Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pogledi su čudna stvar, pogledi nas teraju da radimo stvari koje inače nikad ne bi uradili... Nekima su pogledi bili presudni, neki su zbog pogleda napravili najveće greške u životu. Čijih pogleda, to je već posebna priča...

Eh da me nije bilo sramota,
Izvukao bih više od života,
Da nisu pogledi na muku mi stali,
Al' koliko su uzeli, toliko su mi dali.

Nije mi blebetanje duševna hrana,
Izvlačim se teško iz ustajalog katrana,
Eh da me nisu ti pogledi pomerali,
Na svašta sam pristao, na svašta su me terali.

Ko će da im pobegne, njemu želim sreću,
Ja sam možda uspeo, ali dalje necu,
Biti blizu njih je dobro dok svi žmure,
Kad progledaju njihovi pogledi me jure.

Radije ću biti sam u mrklom mraku,
Nisam se naučio da slušam istu traku,
Pravilno da gledam na poglede ne želim,
Jednom ću im pobeći, svojim telom celim.

Da li ste ikada ostavljali automobil u ovlašćenom servisu? Nemojte više! Ja sam zadivljen ovim predivnim gestom jednog od radnika koji je trebao da popravlja nečija kola. Osim što ih popravlja, on ih i testira! Ali bukvalno.

Ali vozač je tu pobedio, kakva ideja sa kamerom...

Dobro, neki ljudi vole da se iživljavaju. I ja to podržavam! Zašto se ne iživljavati ako vam se može? Čekajte, ili to nije dobar stav? Mislim da je to sad moda! Ili nije?

 Neće sve biti u ovom kontekstu. Ovaj članak govori o modi. Ali ne o modi na koju smo do sada navikli, na standardno oblačenje, kola, interijer, eksterijer i ostale stvari. Ovo nije samo moje mišljenje, ovo je mišljenje dosta ljudi o najnovijim vidovima mode. 

Kao prvo, naveo bih gotičare. Svi će sada pomisliti "Pa dobro, to je oblačenje i muzika, ništa spec". Ali nije istina, da bi se neko obukao kao oni prvo mora da doživi neke bitne promene u glavi. Ne moraš zavšiti psihologiju da bi shvatio da tu nešto nije u redu. Sad ja vas pitam: Kakve su to promene u glavi tolikih ljudi koje mogu dovesti do stvaranja nove "organizacije", da ne kažem sorte ljudi? Takvi ljudi ne funkcionišu "normalno" (Iako je ta reč vrlo diskutabilna). To je poenta ove priče. Kakva promena je potrebna da neko stvarno počne da se "klanja" djavolu, nosi pentagrame, farba lice u belo a kosu u crno, itd... 

Blog je jedna jako dobra stvar i tu svako može da iznese svoje mišljenje. Ili mišljenje drugih! Ja sam dosta konzervativan po pitanju "normalnog" i "nenormalnog" pa će biti još članaka na ovu temu. Nego, da se vratimo na ljude koji su malčice drugačiji od nas. Zamislite dan jednog gotik-mladića. Ustane ujutru, opoije šolju krvi, pa na učenje? Nešto mi tu ne štima... OK, uveče je sa svojima i lepo mu je, ali preko dana verovatno ima problem da opšti sa svetom. Mnogo mi je interesantna ta tema...

Druga vrsta, meni posebno čudna... Sponzoruše. Neverovatno! Kakv talenat, kakva snalažljivost za autodestrukciju! Nije mi jasna osoba koja glavu koristi za to kako da se provoza u dobrim kolima, dobije piće i još nešto od nekog starijeg čike, ili ako su pare u pitanju onda je jako bitno da se iste potroše na garderobu! Veoma nedokučiva vrsta... 

Ovaj članak je nastao od jednog mog utiska, jednom davno, i nikako to nisam mogao da shvatim, ali dve glave su pametnije od jedne...

Nešto mi pade na pamet da odem i kupim neko voće koje nisam do sada pojeo... Pomislih zatim, "da li je to moguće?". Da li postoji voće koje nisam probao, naravno u domaćim uslovima? Verovatno ima, ali i kad bih ga kupio sigurno ne bih znao kako da ga jedem :-)

Onda sam došao na ideju da "iskopam" negde voće i povrće koje je baš neobično!  I evo ga, našao sam par vrsta nečeg što bih nazvao svime, samo ne voćem i povrćem...

Ja lično dosta ovoga, bar na izgled, ne bih jeo, ne znam za vas...

Afrički Krastavac (Cucumis Metuliferus)

Kažu da ima ukus slatkastog krastavca, ponekad sa primesom kiselog... Takodje kažu da se mnogo manje jede nego što se koristi za dekoraciju. A tvrde i da raste u Africi, Novom Zelandu i Kaliforniji. U Maxiju ga nisam video..

