_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
Svi postovi sa bloga: zle svekrve
_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
U glasu mi je treperilo.Kola se krecu. Adrenalin raste, kao da kupujem...Glas je meni negde daleko poznat:"Vladislava, saradnik sam doktora Steve P. Od sada cu sa Vama komunicirati ja, a ne profesor. Da li je to jasno?"
Glas je blago zapovednicki,sa notom ironije, autoritativan.Ipak, suvise sam uzbudjena da analiziram podatak o dalekom prepoznavanju.
"Da,naravno",kazem,"cekam prvi zadatak". Boze,kao u petparackim spijunskim filmovima!
Gledam kroz prozor.Opet pada kisa,a vece se spusta u bojama plavog i zelenog, raskosnog proleca.
"Veceras nam je hitno potreban nacrt torinskog sporazuma.."
"Kako to mislite,veceras?" Sada sam vec zabrinuta.
"Imate li skener?"
"Naravno,ali"...
"Kada ga nabavite,snimite nam ga i posaljite nam ga na adresu.....@yahoomail.com"
"Cekajte, ne mislite da cu valjda veceras da idem u Ministarstvo...Kako da opravdam kasni dolazak!?"
"Vladislava, to je vas problem. Vi ste se obavezali.Cekamo izvestaj,obavezno pre ponoci.Laku noc".
Pobogu,petak vece,a ja po kisi treba da izadjem.I da se vratim na posao...Sta da kazem muzu?
Sta da kazem nocnom cuvaru u Ministarstvu?! Kako da iznesem taj dokument?!Da ga fotokopiram!?
Pa u Ministarstvu nikad ne radi foto-kopir aparat...Da ga saljem odatle!?Kako da...Imam svega pet sati vremena,moram da pozurim.Mislicu usput.Prvi put posle dugo vremena, oblacim crno.Mahinalno,kao kada sam bila studentkinja,stavljam najsvetliji puder, crnu olovku i maskaru, bez trunka rumenila.Ta dramatika mi je odradjivala bar cetvrtinu na ispitima. Bleda, ispijena studentkinja, koju ne interesuje nista sem ispita koji polaze...Mahinalno sam se nasmejala sama sebi.Drama je tu, ne treba mi sminka.Narucujem taksi, muz me gleda zaprepasceno;kad sam ja vikend zapocinjala obucena u crno, izlazeci z kuce bez najave. Momci su srecom, kod drugara. U trku muzu lazem da sam zaboravila na poslu neki izvestaj i da moram da ga "proradim za vikend". On se smeje iznenadjeno.Setim se teksta iz dnevnih novina, o visku savetnika u ministarstvima i da su se u Vladi uzburkali duhovi...kao, bice smanjenja broja savetnika, pa se ponovo treba dokazivati....Muz uzima novine. Da, tekst je tu.Tesko sakrivam uzbudjenje. On kaze - "pa sta,nije prvi put da Vas prozivaju,uradices to u ponedeljak...Sami smo kuci, mislio sam da se kupamo zajedno u onoj tvojoj slatkoj peni..."Zastajem za trenutak, skoro uzbudjena,osecam cak i bradavice da mi se krute...Ali,brzam "Moram da idem, ovo je sad drugacije...Ako cemo u Evropu"...Vicem vec sa vrha stepenica, izlazeci iz stana...Taksista je stigao, ja ga pozurujem, vozimo se oko Zeljeznicke stanice...Trazim otvorenu prodavnicu,trafiku, da kupim nesto za nocnog portira...cak ga ni ne poznajem...Kupujem pivo,sok,neki keks,cokoladu,muski magazin...
Ispred ministarstva sam. Krupno udahnem vazduh.Ulazim nasmejana, drzeci propusnicu ispred sebe.
