Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Eto i mene u krugu ljudi sa po 10.000 pesama u profilu na last.fm-u. :) I to za manje od dva meseca. Sta da kazem sem da bez muzike ne mogu da se probudim, da radim i da mislim. :) Zivela muzika! :)

Zadnjih par dana sam u fazonu ozivljavanja starih muzickih uspomena tako da cu danas da vas smaram malo sa tim. :) Pokusacu da vas sprovedem kroz moje muzicko detinjstvo, pubertet i zrelo doba. Nadam se da vam nece biti dosadno. :)

Odrastao sam uz majku koja je obozavala muziku tako da se ta ljubav prenela i na mene. Secam sa popodneva kada smo se veseili i igrali u dnevnoj sobi uz Stonse i Madonnu (dok je jos nesto i valjala, znaci sredina 80-ih). Prvi samostalni izleti u istrazivanje muzike bili su sa nepunih 8-9 godina, ‘89. i ‘90. uz MTV koji je tek otvoreni Treci Kanal velikodusno prenosio. I, verovatno na iznadjenje vecine ljudi koji me znaju, privukao me Rap, muzika koju sada ne mogu da podnesem. Ali u to vreme rap je bio nesto sasvim novo za mene i mozda se neko nece sloziti ali tadasnji rap je imao malo dodirnih tacaka sa ovim sto sto se danas zove rap. U to vreme rap se uglavnom svodio na politicki angazovane tekstove dok su takvi danas vrlo retki i glavna tema su kajle, kola, bunde i gola dupeta (ovo poslednje je i zanimljivo u pocetku :), ali sve ima meru!). Elem, pocetkom ‘90-ih su vladali mirni i happy hitovi tipa ‘De La Soul - Me, Myself and I‘ i ‘Jazzy Jeff & Fresh Prince (aka Will Smith) - Summertime‘. Ali ono sto me je stvarno privuklo su bili ‘Public Enemy‘ sa svojim surovo iskrenim politickim tekstovima. Secam se kako sam kao opcinjen gledao spotove ‘Can’t Truss It‘ i ‘Fight the Power‘ i iako mi u to vreme znanje engleskog jezika nije bilo dovoljno dobro da razumem cele tekstove spotovi su pruzali dovoljno jasnu sliku da ih i dete od 9 godina razume. Koliko bi samo rap bio bolja muzika da su nastavili tim stopama. Ali izgleda da tih ‘90-ih dizelaska kultura brzih pistolja nije bila popularna samo kod nas. :)

Ta rap avantura je kratko trajala. Vrlo brzo sam otkrio cari jedne druge muzicke grane koja me je drzala malo duze. Metal je zavladao mojim zivotom. :) Pocelo je vrlo naivno, koketirajuci sa klasicnim Heavy Metalom (jel neko rekao ‘Iron Maiden‘? :)). Ima nesto vrlo mracno i buntovnicko kod metal kulture i to je ono za cim svaki pubertetlija traga, tako da sam se ja, kao istaknuti pripadnik te grupacije, vrlo brzo nasao u svemu tome. Vremenom mi je Heavy Metal postao previse slab i bas u pravo vreme sam nasao ‘Metallicu‘. Sa uzivanjem sam po ceo dan vrteo ‘Kill ‘em All‘, ‘Ride the Lighting‘ i ‘Master of Puppets‘, sve dok nisam cuo njihov ‘Black‘ album i totalno se razocarao. Uopste mi nije jasno kako jedan tako dobar bend moze sebi da dozvoli da padne tako nisko. No, to je vec neka druga prica, da nastavim. Pokusavam da se setim sta sam jos slusao od Trash Metala ali mi nesto ide. A da, ‘Sodom - Persecution Mania‘ je bio mnogo dobar album. Vremenom sam poceo da slusam i Speed Metal, ‘Slayer‘ i ‘Testament‘, ali to me nije mnogo drzalo. Verovatno zbog ruznih vokala. Fuj! Paraleno sa Speed Metalom otkrih i Death Metal. E to je vec bila ljubav na prvi pogled. ‘Sepultura‘ je bila prvi Death Metal bend koje sam cuo. Albume ‘Schizophrenia‘ i ‘Arise‘ i danas pustim ponekad, mada mislim da nije vise muzika ta koja koja mi se svidja nego uspomene na koje me asocira. Elem, uz ‘Sepulturu‘, u to vreme su bili aktuelni i ‘Death‘, ‘Mortification‘, ‘Canibal Corpse‘, ‘Deicide‘, ‘Brutal Truth‘ i naravno (Dzej :)) ‘Napalm Death‘.

