Dragi čitaoci, još jedna nedelja je prošla, uz vežbanje i dijetu i oslabio sam još kilogram i po, time sam prešao poslednju tešku etapu došavši u prvi stepen gojaznosti prema BMI skali. Nikada nisam bio sitiji, ali je to rezultovalo, kao što sam rekao, nešto manjom količinom kilograma koje sam skinuo. Konačno sam shvatio da mi je doručak i kuvanje, odnosno spremanje istog, postala navika. A toliko mi je teško bilo u početku. Dobio sam pohvalu da izgledam ko milion dolara, a nažalost i prvi put sam prekršio dijetu.
Tokom nedelje sam nabasao na veoma motivišuću stranicu na internetu sa preko nekoliko umotvorina, uglavnom o uspehu, hrabrosti i ostalim super stvarima, ako vam je engleski familijaran, overite. Jim Rohn je rekao “Motivation is what gets you started. Habit is what keeps you going.” ili u prevodu – “Motivacija je ono što te pokrene, navika je ono što te tera da nastaviš…”. Ova rečenica je najbolji način da se opiše stanje u kojem se nalazim. Jer jaka motivacija me je pokrenula, a sada sam se toliko navikao da me neke stvari potpuno zabrinjavaju i oduševljavaju u isto vreme. Prvo, super mi je što se svake nedelje merim, svoje vreme organizujem prema tim danima. Drugo navikao sam se na pet obroka (3+2 užine) i još mnogo mnogo toga. Meni je jako veliki problem bilo ustajanje, a kada mi je Doktorka saopštila da mi uvodi doručak nisam mogao da verujem, pre godinu dana su ljudi iz firme uveli da radimo od 8 do 16 i jedva sam se navikao da dolazim na vreme, a sada je trebalo da se probudim još ranije kako bih spremio doručak. Međutim, evo, posle više od mesec dana, skroz je postala navika da ustanem i da spremim sve što treba i da odem na posao. Ali i tu sam unapredio neke stvari! Obzirom da se meni svakog dana doručak sastoji od veoma poznatih hrenovki, način pripreme sam unapredio da ih spremim za veoma kratko vreme, okvirno 10 minuta. “Recept” sledi:
Ultra brzo pripremanje viršli (ili jaja)
Potrebno
E sad, svi bi verovatno sipali vodu u šerpu i čekali da provri, upravo je ovde caka, obzirom da sam mnogo koristio grejač za pripremu čajeva u poslednje vreme, odlučio sam da ga koristim i u druge svrhe. Uključim ringlu, a vodu sipam u grejač i odvojeno je pustim da proključa, dok se ringla ugreje, voda proključa, sipam je u šerpu i onda u već ključalu vodu stavim hrenovke. Tako se one kuvaju samo kratko, jer nema čekanja da voda proključa. Nije nešto posebno, ali kada želite da uštedite svaki minut dužeg spavanja, zna da pomogne.
Milion dolaraMnogo ljudi oko mene počinje da razmišlja o svom izgledu, a rođendani idu svojim tokom tako da redovno imamo iskušenja u tom pogledu. Konačno moj direktor je odlučio da se pobrine za svoj izgled i odbio je da uzme tortu koju je koleginica donela u ponedeljak. Igrom slučaja su još dve koleginice odbile da jedu tortu, što je zaključno samnom već bilo nas četvoro. Slavljenica se rastužila. Kada sam slavio rođendan 2004. godine, prvi put u velikoj firmi gde je postojala tradicija donošenja torte, trudio sam se da pronađem način da im donesem dobru tortu. Tada smo moja draga i ja živeli u veoma malom stanu koji nije dozvoljavao kulinarske vratolomije, ali smo imali komšinicu koja se bavila komercijalno pravljenjem torti, domaćinskih. Znao sam to, i odneo sam ponosno tortu koja je stvarno bila mnogo dobra. Jedna koleginica, stvarno mi je teško da se uopšte i prisećam, je tada rekla “Tačno se vidi kada torta nije domaća”. Potpuno me je zakopala. Desetak godina starija od mene, našla se pozvanom da komentariše tortu, što je najinteresantnije i njene torte prave njena majka ili baka. Meni je to bilo veliko razočarenje. Tada je moj tadašnji direktor uleteo, uzeo još jedno parče i rekao da nema pojma šta govori i da je torta mnogo dobra. Meni je taj njegov gest ostao u sećanju i nikada mu neću to zaboraviti. Učinio je moj dan lepšim. Mada situacija kod nas u ponedeljak nije bila toliko drastična, meni je bilo krivo što su ljudi odbili koleginicinu tortu i rešio sam da učinim sličan gest i rekao sam da kad je tako onda ću JA da uzmem jedno malo parče. Video sam da joj je bilo drago zbog mog gesta. Par minuta kasnije direktor je prolazio opet kancelarijom, i svi su ga začikivali da proba tortu, u fazonu “Čak sam i ja probao tortu”. Direktor se osvrnuo i rekao: “Pa pogledaj ga, izgleda ko milion dolara, on i ima pravo da proba tortu, ja nemam!”. Svi su se nasmejali, a ja sam dobio zasluženu nagradu za svoje požrtvovanje. Nikad mi niko nije rekao da izgledam ko milion dolara. Inače Direktor je tražio i da mu dam par saveta oko toga kako da izbaci neke stvari iz ishrane, postajem Dr. Feelgood uskoro.
Talas se širiPo teoriji haosa, pomeranje vazduha usled treptaja krila leptira na jednom kraju planete može izazvati uragan na drugom. Ja sam ovo pokrenuo i mnogi ljudi koji me okružuju na ovaj ili na onaj način pokušavaju da promene svoj način života. Moja prijateljica, koja je počela prošle nedelje, je skinula preko četiri kilograma u prvoj nedelji. Doktorkina sekretarica kaže da uvek ima tremu od tog prvog merenja posle prve nedelje, jer se tada ljudi odlučuju da li nastavljaju ili ne. Ove nedelje su i moji prijatelji otišli na prvi pregled. Oni imaju samo nekoliko kilograma viška, ali im smeta, on je zadovoljan programom, ona nije, jer su njene količine drastično manje. Videćemo kako će se oni pokazati.
I na kraju jaJa sam oslabio nešto preko jednog kilograma, nisam dovoljno za nedeljni prosek, ali mi je jako bitno da sam konačno, prema BMI skali koju sam napravio za sebe, iz drugog ušao u prvi stepen gojaznosti. Meni je najveći cilj da skinem ispod 90 kilograma kako bih bio u “overweight” kategoriji i kako ne bih bio u kategoriji gojaznih što povećava rizik od mnogih zdravstvenih problema. Sada smo Doktorka i ja napravili program kojim ću, ako uspem, da imam ispod 100 kilograma za svoj rođendan koji je 11-tog. Nije lako, ali videćemo kako će proći. Čitajte i dalje i širite među svojim prijateljima
Image © Royce Bair
