Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Čuli ste mnogo saveta: kako da postanete bolji kopirajter, kako da usavršite svoje pisanje, kako da vaš blog bude, kako da ovo, kako da ono.

Međutim, nije loše, u trenutku stvaralačke krize, imati po neki savetić pri ruci. Neku pomagalicu. Jedna od meni najdražih je da čitam tekstove čiji mi se stil dopada. Onda dobijem nadahnuće i onaj osećaj da je pisanje lako.

To je jedna od stvari koju ja radim.

Ima i pravila kojih se držim. Ne kao pijan plota, nego onako, više kao dopunsko napajanje. Ovde su, tejk it or liv it.

Na Internetu najbolje prolaze tekstovi koji su kratki, koncizni, bez suviše rasplinjavanja. Rečenice koje su kraće, imaju veće šanse da budu pročitane. Trenirajte na dahu: ako rečenicu koju ste napisali ne možete da izgovorite na jednom dahu, obavezno je skratite tako da stane u njega. Ili je razdelite u više celina.

Drži se najviše tri stvari u jednom postu/tekstu/strani. Dva je malo, deluje nedovoljno i kao da su ideje presušile. Dva ostavlja utisak nedovršenosti.

Četiri je, opet, puno. Nije previše, ali, ljudski mozak može savršeno da ovlada sa tri argumenta, tri pitanja, tri saveta. Ako želite da vas razumeju i upamte šta ste napisali, držite se ovog zlatnog pravila.

Savet koji sam davno dobila, glasi ovako: Ono čime si najviše zadovoljna u tekstu – izbaci odmah.

Teško je lišiti se samozadovoljstva. Baš je teško. Pročitaš svoj tekst, kažeš sebi: uf, ala je ovo dobro, dobro sam to sročila.

E, pa taj deo – napolje. Boli, ha? Znam.

Ali, verujete da radi. Kada ste nečim jako zadovoljni u svom tekstu, to uglavnom nije relevatno za vašeg čitaoca. Tu je zamka koje često nismo svesni i mesto gde opteretimo i izgubimo svog čitaoca.

: Veću čitanost imaju tekstovi koji su izlomljeni u više paragrafa, nego kobasice rečenica. Mislite o tome i, cepajte.

***

Sve ste ovo znali? Onda pocepajte  i naš dosadni i povremeni Newsletter. Ne osvrćite se na našu stranicu na Facebooku. Ignorištite nas na Twitteru. Uglavnom davimo s ovakvim stvarima koje već znate.

Suočimo se. Zakasnili smo za prevode nekih reči koje se odnose na jezik Interneta. Bolje da se pomirimo s njima. Možda bitka i nije izgubljena, ali mi se čini da rat sigurno jeste.

Ja bih se spalila, na primer, da umesto da downloadujem (daunloudujem, a ne: daunlodujem, daunlaudujem) moram da napišem ili, još gore, izgovorim – svlačim. Bilo je takvih predloga, sigurno znate.

Nemamo dovoljno dobre prevode mnogih reči koje svakodnevno koristimo. Možda bismo ih i imali da smo na vreme krenuli da brinemo i prevodimo. Budući da kasnimo, možda je najbolje da vidimo kako se pišu reči koje svakodnevno koristimo iz engleskog jezika u srpskoj transkripciji.

To je složenica koja nema osnovu u jednoj reči, već ima dve ravnopravne. Kada želimo da transkribujemo na srpski jezik, stavićemo crticu između. Potom ćemo najnormalnije deklinirati po pravilu deklinacije u srpskom jeziku za složenice: veb-sajta, veb-sajtu, veb-sajta, veb-sajte…

Ili, graditi takvu množinu: veb-sajtovi, svakako ne vebovi sajtovi i svakako ne veb sajtovi.

Dakle, crtica.

Pominjemo ga često, valjda ne štuca svaki put.

Ali, često štuca kada želimo da poštujemo originalni oblik ove reči. To se češće sreće jer i nesvesno osećamo da je grafička (vizuelna) asocijacija jača nego kada transkribujemo ime Googla na sprski: Gugl.