Negde ‘93. godine dogodio se potpuni prevrat. Burazer je doneo kuci ‘The Exploited - Singles Collection‘. Kao i mnogima, i meni je ovo bio prvi Punk album koji sam cuo. Ne mogu da opisem moje iznenadjenje i odusevljenje dok sam slusao prve rifove onoga sto ce postati moja zivotna ljubav. Jednostavne melodije od tri-cetiri rifa u kombinaciji sa ljutim vokalima i politickim tekstovima cine savrsenu kombinaciju za energicnu muziku koja nosi jednu vrlo pozitivnu poruku. Ne secam se tacno kako je sve teklo nakon ‘Exploited-a’, verovatno su tu bili i klasici tipa ‘GBH‘, ‘Toy Dolls‘ i slicni. Ali vremenom sam ulazio sve dublje i dublje u Punk vode. Imao sam srecu da mi je i burazer bio zainteresovan za iste stvari tako da smo zajedno slusali muziku, pravili fanzine i sve ostalo sto ide uz underground DIY punk scenu. Bendovi koje sam upoznao u tom periodu su mi i danas jedni od omiljenih bendova. ‘Discharge‘, ‘Oi Polloi‘, ‘Minor Threat‘ (bend koji je pokrenuo citavu HardCore scenu), ‘Bad Religion‘. I nesto kasnije ‘Disaffect‘, hrvatski ‘FakOfBolan‘ i ‘Nula‘, ‘Pennywise‘, ‘No Fun At All‘, ‘H2O‘, itd. Od domacih bendova najvise sam gotivio Kraljevacku Punk/HC scenu koja je u to vreme zarila i palila. Ko se ne seca ‘Hocu? Necu!‘ i ‘Totalnog Promasaja‘ ne zna sta je propustio. :)

Ono sto razlikuje Punk od ostalih muzickih pravaca nije toliko muzika koliko ideje koje ga nose. Iako neki to tesko mogu da zamisle, ali osnovne ideje na kojima se Punk zasniva su jednakost, nenasilje i racionalno razmisljanje. Nenasilje: u vreme najgoreg rata 1993. godine izlazi kompilacija pod nazivom ‘Preko zidova nacionalizma i rata’ na kojoj se nalaze anti-ratne pesme 7 bendova iz citave exYU. Mozete samo zamisliti koliko je hrabrosti trebalo izdati tako nesto u to vreme. I to nisu radile neke izdavacke kuce vec su se bendovi sami organizovali. Racionalno razmisljanje: hm, recimo samo da sam se naglas smejao ortacima koji su se gusili u dimu opojnih trava i nekih mnogo gorih supstanci, a u isto vreme slusajuci ‘Totalni Promasaj - Droga! Zasto?‘ i ‘Disaffect - Slow Death‘. :) Jednakost: ‘Migthy Mighty Bosstones‘ imaju jedan jako lep stih “It’s not where you come from, It’s more where you’re going”. Ko shvati shvatice. :) Muzika je samo podloga za promovisanje tih ideja, tako da ponekad i nije bas kvalitetna, ali kada naviknete uvo to ne predstavlja problem. :)

Ako ste uspeli da dodjete do ovde, verovatno se pitate sta sada slusam. Vrlo jednostavno, sve sto sam slusao u proteklih 14 godina (Punk/HC era :)) slusam i sada. Ta smesa je obogacena nekim novim bendovima i pravcima. Na primer, trenutno su mi pojedini Scremo/Emo HC bendovi jako gotivni. Na primer, ‘This Day Will Burn‘ koje kad cujete prosto osetite kako se atmosfera oko vas menja i ‘Tristan Tzara‘ sa svojom odlicnom obradom stare srpske narodne ‘Come on Jane‘. :) I naravno, moje veliko otkrice u poslednjih par godina, ‘Lude Krawe‘ i hrvatska ‘Mikrofonija‘. U duhu pravog DIY Punk-a, njihove albume mozete skinuti sa njihovih sajtova. :) Ma ustvari, evo vam ovde po jedna pesma. :) ‘Lude Krawe - Blindiran‘ / ‘Mikrofonija - Nemoj za mnom‘.

