Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

strašno sam zadovoljna sa novim fotoaparatom, canon s2...
evo, trst koji se guši u smogu... pre neki dan su zabranili ulazak automobilima u grad jer je bilo previše zagadjeno...

Ne pišem već sto godina, razmišljam da počnem da pišem ovaj blog na slovenačkom, jer zaista ne znam ko još čita ove tekstove u srbiji...

Rintam na faksu ko budala, zato me nema... Seminarski, kolokvijumi, sad ce ispiti, ubija ovaj Bolonjski sistem...

Sta ima novo:
U zadnjih mesec dana tri ortaka su me izjebala zbog riba, kad ih dovatim kukulelemajko...

1. iskljucio mobilni, i uzeo noi broj, koji niko nece da mi da, jer mu zabranila riba da se cuje samnom... a ja i on "ovce pasli zajedno"...

2. ortak mi se ne javlja na telefon dva meseca, ne odgovara na poruke, ni meni ni ostalim iz ekipe, a onda me zove i kaze da ga ne cimam vise jer ima nekih problema, i da nisam ja nista kriva , da ima probleme sa devojkom ( a onda cujem u pozadini TU devojku koja nesto kenja)...

3. ortak: ima dete, zivi sa ribom, i ne sme da izadje na kafu sa ortacima, ne da mu zena.

ma fak of... ŠTA VAM JE MUŠKARCI ZAISTA? ZAR STE SVI POSTALI PAPUČARI?

jao konacno, jos 4 dana i idem kuci... nisam bila u beogradu 5 meseci... strasno.
ali dobro, posle dolazim jos jednom u januaru, ali samo na izbore... da ispunim svoju gradjansku duznost :)

Danas se ponovo posle dugo vremena slusa TwoFold...
D.K.V.Z.B. (da se setimo malo jedne lepe pesmice :) )
"Tvoja crna kosa mirise u vazduhu,
pokloni se pa pocni dok me snovi ne razbiju,
cekacu jos jedan dan al sve postaje klasika,
sada znam kako je kad jedan sat je kao godina,
ne moram da zmurim sada znam da crno nije sve ee ee ee ee
ooo mozda i umrecu ti ne smes biti sama,ooo ali tebe volecu,
ma sta god se desi s nama, ooo i u raju , u dubinama pakla,
ooo volim te, svim svojim srcem od stakla!"

hvala andri za pomoc oko teksta :)

Evo prijatno sam iznenadjena... Posto idu izbori polako mozda bi jedan ovakav tekst trebalo da procitamo vise puta... Beogradski sindikat, nisam neki ljubitelj al otkinuli su ga ovog puta... pogledajte spot, tj skinite sa neta jer sumnjam da cete ga videti na tv...

Oni su

Ovo nimalo nije politički korektno
ni levo ni desno, već pravo u meso.
Pesnajom u vugla da ostanu bez zuba
da frfljaju u Skupštini kad raspravlja se Ustav.
Ovo je buna protiv dahija, ovo je kidanje bukagija,
nad ovim nemate kontrolu, to je masovna reakcija.
Brzo budi premijera, čujem zveckaju lisice:
Postroj mi sve ministre! Ključeve od riznice!
Ajmo, raport za narod, da čujem ko je krao,
sjeb'o nam živote, a nije odgovar'o.
Sad ste se ušemili, pa nema revanšizma,
to je kodeks lopova, niko neće da prizna.
A ljudi slabo pamte, to je ovde glavni problem
ko te jeb'o godinama, jebaće te opet.
Al' zapitaj se: Dokle? Kakav si to čovek?
Ponizan i plašljiv, živiš bez slobode,
dovoljne su mrvice da odrekneš se borbe.
Jajare, funjare - zarazna bolest,
prodali bi kevu da u tome vide korist,
plaćamo račune na kojim je vaš potpis.
Ne treba nam BIA da mi kaže da sam pošten,
niti radikali da li Srbin sam uopšte.
Ne treba demagog da me s govornice zove,
da borim se za bolje mi znamo što smo ovde!

Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija,
teror institucija,
represija ubija!
Mafija - murija,
država - hajdučija,
kadija - sudija,
a mi smo revolucija!
Oni su sistem, instrukcija,
dogma, korupcija,
teror institucija,
Represija ubija!
Mafija - murija,
država - hajdučija,
a mi smo revolucija!
To nije naša Srbija!

