuju oldschool padajuće menije, no na kraju sam ipak odustao od svega toga i prešao na LibreOffice.

    win8 explorer 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    U svakom slučaju, sam GUI tj dekoracija prozora ili, jednostavnije rečeno, izgled prozora na Win8 je sav ćoškast, da ne kažem kockast. Jednostavno obojen, sa par boja bez nijansi, gradijenata, senki, transparencija, zaobljenih čoškova… svega onoga čime nas je Win7 radovao. Ja razumem devizu “less iz more“, ali ovde mi se čini kao korak u nazad. Imam utisak da radim na 16-bitnom sistemu. Ovde (aplikacije van Start menija – koji je sad nekako svet za sebe) bar Google Chrome izgleda ‘kako treba’ i ostali programi imaju koliko toliko normalan izgled. Ako pokušam da napravim neku paralelu ili makar poređenje sa Star meni kockastim izledom, jedino što je zajendičko jesu te jednostavne boje i ‘kockast’ izgled vizuelnih komponenti (dugmići, checkbox-ovi i tako to), sve ostalo su dva sveta. Sve ono iz Start menije deluje kao za tablete i telefone… krupno ogoromno, pojednostavljeno… dok je ovo ostalo, sitno, pretrpano, razbacano, nabudženo… Kol’ko god onaj prvi deo sagledavao kao neki put kojim se grafički korisnički interfejsi prilagođavaju interakciji dodirom, pa na to gledao optimistično, toliko mi se ove promene na ‘tradicionalnim’ stvarima uopšte ne sviđaju.

    Ljudi koji koriste Windows ne žele promene, već žele stari dobri Windows! Da žele promene, probali bi Linux ili Mac. Dođe mi da se navučem na Total Commander i slične programe za svaku moguću utility namenu i da sam totalno nezavistan od OSa, no nije to poenta. Sve ovo novo mi se toliko ne sviđa, da je sve ostalo što je korisno i cool jednostavno malo da pokrije količinu frustracije stvarima koje mi se ne sviđaju. Možda će neki novi klinci ovo prihvatiti kao nultu tačku i naviknuti se… no moja sledeća misija je ponovno testiranje KDE shell-a na Windows kernelu. Možda to bude zanimljivije.

    Jedan operativni sistem za sve

    Generalno mi se sviđa ova varijanta da se isti kernel koristi i za desktop i tablete i mobilne uređaje.  Veća je kompatibilnost među aplikacijama, jednostavniji razvoj, a i generalno je ugodniji rad kada isti OS imate na ‘više ekrana‘, kako se to danas popularno kaže. Windows će na desktop segmentu i dalje biti dominantna platforma, šta god u Redmondu odlučili da sa njime urade. Mobilna verzija lagano postaje upotrebljiva i broj aplikacija koje se nalaze u marketu juri ka šestocifrenom broju.

    win8 allapps 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Jedan sistem na više ekrana je dobar koncept, a Microsoft ima fin ekosistem koji sve to podržava, no ipak mislim da će morati da prođe još par godina dok se sve to dovede u red i sredi da radi kako treba. Verovatno će Win8 ostati samo dobar playground, dok će njegov naslednik pokupiti kajmak koji je sazreo na osmici. Iskreno, počeo sam čak da razmišljam o nekom WP8 telefonu (Lumia 920 mi je trenutni favorit), ali će Fedora (taman nova verzija izlazi uskoro) ostati čvrsto ustoličena na kompu.

    Windows Store prodavnica za aplikacije

    Zanimljiva mi je bila i opcija ugrađene Windows Store prodavnice za aplikacije kojoj se pristupa direktno iz Start menija. Koncept koji je odavno prihvaćen na svim mobilnim platformama, kao i Linux distribucijama (u vidu repozitorijuma ili riznica) ali koji je istovremeno izazvao razne kontroverze zbog najave da će (kao na iTunes-u i iOS uređajima) instalacija aplikacija (čak i onih besplatnih) u Windows biti moguća samo kroz Store, posle čega su se izdavači video igara pobunili i zapretili prebacivanjem kompletnih igračkih serijala na Linux. Pretpostavljam da je jedina relana varijanta biti instalacija kroz Store uz ostavljenu mogućnost odabira nezavisnih izvora (kao na Androidu i Symbianu). Ne sviđa mi se samo kako je vizuelno izveden pristup Storu iz samog Start menija, ali generalno je kao koncept totalno cool.

    win8 appstore 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Sve u svemu… Windows 8…

    Kao što rekoh, Windowsi me ni ne privlače toliko kao ranije… sve dok se za neki ne ispostavi da je dobar. Ovaj je simpatičan, ali će za sada ostati samo isproban. Cool mi je i ova fora sa novim Start menijem u koji je integrisan skoro kompletan GUI za jedan portabl uređaj. Nekako je ceo taj Start meni svet za sebe i više me podeća na Media Center nego na meni gde se biraju aplikacije i sl. Korisna je čak i integracija Windows Live naloga i SkyDrive i sl. no opet vidim isti problem kao nekad sa integracijom IE-a i WMP-a u sistem. Microsoft jednostavno želi da zaokruži ponudu svojim servisima i tako okrene leđa ostalima. Ništa novo, ali ovaj put je bar funkcionalnost na strani korsinika.

    win8 installingapps 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    To bi bili moji prvi utisvi o Windows 8 na desktopu – novo, interesantno i neupotrebljivo. Win8 upravo ide pa-pa sa mog diska, pa se možda ponovo sretnemo sa novim vizuelnim izgledom ili na nekom drugom uređaju.

    Utisci ostalih…

    Drugari koji su ga takođe probali kažu da imaju manje poteškoća sa navikavanjem i takođe im se puno toga sviđa u sistemu.

    win8 accounts 640x400 Windows 8 kao desktop OS   prvi utisci

    Jeste li vi probali Windows 8? Kakvi su vaši utisci?

    Kada je dizajn u pitanju, ne volim da trošim previše reči na opisivanje istog, jer dobri radovi pričaju sami za sebe. Na Internetu se poslednjih dana, na mnogo mesta, moglo čitati o konceptu Exona koji je dizajnirao Nikola Novak, pa bih upravo ovaj model izdvojio kao reprezentativni.

    Exona Concept

    Exona je koncept baziran na osnovi modela Ferrari 458 Italia, od koga je nasledio međuosovinsko rastojanje, dok je prednji i zadnji deo inspirisan modelom Enzo Ferrari.