Eto, nadam se da nisam previse smorio. :)

PS: Ovako dug tekst nisam napisao jos od srednje skole. :)

Zadnjih par dana sam u fazonu ozivljavanja starih muzickih uspomena tako da cu danas da vas smaram malo sa tim. :) Pokusacu da vas sprovedem kroz moje muzicko detinjstvo, pubertet i zrelo doba. Nadam se da vam nece biti dosadno. :)

Odrastao sam uz majku koja je obozavala muziku tako da se ta ljubav prenela i na mene. Secam sa popodneva kada smo se veseili i igrali u dnevnoj sobi uz Stonse i Madonnu (dok je jos nesto i valjala, znaci sredina 80-ih). Prvi samostalni izleti u istrazivanje muzike bili su sa nepunih 8-9 godina, ‘89. i ‘90. uz MTV koji je tek otvoreni Treci Kanal velikodusno prenosio. I, verovatno na iznadjenje vecine ljudi koji me znaju, privukao me Rap, muzika koju sada ne mogu da podnesem. Ali u to vreme rap je bio nesto sasvim novo za mene i mozda se neko nece sloziti ali tadasnji rap je imao malo dodirnih tacaka sa ovim sto sto se danas zove rap. U to vreme rap se uglavnom svodio na politicki angazovane tekstove dok su takvi danas vrlo retki i glavna tema su kajle, kola, bunde i gola dupeta (ovo poslednje je i zanimljivo u pocetku :), ali sve ima meru!). Elem, pocetkom ‘90-ih su vladali mirni i happy hitovi tipa ‘De La Soul - Me, Myself and I‘ i ‘Jazzy Jeff & Fresh Prince (aka Will Smith) - Summertime‘. Ali ono sto me je stvarno privuklo su bili ‘Public Enemy‘ sa svojim surovo iskrenim politickim tekstovima. Secam se kako sam kao opcinjen gledao spotove ‘Can’t Truss It‘ i ‘Fight the Power‘ i iako mi u to vreme znanje engleskog jezika nije bilo dovoljno dobro da razumem cele tekstove spotovi su pruzali dovoljno jasnu sliku da ih i dete od 9 godina razume. Koliko bi samo rap bio bolja muzika da su nastavili tim stopama. Ali izgleda da tih ‘90-ih dizelaska kultura brzih pistolja nije bila popularna samo kod nas. :)

Ta rap avantura je kratko trajala. Vrlo brzo sam otkrio cari jedne druge muzicke grane koja me je drzala malo duze. Metal je zavladao mojim zivotom. :) Pocelo je vrlo naivno, koketirajuci sa klasicnim Heavy Metalom (jel neko rekao ‘Iron Maiden‘? :)). Ima nesto vrlo mracno i buntovnicko kod metal kulture i to je ono za cim svaki pubertetlija traga, tako da sam se ja, kao istaknuti pripadnik te grupacije, vrlo brzo nasao u svemu tome. Vremenom mi je Heavy Metal postao previse slab i bas u pravo vreme sam nasao ‘Metallicu‘. Sa uzivanjem sam po ceo dan vrteo ‘Kill ‘em All‘, ‘Ride the Lighting‘ i ‘Master of Puppets‘, sve dok nisam cuo njihov ‘Black‘ album i totalno se razocarao. Uopste mi nije jasno kako jedan tako dobar bend moze sebi da dozvoli da padne tako nisko. No, to je vec neka druga prica, da nastavim. Pokusavam da se setim sta sam jos slusao od Trash Metala ali mi nesto ide. A da, ‘Sodom - Persecution Mania‘ je bio mnogo dobar album. Vremenom sam poceo da slusam i Speed Metal, ‘Slayer‘ i ‘Testament‘, ali to me nije mnogo drzalo. Verovatno zbog ruznih vokala. Fuj! Paraleno sa Speed Metalom otkrih i Death Metal. E to je vec bila ljubav na prvi pogled. ‘Sepultura‘ je bila prvi Death Metal bend koje sam cuo. Albume ‘Schizophrenia‘ i ‘Arise‘ i danas pustim ponekad, mada mislim da nije vise muzika ta koja koja mi se svidja nego uspomene na koje me asocira. Elem, uz ‘Sepulturu‘, u to vreme su bili aktuelni i ‘Death‘, ‘Mortification‘, ‘Canibal Corpse‘, ‘Deicide‘, ‘Brutal Truth‘ i naravno (Dzej :)) ‘Napalm Death‘.