Portir je mlad, plavusan,skoro ne dize pogled. Upisuje vreme dolaska jer je automatika ugasena. Pregleda mi kesu. Nudim mu nesto i brbljam sto na sat;kao kakvo vreme, kisa pada i cipele sam upropastila (fine mekane crne mokasine,za maciji hod- naravno, nije im nista)i izem ti petak i drzavu u kojoj covek i uvece mora na posao.Kao, zaboravila sam nesto..Kao,brzo cu...Moze slobodno da uzme pivo? (Odmahuje glavom)Keks?("Ne,ne hvala gospodjo Petrovic", cita sa kartice -samo bi novine da prekrati dugo vreme.Vidim da ceznjutljivo gleda cokoladu.Guram mu je pod nos sa najsirim osmehom, kao i novine...Ulazim konacno.Penjem se liftom do n...tog sprata.Tu je moja kancelarija. Bucno palim svetlo,pevusim,palim komp, odvrcem muziku sa njega...Dalje cu morati peske.Tiho se sunjam iz moje kancelarije. Vazna dokumenta nisu u njoj, vec u ministrovom kabinetu. Cak nisam ni videla nacrt sporazuma..Pretpostavljam gde je.
Sunjam se po pozarnim stepenicama. Mrak oko mene, ustajao vazduh, prasina. Zapinjem, kao u svakom spijunskom filmu za nesto. Brojim spratove. Gresim..Oseca se ustajao vazduh pun zadaha duvana i kafe. Na pogresnom sam spratu,u mraku. Brojim u sebi...popela sam se dva sprata vise nego sto je trebalo. Silazim..Noga mi se opet zaplice u lepljive trake kojima se omotava hartija za stampanje..Moram reci na brifingu-da nam je firma neuredna...Imamo li mi spremacice?!Ma sta sad mislim?! Gluposti, suzdrzacu se od komentara na temu spremacica...Od kad se pa ja interesujem za to?!Sta cu reci?! Eto,tako, nocu se ja spremala da provalim u ministrovu kancelariju, kad zamalo nisam noge slomila!!!
Na dobrom sam spratu.Ulazim u kancelariju...Mobilnim telefonom (fini Samsung Diva)osvetljavam prostor...polako se navikavam na polumrak.Ostrim...Vidim ministrov sto..I..evo ga! Sporazum, nezasticen, potpisan, zavrsen!Bice lakse nego sto sam mislila...Odjednom se cuju koraci!Pa sta je ovo!? Zar mali ne cita muski magazin?!Sakrivam se brzo u ogroman bar pored radnog stola. Hvala bogu,pa sam malecna!Scucurena izmedju flasa najfinijeg konjaka...mali je odbio pivo!?Pa sta radi!? Dolazi gore da pine ministrovo pice? Virim kroz poluotvorena vratasca bara,uzasnuta!
Vrata se otvaraju, baterija sara po prostoriji. Gasi se i ja vidim da je to onaj sumnjicavi debeli brka, koji nas zene svaki put odmeri kad dolazimo na posao, a cesto i pretresa.Cak znam i njegovo ime.Boza...Radi dugo kao portir.Stari vuk.Znaci, dvojica rade nocu...Da znam, za drugi put!Sta mi je!? Koji drugi put!? I sta ako Boza otvori bar!? Sta cu mu reci? Da sam solo drinkerka, koja nocu mulja po ministrovim konjacima?!Vrata se ipak zatvaraju. Ostajem u baru dobrih desetak minuta. Mozda i duze. Gola sam voda.Dodje mi da nesto popijem. Od muke. Sva sam utrnula. Dobro su mi dosli onih par casova joge na koje nisam nastavila da idem, jer nije to za mene. 100% sam balkanka, kupoholicarska. Iskobeljam se iz bara. Uzimam dokument. Ne treba mi ni Divino svetlo.Teturam niz stepenice do moje kancelarije.Sedim dugo i sminkam se. Tako dolazim sebi. Imam jednu Pupa kolekciju na poslu, za zlu ne trebalo.Uspravljam se, izlazim u lift iz kancelarije. Sa sirokim osmehom pozdravljam oba portira. Boza me gleda podozrivo, a plavusan zahvalno,jer sam mu ostavila magazin. Polako peske krecem kuci. Noc je sad vedra, a ja imam dosta vremena do ponoci. Plocnici su oprani. Sve mirise na prolece... _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
google_ad_slot = "2570896778";
google_ad_width = 300;
google_ad_height = 250;
//-->
_uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
Direktorijum.net