    Exona Concept

    Nikola je, prema svojim rečima, kompjuterskom grafikom počeo da se bavi zbog svoje velike opsesije prema dizajniranju automobila ili “autodizajnu”. Usled njegovog talenta, primljen je i na Coventry University u Velikoj Britaniji i Academy of Art University u San Francisku, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava nije bio u mogućnosti da nastavi školovanje. To ga, ipak, nije sprečilo da svoje umeće u radu sa grafičkim alatima stekne iz knjiga i putem Interneta. Neke od Nikolinih rendera, kreiranih uz pomoć open source alata blender3d i yafaray, možete pogledati u videu ispod.

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Za kraj bi poručio Nikoli da se malo pozabavi ličnim brendiranjem na Internetu, da napravi svoj lični portfolio sajt/blog i da pokuša da svoje koncepte ponudi nekome ko bi ih materijalizovao. Od prodavanja 3D modela na Internetu može solidno da se živi, ali od unovčavanja ovakvog talenta i veština može se mnogo više postići.

    Računari koje danas koristimo dostupni su širokim narodnim masama. Za razliku od onih prvih, koji su pravljeni za određene specijalizovane poslove i kojima su upravljali obučeni profesionalci (da se tako izrazim), današnji PC računari imaju daleko širu primenu, pa se i različiti tipovi ljudi nalaze na mestu njihovih korisnika. Sve je veći broj dece koja koristi računare i to ne samo za igre, kako se to uvek nekako prvo nasluti, već za razne druge zanimacije. Danas je računar bez pristupa Internetu samo jedna kutija na stolu koja imitira DVD player ili muzičku liniju, pa je, čak i u Srbiji, sve veća penetracija Interneta doprinela do njegove popularizacije i široke dostupnosti. Na Internetu ljudi interaguju jedni sa drugima, a kao što smo već zaključili, više to nisu samo geekovi, već ima raznih profila ljudi, različitih obrazovnih struktura i verovatno najbitnije iz različitih starosnih grupacija.

    devojka sa laptopom Pravila ponašanja na Internetu za početnike

    Podvukao sam deo rečenice u prethodnom pasusu, jer ta komponenta interakcije postaje cilj svih tehnoloških inovacija, pa je samim tim i ključna stvar za svačije individualno doživljavanje same tehnologije. Koncentrisaću se u ovom tekstu na Internet, kao mrežu koja najviše utiče na razvoj savremenog društva i na odnos ljudi prema Njemu. Kad kažem “Njemu” (velikim slovom) mislim na projekciju Interneta u našim očima (našim doživljajima istog) koja je odraz svih drugih ljudi na toj Mreži koji međusobno interaguju, pa samim tim grade tu ogromnu mrežu bez granica, bez kože, bez nacije, bez religije…

    Kao što u stvarnom živoru postoji taj društveni kodeks koji nazivamo bonton, tako postoje i neka nepisana pravila ponašanja na Internetu. Detaljnije pisanje o njima ću ostaviti za neku drugu priliku, a ovde ću se osvrnuti na neke bitne stvari koje svi posle nekog vremena nauče na teži način.

    Kad se nešto pojavi na Internetu, to ostaje zauvek na Internetu

    Verovatno vam je poznata izreka da kada se nešto pojavi na Internetu, to ostaje zauvek na Internetu. Na Internetu je sve javno dostupno, bilo da je u pitanju izjava, slika, tekst, video ili sl. zato budite svesni toga. Čak i ako se predstavljate pod lažnim imenom, pseudonimom ili sl. nikada niste sigurni da vas neko nekada neće povezati sa svojim pravim identitetom. Čak i u takvim slučajevima, može se desiti da se neke vaše stvari iz prošlosti niotkuda pojave na Intenetu. Možda su one sve vreme i bile tamo negde, samo su od jednom došle do vas ili su bile sačuvane na nekom mirnom mestu i iz bilo kog razloga isplivale na površinu.

    Uzmimo jednostavan primer gde se jednog dana probudite i na Fejsbuku vidite ceo foto album sa maturske ekskurzije iz srednje škole, koji se vašem školskom drugu eto jednostavno svideo jer je naleteo na njega među starim fotkama dok je sređivao sobu i rešio da svoje vesele trenutke podeli sa svojim prijateljima. Njega su te fotke pijanih maloletnika u Atini nasmejale i podsetile na staro dobro vreme, a vi ste ceo taj period adolescencije potisnuli u davno zaboravljenu prošlost i pitate se da li je zaista iz tog izroda sa pocepanim patikama i ižvrljanim pantalonama evoluirala osoba sposobna za interakciju sa drugim formama inteligentnog oblika života. Odtagovali ste se sa svojih sramnih fotki i šaljete svom školskom (preteću) poruku gde ga molite da cenzuriše fotke na kojima ste vi, a u međuvremenu su svi već poskidali fotke i postavili ih po svojim profilima. Ponavljate postupak sa svakim profilom koji je te fotke umnožio, ali one i dalje, poput bitumena koji neprestano izlazi iz parketa, nastavljaju da vas opominju da od svoje prošlosti ne možete pobeći. Shvatate da je dalji život uzaludan i gasite svoj FB nalog.

    Ok, malo sam preuveličao, ali shvatate poentu. U ovakvom slučaju i niste mogli preterano da utičete, jer ne znate uvek šta možete očekivati od drugih ljudi, ali zato budite obazrivi kada sami na Internet postavljate svoje fotografije. Ponavljam, fotografije sam uzeo samo kao primer, jer se tekst odnosi na bilo kakav sadržaj koji završi u okeanu Interneta.

    Ovu celinu ilustrovaću i kratkim video klipom u kome Obama savetuje decu u školi da paze šta postavljaju na Fejsbuk, jer im se to kasnije u životu može obiti o glavu.

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Sada kada ste svesni da jednom objavljena stvar u javnosti može zauvek ostati u javnosti, vreme je da se prešaltujem na temu privatnosti.