Negde ‘93. godine dogodio se potpuni prevrat. Burazer je doneo kuci ‘The Exploited - Singles Collection‘. Kao i mnogima, i meni je ovo bio prvi Punk album koji sam cuo. Ne mogu da opisem moje iznenadjenje i odusevljenje dok sam slusao prve rifove onoga sto ce postati moja zivotna ljubav. Jednostavne melodije od tri-cetiri rifa u kombinaciji sa ljutim vokalima i politickim tekstovima cine savrsenu kombinaciju za energicnu muziku koja nosi jednu vrlo pozitivnu poruku. Ne secam se tacno kako je sve teklo nakon ‘Exploited-a’, verovatno su tu bili i klasici tipa ‘GBH‘, ‘Toy Dolls‘ i slicni. Ali vremenom sam ulazio sve dublje i dublje u Punk vode. Imao sam srecu da mi je i burazer bio zainteresovan za iste stvari tako da smo zajedno slusali muziku, pravili fanzine i sve ostalo sto ide uz underground DIY punk scenu. Bendovi koje sam upoznao u tom periodu su mi i danas jedni od omiljenih bendova. ‘Discharge‘, ‘Oi Polloi‘, ‘Minor Threat‘ (bend koji je pokrenuo citavu HardCore scenu), ‘Bad Religion‘. I nesto kasnije ‘Disaffect‘, hrvatski ‘FakOfBolan‘ i ‘Nula‘, ‘Pennywise‘, ‘No Fun At All‘, ‘H2O‘, itd. Od domacih bendova najvise sam gotivio Kraljevacku Punk/HC scenu koja je u to vreme zarila i palila. Ko se ne seca ‘Hocu? Necu!‘ i ‘Totalnog Promasaja‘ ne zna sta je propustio. :)

Ono sto razlikuje Punk od ostalih muzickih pravaca nije toliko muzika koliko ideje koje ga nose. Iako neki to tesko mogu da zamisle, ali osnovne ideje na kojima se Punk zasniva su jednakost, nenasilje i racionalno razmisljanje. Nenasilje: u vreme najgoreg rata 1993. godine izlazi kompilacija pod nazivom ‘Preko zidova nacionalizma i rata’ na kojoj se nalaze anti-ratne pesme 7 bendova iz citave exYU. Mozete samo zamisliti koliko je hrabrosti trebalo izdati tako nesto u to vreme. I to nisu radile neke izdavacke kuce vec su se bendovi sami organizovali. Racionalno razmisljanje: hm, recimo samo da sam se naglas smejao ortacima koji su se gusili u dimu opojnih trava i nekih mnogo gorih supstanci, a u isto vreme slusajuci ‘Totalni Promasaj - Droga! Zasto?‘ i ‘Disaffect - Slow Death‘. :) Jednakost: ‘Migthy Mighty Bosstones‘ imaju jedan jako lep stih “It’s not where you come from, It’s more where you’re going”. Ko shvati shvatice. :) Muzika je samo podloga za promovisanje tih ideja, tako da ponekad i nije bas kvalitetna, ali kada naviknete uvo to ne predstavlja problem. :)

Ako ste uspeli da dodjete do ovde, verovatno se pitate sta sada slusam. Vrlo jednostavno, sve sto sam slusao u proteklih 14 godina (Punk/HC era :)) slusam i sada. Ta smesa je obogacena nekim novim bendovima i pravcima. Na primer, trenutno su mi pojedini Scremo/Emo HC bendovi jako gotivni. Na primer, ‘This Day Will Burn‘ koje kad cujete prosto osetite kako se atmosfera oko vas menja i ‘Tristan Tzara‘ sa svojom odlicnom obradom stare srpske narodne ‘Come on Jane‘. :) I naravno, moje veliko otkrice u poslednjih par godina, ‘Lude Krawe‘ i hrvatska ‘Mikrofonija‘. U duhu pravog DIY Punk-a, njihove albume mozete skinuti sa njihovih sajtova. :) Ma ustvari, evo vam ovde po jedna pesma. :) ‘Lude Krawe - Blindiran‘ / ‘Mikrofonija - Nemoj za mnom‘.