Ipak, ako se odlučite da koristite originalni oblik ove reči, najčešće grešite kada pišete ovako:

Tražio sam na Google-u (ili Googleu)

Google-ovao sam

Google-om

Tip: Prema izvornom obliku ove reči, ponašajte se kao Englez: ako treba, sklonite slovo “e” koja vas uteruje u greške (googling, a ne googleing). Ne morate da imate toliko strahopoštovanja prema tom “e”.

Evo kako:

Tražio sam na Googlu

Googlovala sam

Googlom

Nema crtice, ehej!

Zašto?

Crtica na kraju, koja nam pomaže da menjamo reč po padežu ili broju, koristi se samo i isključivo ako je reč o akronimu:

na FF-u

Nakon sastanka DSOJ-a

Svojim BMW-om

Ali: na Googlu i Googlom.

Ok?

Šta god vi mislili o tome.

Ako vam je draži original, odnosite se prema slovu “e” isto kao u i slučaju Googla: izbacite ga da biste mogli da se koristite iPhonom prirodno. Jer iPhone-om, ne valja.

Pošto je ovo lako, znajte da svako kome je sve ono bilo odranije poznato, odmah u vašem tekstu primeti ako ste napisali da ste čitali na Facebook-u.

Crtica, napolje! Na Facebooku it is.

Shodno svemu gornjem: nisu Twitter-aši, tweet-ovi,  pls, nemojte to raditi. Nema potrebe. Sve smo objasnili.

Neka vaše greške i greškice, nedoumice i nedomouice odu u penziju. Zapravo, lako je. Posebno ako na osnovu ovih par primera počnete da pravite analogije kad god ste u muci.

U jednim novinama sam danas videla da pišu o “loukost” kompanijama. Da li je bolje da napišemo lou-kost? Ili?

***

Da li ima još nešto što vas muči u vezi sa ovom temom? Ne muči vas ništa? Onda nemojte da se prijavite na naš Newsletter, iliti Njuzleterić. Ignorišite i našu stranicu na Facebooku. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Ili, što bi se napisalo: Twitter-u.

Kad smo bili mali i kada smo hteli da se pravimo pametni, a to je stvarno nekada bila fora za razliku od danas, onda smo pričali o tim nekim zaumnim temama:

da li je važniji duh ili materija

da li je starija forma ili sadržaj

da li je literatura Dobro drvo ili je to ipak Prust.

Onda se uvek nađe neko pametniji od ostalih, uglavnom onaj koji se prvi umori od tih pametovanja i kaže: sve najlepše knjige su već napisane. Najlepša muzika je već stvorena.

Kao da činjenica da imaš samo 30 slova znači da su sve slovne kombinacije već potrošene i da će uvek doći do nekog ponavljanja.

Je li to baš tako?

Pa, nije, bili smo mali. Verovali smo u konačnost kreativnosti. Tačnije, strahovali smo da nam nije ostalo puno prostora za inovacije i kreativnost.

Međutim, kada danas vidim jedan na jedan repliku postojeće ideje (teško mi je da koristim jaču i tačniju reč), lecnem se.

Slučajno naletim na kampanju Raiffeisen banke na Facebooku.

Zamislite, za svaki lajk, oni će donirati 10 dinara Narodnoj kuhinji.

Plemenito.

Ili je to tante za kukuriku? Banka to neće da uradi sama od sebe, već želi vaše lajkove. Želi nešto zauzvrat. Ako budete dobri i dovoljno puta lajkovali banku, ona će više para izdvojiti za ugrožene.

Cilj: banka će dobiti više lajkova nego “prirodnim porođajem”. Ako u tome uspe, skupiće se dovoljna količina novca za Narodnu kuhinju.

Izvolite grbu! Od vas zavisi, na vama je teret odgovornosti.

Uf. Odmah osetim konflikt u sebi: želim li ja da pristanem da mi kupe lajk apelujući na moju savest?

Uf. Uf. Setim se i da sam videla ranije takav pokušaj. Setim se srednje škole i pitanja: da li su sve reklamne kampanje već izmišljene?

Zamislite kakva slučajnost.

Tz-tz-tz…

Bra Smyth je to isto na Facebooku uradio u oktobru ove godine, tokom meseca borbe protiv raka dojke: kod njih je jedan like koštao 1$ u korist istraživanja leka protiv ove pošasti.