I sta sad? Divni aprilski dani prolaze, a niko mi se ne javlja. Tajac.Pre neki dan sam se opet suocila sa bedom i mrakom naseg grada. Bila sam u kupovini u jednom od mojih omiljenih trznih centara.Ispred mene je bila zena koja je pokusavala da plati racun sa karticom na kojoj nije imala novac.Vracala je predmet po predmet. hleb,jaja,voce,mleko...Na kraju je rekla:Pokusacu sutra ponovo. Svi smo cutali.I prodavacica i citav red kupaca koji se napravio dok je trgovkinja na njeno insistiranje provlacila karticu na 800,700,600,500,300 dinara... U novcaniku je imala nesto vise od 500 dinara. Racun je u startu bio 1600 dinara...Znala je od samog pocetka. Sta je htela? Da se neko sazali na zenu u Moninom koznom mantilu?I plati racun?! Ili se nadala da u nekom nevidljivom poslanstvu pakuju novac za zene u nevolji i salju im na racune?! Pokrivaju minuse?! Stajali smo posramljeni.Niko se nije bunio.Kada se tuzna kupovina zavrsila, a ja stigla na red, trgovkinja me je samo tiho upitala? Imam li ja novca na racunu? Pretpostavljam da imam, rekoh,a sa zebnjom pomislih na Kupusa i na to da mogu brzo da izgubim sigurnost.Presedose mi tirkizne carapice i vesic u istoj boji, koji sam kupila na akciji.Dok sam se vozila u autobusu,opet sam slusala onog sto peva Zdravka Colica.Sada sam se smejala sa olaksanjem.Nisam se nervirala. Njegovo ludilo je bilo skoro utesno u odnosu na oluju koja je besnela u mojoj glavi...Stalno imam utisak da me neko prati. Ispred nase zgrade je automobil slican onom kakav me je vozio u Maderu...Skoro isti takav je i ispred ministarstva, sa drugim tablicama,samo...Posle te voznje sa tirkiznim stvarcicama u kesici, pokusala sam da pobegnem...Odjurila sam opet na Usce, zadrzala se par sati.Cula se sa prijateljicama,pozvala ih na kafu.Popila je. Isla po prodavnicama. Muz i sinovi nisu prestajali da me zivkaju. Muz ce mi do kraja pomisliti da imam neku aferu.Kada sam izasla iz usca, bio je vec mrak...I bas sam odahnula, kad...Kraickom oka...Onaj isti automobil, koji me prati, kada sam u kucnom izdanju. Ovo cekanje me ubija. To vece sam pekla sjajnu curetinu za veceru koju sam posluzila momcima sa tartar sosom (bila je malo suva), tostom i krastavcicima.Svi smo se opustili i puno se smejali...A onda je zazvonio telefon..._uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
No, guzva je bila tolika da sam na odrediste stigla nesto pre autobusa. Ljudi su gnevnih lica izlazili iz njega kada se i on konacno probio kroz guzvu. Sada,kada ih pevac nije video, mogli su da pokazu svoj gnev...Mozda da nje pevao Zdravka Colica!?Uzgred, zovem se Vladislava devojacki Petrovic. Placem, jer kisa pada, a ja kvarim moje nove cipele i idem peske. Tacnije stojim. Nikada nisam sanjala da cu se naci u ovoj situaciji i u ovom zivotu koji mi je tesan. Nasa majka je najvise nade polagala u mene, a ne u druge dve sestre. Najstarija je uvek bila najlepsa i po svemu posebna, visoka i otmena. Srednja je bila prosecna, a ja sam bila mamina nada. Otac se tu nesto nije pitao .On je meru svog autoriteta potrosio na starijim sestrama. Sve sto nije bilo njima dopusteno,bilo je meni .Mozda zato sto sam malecka i najmladja?Ili zato sto ne licim na njih dve?!Cak i moje ime je ime vladaoca. Vlast i slava. Prezime cele kuce je jasno. Petrovici nisu tikve bez korena. Ali prica nije o Petrovicima...e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157[google97fa22a62a0d70c0.html] _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker(); e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157
"Drugarice,prijateljice, kako si mi", smeska se masno, u medjuvremenu, dr, Kupus. "Kuda ide ovaj svet,ko sve nece biti doktor nauka u Srbiji !?",pitam se ja u sebi smeskajuci se kiselo. Oklevam sa odgovorom.
