Jucerasnja poseta muzeju u Vixu, koju smo zeljno ocekivali je moram priznati bila sa jedne strane veliko razocarenje. Ali da pocnem od pocetka :)Vikendima naravno ne radimo, pa onda od istrazivackog centra dobijemo kombi i idemo na izlete. S obzirom da su svi zeljno ocekivali nocno ludovanje (noc 13 na 14.07 francuzi slave revoluciju) uz vatromete, gomilu smrdljivog sira i francuskog vina cija imena jos u
vek ne mozemo da izgovorimo, odlucili smo da idemo na laganica varijantu. Skoro 3 sata voznje kroz vijugave ceste Burgundije (vozio Tomek, profa i vodja ekipe poljaka) do Mont Lassois, na kojem se nalazio jedan od keltskih opiduma. Usput smo se samo dva puta umalo prevrnuli sa kombijem, jer je profa pokusavao da obori svetski rekord u stizanju do Vixa. Gore na brdu nas je docekao simpatican pogled na pokrainu, nekoliko poprilicno isaranih tabli sa objasnjenjima o samom nalazistu i jedna crkvica. Na drugoj strani brda se vode nova iskopavanja, naravno posto je bila nedelja nikoga nije bilo. Rekla bih, raj za lovce na blago, s obzirom da ocigledno ljudi koji rade to nalaziste imaju cudnu naviku da ostavljaju artefakte u plasticnim vrecicama na mestu na kojem su nadjeni (ograde naravno nema). Tamo smo pojeli sendvic (opet su nam natrpali gomilu jos smrdljivijeg sira), pa polako u muzej da vidimo te cuvene dragocenosti: krater, ili po domace grcka "vaza" visine 1,6m; zlatni torkves (tipicna keltska ogrlica) i tako dalje. I jeste, bilo je impresivno videti sve to, osim "par" stvari koje su me uzasno iritirale:
-s obzirom na moju visinu i na polozaj kratera, i na polozaj svetla, nikako nisam mogla lepo da sagledam sve stranice.
-natpisi su grozni, osim za glavnu atrakciju, koju poznajes iz literature, nema sanse da ukapiras odakle je sta i iz kog perioda tacno,da ne govorim koliko su se poljaci mucili da ukapiraju nesto iz tih francuskih tekstova, jer prevoda naravno nema
-sve pozadine na kojima leze dragocenosti su uzasno prljave, iscepane i boze moj pune dlaka, ne znam kako al izgleda da se neko cesljao u vitrinama
-torkves stoji u kretenskoj vitrini koja ima dva svetla.jedno naravno ne radi, kapiram da je tesko zameniti sijalicu, tako da ukoliko vam dioptrija stima mozete uzivati samo u jednom krilatom konju, drugi je u potpunoj tami.
-mozda nisam neli strucnjak za ishranu u bronzanoj dobi, ali cisto sumnjam da pticje glave (odnosno male pticje lobanje) spadaju na malu vagu, kako ih je neko ko je pripremao izlozbu postavio. ili se mozda radilo o kuhinji neke vestice po sistemu 15 glava od vrane i 6 zmijskih repova
-jedan od poljaka je malo lud za rimskim uljanim lampama pa je kupio jedan primerak tacnije kopiju jedne, a onda smo na poledjini videli utisnuto "muzej u strazburu". prodavnica sa suvenirima je i ovako bila jadna ali sad bih pomislila da je direktor muzeja sizofrenicar pa misli da se vix nalazi u doticnom gradu.
Da ne duzim vise o tome, iskustvo je bilo bolno. Mi smo nastavili dalje da se vozikamo po nekim selima i romanticnim srednjevekovnim utvrdjenjima i dvorcima. Uvece sam dozivela blagi kulturni sok, kada sam dozivela da na u ovoj nasoj vukojebinici jedan ortak arheolog iz Ceske eksira celo vece poljsku votku, a onda posle pozamasne vecere- namaz od puzeva sa sirom naravno, luta po selu i peva Marseljezu, a u pauzama vice
Srbija ce pobediti i Vojvoda Putnik. Malo smo gledali vatromete i cekali 12h (francuzi ovaj dan proslavljaju ko da je nova godina), a onda uz jedno Liberte,Egalite,Fraternite ispili ostalih 13 razlicitih alhoholnih dobrina.