Kakva šteta. Lajkovi se ne mogu izgleda kupiti, čak ni kada obećate nešto plemenito zauzvrat.

Zašto?

Zato što je to tik do prevare. Zato što se to zove kampanja sa zadnjom misli. Adverteasing, ne znam da li ovakva kategorija postoji, ili sam je spontano ovog trenutka stvorila.

Raiffeisen banka u ovom trenutku ima 549 lajkova.

Bra Smyth je uspeo da kupi 768.

Zaključak:

Kopirana je ideja koja čak i ne radi!

Da li ste već prodali svoj lajk Raiffeisen banci? Ili niste? Planirate?

Interesuje me zašto. Interesuje me sve što mislite o ovome.

***

Ne mislite ništa? Želite što redovnije da ne mislite ništa o ovakvim pojavama? Prijavite se na naš povremeni, predosadni i beskorisni Newsletter. Ili nemojte da budete naš FB fan. Svakako nas nemojte pratiti na Twitteru. Nemamo ni nagradnu igru. Ni kampanju nemamo.

Ne, stvarno. Kad pustite (onakav) Google AdWord ili Facebook Ads, ili platite E-targetu, šta TAČNO očekujete od takvog oglasa?

Hajde za trenutak da izujemo cipele vlasnika oglasa i da se vratimo u cipele kupca.

Da se rastosiljamo ambicije da napravimo veliki posao na Netu samo zato što smo za to dali pare (i, svi to rade, je l’?) i vratimo se u prirodni položaj konzumenta.

Koliko oglasa primetite dok surfujete Internetom?

• Sve, većinu, nijedan?

Na koliko oglasa ste kliknuli kada ste ih primetili?

• Na svaki koji primetim, po neki, nijedan?

Koliko puta ste kupili nešto nakon što ste kliknuli na oglas?

• Svaki put, ponekad, nijednom?

Obujte se sad ponovo u stare cipele i primite na poklon ovu malu ček-listu. Proverite da li ste već bacili pare:

1. Napisali ste da vi imate nešto ekskluzivno ili fantastično.

2. Koristili ste reč “ultimativna” šansa, prilika, šta bilo, ultmativno.

3. I vi ste stavili znak uzvika na kraju rečenice!

4. I vi ste u naslovu oglasa postavili pitanje?

5. Prvo ste istakli ime svog brenda, pa sve ostalo.

6. Ponudili ste tri različite usluge u jednom oglasu.

7. Prepisali ste od konkurencije rečenicu i malo je doterali.

8. Uzeli ste ilustraciju sa free stocka, i to onu koja ima najveći broj downloadovanja.

9. Nemate tačnu strategiju šta ćete s tom reklamom, nego ste doneli odluku hajd-da-vidimo-i-to-čudo.

10. Negirate sve ovo, a i prvi put ste čuli ovako nešto glupo.

E, pa to vam pričam.

SSGG: Shit, Sucks, Good, Great, komparacija kvaliteta tekstova na Internetu. Slava za ovaj teorijski doprinos izučavanju veb-koprijatinga ide nekom drugom, ne meni, ali može da nam posluži.

Pa, dobro, kako možemo da znamo kojoj kvalitativnoj kategoriji pripada tekst na vašem sajtu? Podrazumeva se: veb-kopirajting napred, blogovi – stoj. Blog je samo vaše ogledalo, korporativni sajt je grupni portret.

Sve manje ga je, istina. To su oni tekstovi napisani levom nogom, koji već vizuelno odbijaju vašu pažnju.

Sećate li se plavih slova, veličine kornišona, pisanih za slabovide i maloumne? A u slovima koja se isprazno deru na nas sa ekrana, nosač informacija je jedinica za ništa?

Mislim da smo s tim raskrstili. Čak i najokoreliji programeri koji nisu izašli iz svojih HTML i php radionica na svetlost dana nikada, shvatili su da sadržaj ne sme tako da izgleda. Ni da zvuči tako. Ovde stvarno mislim na jedan slučaj koji je do juče na sajtu negovao isključivo šit kopirajting. Zato što se, navodno, bavio pametnijim stvarima ispod haube.

Pa ste nekako imali utisak da ne voli ni sebe, ni posao kojim se bavi. Ni vas, koji to treba da pročitate.

