Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Foto preuzet sa linka

Ima dosta akauntera,
različitih vrsta, fela.

Mnogi misle da bez njih,
ja ne mogu pisat’ stih.

Da su tol’ko bitni oni,
ostali su svi pioni.

Od pameti njine silne,
momentalno meni sine,
da batalim pisat’ teze,
što imaju s’njima veze.

Podigneš im rejting bato,
pa pomisle da su zlato,
da internet bez njih jeca,
k’o u školi mala deca.

Strategiju kad ti prave,
gledaju te ko da slave,
klijentu se fan baš smeši,
ako zveči mu u kesi.

Od slučaja do slučaja,
strategiju stručnjak menja,
za nekoga jedno važi,
zavisi ko šta traži.

Nagradne će igre biti,
uslov fan će ispuniti,
potpisaće sve što mora,
dok ne svane rujna zora.

A nagrade kada odu,
kada svane novi dan,
klijent neka s’leđa gleda,
kako fan se njima ne da.

Kupili ste lajkom maglu,
ljubav uslov ne poznaje,
brojke su vam samo bitne,
bolje krupne nego sitne.
 

Ukratko, želim ovom prilikom da vam predstavim na ličnom primeru kako je lokalna samouprava grada Pančeva organizovana. Na ovome joj mogu pozavideti i zemlje poput Japana ili Nemačke, na primer!

Ovako: parkirao sam se na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje. Znači, kriv sam i tu nema dileme. Obaška što sam taj prekršaj napravio u ulici gde je i Bog rekao laku noć. Osim naravno komunalne inspekcije grada Pančeva. Ulica je Dr. Kasapinovića ali onaj deo gde verovatno ima i raznih divljih životinja i koji je toliko frekfentan da slobodno možete poslati dete od 5 godina da prebroji automobile koji tuda zalutaju. Ali, znak o zabrani uredno stoji…pored srušene pivare, koja je ruglo celog grada. Sutra ću vam postaviti i fotografije. Pa ako laže koza rog ne laže.

Ali, da ne bude da se ja sada pravdam za izvršen zločin, da pređem na poentu ovog pisanija moga. U rešenjima koje sam našao na brisačima, po odlasku na plac gde je pauk brže-bolje utekao sa mojim autom, stoji da imam 3 (TRI) minuta vremena da reagujem na rešenje. Već 4. minuta je postalo pravosnažno i auto je otišao na pauku.

Drago mi je što sam popunio gradsku kasu gradonačelnice Vesne Martinović sa 7.500,00 dinara. Drago mi je i što će taj novac otići na pravo mestu. Verovatno u farbanje novih parking mesta kojih ima kao u Londonu.

I na kraju, pre nego vidite ova rešenja, želeo bih da ako ovo vidi neki advokat ili neko ko se doznaje u zakone, da mi kaže da li je normalno da se dostavlja neko pismeno rešenje koje postaje izvršno za 3 minuta!

REŠENJE

KLIKNI NA SLIKU

ZAKLJUČAK O DOZVOLI IZVRŠENJA

KLIKNI NA SLIKU

Prodajem(o) stan u Beogradu, u Krunskoj, nesto pre Beogradske, cca 60m2, potrebno renoviranje. Pogodno za stanovanje, ordinaciju…

Fancy, Vračar, ovo ono… Dvostrani pogled, Dadov, DS… Braaate!

Javiti se Tanji Tatomirović

Zaustavio sam se na benzinskoj  pumpi da sipam gorivo.

Lampica mi je odavno zasijala ali sam ipak preskočio nekoliko stanica i sada sam morao stati…

Samoposluživanje…koliko smo samo postali otuđeni, da čak ni na pumpi nema živog čoveka da mu se javim.

U nedostatku ljudi, javih se automatu za gorivo, šta ću…

Dok sam sipao, zagledah se u brojke koje jure…digitalne, kao sve oko nas.

Pojele su ljude, uskoro će svet biti sazdan od robota…

Bez emocija. Bez suza. Bez osmeha. Bez zagrljaja. Svet bez ljubavi.

Na trenutak se vratih u detinjstvo i malu pumpu kod babe u selu.

Čujem one metalne brojeve kako se okreću i smenjuju.

Ping, ping, ping…

Brkati radnik u crvenom odelu koje je mirisalo na naftu, nekim već napamet naučenim baždarom, prekida tačno na vreme sa točenjem.

Gotovo.

Mali, pazi kako voziš, ne jurcaj, reče mi dok se udaljavao.

Da, paziću, mislim u sebi.

Danas nema ko da mi da savet.

Digitalni brojevi su u miru završili svoje.

Bez sentimenta…

Slika preuzeta sa sajta

Da pokušamo da apsolviramo milion puta rečeno:

Kada želite da predstavite. BRAND, KOMPANIJU, ORGANIZACIJU, INSTITUCIJU, PROIZVOD, JAVNE LIČNOSTI I DOGAĐAJE, NE pravite PROFILE nego  FACEBOOK FAN PAGE  !!!

