Social networking, kako ga je moj kolega nazvao, „Od ideje do fenomena“, zaista je postao fenomen.
Čini mi se da sam u nekom od prethodnih post-ova rekao kako nisam „socijalan“ zbog raznih poslovnih obaveza ali možda baš zbog toga primećujem neke pojave, koje su drugima svakodnevica pa na njih i ne obraćaju pažnju.
O čemu je reč ?
Facebook i Twitter zauzeli su značajno mesto u „socijalnom“ životu ljudi koji koriste računar i internet. Pominjem samo ove dve mreže jer smatram da su one kod nas najzastupljenije (oni „veštiji“ mogu na net-u pronaći statistiku koje su mreže zastupljene na određenim svetskim meridijanima).
Nego, da se je vratim ja na temu !
Ekspanzija ovih mreža donela je sa sobom i niz „novih“ pitanja od kojih se najčešće pominje privatnost i autorska prava kao i znanje odnosno neznanje korisnika.
Privatnost – ugrožavanje nečije privatnosti ili neznanje korisnika ?
Uvek sam se pitao kako ja to ugrožavam nečiju privatnost i kako Facebook, Twitter ili neka druga mreža ugrožava moju privatnost. Još nisam naišao na informaciju da bilo koja od pomenutih mreža neovlašćeno „upada“ u moj računar i postavlja moje privatne informacije na njihovu mrežu.
Znači, neznanje !
Prirodna je potreba ljudi, u globalnom društvu, kada smo otuđeni od prvog komšije čija su vrata na samo par metara od nas, da svoju privatnost i intimu podelimo sa nekim. Da se predstavimo onakvim kakvi bi smo želeli da budemo, da bar negde, nekome izgledamo srećni, veseli i pametni. Skrivamo svoju svakodnevicu i čekamo (mada neki i ne čekaju, već ne „silaze“ sa net-a) da svoje skrivene želje, fantazije i intelektualne sposobnosti „još jednom pokažu svetskom auditorijumu“.
Autorska prava – piraterija ili jednostavno krađa ?
Ovde već imamo situaciju kada su Muju pitali: „-Bolan Mujo, šta je prije bilo, kokoška ili jaje ?“ „-Eh, prije !!! Prije je bilo i kokoška i jaje i na’more se išlo...“
Ko shvati, razumeće !
Ja bih samo konstatovao da je kompjuterizacija donela više dobrog nego lošeg i da je samo pitanje kako ljudi tehnologiju koriste (kao i atomsku energiju, prim. aut.). Ali i ovde imamo slučaj iz prethodnog pasusa gde bih kao primer naveo grafički dizajn. Pre nego što su socijalne mreže postojale (ili bar u ovolikoj meri bile popularne), računari su „srozali“ neke veštine, zanate, umetnost... Grafički dizajn je pravi primer za to. Sa pojavom prvih programa vektorske grafike na računaru, odjednom su svi postali grafički dizajneri. Moram priznati da sam i ja bio jedan od njih. Povuci – potegni – rastegni – promeni boju – nacrtaj krug – promeni font i „voila“, novi logo „naše ponosne firme“ gotov je za pet minuta. A tek vizit karte, memorandumi... Eh... ponosni vlasnik „Žika trejd“ je blistao od sreće a mi smo trljali ruke jer smo zaradili da društvo izvedemo na picu.
Kao što rekoh, sve je u tome kako ljudi tehnologiju koriste i kako se prilagođavaju savremenim trendovima života i poslovanja. Pozitivan primer ove priče naveo bih „Monty Pithon Flying Circus“ koji su posle 20 godina pronašli način da i dalje prodaju i zarađuju na svojoj kultnoj seriji snimljenoj 20-ak godina ranije.
I za kraj – jezik, language
Sećam se da sam nekada davno, u osnovnoj školi imao sekciju, kurs esperanta. Međunarodni jezik „koji će ceo svet upotrebljavati“ kako bi se svi ljudi na planeti razumeli. Eh !!! Utopije nikada dosta. Obzirom da je to bila sekcija, znači neobavezna nastava, paralelno sa tim učio sam i engleski jezik. Nekako se taj engleski stalno provlačio kroz „sve pore“ mog školovanja. Kasnije je tu došao i italijanski ali nekako sam se „zadovoljio“ engleskim kroz koji sam naučio još neke interesantne jezike: Fortran, Pascal, Basic (Quick, Visual, Script, Sharp), html, asp...
Sećam se vremena kada smo išli kroz grad i govorili: „- IF, prihvati poziv na piće, -THEN prelaziš u napad, - ELSE startuješ drugu...“ Normalno, bile su tu varijacije na temu zadatog jezika kao i razne petlje koje ni sami nismo mogli rapetljati
No, dosta sećanja, od toga se ne živi, idemo dalje.
Danas imamo situaciju da nam je engleski (američki, prim. aut.) ušao u svakodnevni život. Mnogi se žale kako nam globalizam uništava jezik, kulturu, nacionalni identitet...
A šta na sve to da kažu englezi !?
Pa kao prvo, engleski jezik je iskvaren američkim sleng-om. Globalne mreže donose globalna razmišljanja i globalne akcije i reakcije. Esperanto nije zaživeo ali je zato „globalni jezik“ prevladao. Upravo zbog ovog „globalnog jezika“ sam počeo da pišem ovaj post. „Globalni jezik“ nije samo engleski (bio on engleski ili američki) već i niz novih hash-ova, tag-ova, like-ova...
Upravo tako. Novi jezik na internetu !
Za globalnu komunikaciju bilo je neophodno znanje engleskog jezika, sada za tu istu, globalnu komunikaciju, nije dovoljan engleski, potrebno je znanje novih znakova i simbola.
Limitirajte ljude na 140 karaktera i videćete šta će iz toga proisteći. Da li je to neka nova vrsta esperanta ili je to neki novi programski jezik ?
Interesuje me koliko će vremena proći kada će ljudi razumeti sve one skraćene linkove na Twitter-u i drugim socijalnim mrežama ?
Da li ću možda umesto www.yutro.com/sasamilasinovic.aspx davati adresu http://kd0wx.xj a Vi ćete „kao iz topa“ znati da je to moj blog ???
Ili će se pojaviti neka nova, globalno moćna mreža koja će tih 140 karaktera skratiti na 70 ???
Ne smem ni da zamišljam šta bi se tada dogodilo. Verovatno bi smo i tada stvorili novu generaciju teoretičara (uglavnom anonimnih) koji bi nam objašnjavali zašto je to dobro...
Saša Milašinović ...
).