Na sigurnom smo, toga je sve manje, skoro da je incident naleteti na ovakav shit. Slava mu.

Čuvajte se ove kategorije, zato što je ima najviše.  Prefrigana je, umotana u fini celofan prvog utiska da je sve na mestu. Smrdljivi tekstovi ne smrde čim otvorite stranu. Njih ćete početi da čitate, pokloniti im neku pažnju. A kad vas posle budu pitali šta je to, reći ćete, nemam pojma.

Odlikuje ih ambicioznost, pre svega. Velike reči. Dramatični pridevi tipa: ekskluzivno, jedinstveno, neverovatno, superiorno. Najkuplje marketinške reči kao što su Novo! Besplatno! ispadaju iz sadržaja kao da je džabe.

Najopasnija stvar iza smrdljivih tekstova je samozadovoljstvo: Mi ćemo vam sve rešiti, mi smo jedinstveni, mi smo jupi-jeja.

U krajnjem rezultatu, ovo su tekstovi koji imaju visok bounce-rate i donose ništavnu prodaju. A vlasnici sajtova uvek sumnjaju na nešto drugo. Jer sebe vole više od posla kojim se bave. I, posebno, više nego vas, koji bi trebalo da kupite to što oni prodaju.

Alo, egositi, vaši tekstovi smrde po samozadovoljstu, zato vam konkurencija uzima sve mušterije!

Na konju ste. Najlakše se prelazi put sa prethodne kategorije u kategoriju dobrih tekstva. Važno je slediti nekoliko prostih stvari koje će napraviti značajnu razliku:

1. Dobar naslov.

2. Kratke rečenice, kraći tekstovi.

3. Jednostavne reči.

4. Bez proseravanja.

Većina kopirjatera u Srbiji je u stanju da napiše dobar tekst. I sa tim ćete biti mirni jedno vreme. Verovatno će i šef prodaje reći “Neb ja tu ništa diro”.

Ako imate dobar tekst, na konju ste, kažem. Dokle god se zadovoljavate da imate dovoljno dobre rezultate. Prosečnost se neguje čitavom silom dovoljno dobrih stvari na svetu.

Ipak.

Da li biste voleli da su vaši tekstovi bolji. Značajno bolji? Sjajni?

Da li ste čuli za koncept ježa (The Hedgehog Concept)? Svaki idiot u Americi koji ima neki poslić je pročitao to. Ja nisam, ali sam, nošena formulom za uspeh preko noći uz pomoć ježa, pregledala sve što je dostupno na Internetu o tome. Zašto ne biste i vi?

Zato što nije primenjivo. Ali, nema veze. Važno je da želimo da postanemo bolji. Sjajni. Da nam dovoljno dobro nije dovoljno dobro.

Da se prilike kače za naše bodlje, a ne da opštimo  u neprijatnoj verziji sa ovom životinjom.

Ima jedna stvar koja nadahnjuje u tom konceptu: Neka vaš posao bude važniji od vašeg ega.

Pošto je najteže prevaliti put od dobrog do sjajnog kopirajtinga, učinilo mi se da bi ova formula mogla da bude odskočna daska.

Znate ono: zavoli ono o čemu pišeš. Mislim da tu počinje sjajan koprijating.

Zavoli, prvo.

Testing, testing…

Uvek je novi izazov govoriti o pisanju i rečima. Prvo, svi kojima o tome govorite, znaju svih 30 slova. Drugo, većina kojima se obraćate piše stalno, pa makar i za web. Treće, dobar deo vaših slušalaca misli da o pisanju za web sve zna.

Sve tri pretpostavke mogu da budu 100% tačne. Pa, dobro, šta ćete im onda novo reći na konferenciji Bizbuzz, o pisanju?

Fotografisao Miloš.

1. Naslov

Skrenućete pažnju naslovom. To je prva stvar koju će ljudi primetiti o govorniku, i na osnovu njega doneti prvu odluku da li ih interesuje predavanje ili ne.  Moj naslov predavanja je bio: Piši kao što prodaješ. Prodaj kao što je napisano.

Pouzdano znam da su neki ljudi koje tema ne interesuje, doneli odluku da slušaju predavanje zbog zanimljive igre rečima u naslovu.