Postavljam kontra pitanje:" I sta si mi ono rekao, na cemu si doktorirao?"
google_ad_slot = "2570896778";
google_ad_width = 300;
google_ad_height = 250;
//-->
_uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
Direktorijum.net
"Ma, na onom Hegelu na kome sam i magistrirao i diplomirao. Ma ne mislis valjda da bih ja imao vremena da se bavim necim dalje, kad je ovo sasvim dobra krava za muzu. Malo prepravio ovde, malo tamo, nesto mi uradili studenti...Znas da sam na katedrama u B... .... i u N... Samo, daleko sam od centra zbivanja i pravog uticaja. A ti si se bas uglavila. Nigde drugde nego u ministarstvu." Gladi Kupus svoju retku bradicu."Pa znas da nam plate nisu velike",odgovaram sa osecajem teskobe."Ma daj, Vladislava, ti zeno, radis za Srbiju i devizne dnevnice",smeje se Kupus, gladeci bradurinu i dalje."Koliko si podigla u Becu?" "Kako znas za Bec", zagrcnem se. "Ja niti se slikam ,niti sam bliska saradnica ministra...Ja sam kao neki nezavisni saradnik"...Kupus me prekida razveseljen mojom nelagodom:" Ma,draga, zato mi Ti i trebas. Ma ko ce, zeno, posumnjati na tebe, savetnika. Imas mogucnost da svuda zabodes nos, a vidim da si spremna da me i saslusas...Prosli put si bas zurila. Ja cu vinjak,a Ti?"Uzimam jasmin caj da se smirim i mislim kako nije promenio, ni posle toliko godina i toliko titula, vulgarni i jeftini ukus...Vinjak je i dalje vinjak, a Hegel i dalje krava muzara...Neke se stvari ne menjaju, a ja sam postala medjunarodni obavestajac po pitanjima primene torinskog sporazuma.Inace, odmah kada sam napustila Kupusa, posle prvog sastanka na kome sam na brzinu srucila jedan sokic zgadjena njegovim insinuacijama i izletela iz Madere u opet kisni Beograd, imala sam los osecaj u stomaku. Da nista nije gotovo, nego da nesto pocinje. Taj osecaj sam imala i sve vreme boravka u Becu, koga inace ne volim. Potpuno mi je jasno da je Frojd morao tu, u tom gradu, da iskroji svoje sulude teorije. U tom gradu klasicne simetrije i tisine, u kome samo vidis odbljesak velike grabezljive imperije, koja je rasla na krvi pokorenih u proslim vekovima. Kad mislim na Bec uvek pomislim na Serbrun sa onim obeliskom u njegovoj mocnoj basti kao suludim tripom kica i dominacije.Savrsena ravnoteza i on koji para becko nebo,kao ukradeni falus tudje kulturne matrice, a perspektiva savseno iskrojene ulice. Posao je bio relativno uspesan, opet je bilo puno oficijelnih obecanja i finog osecaja da bas mi, kao delegacija, ne znamo sta radimo. Zaista smo lepo ustedeli na dnevnicama, posto je svako spavao kod nekog prijatelja, a naravno, prijavili smo hotele sa cetiri zvezdice, kako i prilici jednoj drzavnoj delegaciji. Samo je ministar spavao rezidencijalno, ali njegovi izvori prihoda inace nisu tema ove price...Kada se skup zavrsio, u Graben ulici pila sam sjajnu kafu i uzivala u danu bez kise u hladnom gradu koji ne volim. Pazarila sam malo kao nekad Sisi, srebrenine i porcelana, a bogami i nesto Armanija, Gucija,Prade i Versacea (ziveli second hand shop), pa za decake Nike kozne patike za po 30 evra. Koleginice su trcale sa kesama po Marijahilferstrase jureci groznu svetlu ljubicastu koja je carevala po svim izlozima.Dan je bio skoro savrsen, ali,osecaj mucnine me nije napustao...Dakle, to je bilo to.Tako. Zvanicno sam prihvatila Kupusovu ruku i postala strani obavestajac. Odatle i mucnina.I skromno se nadam da me necete doziveti kao licemera. Ma i ja sam covek.I majka dvojice decaka. Dvojice.