    Ako nisi na Fejsbuku, ne postojiš

    Sigurno ste čuli i za izjavu u naslovu iznad. Trenutno je to Fejsbuk, ranije je bio MySpace, sutra će biti nešto drugo. Nije ni bitno koja je društvena mreža u pitanju, jer ono čega morate biti svesni je da je svaka nova koja postane popularna, mnogostruko veća od one prethodne. Samim tim predstavlja ogroman katalog ljudi na Internetu. Taj veliki katalog se lako pretražuje, a veze između prijatelja taj postao čine još lakšim. Ako nisi na Fejsbuku, to znači da te neko ko je na Fejsbuku teže može pronaći nego da jesi tu. Ako si na Fejsbuku (ili skoro pa bilo kojoj društvenoj mreži) imaj na umu da si svesno pristao da budeš deo toga. Deo tog kataloga koji se lako pretražuje, gde se ljudi upoređuju po svojim interesovanjima, navikama, povezanosti sa prijateljima, brendovima i sl.

    Ne želim ovom prilikom da skrećem na priče o tome kako smo svi označeni svojim jedinstvenim identifikacionim kodom i kako na sebi imamo barkod i kako je to katalogizovanje nužno loša stvar, već samo želim da budete svesni šta se može desiti sa vašim podacima ako se tamo pojave. Tehnologija je razvijena da nam unapredi i poboljša živote, a ne da nas učini njenim robljem. Ipak, od vas samih zavisi kako ćete je koristiti, a pošto pričamo o Internetu, vi birate kao ćete se na Njemu ponašati.

    Ponovo ću kao ilustraciju iskoristiti kratki video klip koji je zapravo parodija na Fejsbuk, ali se ipak dobro razmislite jer skrivene poruke koje nosi nisu nimalo naivne.

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Ovde već dolazimo do ključnog dela bitnog za ponašanje na Internetu, a to je samokontrola. Ili je samocenzura možda bolja reč. Pre nego se upustite u korišćenje nečega tako velikog i moćnog poput Interneta, jako je bitno da se edukujete i informišete o tome kako neki servis funkcioniše, kakva su vaša prava i obaveze, kao i to ko ima pristup vašim informacijama, kao i kako i pod kojim uslvima tim informacija taj neko može da raspolaže (jer da mu nisu trebale, ne bih ni prikupljao, zar ne?). Kako nekad, iz bilo kog razloga, nećete biti u mogućnosti da saznate ‘pravila igre’, ostaje vam samo da budete sumnjičavi i paranoični prema svemu, pa da ocenite da li je to polje za vašu lozinku (ili bilo koju drugu poverljivu informaciju) koje vam je iskočilo na ekranu pravi partner sa kime tu informaciju želite da podelite.

    Nekada će to biti ekran za prijavljivanje na Fejsbuk, e-mail ili možda e-bankarstvo… što je ozbiljnija stvar u pitanju i vi bi morali da budete obazriviji. Na Internetu su česte pojave pecanja (eng: phishing) gde se lažni Internet sajt predstavlja kao sajt banke, Fejsbuka, e-maila ili sl. tražeći od vas da upišete svoje lične podatke poput lozinke i sl. koja vam na taj način bude ukradena, a vaš profil ‘hakovan‘ ili kako god. Ovo je samo jedna od pretnji koje se smucaju Internetom i ako niste upoznati sa ovim terminom preporučujem da se detaljnije informišete.

    Poenta priče je da morate biti pažljivi i svesni šta je stvarno, a šta ne, kakav servis koristite i šta se na njemu dešava. Samo od vas samih zavisi šta ćete na Mreži podeliti sa ostatkom njenih korisnika. Nadovezaću se na prvi podnaslov o o(p)stajanju informacija na Internetu i zaključiti u vidu dva konkretna saveta koja morate imati na umu pre nego što bilo šta objavite bilo gde na Internetu:

    • Ako se dvoumite, ne postavljajte! Ako postoji makar i trunčica sumnje u ispravnost onoga što želite da objavite, nemojte dok niste apsolutno sigurni da je to ono što želite.
    • Pretpostavite da će sve što postavite dospeti do svake osobe iz vašeg života. Uključujući jednog dana i vašu decu! Kao što sam već pomenuo, čak i ako na Internetu stvari objavljujete pod pseudonimom, zamislite na trenutak da svako od vaših poznanika sazna da ste to vi objavili.

    Ako ste uzeli u obzir obe prethodne stavke, svesni ste potencijalnih posledica i ok ste sa tim, samo napred. Uživajte u čarima Interneta i deljenja… Ako vaše posledice mogu bilo kako negativno uticati na vas ili vašu budunćnost, razmislite još jednom pre nego što vašu ideju podelite sa drugima.

    Nemojte da Internet negativno utiče na vaš život

    Internet je jedno divno mesto gde ima neverovatno puno genijalnih ljudi, nesebičnih drugara i beskrajno slobodnih i besplatnih dobara, bilo da je u pitanju zabava, edukacija, druženje, resursi za neki online posao ili sl. Ako ga koristite na pravi način, može vam promeniti život na bolje na jako puno načina. Takođe, ako neprestano pravite greške i ne pazite šta radite, Internet, kao i sve drugo u životu, može negativno uticati na vaš život. Primetite na vreme ako je tako i preduzmite nešto.

    Kao i za svaku drugu stvar u životu, neki ljudi mogu postati zavisni i od Interneta, čime on postaje jedan od njihovih poroka. Zato je posebno bitno obratiti pažnju kada se na jednom mestu nađu dve stvari sa njima ljudi moraju biti pažljivi. Uzmimo na primer kockanje. Samo po sebi kockanje je vid zabave, ali ako preterate u tome (ponovo, kao i u bilo čemu drugom) ono može prerasti u porok i negativno uticati na vaš život. Zato se sajtovi koji se bave kockanjem preko Interneta pridržavaju nečega što se zove “odgovorno kockanje“. Jedan od dobrih primera je jedna popularna evropska online kockarnica, na čijem sajtu je detaljno opisano kako da se pridržavate pravila ‘odgovornog kockanja’ i kako da prepoznate da li ste među onih par procenata ljudi koji se ovom poroku ne mogu odupreti. Sam tekst je na engleskom, ali je zaista dobar primer kako neko, ko od toga zarađuje, misli na svoje korisnike.

    Sa druge strane, postoje ljudi koji jednostavno imaju nerealna očekivanja ili ne shvataju Internet u potpunosti. Ovo je posebno osetljiva tema kada su u pitanju deca i sa njima se mora posebno raditi kada su ove stvari u pitanju. Osvrnuću se na jednu potresnu priču koja me je zapravo i navela da napišem ovaj tekst, koja ovu temu trećeg podnaslova povezuje sa uvodom sa početka teksta. Deca na Internetu i kakve ih opasnosti vrebaju.