Dobar naslov je prva stvar na koju mislite u kopirajtingu. Trenutak kada grabite nehajnu pažnju i zadržavate je u fokusu. Lekcija broj 1.

Kada ne znamo ko nam je ciljna grupa, a želimo da se obratimo najširoj publici, najteže ćemo pogrešiti ako govorimo običnim, svakodnevnim govorom. Ne prostačkim, već jednostavnim jezikom.

Kratke rečenice. Poznate reči. Govor zbog kojeg se niko neće osetiti potcenjenim, ali ni prevarenim. Lekcija broj 2.

Svi pišemo, svi govorimo, svi prenosimo ili primamo informacije. Kako u takvoj, svima poznatoj ekonomiji, postići da govor, proizvod ili usluga kakvih sličnih ima na tone, dobije jedinstvenu dodatu vrednost? Ono nešto, zbog čega će kupac doneti odluku da kiseli krastavac kupi baš od vas, a ne od vaše konkurencije?

Usudi se da budeš drugačiji. Odaberi reči i stavi ih u kontekst koji će svi razumeti, samo što se toga ranije nisu setili.

Nepretenciozno. Dobronamerno i bez popovanja. Bez proseravanja.

Hrabro dodaj novu vrednost notornim stvarima. Lekcija broj tri.

***

• U prilogu: prezentacija sa predavanja na bizbuzzu. Predavanje je dobro prošlo i bilo je prihvaćeno, jer se sopstvenim primerom, ali ipak s tremom koja se isplatila, vodilo gornjim lekcijama.

Radeći sa najrazličitijim, uglavnom srednjim i malim kompanijama koje su pristupile doterivanju svojih postojećih sajtova, želeći male kozmetičke promene koje bi uključile i SEO kopirajting, sabrala sam 5 slučajeva iz prakse koje smo lečili, a koji sasvim uspešno mogu da upropaste položaj na pretraživačima. Primeri koje linkujem u tekstu su slučajno odabrani i nisu bili naši klijenti. Pogledajmo ih:

Da li vam je URL pojedinačnih stranica prepun kukica i kvačica, kosih linija i upitnika i izgleda kao raščupana devojka:

ttp://www.telekom.rs/CodeOfEthics/CodeOfEthics.aspx?temp=0&sid=3&id=3?

Ili iz njega ne dobijate nijednu informaciju o sadržaju stranice (kao na primeru Banke Intese ovde)

Primer URL-a koji ništa ne znači: Banka Intesa

Onda budite sigurni da vas baš tako (ne)vidi Google. Preskočiće vas i zatražiti čist i uredan URL, zategnut kao vojnički krevet, u kome se jasno vidi šta je osnovna strana, a gde se trenutno nalazite.

Čist i uredan URL nema gotovo nijendna banka u Srbiji, ali zato Bank of England brine o tome:

Bank of England: ovako se to radi

Što se blogova na WP platformi tiče, najbolje je da za svoje postove birate permalink koji u sebi sadži ime posta, jer će vam se u naslovu često nalaziti ključne reči do kojih vam je stalo a one imaju SEO težinu. Dashboard =>Settings =>Permalink settings =>Day and Name. Na primer.

Ilustracija preuzeta sa sajta http://my.opera.com/iamgreentea/blog/

Jesmo li konačno završili s idejom da je Flash fensi i da ima sve te džidža-bidže koje izgledaju super? E, dobro, onda da zapamtimo da je u smislu SEO Flash bezvredan, da se skoro nikad takvi sajtovi ne prikazuju na Google i da su efekti dosadni i opterećuju vaše posetioce. Loading… C’mon.

Ilustracija preuzeta sa sajta http://seomywix.com

Sadržaj strana opterećen linkovima na susedne stranice istog sajta. Uf. Toliko otvorenih mogućnosti će smoriti pogled na sam tekst, i vaš posetilac će pobeći. HEO fail. Najbolje je opredeliti se za nekoliko važnih linkova koji pomažu bolje razumevanje nekih pojmova do kojih vam je stalo, nego udaviti posetioce zadatkom da sve linkove obiđu. Jer to neće uraditi i napustiće vas.