_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
Potpuno neobicna situacija.Jutro kada sam se vratila iz Brisela je bilo sjajno. Momci su me sacekali na aerodromu. Bio je divan dan. Vise nisam imala onaj osecaj usamljenosti, nikako. Posto je putovanje bilo naporno, na poslu su me ostavili na miru,tacnije dan je bio slobodan. Moj dragi je posle zajednicke kafe i odmotavanja poklona, otisao na posao, a decaci na svoje obaveze. Otisla sam da se istusiram. Blazeno. Odlican sluzbeni put, one sjajne cipele u mom ormaricu, momci zdravi, ja preporodjena. Uzela sam onu slatku penu koja je ostala od praznika, koja mirise na novogodisnje slatkise, da se apsolutno podignem. Pustila sam vodu, usla pod mlaz moje tus kabine...kad...Telefon.Uzimam bade mantil,ogrcem ga, brisem se rukavom,dizem slusalicu. Voda curi niz vlazne noge:"Halo, izvolite", kazem. "Vladislava,cao,gde si drugarice?" "Pa, kuci, kazem. Upravo sam izasla..."prekidam samu sebe, pojma nemam sa kim pricam...Sta,sad treba da pricam nekom nepoznatom muskarcu kako sam polu gola i vlazna!? "A, ko je to?""Pogodi gospodjo, devojacki Petrovic"."Hm...ne mogu da se setim""Tvoj drug, Steva kupus"Kakav crni Steva kupus,pa njega nisam cula bice...petnaest godina..Panicno prebiram po glavi sta sad on radi?Cime se bavi?Za njega me ne vezu bog zna kakve uspomene. Vazio je, dok smo bili na fakultetu - mladi i ludi, za dousnika. Trcao je u, vise ne secam ni kako se to zvalo, komitet valjda, svako malo. Sta prica napredna omladina na Filozofskom fakultetu? Hoce li biti strajka, ili nekavih demonstracija?Zajedno smo bili, ustvari, na postdiplomskim studijama.On je svoj magistarski prepravio od svog diplomskog rada...Ma,to se moglo tada tako, kazem Vam. Smutna vremena Slobe Milosevica, u kojima je svasta prolazilo.Nadimak je dobio, jer su mu strasno smrdele noge. Sta reci dalje? A i trag mu nije bio bolji. Mislim, onako simbolicno.Jednom prilikom je organizovao i humanitarnu pomoc, neku dobrotvornu akciju, od koje je citav prihod otisao njemu u dzep. Od toga je podigao ogromnu kucu na selu....Meni je jednom izvodio striptiz, ne bi li me zaveo. Ma,jedva sam ga izbacila iz stana.No, takva persona me je zvala.Sve to, citava njegova grozna biografija mi je prolazila kroz glavu,dok je on predlagao hitan sastanak. Kakav sastanak, crni?! Umorna sam, jos nisam ni isprobala stvarcice koje sam kupila...