    Kao što rekoh, na žalost za ovaj deo ilustracija ide u obliku jedne potresne priče o tinejdžerki iz Kanade koja se ubila nakon što je na YouTube-u objavila svoju ispovest o tome kako je školski drugovi zlostavljaju.

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Naime, ovoj maloletnoj devojci je život počeo da se pretvara u pakao nakon što je na Internetu procurela njena fotografija u toplesu. Ljudi su počeli da joj se podsmevaju, što je u njenoj adolescenciji izazvalo psihičke i mentalne probleme, koje je usled odbacivanja svoje okoline pokušala da ublaži alkoholom, a kasnije i narkoticima. Zanemarimo za trenutak njeno mentalno stanje i verovatno nedogovorne roditelje i koncentrišimo se na uticaj Interneta na njen život. Ono što je ovde bitno je zapravo njeno ponašanje na Internetu, koje je uticalo da se njena celokupna situacija pogorša. (Pogledajte video iznad, da bi ispratili celu priču)

    Zaista je strašno to što se dogodilo, ali takve stvari nisu tako retka pojava kao što se na prvi trenutak pomisli. Da bi zaštitili decu na Internetu, od ovakvih i sličnih stvari, nadležni organi u Srbiji, pre 3 god. pokrenuli su akciju Klikni bezbedno, koja se kroz predavanja i radionice zapravo i sprovodila u mnogim školama širom zemlje.

    Triput’ meri, jednom seci

    Kroz ovih nekoliko primera, iz raznih oblasti koje se tiču Interneta, želeo sam da skrenem pažnju na suštinu problema za čije se rešenje savet nalazi u našoj staroj poslovici: Triput’ meri, jednom seci.

    Ako je za vas Internet još uvek novost i niste sigurni čemu sve to služi i kako radi, najbolje je da posmatrate kako to rade iskusniji korisnici. Ili jednostavno pitajte šta vas zanima ili niste sigurni. Svi smo mi prošli kroz te faze gde smo učili na sopstvenim greškama, opekli se na sopstvenu vatru i ispravljali ono što smo sami iskrivili. Za neke je to bio BBS, za neke IRC, ICQ, MSN, MySpace, a danas je za većinu Facebook ili Twitter.

    Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili nedoumice na ovu temu, molim vas da u komentaru ispod napišete šta vas zanima i što konkretnije opišete problem, a ja ću se lično potruditi da pomognem koliko je u mojoj moći. Ako bude bilo dovoljnog interesovanja, možda mi sve to posluži kao materijal za neki ‘Bonton na Internetu‘ ili ‘Bonton na društvenim mrežama‘ ili nešto slično u vidu besplatne elektronske knjige, a sve u službi što bolje interakcije svih nas sunarodnika mreže svih mreža.

    Dragi Google, hvala ti na ovom fenomenalnom tabletu! Ovaj rođendan ću definitivno upamtiti po gadgetima ;] Radost jednog geeka u čije ruke dospe novi gadget, razumeju samo pripadnici ove čudne vrste ljudi, pa je njima dovoljan i naslov ovog teksta da osete nivo endorfina u mom organizmu. Sa ostalima ću ipak podeliti svoje utiske…

    plagosus nexus 7 Plagosus na tablici   Nexus 7 tablet

    Kratak istorijat tableta

    Dugo su mi tableti kao koncept bili totalna budalaština. Iz više razloga. Oni stari, PC tableti, bili su skupi i totalno nepraktični. Bili su to zapravo laptopovi sa ekranom osetljivim na dodir koji se rotirao oko svoje ose. Sami ekrani bili su totalno neprecizni, koristili su se olovkom, a sam OS nije bio ni blizu prilagođen takvoj upotrebi. Uz sve to, bili su skupi za te mogućnosti koje (ni)su prižali.

    Zatim se pojavio iPad i totalno redefinisao ovu kategiju računara. iPad čak i nije računar, već veliki iPhone bez funkcija telefoniranja ili bolje reći veliki media player. U međuvremenu su i hardver i softver napredovali do te mere da se ispostavilo da većini ljudi računar nije ni potreban, jer je ta igračka bila sasvim dovoljna da završi većinu njihovih dnevnih ‘poslova’, a uz to je bila i užasno jednostavna za korišćenje. To je označilo korak nazad za računare, ali tri koraka napred za potrošačku elektroniku.

    U to neko isto vreme su se netbook računari primili među masu, pa ujedno i skoro isčezli, čime su tabletima utabali teren i označili početak nove ere u korišćenju mini računara, a samim tim i pristupa Mreži. To je pravac u kome se krećemo… Otporniji hardver sa velikom autonomijom koji se bavi samo relativno jednostavnim operacijama na samom uređaju i servisima u oblaku kojima pristupamo preko Mreže.

    tablets ereaders Plagosus na tablici   Nexus 7 tablet

    Zašto baš Nexus 7

    iPad je zavladao tržištem tabličnih računara sa preko 90% tržišnog udela i bilo je jasno da će se na tom tržištu okršiti divovi ICT industrije, jer pomenuti tablet košta više nego solidan laptop, a po specifikacijama je slabiji od popularnog pametnog telefona istog proizvođača. U arenu su uleteli skoro svi veliki igrači, ali se ništa značajno nije promenilo jer su, u najboljem slučaju, nudili slične opcije kao dosadašnji neprikosnovein vladar tableta.

    Kada je Google na svojoj Google I/O konferenciji predstavio svoj 7″ tablet Nexus 7 sa neverovatnim specifikacijama i još neverovatnijioj ceni od 199$, zvezda je bila rođena. Sve mogućnosti koje jedan tablet može da pruži u kompaktnom i dobro dizajniranom pakovanju, ponuđene su po ceni jednog regularnog mobilnog telefona. Istovremeno je i sam Android sazreo kao OS, a Project Butter uklizao u vidu verzije sa rednim brojem 4.1 slatkog naziva Jelly Bean.

    hugo barra nexus 7 tablet google io Plagosus na tablici   Nexus 7 tablet

    Android je trenutno, sa preko milion novih uređaja dnevno, najpopularniji OS za sve mobilne platforme, a proizvodi iz Nexus ekosistema su uvek ispred ostalih, posebno kada se radi o najnovijim dopunama i ispravkama ovog popularnog OSa. Uz odličan hardver, najnoviji otvoreni softver i stotinama hiljada aplikacija, svojom atraktivnom cenom, Nexus 7 postao je najpoželjnija igračka geekova širom sveta. A ove godine je već proglašen za gadget godine i tablet godine pa je svoj put našao da miliona korisnika širom sveta.