Ako ne znate kako treba, javite se, dobićete BESPLATAN savet

U maniru vrsnog PRa, Miloje Sekulić je spinovao temu plaćenih blog-postova a kao povod mu je poslužio, kao kolateralna šteta, blog-post Večnog Dečaka.

Pre nego počnem, želim da kažem da ne verujem u neobaveštenost ljudi koji žive na internetu. Takođe, kao nikakva novost, se javlja pojava ćutanja onih koji bi trebalo da su se javili odavno a nisu.

Upravo iz tih razloga, predlažem sledeće:

Pod hitno osnovati Komisiju za SIZ (SRPSKA INTERNET ZAJEDNICA), koja bi imala za zadatak da donosi propise i zakone o ponašanju na IT nebu Srbije, za sada. Kasnije bi svoj *** trebala da proširi na prostore bivše Jugoslavije…

Komisija bi imala svoja radna tela, podeljena po segmentima: twitosfera, blogosfera, fejsbuking i ostale. Formiranje ovih kategorija bih prepustio članovima Komisije. Komisija, tj njeni legitimno izabrani predstavnici bi trebali da budu plaćeni iz sredstava članarine kao i dela honorara članova, nešto nalik na PDV.

Da se uozbiljim malo, mada ovo gore napisano nije daleko od istine, tj želja pojedinaca SIZ-a!

Pita me prijatelj, koji je nov na Twitteru, da li sme da napravi neki TweetUp! Ja ga gledam u čudu, nije mi jasno šta me čovek pita. Kaže, čuo je da mora da dobije dozvolu, neki #kizaapruvd pa me pita šta je to. Ja ne znam šta da mu kažem. Kako bi mu objasnio? Ako neko može, ja bih bio zahvalan. A možda bi sam Torbica mogao da napiše pravilnik o tome kako i zašto se to dobija. Ovo je jedan od razloga potrebe hitnog formiranja Komisije SIZ.

Pitao se ja letos kakav sam bloger i da li sam to ako mi ne aminuje BlogOpen. Mislim ono, pišem godinama, imam dosta poseta na blogu, znaju za mene, imam na Fejsbuku skoro 5000 uglavnom dama, koje povremeno čitaju moje izlive emocija. Ali, na tom samitu blogera nema kategorije kojoj moj blog, ovo mesto gde sada pišem, pripada. Ovo je takođe nešto što bi Komisija SIZ trebala da formuliše i reši.

Komisija bi imala zadatak da formira spiskove podobnih po svim kategorijama internet sfere. Krokodili, koji se na današnji dan okupljaju, su odavno privatizovani, tako da ne mogu da se uključe u ovo kao Organizacija, zbog sukoba interesa. Takođe ni Digitalna agenda.
Komisija bi imala pravo da oduzme licencu svakom članu SIZ-a koji ne poštuje Pravilnik.

Sve ovo je napisano na brzinu te se odmah izvinjavam svima koji će tražiti veću posvećenost ovakvim blog-postovima. Neka ovo bude ideja na koju ne polažem nikakvo pravo. Ne bi bilo prvi put da se ukrade nešto, zar ne.

Vodeći računa o belim medvedima Miloja Sekulića, nisam koristio reč koja ih dovodi do istrebljenja.

Po onoj staroj, da je jutro pametnije od večeri, pogotovo ako je ta noć podarila 6 vrsta odličnih Srpskih vina, da napišem par redaka koje sigurno zaslužuje ovaj #WineTweetUp.

Jedna od mnogih pozitivnih stvari koje nam donosi ova internet era druženja i samog života u online svetu je svakako bilo ovo veče. Kao neko ko ne ide na sva druženja ove vrste, iz mnogo razloga o kojima ne bih ovom prilikom, mogu iskreno reći da je ovaj #podrumwineart bio, po meni, jedan od najboljih događaja ove godine. Zašto? Iz više razloga…

Pre svega, upoznao sam Dušana Jelića, čoveka koji sa toliko ljubavi a pre svega znanja, priča o vinima, da sam imao utisak da mi samo vino nije ni potrebno. Toliko je Dušan slikovito pričao, da sam u pojedinim momentima odlazio daleko, na vinograde, da sam imao utisak da osećam miris hrastovih buradi, koje nam je svojim fenomenalnim stilom opisivao Dušan Jelić.

Zatim, ovo je pravi primer kako jedno ciljano “tweetup” druženje treba da se organizuje. Sa rasporedom prezentacije koja je delovala kao da je u Švajvarskoj a ne kod nas, a opet neobavezno, naučili smo mnogo toga.

Koji sir uz koje vino, kako držati čašu, na kojoj se temperaturi čuva i poslužuje vino, koji naši vinari su se izdojili kvalitetom, kako koristiti dekanter i šta je on zapravo (ja bih se gladio da je to vaza) su samo deo ove divne večeri u podrumu Wineart, koji se nalazi na Dorćolu, u ulici Višnjićevoj, i koji nesumnjivo treba posetiti.