Ne,ne,ne.Drugovi (koji drugovi u Beogradu u XXIveku?!) zure, a auto je vec ispred zgrade. Ceka, da se spremim, pa da se nadjemo...Pomenu ime mog omiljenog restorana...Pogledah kroz prozor...Limuzina sa zatamljenim staklima, pored koje stoji dasa kao u americkim filmovima, sa zatamljenim naocarama. Sad sam vec radoznala, a i volim Maderu...A i drug mi je sa postdiplomskih...Ma ko ga sisa. Idem da se nadjem sa Kupusom.... _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
Ja sam kao aktuelni ministar prosvete koji je pre neki dan,vrativsi se sa Kube, izjavio da nece da kaze zasto je bio tamo..Kao "sluzbeno"...Mora da je sedeo sa zenom (ako je ima) ili prijateljicom u nekom Hemingvejevom kaficu zagledan u plavetnilo, misleci,kako nije lose biti ministar ni u propaloj drzavi...
Ali,sta pricam?! Ja jesam sluzbeno ovde.Deo sam aparata koji ce nas uvesti u Evropu. Na jedvite jade, kako - tako,ali mrdamo...Ponela sam neke fine kostime u kojima ce moja poslovnost doci do izrazaja. Setajuci kroz ovaj grad koji mirise na kisu, pivo i cokoladu shvatila sam da se savrseno uklapam...Sivo jeste pun pogodak, a ja sam pravi evrokrata! Nisam se bas najbolje osecala na tim sastancima..Jeste da su svi ljubazni, ali su me upozorili,oni koji su bili ovde pre mene, da je to ljubaznost koja nista ne kosta...Ipak,sa torbom koju sam ponela, nisam ostala neprimecena. Svuda vidim odobravanje na licu...Svratila sam sa nekim nasim kolegom i do nekih kulturno-istorijskih spomenika i jela na trgu Zurden. Gledala sam onog malisana koji piski, i cipku i vez...Mislim da mi se i kolega udvarao. Mora da mu je visak secera iz vafla udario u glavu.Ali, ja sam dama. I nimalo nisam slicna drugoj knjizevnoj junakinji koju sam htela pre neki dan da Vam pomenem, jer sam znala da krecem na put, pa je koencidencija bila skoro nametnuta.Rec je o junakinji romana Doris Lesing "Leto pre sumraka". Jeste da smo istih godina i na slicnom putovanju...Ali meni ne pada na pamet da ulecem u vezu sa mladjim muskarcem ili da menjam frizuru i sakrivam se...Osim toga, njena su deca vec odrasla, a mojim decacima sam i te kako potrebna. Bar jos neku godinu... No, Brisel nije, po broju stanovnika prevelik grad. Milion stanovnika, tek nesto jace... mnogo stranaca, naravno,sto se da ocekivati od centra EU i sedista NATO...Ali Brisel ima preko 3600 prodavnica i cak cetiri oooogromna shoping centra! To Vam kazem! Neki nude i asistenta kupcu i to licnog! Zima je, a oni su vec letnje kolekcije izbacili napolje! Milina! Sve je u znaku karnevala u Riju...Posebno mi se svideo jedan minimalisticki, ali je u njemu najmanja guzva. A boje - pesak, tirkizna i braon!!! Divno.Celu noc nisam spavala, misleci koje cipele da kupim...Jedne ruzicaste baletanke sa kristalima koje podsecaju na detinjstvo ili fine,meke smedje shimi, skroz retro, sa vrtoglavom petom... Posto sam ujutru ustala sa povisenom temperaturom na nervnoj bazi, odlucila sam, presekavsi cvor, kupujem oba para! Pa neka pada i ta kisa...Ja se i onako vracam u Beograd. _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