    Sad vam je jasno zašto sam želeo baš ovaj tablet.

    Čemu služi tablet i kako se koristi?

    Za razliku od mobilnih telefona, laptop računara i sl. koje kupujete da bi vam rešili neki problem, poslužili kao alat ili generalno omogućili ili olakšali neki posao, tableti u principu ne služe ničemu konkretno. Tablet obično kupite, jer je cool i svi ga imaju, pa mu tek onda pronađete neku funkciju tj. vidite za šta može da vam koristi.

    Poučen iskustvima ljudi oko sebe, pažljivo sam razmotrio mogućnosti koje bi mi jedan tablet doneo i ponovo proćaskao sa geekovima u svojoj okolini na tu temu. Miloš se nedavno otarasio svog Samsung Galaxy Tab 10.1 digitalnog rama za slike, jer ga je skoro pa samo za to i koristio, a gotovo da ga nikad nije ni nosio sa sobom. Sa druge strane, Vukašin ne samo da se ne odvaja od svog iPad-a, već je odmah po pojavljivanju novog modela, zavaljao stari i prešao na novi, koji takođe ne ispušta iz ruku.

    Kako sam već planirao da tablet korisim na isti način kao i telefon sa Androidom, prvenstveno za pristup Internetu, bilo mi je bitno da nije nezgodan za nošenje, da mu baterija drži 10ak sati i verovatno najvažnije da ekran bude dovoljno pregledan za surfovanje, a tastatura udobna za kucanje. Pre bilo kakve finalne odluke o tome da li mi tablet zaista treba, želeo sam da lično probam uređaj koji bi se, ukoliko zadovolji moje tadašnje kriterijume, našao na mojoj listi želja. Tad mi je negde iskočilo obaveštenje da se Nexus 7 pojavio i kod nas u prodaji, pa sam već sledećeg dana prošetao da uzmem stvar u svoje ruke i čekiram osećaj pod prstima.

    android tablet google earth Plagosus na tablici   Nexus 7 tablet

    Bila je to ljubav na prvi pogled, tj dodir i Nexus 007, se popeo na prvo mesto moje liste želja, kada su novi gadgeti u pitanju. Nedugo zatim, doleteo je i moj rođendan, a koliziju ova dva događaja možete pogledati u vidu skidanja celofana sa zapakovanog tableta. Društvo je već ljubomorno, a ja sam o ovoj čudesnoj spravi napisao i tekst na svom drugom blogu, pa da se ne ponavljam, tamo već ima puno korisnih informacija:

    Nexus 7 i sve što treba da znate o njemu

    Kad su moji planovi za korišćenje tableta u pitanju, pored već pomenutog pristupa Internet servisima, prevashodno društvenim mrežama i eventualno Google pretrazi i sorfovanju, ideja je bila da iskoristim multimedijalne mogućnosti koje Nexus pruža. Kao ‘kauč uređaj‘ (eng: couch device) doneo bi mi veći konfor od pristupa Mreži preko telefona, a ujedno mi i prištedeo bateriju na istom, jer već ne mogu da mrdnem iz stana bez da ponesem punjač sa sobom. Druga varijanta u kojoj bih ga intenzivno koristio je gledanje filmova/serija tokom putovanja, gde bi zamenio moj stari Eee PC netbook koji je svoj zadatak lavovski odradio još pre nego što sam kupio laptop na kome sada radim. Iskreno, nisam očekivao ništa preko toga, tako da bi svaka druga funkcionalnost koja mi bude korisna došla kao bonus iliti šlag na tortu.

    Do skoro sam imao ideju da kupim neki MP3 player i taj zadatak ponovo poverim uređaju specijalne namene, a sve na konto uštede baterije na telefonu koji je vremenom postao toliko multifunkcionalna sprava da ga zapravo najmanje koristim za telefoniranje. Razmišljao sam o iPod touch-u, ali kada sam uporedio da ima istu cenu kao ceo tablet, a tablet mogu da koristim i za muziku, od te ideje sam odustao, tj tablet je smenio player sa liste želja, jer je preuzeo i funkciju muzičkog plejera.

    Stvari koje u startu nisam imao na umu, ali su se nekako prirodno nametnule prijatno se me iznenadile, tako da tablet već koristim kao čitač e-knjiga, a praćenje vesti i portala je od starta već bilo tu. SSH, terminal emulator i remote desktop su omogućili da tablet koristim kao daljinac za komp na kome pustam filmove, što mi je takođe fino leglo. Među aplikacijama u Google Play katalogu našao sam i par korisnih alata za testiranje Wi-Fi mreže, pa i to neretko koristim. Ako ga napunite mapama, može služiti i kao navigacija za auto jer je opremljen GPS prijemnikom, što svakako nije za potceniti.

    nexus7 igre Plagosus na tablici   Nexus 7 tablet

    Ajd sve ovo gore sam i mogao da pretpostavim, ali igranje igrica mi nije bilo ni na kraj pameti, posebno što poslednjih par godina nisam čak ni probao najnovije nastavke mojih omiljenih serijala Need For SpeedCommand & Conquer. Poslednja, a ujedno i jedina igra koju sam poslednjih godina igrao bio je čuveni FarmVille. Bilo kako bilo, posle prvih par igrica koje sam instalirao na tablet, ne samo da sam ja ostao zalepljen za njega prelazeći nivoe raznih zaraznih igara, več su i ostali oko mene počeli da rade to isto. Android je sam po sebi dosta bogat igrama, a nVida Tegra 3 koja se nalazi u Nexusu svoje pravo lice pokazuje tek u zahtevnijim punokrvnim 3D igrama.

    I za kraj, ideja od koje sam se vremenom malo ohladio, razvoj mobilnih aplikacija, ponovo je postala aktuelna, pa sam čak i otvorio developerski nalog na Play-u. Šta će od toga biti, videćemo… A do tada planiram da nastavim da se igram sa Chrome Web Store-om, gde sam takođe objavio svoj prvenac Heftalicu.