Ne mora sve da se strpa u jedan naslov i ne moraju sve ključne reči da budu u istom tekstu, na istoj strani. Mnogo je važnije kako ste raspodelili ključne reči po sadržaju celog sajta, nego da prepunite jednu stranicu. U meta odeljaku dovoljno je 8 ključnih reči. Sve preko toga će zgaditi čak i Google.

Najteži deo na klinici za sređivanje postojećeg sajta je ukrštanje kopalja između angažovane agencije za veb-dizajn i programiranje koji vlasniku sajta obećavaju prvo mesto na SERP-u već sutra, verujući da ključne reči koje su kupili i black hat SEO koji planiraju da urade, mogu da ispune to obećanje.

Drugi deo fronta se otvara kada programer i dizajner veruju da je sadržaj sajta poslednja rupa na svirali.

Treći problem obuhvata sve gornje 4 tačke SEO grehova: uvek se nađe neki profesionalac koji želi da zapuši usta SEO kopirajteru, verujuću da se sve ono gore još uvek može prodati.

Što je najgore, to se stvarno još uvek prodaje.

Odmah da se razumemo: ovo su četiri najbolja slogana po mom mišljenju i to u sasvim određenoj (izmišljenoj) kategoriji: primena jezika i fraza iz svakodnevnog života u komunikaciji brenda i korisnika.

My two cents.

Možda ste razmišljali zašto neke slogane pamtite i osećate oduševljenje kad ih čujete? Svaki put kada ih čujete ili pročitate? Zašto oni bolje kominiciraju s vama nego neki drugi?

To je onaj deo komunikacije koji brend ostvaruje sa vama pozivajući iz vašeg rezervnog pamćenja postojeće iskustvo, stavljajući ga u novi novi, za trenutak neočekivan, ali toliko vama jasan kontekst. Koji osećate kao tačan. Koji se obraća vašem emocionalnom pamćenju, onom delu vas koji vas čini baš takvim, kakvi ste.

Postoje slogani koji su toliko uspešni da su sa reklamnih kampanja sišli u svakodnevni žargon. Međutim, ovde ćemo reći koju reč o onim sloganima koji su pozajmljeni iz govora i stavljeni u funkciju brenda. To deluje kao najprostiji kopirajting – prepisivanje iz života – ali ipak, potrebno je mnogo prepisivanja da bismo dobili dugovečnost a ne banalnost.

Evo jednog mogućeg izbora najboljih slogana koji su prešli put iz svakodnevnog govora u novu komunikaciju sa vama.

Hoću da kažem da svi znamo šta su najbolje godine: onda kada sazriš, ne praviš greške koje pripadaju kategoriji mlados’-ludos’, znaš gde si šupalj, i slična znanja.

Naravno, najbolje godine za svakog čoveka su njegova indvidualna stvar. Mom sinu se čini da će najbolje godine biti kada napuni 18, devojci od 25 nema boljih godina od njenih. Međutim, opšte mesto za najbolje godine su četrdesete. Ukoliko želite da definišete određeni period u nečijem životu i da naglasite sve prednosti tih godina, reći ćete da je osoba u najboljim godinama i sagovornik će tačno znati o kojoj mladosti govorite.

Najbolje godine su one kada se čovek nalazi u vrhuncu svojih intelektualnih moći, radnih sposobnosti i kada ima najviše snage i mudrosti da  na najbolji način iskoristi svoje pređašnje iskustvo. To su godine kada smo prvi put spremni da učimo i na svojim i na tuđim greškama.

Slogan “Banka u najboljim godinama” upravo sugeriše na nedvosmislenu zrelost, na njen vrhunac moći i potencijalnu dugovečnost koja obećava sigurnost.

Nismo klijent ove banke, ali nas to ne sprečava da uživamo u njenom dobro skrojenom sloganu i stavimo ga na prvo mesto.

Otkrivamo pertlu na cipeli izdvajanjem ovog slogana, jer je već dobio overu svoje izvrsnosti kao najbolji slogan 2009. godine.

O, da, u sve se meša, slogan koji vam je sigurno izazvao osmeh na licu kada ste ga čuli. Ta poznata rečenica kojom ćemo izgrditi nekoga ko nam smeta i prtlja nam se u posao, kojom ćemo probati da se otresemo dosade neke od čoveka, odjednom, preobučena u dobro poznate mirise kolača, kremova i sosova, u liku i delu margarina, dobija potpuno novo značenje sa kojim morate da se složite: ovaj margarin se u sve (dobro) meša.