Zajebi dijalog, ne pregovaram s bagrom,
vi lažete ko stoka, eno štala vam je tamo.
Stranački vojnici, bolje palite u zaklon,
zaključaćemo grad dok ne očistimo talog.
I nek bude jasno svakom s poslaničkom platom,
ko nastavi po starom, platiće nam glavom.
Patriote pred izbore stoput su nas izdale,
slali nas u ratove za svoj lični interes.
Dok ikone su pevale, majke su naricale,
na krvavim parama institucije su nicale.
Realnost sve je skuplja, a gudra sve jeftinija,
žuto kao štampa kojom upravlja policija.
Crno-bela Srbija, nesloga je ubija,
na putu ka Evropi u govnima završila.
Zar bombom da kažem da ta priča mi se smučila?
Na sednice da upadam i taoce da uzimam?
Zar vas istorija naša nije baš ništa naučila?
Sami smo sebi poput najvećih dušmana.
Ovo je otvorena poruka svim najgorim njuškama,
za sva vaša dela presudiće vam ulica!

U amanet svima, da ne ponovi se nikad,
generacije da pate za dobrobit režima,
zapamtite zauvek: svi zajedno ko jedan,
samo zdravi u glavi protiv sistema!

eh kad smo bili mladi... 2002...

Na stranu to što sam ovoj temi posvetila mesec dana na faksu, jer se profesoru učinilo da je bitnija od svih drugih stvari koje bi nas morao naučiti. Nadam se da će sve vas, bar izvidjače naterati da razmislite malo o svojim navikama…

Nazalost je Srbija zemlja koja ima dovoljno svojih problema da bi se opterečivala nekim tamo globalnim katastrofama, i verovatno je to razlog za najčešći odgovor :«Šta mene briga!«

Sunčevi zraci koji padaju na zemlju čine zivot mogućim. Bez njih ne bi bilo života i to sve vam je odavno jasno. Jedan deo tih sunčevih zraka upije zemlja, jedan se odbija a jedan ostane u atmosferi. To je sve dobro, jer da deo istih ne ostane u atmosferi, bi na našoj dragoj planeti bilo prehladno…Problem je nastao onda kada smo mi, ljudi, uzeli stvar u svoje ruke i napravili jedno samo sranje od jedine nam planete… Gasovi kao sto je CO2, metan i drugi, zadržavaju sunčeve zrake u atmosferi, i sto ih je više, viša je temperatura na zemlji. Prosta matematika.

Do povećavanja količine CO2 u atmosferi dolazi putem izgorevanja nafte, uglja, tropskih šuma… Od 1820 godine je na zemlji 200% vise CO2. I ko je kriv za to? MI I SAMO MI. Svaki put kad se vozimo autom, svaki put kad upalimo svetlo, svaki put kad gledamo televizor, svaki put kad posečemo jedno drvo …Toliko se hvalimo divnim dostignućima nauke i tehnike, i toliko smo opsednuti time da smo ukrotili prirodu, i da je kontrolisemo, a nismo u stanju da zagarantujemo našim unucima opstanak na Zemlji…

Ovih dana u novinama i na tv imali smo prilike da vidimo sledeće vesti: Ptice selice nisu otišle na jug, medvedi & co jos uvek nisu utonuli u zimski san, nadjeno cveće na 1100 metara visine a nikada tamo nije raslo, komarci u africi poceli da se pojavljuju na većim visinama nego inace… Otvorite malo novine, pogledajte malo vesti, videćete sta se oko nas desava. Jednostavno, nasoj planeti postaje sve toplije. I kakve sve to veze ima sa nama?