    Opšti utisak

    Nexus 7 je fenomenalna, korisna, zabavna i jako kvalitetna sprava! Za sada imam samo pozitivna iskustva i mogu samo da ga preporučim i ostalima koji su zainteresovani za oprobavanje mogućnosti za koje su savremeni tableti sposobni. Ništa lepše nego kad ovakav komad elektronike doleti baš na rođendan ;]

    Više o Nexus 7 tabletu pisaću na #Portabl-u, pa očekujte razne savete, trikove, preporuke za aplikacije i sl. Do tada, budite slobodni da preporučite neku zanimljivu igru ili aplikaciju…

    P.S. Google Now je podjednako zanimljiv kao Skyvi i višestruko zanimljiviji nego Vlingo.

    Upravo sam pročitao podatak, za koji sam se nadao da nije tačan. “Svaki drugi mladi čovek u Srbiji koji ima do 25 godina je nezaposlen”, i za sada nema naznaka da će se ta situacija promeniti. Više od 50% mladih ljudi ne može da nađe posao? To nije istina! Što bih naglasio…

    cekajuci odgovor Hoće li nekad nešto da se desi?

    Ok očigledno je istina. Na žalost! Ali u čemu je problem? U mladim ljudima ili društvu? U Srbiji ili u teškom vremenu ekonomskih kriza u kome živimo? Ako mene lično pitate, nije ni bitno. Onaj ko želi da radi, uvek će naći posao. Onaj ko zna da radi ono što želi, biće i dobro plaćen. To su stvari koje zavise isključivo od nas samih. Naravno postoji i mnogo drugih faktora koji zavise od okruženja, kao na primer koliko ćemo biti plaćeni za to što radimo, kao i kakve uslove za rad možemo da dobijemo. Daleko je od savršenog, ali i dalje ne mogu da se složim sa tvrdnjama da posla nema.

    Većina ljudi funkcioniše pod devizom: Završiću školu/fakultet/zanat… Konkurisaću za posao… Zaposliću se… Radiću vredno… Napredovaću vremenom i biću srećan… U Srbiji ima i onih koji su u fazonu: Završiću bilo šta, tek da imam papir… Ubaciću se preko veze u neku ‘državnu firmu’… gde ću lagano, uz ispijanje desete jutarnje kafe, čekati penziju… Sama pomisao na takve ljude, podseti me na “sedam gotovana”, Ljubivoja Ršumovića. I jedni i drugi će se verovatno, sa manje ili više sreće, nekako snaći… Ali ima i onih koji neće čekati priliku, već će se truditi da je sami stvore. Oni će uspeti!

    Ovde se obraćam isključivo ovoj trećoj grupi, jer verovatno samo oni i čitaju blogove poput mog. Čak i ako sebe svrstavate u neku od prethodne dve grupe, sama činjenica da ovo čitate predstavlja dobru predispoziciju da i vi postanete član treće grupe.

    Nemojte da vas podebljana rečenica iz prvog pasusa uplaši, već neka vam otvori oči i osvesti kakvim ljudima ste okruženi. Posmatrajte to kao mogućnost da se lakše probijete jer je konkurencija slaba. Pokušajte da u tom mraku nađete svetlo koje će probuditi optimizam u vama. Nemojte biti još samo jedan promil koga će sistem progutati, već se izdvojite i postanite (poslo)vođa i lider na tom putu.

    Čak i ako nemate preduzetničkih ili liderskih ambicija, nije sve tako crno, jer je sve veći broj organizacija, udruženja i kompanija koji se trude da povežu mlade i kvalitetne ljude sa kompanijama kojima su takvi ljudi potrebni. Takve akcije uvek podržavam, a kroz mnoge studentske organizacije sam i učestvovao u njihovom organizovanju. Elem, niko do vas neće doći ukoliko se i sami ne zainteresujete i istupite korak napred. Ako ste spremni, već ćete se i sami prepoznati u poslednjoj rečenici.

    Ukoliko tražite posao umesto da čekate da on vas nađe, do 01. oktobra na sajtu mladilideri.rs otvoren je online konkurs za prijem mladih lidera.

    mladi lideri 640x145 Hoće li nekad nešto da se desi?

    Hoće li nekad nešto da se desi?” Prijavi se, možda ti se usput nešto desi…

    Kada sam rešio da svoj Dell Studio 1537 laptop zadržim i dalje, jer sam potpuno zadovoljan radom istog iako se već lagano približava trećoj godini bezodmornog rada, odluka je pala na manji upgrade. Pored dodatnih 2GB RAM memorije (sada je u njemu 4GB) nadogradnja se svela na novi hard disk, tačnije SSD disk o čemu sam već pisao. Kako su performanse celokupnog sistema, posle prelaska na SSD doživele kvantni skok, red je bio da se pozabavim i izbacivanjem starog optičkog drajva, tačnije njegovom zamenom za drugi (onaj stari) HDD kako bi imao gde da skladištim fotke sa fotoaparata.

    hdd caddy laptop dvd 640x362 Ugradnja drugog HDDa umesto optičkog drajva na laptopu

    Ideja je bila da umesto DVD drajva, koji malte ne nisam ni koristio, ubacim stari SATA 2.5″ HDD i to uz pomoć posebnog adaptera, koji se popularno naziva Caddy. Pomenuti adapter ima oblik optičkog drajva za laptop, a u sebi ima prorez za 2.5″ HDD i služi upravo za ono što sam želeo da postignem. Umesto starog HDD-a, ubacio sam novi SSD, a na mesto DVD-a došao je stari HDD.

    Totalno je čudno da ovih Caddy-ja uopšte nema po prodavnicama na našem tržištu, pa sam svoj  SATA Hard Drive SSD Caddy Adapter naručio preko eBay-a. Napomenuo bih da šalju za Srbiju i to bez dodanih poštanskih troškova. Sve super cool… Međutim najmučniji deo celog postupka je i mene iznenadio, a to je zapravo sama ugradnja.

    Dell je zaista fino odrađen ako otvarate laptop za čišćenje coolera, nadogradnju memorije, hard diska, dodatnih kartica i svega što se nalazi sa donej strane. Čak je i otvaranje gornje strane jako jednostavno, bilo da se radi o tastaturi ili delu sa senzorskim dugmićima iznad. Ponovo sve super fino dok nisam došao do DVD-a jer je za vađenje istog potrebno rašrafiti preko 30 raznih šrafova i rasčerupati sve moguće kablove sa matične ploče, uključujuči i ekran i web kamericu… Nadam se da vam to nikada neće trebati, ali ako se upustite u taj posao, neka vam ovo pomogne.