Niti nešto posebno mislim o njegovom kvalitetu, niti mislim da je dizajn ambalaže – vidi sliku – Dijamant proizvoda u skladu sa vremenom (a, posebno, u skladu sa svojim superiornim sloganom), o veb-sajtu da ne govorimo (Flash, flash, oh, God, Flash! pročitajte o “optimizaciji sajta” za Flash kod Istoka Pavlovića da već jednom završimo s tom temom) ipak, ipak, zahvaljujući svom svojstvu da se meša u sve, pametno je verbalizovan poziv da ga odaberete pre nego neki drugi.

Tako je fraza “U sve se, bre, mešaš”, od značenja “Šetaj!” pametno upotrebljena u poziv “Dođi!”.

Osim vas.

Fraza kojom poručujemo da dajemo svoju poslednju ponudu koja nam čuva dignitet, ili pak potcrtavamo da nećemo ići ispod svog kriterijuma, ovde je pozajmljena donjem rublju, onom delu lične odevne kolekcije koji se oslanja na telo i ispod čega nema više ništa.

Osim nas.

Lepo. Šteta što se nigde na Internetu ne može pronaći ilustracija za taj, već za manje uspeli slogan: Deo tebe. Mada, ova potraga je nagrađena pronalaskom lepog kopirajtinga za odeljak Hvalisanje. Pročitajte.

Ili znate zašto je ovo jedan od najboljih slogana svih vremena. Ili ne znate.

Ili smo već naučili nešto o SEO-neupotrebljivosti Flasha. Ili nismo?

***

Imam i svoju listu slogana koji su me najviše nervirali proteklih godina, bilo zbog svoje laži, arogancije ili promašene prepotencije tvrdnjama, kao što je “Muškarci znaju zašto“, ali, o tom-potom.

Mislim, izvinite, a zašto?

Bilo jednom u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu…

E, pa ne: bilo danas na osunčanoj terasi ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić, u novom prostoru ministarstva, radno-prijateljski susret u svom najboljem izdanju ove kovanice, mesto gde se ukrstio stvarni život sa stvarnim ingerencijama. Rispekt.

Ministarka telekomunikacija Jasna Matić, Tatjana Vehovec, Vitomir Ognjanović (foto: @neshasr)

Ako se ne varam, ovo je prvi poziv jednog ministarstva online zajednici u regionu i zbog toga svi imamo razloga da budemo zadovoljni: naša domaćica, ministarka Jasna i tviteraši, ljudi koji su se, svako iz svog domena, svesrdno uljučili u kvalitetnu raspravu na goruća i stalno tinjajuća pitanja.

Zaključci tweetupa se mogu sadržati u tri potencijalna zadatka online zajednici:

1. Pozvan je svako ko nailazi na prepreke u poslovanju u oblasti elektronske trgovine, elektronskog poslovanja, uvoza ili, pre svega, izvoza usluga, da mapira probleme i, po mogućnosti, predloži rešenje zasnovano na zdravom razumu, profesionalnom znanju i ličnom iskustvu.

Ovo se može predložiti putem ličnih blogova, tvitova, FB statusa, stručnih foruma ili bilo kog drugog online medija. Link svakako poslati, nije precizirano, ali mi se čini da je najbolje to uraditi na adresu Slobe Markovića.

2. Predloženo je da se osnuje, a delovalo je kao i da je osnovana, ad hoc grupa za kreiranje projekta u formi project proposal za platformu za komunikaciju MTID sa krajnjim korisnicima i stvaranja interaktivnog prostora za razmenu ideja, rešenja i, pre svega, mapiranja problema koji se tiču praktičnih primena Zakona i njegovih manjkavosti i propusta u praksi. U ovaj predmet uključeni su @vukasin i @nikoladenic uz moju radost da budem uključena u oblikovanje kopirajtinga budućeg sajta.