I to naravno, nije sve. Sinoc sam na primer, pravila najbolji krep suzet koji mozete zamisliti za moje momke,male i velikog. Za mene je hrana zavodjenje a ne potreba, kao za njih...To strahopostovanje i obozavanje na licima kada je suknuo plamen visok sigurno 40 cm i to odusevljenje za nepce i stomak su evidentni.Moj recept je nepogresiv.Prava doza vanile i pomorandze, limuna i likera,te malo viskija nece nikada izneveriti. To je afrodizijak prve kategorije, skoro kao dobra cipela...Ali, ako vec treba da se poredim sa nekom knjizevnom junakinjom, padaju mi na pamet dve.Prva je jedna od tri junakinje romana Majkla Kaningema Sati, koji je pre neku godinu dobio Pulicera, pa su ameri odmah snimili i film... Secate li ga se? Ma onaj sto je ona ledena Nikol Kidmen dobila Oskara za tumacenje Virdzinije Vulf? Stavili su joj onu vestacku nosinu, da bi bila "karakternija"; kako kazete da se ne secate?! No: nekad sebe podsetim, kada onako placem zbog kise, na onu trudnu depresivnu americku domacicu koja 50-ih godina XX veka baca svoju tek napravljenu skoro savrsenu tortu u kantu za smece, jer NIJE savrsena...Kao ni njen zivot... Secate li se bar tih scena u filmu...glumi je Dzulijan Mur. Kada sam je gledala u filmu strasno sam je mrzela. U knjizi, koju sam,moram priznati procitala tek kad sam odgledala film, shvatila sam, da me podseca na mene...samo ja ne bacam torte, nego iznosene cipele...
Bas proslu noc, i pored trijumfa sa flambiranim palacinkama, imala sam nocnu moru sa iznosenim cipelama koje moram da nosim... Kao torta sa neravnom glazurom...
_uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker();
e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157[google97fa22a62a0d70c0.html] _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker(); e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157
...Jutros sam gledala decake koji cekaju autobus da bi stigli do svoje skole. Jedan je pljuvao i kasljao tako jako da sam pomislila da ima neku bolest. Bio je u grupi. Svi su nosili iste patike i suskave trenerke sa kapuljacama preko glave. Jedan drugi im je prisao, pa su se zaglili i skoro poljubili. Ritualni gest, kao da krecu u tesko razbojnistvo i kradju, a ne u skolu.Izgledaju kao pilicari a ne ucenici. Moji sinovi nisu takvi. Ne puse na ulici i pljuju po trotoarima. Sigurna sam da ne puse uopste, iako su dovoljno odrasli da to rade nama iza ledja. Povremeno ih njuskam ili im pretresem stvari, za svaki slucaj. Pa sta?! Nisam paranoicna, ali... Naucila sam ih redu; ne jedu slatkise svaki dan. Samo jednom nedeljno. Nekoliko puta sam ih uhvatila da mlate po sladoledu bez dozvole. Bili su kaznjeni. Roditelj mora da bude dosledan. Visak secera inace nije zdrav - ni za duh, ni za telo. Oni nemaju mnogo slobodnog vremena. Jedan je sportista, drugi je u sluzbi Euterpe. Obojica su lepo vaspitani mladici, kao i njihov otac. Umeju da kazu "dobar dan" i "izvinite". Kada su raspusti, obavezno odlaze u neke naucne kampove, shodno godini i interesovanju. Ove godine smo im obecali zajednicko letovanje koje nismo priustili vec...Pa ima tome. Prosto ne moze covek da postigne... Muz stalno radi (a to sam vec rekla, a ne volim da se ponavljam) a ja imam svoje obaveze. A ne mogu da ostavim ni svoju krojacicu;ona mi kaze da sam joj od svih musterija najbolja,uvek u toku i dobro informisana.