Romanesco

 Nisam našao latinsko ime, samo Romanesco. Izgleda mi kao ratni oklop neke kornjače! Zovu ga i Rimski karfiol, bogat je vitaminom C i nekim zdravim vlaknima, onako, interesantno povrće... I da, sprema se uglavnom kao brokoli, ako neko hoće da proba ovo čudo.

Durian, kralj voća

Interesantno, a mislio sam da je dinja kraljica voća. Ili kraljica slasti? Nešto su je mnogo hvalili po pijacama. Uglavnom, ovo voće može dostići veličinu futbalske lopte, nema baš nešto lep miris (na istrulelo meso), ali je ukus bolji. Zbog mirisa se ne bih usudio da probam... Ima preko 30 vrsta ovog voća, vrlo zanimljivo.

Monstera (Monstera deliciosa)

Raste u kišnim šumama od južnog meksika do paname, a ima odličan i miris i ukus! Ukus liči na mešano voće (voćnu salatu), a miris na bananu! Pritom je vrlo velika biljka, njene srodne vrste se koriste uglavnom za dekoraciju, a ova je ipak bolja za tanjir... Ako neko nabavi ovo neka mi ostavi jedan zalogaj da probam!

 Šapa-Šapa (Banana-Prerija)

Ova severno - Američka banana ima jači miris i ukus od obične banane, i malo tvrdju koru. Plodovi mogu dostići težinu i do 500g, što je dosta više od obične banane. Banana-split sa ovom voćkom bi bio pravi pogodak!

 Budina ruka (sarcodactylis)

Budina ruka je voće koje dosta podseća na limun po ukusu. Ima debelu koru i čudan oblik, kao što možete videti. Poseduje i veoma jak miris, i ranije su je Kinezi i Japanci koristili za parfemisanje prostorija i odeće. Možda D&G napravi neki parfem sa ovom aromom...

Eto, neko voli banane, neko jabuke, a neko jede Budine ruke i Šapu-šapu! Ma bitno je da je ukusno...

Neosporivo, naš život se promenio dolaskom digitalnih tehnologija i interneta. Mi mislimo, na bolje: Možemo vrlo lako da kupujemo preko interneta šta god da nam zatreba, informacije su nam dostupne u svako doba dana i noći, možemo vrlo brzo slati i primati podatke, itd. Medjutim, nisu sve promene po dolasku interneta donele nešto dobro, neke su i odnele neke vrlo bitne stvari, koje ne bi nikada primetili da se ne vratimo desetak godina unazad...

  Preslušavanje celih albuma.

Ranije, dok nije bilo tako brzog intereneta, ili dok ga nije bilo uopšte, ljudi su kupovali CD-ove. Da, koliko god to sada neverovatno zvučalo, tako je bilo. A kad kupimo CD za koji smo čekali da izadje duže vreme ili skupljali pare, sigurno nećemo odslušati jednu pesmu i staviti ga na policu sa ostalima. Slušali smo cele albume, po više desetina puta, samo zato što nismo imali mogućnost da skinemo 5 pesama bilo kog izvodjača za 2 minuta, da poslušamo po 20 sekundi i izbrišemo ih. 

Tačnost.

Do pojave mobilnih telefona, morali smo biti veoma tačni. Dogovorili bi se sa nekim dosta ranije, kada tačno da budemo na kom mestu, i bilo bi jako loše kada ne bi stigli a ne bi imali kako da javimo da ćemo kasniti. Zato smo se uvek maksimalno trudili da dodjemo kad treba. Mobilni je to izmenio, sada je moguće odložiti, pa čak i otkazati sastanak u poslednjem trenutku.

Telefonski imenici.

Ne postoje. Nestali sa lica zemlje. Nekada je bilo jako lepo imati svoj imenik sa svim telefonima osoba koje poznaješ, ali zašto bi to sada radili kada nam je elektronski imenik udaljen samo par "klikova"?

Ručni satovi.

Još uvek su tu, ali ne toliko zbog potrebe već zbog modnog detalja, izgleda, itd. Sada na mobilnom imamo sat, zašto bi vucarali još jedan na ruci?

Razmišljanje

Ovaj deo mi se posebno svidja. Koliko ste puta čuli da neko kaže: "Ma naćiću to na Wiki!". Ljudi manje razmišljaju sa dolaskom interneta,  manje se trude da razumeju stvari, naravno čast izuzecima koji i dalje "uključuju" mozak i kad nema potrebe za to.

Poštovanje profesionalaca.

Sada svi znaju medicinu više od lekara, arheologiju od arheologa, nuklearnu biologiju od nuklearnih biologa! Zato što su pročitali informacije na internetu... Dešavalo se da ljudi odu kod lekara, on im uspostavi dijagnozu, a kad dodju na sledeću kontrolu pacijent lepo ispriča lekaru sve o svojoj bolesti, i "nauči ga" kako se to leči, sa čim stručnjak može samo da se složi kako ne bi došlo do rasprave. Manje se uvažaju ljudi koji jako puno znaju.