    Zaranjanje u unutrašnjost jednog laptopa

    Neću vam ovde detaljno pisati o samom postupku otvaranja laptopa, jer se na Internetu već mogu naći detaljna uputstva sa slikama, pa čak i video snimci kompletnog postupka, ali ću vam dati neke smernice.dell optical drive 300x241 Ugradnja drugog HDDa umesto optičkog drajva na laptopu

  • Garancija je prva i osnovna stvar. Ako je vaš računar u garanciji najbolje je da ne dirate ništa jer ćete verovatno igbuti garanciju, tako da je bolje da računar odnesete u servis.
  • Zvanično uputstvo za servisere – Dell, kao i većina proizvođača, objavljuje online uputstva za servisiranje svojih računara, pa ih detaljno proučite pre nego što krenete u poduhvat.
  • Saveti sa blogova i foruma su često značajniji i korisniji od zvaničnog uputstva. To ne znači da zvanične instrukcije treba zanemariti (one će vam pokazati gde su šrafovi koje treba da odvijete i slične stvari kako ne bi oštetili neki deo hardvera) ali se ipak više koncentrišite na savete ljudi koji su već bili tamo gde će vaš šrafciger tek proći.
  • Fotkajte i zapisujte šta radite, jer će vam to biti jedini put za nazad, kada konačno krenete da sklapate komponente. Ivica i Marica su bacali mrvice hleba, a vi telefon u ruke ili makar olovku i papir i beležite šta je gde ide još u procesu skidanja.
  • Ja sam izgubio preko dva sata u ovoj igrariji i teško da bih je uskoro ponavljao, ali je svakako bilo poučno iskustvo. Odaću vam i jednu tajnu: Laptop mi radi još bolje i pored toga što sam imao viška delova icon wink Ugradnja drugog HDDa umesto optičkog drajva na laptopu

    [There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

    Do sada sam pisao o puno konferencija i festivala, kako u zemlji, tako i u regionu. Kada su u pitanju događaji čije je mesto dešavanja u Srbiji, svoje utiske objavim ili neposredno posle samog događaja ili nešto kasnije u sezonskoj rekapitulaciji. O događajima van naše zemlje, uglavnom pišem unapred, jer njih posećuje relativno manje ljudi odavde, pa mi tekst i najava samog događaja služi i kao pozivnica za drugare kako bi se organizovali i zajedno posetili navedeni događaj.

    Weekend Media Festival je regionalno okupljanje koje ove godine definitivno ne smem propustiti. Ne samo zato što do sada nisam posećivao ovaj festival, već zato što me je jako puno mojih prijatelja ‘ucenilo’ da moram da odem. Kao što ekipa odavde na sve strane hvali biZbuZZ, tako ekipa sa zapadne strane balkanskog poluostrva WMF navodi kao događaj koji se ne sme propustiti.

    Za one manje upućene, WMF je najveći regionalni festival komunikacija, koji se ove godine održava od 20. do 23. septembra. Ako vas je to zainteresovalo, definitivno će vam se dopasti i informacija da se isti održava u festivalskom prostoru stare “Tvornice duhana“ u Rovinju. Petu godinu za redom, WMF okuplja više od 3.500 domaćih i regionalnih medijskih, marketinških i PR profesionalaca, kao i eminentne predavače iz exYu regiona i sveta. Propratne događaje i žurke, ne moram ni da pominjem jer sam već naglasio da je u pitanju Rovinj icon smile Weekend Media Festival 2012 u Rovinju

    rovinj croatia Weekend Media Festival 2012 u Rovinju

    Ove godine, WMF će biti posebno interesantan za sve koji se zanimaju za povezivanje online i offline medija, bilo da su u pitanju novine, blogovi ili drugi vidovi digitalne komunikacije koji zahtevaju interakciju sa offline svetom.

    Dovoljno je samo da pogledate listu predavača i biće vam jasno o kakvim magovima digitalnih medija se radi:

    • Conor White-Sullivan, direktor HuffPost Labsa i pionir “civilnog” novinarstva, legenda koja je pokrenula revoluciju u novinarstvu uključivši čitaoce i blogere u proces nastanka i plasiranja vesti, a osnivač je i Localocracy.com servisa čiji sadržaj kreiraju i sami čitaoci. Posvećen je razvoju novih komunikacijskih platformi.
    • Gabriel Dance, interaktivni urednik Guardiana u New Yorku, čija je specijalnost grafika i multimedijalni interfejsi. Svoju ljubav prema novinarstvu i fotografiji pretočio je kroz pet godina kreativnog rada u NYTimes.com gde je bio glavni multimedijalni producent, a bio je i umetnički direktor za The Daily – novine za iPad.
    • Jay McGill, viši potpredsednik kompanije Hearst Magazines International, gde je uglavnom zadužen za nadzor izdavačkih poslova u EMEA regiji. Pored mnogobrojnih poslova u izdavaštvu, radi i kao vanredni profesor u Poslovnoj školi na Fordham univerzitetu u New Yorku.
    • Kim St. Clair Bodden, viša potpredsednica / direktorka uredništva Hearst Magazines International i neka vrsta gurua urednicima širom sveta. Sa preko 30 godina iskustva, zadužena je za međunarodna izdanja mnogih prestižnih časopisa, među kojima su Cosmopolitan, Esquire, Harper’s Bazar, Good Housekeeping i mnogi drugi…
    • Davor Hebel, član upravnih odbora kompanija Asset Control, InnogamesSeatwave, Amantys, WahandaStylistpick i notonthehighstreet gde su njegova zalaganja fokusirana na Internet i ulaganja u softver. Iskreno, pojma nemam ko je i čime se tačno bavi, ali kompanije navedene na njegovom profilu aktivne su na društvenim mrežama, a hiljade fanova mogu samo da validiraju njihov rad.
    • Nenad Čanak, koga već znate kao poznatog tviteraša, a pored toga je i političar, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.

    Osim predavanja, organizuje se i veliki broj radionica, panela, okruglih stolova i propratnih žurki, pa je ovo odlična prilika za networking sa kolegama i stručnjacima iz oblasti medija.