Ovoj noći posvećenoj Srpskim vinima prisustvovali su prijatelji: @StefanLuka @skljuc @PoslednjiSkaut @Dragitza @PozitivneMisli @jasnamatic @sekeljic @lilyslynch @jankowarpspeed @leonissima 

Da ne bih dalje dužio, postavio sam ovaj amaterski video snimak, koji sam napravio Expiriom, pa se nadam da sam kvalitet neće oduzeti ni delić atmosfere koji je bio prisutan.

httpv://www.youtube.com/watch?v=pgU0UbNAUvk&feature=youtu.be

Hvala Dušanu Jeliću i podrumu Wineart

Oj Angela plavo ptiče,
u petak ti Srbin kliče,
danke dojčland, tebi hvala,
što Srbija sad je mala.

Aj nas pusti u Europu,
da platimo grehe svoje,
nije dosta bilo ovo,
šta da damo uz Kosovo.

Uzmi nam i Vojvodinu,
Habsburška je ona bila,
al’ sačekaj na proleće,
kada ovde svašta niče.

Obraduj nas ti Angela,
kao neka dobra vila,
kad ne znamo Srbi ludi,
gde se blagostanje nudi.

Neposredno pred početak rata sreli ste se sa gračaničkom Simonidom, tom lepom slikom. Hoće li ona preživeti sve ovo što se sada događa?

-Bojim se jedino za nju i za manastire, uopšte se ne plašim da ćemo izgubiti Kosovo. Kosovo nije bilo naše petsto godina pa je opet naše. SFOR, KFOR, sva ta glupa imena i čitav novi svetski poredak nije tako moćan niti uliva takvu snagu i poverenje da će trajati duže od jedne imperije kakva je bila turska, koja se na kraju baš ovde počela pretvarati u “bolesnika na Bosforu”, “samrtnika”, kako su je zvali. Možda ja to neću dočekati, ali moja deca i unuci sigurno hoće. Kosovo će uvek biti naše jer ga je apsolutno nemoguće oduzeti, ne zbog poetskih metafora u kojima je Kosovo ovo ili ono, nego zbog toga što je ono jednostavno naše. Može da se promeni milion osvajača, na kraju će poslednji Srbin koji preživi doći na tu zemlju, sesti i reći – ovo je moje. Sadašnje stanje je prolazno, ljudi su nestrpljivi jer misle da je njihov život jedino merilo istorije. Ljudski životi se mere sekundama u toj dugoj sudbonosnoj priči  u kojoj je Kosovo na kraju uvek naše. Ali, posrtoje mnogi načini da i kada bude vraćeno, bude unesrećeno, kao obešćašćena devojka kojoj siledžije kidaju đerdane, lome nakit, cepaju košulju. Tako i ovi sada mogu da unište manastire i Simonidu svakog časa, jer su sadaašnji varvari mnogo divljiji, ne veruju u Boga, kao što su Turci verovali u Alaha, pa nisu rušili naše bogomolje. One su ostale da svedoče o našoj civilizaciji, o visini naše kulture, o njenom bratstvu sa Evropom. Ovi novi divljaci su sa visokom tehnologijom, oni mogu da sruše sve veoma lako, svaki šiptarski momak može da podmetne dinamit pod Visoke Dečane i da odu u vazduh sve freske i arhitektura.Nije dovoljno što će ostati tragovi zabeleženi na fotografijama, u istorijama umetnosti. Takođe mogu da u tu zemlju zakopaju nuklearni otpad iz čitave Evrope, s kojim ne znaju šta će, i da ostane zagađena zauvek. To su sve opasnosti koje vrebaju tu svetu zemlju, koja je izabrana da bude zemlja Hrist na ovoj zemlji, a što se tiče ovih trenutnih osvajača, tih divljih plemena sa modernom tehnologijom, sa bogatstvima zarađenim od droge, ubistava, šverca oružja i belog roblja, prostitucije i tome slično, oni su gotovo zanemarljivi. To je jedna historija koja traje onoliko dugo koliko i pobuna fanatika na Baš – čaršiji, po Andriću, kada su se pošteni muslimanski trgovci zatvarali iza kapaka na ćepencima, i to prođe kao oluja. Neće oni dugo izdržati, uništiće se sami između sebe jer su dirnuli jednu zemlju koja je sveta. Nimalo nisam zabrinut da će nam Kosovo biti zauvek oteto.”

(Vojska, 23.mart 2000)

“Havaji 5-0″ je rimejk najgledanije kriminalističke, policijske serije s kraja đezdesetih čija se prvobitna verzija emitovala od 1968. do 1980. Radnja je pratila rad fiktivne havajske državne policijske agencije. Serija se, napustivši dotadašnju holivudsku praksu, umesto u losanđeleskim studijima snimala na autentičnim havajskim lokacijama, što je, uz realizam, doprinelo i njenoj atraktivnosti. Na programu se održala punih dvanaest sezona, postavši najdugovečnijom američkom policijskom serijom sve dok njen rekord nije srušila Law & Order.
Serija je danas najpoznatija po popularnoj muzičkoj temi koju je komponovao Morton Stevens, a zahvaljujući njoj je u žargon američkih ulica ušao izraz five-O kao sinonim za policiju…

Više informacija na: http://www.facebook.com/UniversalChannelBalkans