3. Osnovana je radna grupa za izradu podzakonskg akta koji će obuhvatiti konvenciju načina komunikacije različitih (svih) ministarstava, definisati obavezni sadržaj i profilisati načine komunikacije sa građanima. Cilj ovog akta je povećanje transparentnosti rada ministarstava, bolji usability vladinih sajtova i brža komunikativnost. Ministarka je pozvala @dusandz i pravnika za čijim imenom tragam u trenutku nastanka ovog teksta, da se uključe u izradu. U ovoj oblasti Kolegijum može da pomogne u kreiranju formalne matrice za način komuniciranja sa građanima.

***

Konačno, ovo je hvale vredan napor jednog vladinog službenika, jednog čoveka koji je dobio od nas ingerencije da oblast kojom rukovodi učini boljom, da komunicira sa onima za koje radi. Iz ovoga nikako ne treba izostaviti sve što na tom polju radi Slobodan Marković, koji je najbolja spona zajednice i vlade i koji svoj posao radi na proevropski način: otvoreno, interaktivno i bez uvijanja, na obostranu korist.

Ovo je bio dobar sastanak. Ovo je bio dobar način. Ovo je bio odličan #tweetuppariska7.

Nastaviće se, obećano je.

Kad sam srećna, često pomislim, a nekad i izgovorim pa kud puklo da paklo: “Da imam rep, sad bih mahala”.

Pas maše repom, ljudi koriste veći izbor iskazivanja emocija. Međutim, to ne znači da znamo bolje od psa kako da se uklopimo u društvo, pa bilo ono i virtuelno. Naprotiv, mislim da o tome mnogo možemo da naučimo od posmatranja “najboljeg čovekovog prijatelja”, po prirodi jako društvenog bića i poštovaoca hijerarhije i drugih.

Kako to vidim živeći s jednim arogantnim, dlakavim Hektorom, rase shi-tzu.

Ušli ste na mrežu? Znači, želite u čopor? Znači, želite da komunicirate? U isto vreme, verovatno želite da se dobro osećate u svojoj koži, ostanete verni sebi a da ojačate svoju reputaciju i svoju poziciju u virtuelnom čoporu.

Evo šta kaže ši-cu:

Znate li kako oni znatiželjno priđu svakom psu s kojim se sretnu šetnji? Važno je da i mi učinimo isto kada dobijemo novog čitaoca bloga ili novog pratioca na Twitteru. Treba obratiti pažnju na svakoga ko vam prilazi, bez obzira da li to radi iz svojih interesa ili svog interesovanja. Posle ćete već videti šta ćete.

Dakle, odgovorite svojim čitaocima bloga, uzvratite praćenje svom novom followeru, osim ako stvarno nisu vredni njuškanja.

Njušneš čoveka i sviđa ti se. Njušneš čoveka i ne sviđa ti se. Sve je to ljudski. Međutim, samo ako budete njuškali (komunicirali), moći ćete da znate da li uspostavljate kontakt koji je za vas zadovoljavajući.

I pas – pa glagol - na gomilu, da ne psujem vode. Volimo čopor, privlači nas gomila. Ako neko ima puno followera, u pravu ste ako želite da budete tamo. Verovatno mislite ako ovog čoveka (ili brand) prati 1000 ljudi, sigurno je to vredno pažnje. Najčešće jeste. A ponekad je to samo dobro izgrađen imidž ili prirodan liderski potencijal. Nema veze, idite na gomilu, vidite šta se dešava, lako ćete odatle izaći ako vam ne prija.

Kad si gladan, traži. Kad si besan, lani. Kad si srećan, maši repom.

Hektor na tri načina skreće moju pažnju kada je gladan: 1. bulji u mene netremice dok se ne pokrenem; 2. sedne ispred svoje ćase ali tako da ga vidim sa svoje pozicije i čeka da shvatim; 3. šutka svoju ćasu i proizvodi zvuk kojim me uvlači u komunikaciju koja ispunjava njegove potrebe.

Ako zamislite sebe na Twitteru, a želite nečiju pažnju, prvo vi obratite pažnju na drugog, potom uradite nešto da vas primeti, konačno, ako treba, šutkajte ćasu i proizvedite neki zvuk kojim ćete skrenuti pažnju na sebe.

***

Ovo su, zapravo, beskorisni saveti, ali nisu daleko od pameti. Ako imaš “rep”, maši njime. Bolje nego da rep maše tobom.