Zbog zagadjenja vazduha i sa time povezanim zagrevanjem, doslo je na prvom mestu do otopljavanja leda. Nijedan glecer nije iste velicine kao pre 30 godina, i ukoliko uskoro ne odete da obidjete predivne ledene povrsine u Alpima i drugde po svetu, nećete ih nikada ni videti…Ono sto je zabrinjavajuće je polarni led koji se uveliko topi… Naučnici su izračunali da će se nivo mora u narednih 100 godina povećati i do 7 metara. To znači da ćemo se oprostiti za početak od predivnih ostrva kao što su Tuvalu i Maldivi (do 2050 prognoziraju njihov nestanak), a da ne spominjem gradove na obalama... Promena temperature uzorkovala je nedavne poplave u Bangladesu, tajfuni su se pojavili tamo gde nikada nisu… Mnogo ljudi je umrlo… Do 2100 će se prosečna temperatura povećati na zemlji za 6 stepeni…Do 2050 ce izumreti više od milion vrsta životinja i biljaka… A to je samo delić onoga sto nas čeka…

Pa vi recite onda bas me briga, jednog dana kada budete ostali bez hrane, jedog dana kada budete zbog poplave ostali bez kuće, jedog dana kada zbog kiselih kisa ne budete videli zeleno drvo… recite bas me briga…

Nastaviće se…

Maybe you'll get what you wanted
Maybe you'll stumble upon it
Everything you ever wanted
In a permanent state

Maybe you'll know when you see it
Maybe if you say it you'll mean it
And when you find it you'll keep it
In a permanent state

Swimmin' on a sea of faces
The tide of the human races,
An answer now is what I need
See it in the new sun rise and
See it break on your horizon,
Come on love stay with me

Ljudi umeju da budu zli. To je činjenica. I to je tako tipičan početak nekog teksta.
Ponovo sam se uverila da tajne nije dobro čuvati jer svaki put najebes. Ili makar nosiš neki teret na sebi ceo život . Nemojte molim vas više da mi govorite nikakve tajne.
Neću vam dati obecanje da ću ih čuvati…
Pocetak 2000… to je mnogo vremena nazad…al neke stvari te prate celog života… pogotovo one neizrečene…prošli su kroz glavu svi oni sati jednog dana u ns-u…
Sedenje u sobi, slušanje muzike, i jedna nedužna šetnja… I dok smo bili u šetnji iza ledja se kovala zavera… takva kakvu samo »najbolji« prijatelji umeju da smisle…
sve je ispalo savršeno za njih…Al na kraju se sve sazna…
Ušla sam u autobus, sela, dragi je ostao na stanici. I onda je krenula spika: "Ej, nemoj da se ljutis na mene, ja sam ti najbolja ortakinja, al moram da ti kazem, za tvoje dobro, nadam se da se nisi poljubila sa njim, on je HIV pozitivan, skloni se…".
Autobus je krenuo, bilo je kasno da se okrenem i da kažem bilo sta…
(A bas je ova tema prigodna za ove dane borbe protiv side.)
I šta bih ja, pokusala sam… Nisam fašista, ne diskriminišem nikoga, nije me strah da poljubim osobu koja je HIV+… A takvih nas je malo bilo u Srbiji…
I ostadosmo zajedno… Neko vreme… Ja držala tajnu, a on ćutao ko zaliven…Mislila sam, stoka jedna, krije mi takvu stvar, …Kako sam samo pogrešila…
I sa kim bih podelila tu situaciju? Moja draga drugarica nije htela ni da čuje za njega…
A majka… majka je bila ko i svaka majka…Pokuša sa razgovorom, ne ide, neću da ga ostavim…Pokuša sa ljutnjom ne ide… Sakrivena pisma, svadje do kasno u noć… I sami znate kako izgledaju ljudi koji se plase te odvratne bolesti…
A ja sam čekala…Dok jednog dana nisu stigle neke precrtane reči… al dobro se vide te stvari kad ih podigneš na svetlo… i našla sam razlog da ga ostavim… evo mu mislila sam, nek se nosi, sakrio je nesto sto nije smeo…
i dođe 2006… I skupih hrabrosti konačno da prekršim obećanje, i izrekoh te reči… U mojoj mašti se sve priče završavaju srećno… A evo jedna u realnosti… Moja draga »najbolja« drugarica me je slagala… Ja sam mislila da jedan covek umire 6 godina, a oni su u stvari sve lepo smislili… Ko u španskoj seriji… Olga bi da piše scenario na tu temu…

Verovatno ćeš citati ovo. Bitno je da si živ i da ne moram svaki put kad se šetam tvojim gradom da se bojim da cu sresti nekog ko će mi reci da te nema više…A onoj kozi i onom idijotu ću razbiti glavu…samo da ih vidim negde...

A vi ljudi tamo koji nemate pametnija posla nego čitate ovo, KORISTITE KONDOM!!!