Samoća.

I, na kraju, pokušajte da ugasite računar i mobilni telefon na dva dana, i da ta dva dana provedete sa porodicom. Teško? :-)

Za sve je kriv taj crni sto,
Taj neonski natpis "Domino",
Godine tamo, e to je to,
I plućno krilo polomljeno.

Za sve je kriva francuskinja,
I ostali, a ima ih dosta,
Sijalica što malko tinja,
Domino je računica prosta.

Krivica pada i na ostatak,
Neće se oni izvući lako,
Nekome krilce, a nekom batak,
Niko se ne druži baš tek tako.

Krivo je i radno vreme,
Malo je mnogo izneti stav,
Razrešiti sve probleme,
Za sve je kriv taj domino plav...

Moj san se donekle ispunio. Oduvek sam hteo da zavirim u čovekovo telo, da vidim kako izgledaju svi ti organi i šta se zapravo tu dešava. Naravno, sve to sam želeo a da ne studiram medicinu 5 godina :-)

Šalu na stranu, u Holandiji je skoro otvoren muzej u kome možete videti baš unutrašnjost ljudskog organizma. Muzej je u obliku čoveka visokog 35 metara koji sedi, i jednim delom prelazi na gradjevinu kroz koju se nastavlja put kroz organe našeg tela... 

Četvorka, okluzalno plomba :-)

Živo me zanima kako li je ovim ljudima, a posebno vodiču...

Nadam se da ovo nije ono što mislim!

Izgleda da je usna duplja najzanimljiviji deo muzeja :-)

Naziv slike: "Deca se igraju sa ušnom školjkom (ili nečim drugim) velikog čike" :-)

E sad, da zanemarimo cenu karte, koja je verovatno jako visoka, da li bi otišli i videli bubreg iznutra? :-)

Neki ljudi veruju da je vrlo korisno pevati biljkama u odredjeno doba dana, da odredjena muzika izaziva pozitivne efekte pri lečenju nekih bolesti, ili da, suprotno, ima potpuno negativne efekte po čoveka. Ali, ništa od toga ne možemo znati ako slušamo samo jednu vrstu muzike, jel tako?

Danas ću predstaviti jednu Rusku grupu koju ja lično slušam i vrlo je interesantna. Treba da "širimo" znanje o muzici, i da razbijemo sve blokade. 

Pod 1., šta se uopšte može svrstati u muziku, a šta ne? Da li je Rap muzika? Ili su to samo recitacije sa matricom u pozadini? Dead Metal? Psyhodelic trance? O tome cemo neki drugi put...

Uglavnom, grupa koju danas želim da vam predstavim je DDT, čiji je frontmen Юрий Шевчук (Yuri Shevchuk). Pravac u koji bih mogao da svrstam ovu grupu je neki lagani rok, mada imaju i malo težih stvari, ali retko. Grupa je interesantna po tome što ima jako zanimljive tekstove, pre svega. 

Jednom prilikom je Yuri izjavio da se trudi da ima što neshvatljivije tekstove, jer kako kaže, "Time objavljujem rat svakojakim facama koji misle da su muzičari". Potpuno se slažem. Neko će reći da preteruje, da se glupira ili šta već, ali po meni je čovek u pravu. Sledeći tekst potvrdjuje ovo što pišem:

"Vidim tvoga tipa,

Izlazi iz džipa,

Godište tvog tate,

Gorile ga prate"

Mislim da je sve rečeno. Nego, da se vratim na DDT. Yuri je obično komponovao i pisao pesme o Rusiji '90-tih, ali je pre par godina malo skrenuo sa tog "puta". Izjavio je i da tuguje za nekadašnjom Rusijom pa su većina pesama dosta depresivne, ali i realne. Prvi album im se zvao, u prevodu na Srpski, "Svinja na dugi". Tada su imali i neku mešavinu Blues-a i Country-ja, i meni se iskreno albumi sa njihovog početka ni malo ne svidjaju. Ali, sve je stvar ukusa. 

1993. godine su održali koncert na Lužnjiki-ju, jednom od većih stadiona u Rusiji. Održali su se na sceni već 25 godina, imali su i imaće ture po celom svetu, i što je meni najdraže, njihova muzike ja jedinstvena. Kroz njih možemo saznati mnogo o istoriji Rusije u proteklih 25 godina, a u neke pesme je ubacivao i tradicionalni ruski zvuk, pa vizamislite koliko je to interesantno u mešavini sa klasičnim rock-om. 

Eto, to je to ukratko, ako vas još nešto zanima pogledajte, u slučaju da već znate za njih preporučite ljudima, a nadam se da će vam se i svideti moja omiljena pesma, Pasha :-)

Pozdrav