Nedavno sam sa sinovima svratila u bioskop (muz je bio odsutan).Nisam htela da im kazem, ali sam krenula zbog nekog snizenja na Uscu, a ne zbog Avatara i 3 D projekcije. Jedan od njih tako voli tu naucnu fantastiku, a ja to uopste ne razumem...I kakva je to poruka filma?! Treba otici sa ovog sveta da bi bio srecan?! Moram priznati, boje su raskosne, a i tuzno je. Sve sa tom ljubavnom pricom u filmu. Od naocara me je bolela glava.Ipak, nadoknadila sam kasnije sve- snizenja su bila sjajna.
Ma, nisam ja nikakva srpska kupoholicarka ni obesna domacica!
Da se niko ne usudi tako da misli! Zaposlena sa,dobra sam majka i muz mi laska( a i ja tako mislim) sjajna sam ljubavnica. Ali danas opet pada kisa...
_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
Jutros sam ustala sveza i odmorna. Polako sam se i pazljivo nasminkala, namestila frizuru i otisla do pekare. Moram da se pohvalim da me vec dvadeset godina niko nije video bez frizure. Mislim da svaka zena to sebi duguje. Frizuru i cistu kucu. A citam da i feng shui to savetuje za dobar seksualni zivot. Pise - ako zelite dobar seks usisajte kucu. Krpu za prasinu u ruku! Mada sam ja mislila da u ruku ide nesto drugo, a ne krpa... Ali, covek uci dok je ziv...A tek zena...Moj muz me je docekao budan. U ocima mu i dalje vidim obozavanje. Senka se navlaci retko, samo kad bas potrosim. Ali,on zna da je meni svaka stvar potrebna i jako dobro isplanirana. Nikad ne kupujem na prvu loptu. Prodjem pored izloga bar dva puta. Posavetujem se sa njim i sa sestrama. Nekad nazovem i mamu. Onda nas dve pricamo o bojama sezone i kako to sto sam videla uskladiti sa onim sto imam...kako nesto opeglati sto je osetljivo..Gde prepraviti ako treba i slicne, a tako neophodne sitnice. Nisam povsna, naravno.Samo stvari drzim u rukama i to cvrsto. Jedno vreme mi je muz odlazio u komsiluk. Mislim, bas cesto .Rec je bilo o komsinici koja se sveze razvela, pa ga je stalno zvala da joj nesto opravi. Nisam Vam rekla; moj muz je strasno sposoban muskarac. Sve sto uzme i zavrsi. Nije kao muzevi drugih zena - nezainteresovani i daleki. Uvek je na raspolozenju. E,pa,ona nije bila slepa kod ociju. Zato ga je i zivkala...Te kompjuter, te osiguraci, te pegla...Pa sam ja otisla jedan dan i ocitala joj takvu bukvicu. Zarili su joj se obrazi. Nikad vise ga nije pozvala. Ni ne javlja se vise ,bestidnica. Ali, ja sam joj oprostila. U Beogradu ima tako malo muskaraca. Razumem je. I dalje zivi ispod nas,ali cuti. I bolje joj je. Znam da je kontradiktorno...Mislim, razumem je, ali joj ne dam. Ma on je moj muz, a ne javno dobro!
Dakle, donela sam kifle obucena u bledi bez kaputic koji se slagao sa sivom bojom ledenog jutra i mojim ocima. Graciozno sam skinula moje fine mekane rukavice od jelenske koze (koje ne nosim u grad, moram naglasiti, pohabane su, prilicno) i nezno ga pomazila po obrazu. Poljubio me je, jer se uvece nismo videli, obzirom da jako kasno dolazi sa posla, uvek, a sad je bio i na sluzbenom putovanju... Izvadio je u tisini poklon. Suskala je samo hartija...fino...lepa kvalitetna koza, divna nijansa golubije plave...Dobra i solidna torba! Oh,kako me samo poznaje. Ma ja sam srecna zena...Ne znam sta mi je bilo onaj dan kada sam plakala na sred ulice.
Decaci su ustali, rumeni i cupavi od spavanja. Pricamo svi u glas. Poceo je novi dan...
e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157[google97fa22a62a0d70c0.html]
_uacct = "UA-4475068-1";
urchinTracker();
e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