    Bilo kako bilo, ako planirate da posetite javite se. Ako ne, razmislite još jednom, pa ako se ipak odlučite da svratite do Rovinja, vidimo se tamo icon wink Weekend Media Festival 2012 u Rovinju

    Posle šest godina tamnih i šarenih varijanti vizuelnih identiteta ovog bloga, rešio sam da se konačno priključim svetskim trendovima minimalizma i jednostavnosti bele boje. Kako sam ovih dana u eksperimentisanju sa svakakvim ludostima koje mi padaju na pamet dok sam bez pristupa Internetu, pa ih žvrljkam po blokčićima, rešio sam da konačno promenim temu svog bloga. Nekoliko je novina na blogu, pa ću krenuti redom.

    Minimalistički pristup svemu

    Minimalizam – u svakom smislu te reči, počevši od pojednostavljene kolor šeme, preko odsustva suvišnih elemenata na samoj stranici, do odsustva bilo kakvih sličica u dizajnu same WP teme koju blog koristi. Crno bela pozadina (ili da budem precizniji, bela i par nijansi sive) je tu da pažnju fokusira na sadržaj i same tekstove, umesto na GUI. Sličnu filozofiju primenio sam i na same kategorije na blogu, koje su se od početnih hardware, software, vremenom namnožile na preko 20 kategorija i podkategorija, pa sam ih pregrupisao u nekih 7 logičkoh celina, koje sadrže sve prethodne, plus par novih podkategorija. To se sve odrazilo i na WP temu, koju sam namenski napravio za ovu priliku, no o njoj će kasnije biti reči.

    Logo i vizuelni identitet

    Novi dizajn bloga   Pseudo 3D Web Krajem prošle godine krenuo sam u lov na novi logo jer sam, pre svega, imao potrebu za standardizacijom vizuelnog identiteta. Sve prethodne teme na blogu bile su takve da nisu imale potrebe za logoom kao zasebnim grafičkim elementom. Slično je bilo i sa avatarima na društvenim mrežama. Međutim, posle registracije agencije, trebao mi je logo za pečat i memorandume faktura, pa sam privremeno (i na brzaka, bukvalno za 10 min) napravio nešto (slika gore) što je služilo toj svrsi.

    Želeo sam da se novi logo uklopi u jednostavnost celog novog vizuelnog identiteta, ali da ipak ne bude običan tekst bez ikakvih grafičkih intervencija. Takođe, bilo mi je potrebno rešenje koje podjednako radi na crnoj i beloj pozadini, u boji kao i u monohromatskoj varijanti zbog štampanja. Ideja se svela na kombinaciju jednostavnih geometrijskih oblika i par boja koje bi dočarale pseudo 3D efekat u 2D prostoru. Do finalnog rešenja (slika ispod) došao sam uz pomoć mlade novosadske dizajnerke Mirjane Marjanović kroz svega par revizija originalne ideje. Novi logo sam od 01.01.2012. počeo da koristim na memorandumima i društvenim mrežama, a od sada konačno i na blogu.

    Novi dizajn bloga   Pseudo 3D Web

    PlaBox WordPress tema

    Kao što već pomenuh, na jednom putovanju crtkao sam neke svoje ideje u mojoj offline beležnici aka blokčetu i razmišljao kako bih logo mogao da uklopim u dizajn bloga, tj. kako bi blog dizajnirao tako da bude u skladu sa logoom. Osnovni efekat koji sam želeo da postignem bila je izometrijska projekcija, tj prikaz web elemenata u 3D perspektivi.

    Prvo što mi je palo na pamet je da uz pomoć dva trougla i pravougaonika nacrtam ‘kutiju’ koja bi izgledala kao da je u 3D prostoru tako što ću vizuelno zavarati oko posmatrača jednostavnim 2D figurama koje bih nacrtao u CSS-u. Bekap varijana je bila da u Photoshopu nacrtam sve grafički i onda slajsujem i upakujem u standardni XHTML/CSS. Međutim, posle par manjih eksperimenata sa CSS3 transform funkcijama i zapažanjem da one zapravo funkcionišu u svim savremenim browserima (uključujući i IE9+), odlučio sam da krenem tim putem. Kompletna tema je nacrtana u CSS-u i ne sadrži nikakve sličice za grafiče elemente (ovde naravno izuzimam sam logo, ikonice za društvene mreže, kao i eventualne sličice koje su pluginovi učitali – tipa plugin za komentare i sl.).

    Kako su tekstovi izlistani u vidu 3D kutija, sam CSS eksperiment nazvao sam PlaBox (od Plagosus Boxes) pa je i WordPres tema nasledila to ime. 3D je došao na web i za divno čudo čak se i browseri pametnih telefona dobro nose sa istim, što je svakako iznenađujuće dobra vest i pored toga što je u pitanju samo prividni 3D efekat, tzv pseudo 3D.

    Dizajn same strane na kojoj se nalaze tekstovi sam ostavio što sličnijim starom dizajnu, gde pre svega mislim na karakteristike samog teksta (font, širina, boja i sl.) a i sidebar sam takoreći samo prekopirao. Ostalo je da sredim još neke sitnice, posle čega ću temu objaviti pod GPL licencom za besplatno preuzimanje.

    “Ipak malo stariji, zreliji, normalniji…”

    Kao što su i momci iz Beogradskog Sindiakata rekli u pesmi “Ja u životu imam sve“, ispravniji i zdraviji rezoni doprineli su nekoj novoj formi ovog bloga. I ako nikad nisam previše mario za sam izgled bloga, kao ni za formu samih tekstova, nekako prirodno je došlo vreme da se pozabavim i time malo. Uvek mi je bilo bitno ono o čemu pišem i kako pišem, pa sam u puno slučajeva i namerno izbegavao da pišem o aktuelnim temama koje bi tu bile čisto da navuku posetu na blogu. Takođe nisam pisao SEO friendly nazive za članke, već sam tekstove nazivao onako kako se meni sviđalo… Ponovo iz istog razloga. Pišem zbog sebe i ljudi koji ovde vole da svrate. Vremenom su se i teme o kojima pišem lagano izmenile, a i stil samih tekstova promenio. Ove izmene su tu samo da isprate te neke moje lične promene. Za dozu ozbiljnije u odnosu na sam početak…

    U svakom slučaju, zamolio bih sve koji ovo čitaju da u komentaru ispod napišu kako im sve ovo izgleda. Takođe, rekoh da su radovi u toku, pa očekujte još par sitnih izmena, tehničke vrste, na samom blogu. Svaki komentar, kritika, savet i sl. su, kao i uvek, dobrodošli Novi dizajn bloga   Pseudo 3D Web

    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37