Eto, nadam se da nisam previse smorio. :)

PS: Ovako dug tekst nisam napisao jos od srednje skole. :)

Tiho, nečujno preći ću na drugu stranu
da pogledam kako noć ispraća dan
po prvi put neću te pustiti samu
Ptice zaćutale su okovane cekaju reči dve

NEĆU DA NEMA TE
PORED TEBE SVE JE LAKŠE
KUĆE NEMAJU OGRADE
I CELE ZIME SIJA SUNCE
KAO PALME, KAO PEŠČANE OBALE
OTPRILIKE, TI SI SVE

A kod mene u zagradi vremena sakrivena
deo nje i njenog dečijeg osmeha
i znam ceo svet je gledao
kada nema je kako sam je mrzeo

Lude Krawe - Otprilike

Tiho, nečujno preći ću na drugu stranu
da pogledam kako noć ispraća dan
po prvi put neću te pustiti samu
Ptice zaćutale su okovane cekaju reči dve

NEĆU DA NEMA TE
PORED TEBE SVE JE LAKŠE
KUĆE NEMAJU OGRADE
I CELE ZIME SIJA SUNCE
KAO PALME, KAO PEŠČANE OBALE
OTPRILIKE, TI SI SVE

A kod mene u zagradi vremena sakrivena
deo nje i njenog dečijeg osmeha
i znam ceo svet je gledao
kada nema je kako sam je mrzeo

Lude Krawe - Otprilike

Prodje i ta gungula od nove godine. Necu smarati sa novogodisnjim rezolucijama i retrospektivama, samo cu reci da cu proslu godinu pamtiti po dosta krpnim promenama u mom zivotu. Kako rece Mark Tven, u zivotu mnogo vise zalimo za stvarima koje nismo uradili, nego za onima koje jesmo. Tako sam i ja, vodeci se tom mislju, pokusao da iskoristim svaku priliku koja mi se ukazala. Barem se kasnije necu pitati sta bi bilo kad bi bilo. :)

Eto, rekoh da necu smarati pa sam se zamalo zaneo. :) Inace, kad smo vec kod Nove Godine, ovi cesi su bas neki cudan narod. Jos negde oko polovine novembra ceo grad je bio ukrasen, jelka od 10 metara okicena, u centru pravi mini vasar. Za Bozic u gradu prava festa - kuvano vino, rakija, koncerti. Potpuno suprotno obicajima kod nas gde je Bozic praznik koji se provodi u krugu uze porodice. Medjutim, nije to najgore. Odmah posle Bozica sve to je sklonjeno!!! Bine sklonjene, koiibe rasklopljene, jelka k’o da je u zemlju propala. Jedino si tu i tamo mogao nabasati na neku drvenu skulpturu malog Isusa. Mom cudu nikad kraja. Jedino po cemu ste mogli da razlikujete novogodisnju noc od bilo koje druge je bio vatromet u ponoc. 8-o

Bili smo u Pragu za Bozic. Marica je vec pisala o tome, ali moram i ja nesto da dodam. Grad je stvarno prelep, ali ja mislim da bih poludeo kad bih ziveo tamo. Stvarno se divim Prazanima kako izdrazavaju onoliku navalu turista. Ono bre nisu obicni turisti nego horda pobesnelih ovaca. Svi negde jure za svojim vodicima koji masu zastavicama da se ovce ne bi izgubile u masi. Neki vodici su i opremljeni super hi-tech opremom pa ne moraju da trose glasne zice vicuci da bi ih ovce cule u guzvi nego lepo pricaju u mikrofon a ovce slusaju. Pitate se zasto ih zovem ovce? Pa ne znam koji drugi izraz da upotrebim za ljude koji sa paznjom slusaju vodice kako se manjaju pare u menjacnici (a da ti ljudi nisu Japanci, oni slusaju sa paznjom sve sto im pricas :))!! Mozda se ja ne bih toliko iznervirao da mi ovce nisu upadale u kadar cim se namestim da slikam nesto. I to kao po pravilu, stanu tacno izmedju mene i objekta koji sam zeleo da slikam i tu ostanu taman toliko dugo da meni pocne para da izlazi na usi kao u crtanom filmu. Mozda sam i ja postao matori skot, kako je to bluesman lepo opisao, a mozda su turisti-ovce nova napast u 21. veku. :)

Kad vec ovako razbacano pisem da dodam nesto za kraj sto nema nikakve veze sa bilo cim do sad napisanim u ovom postu. Dobio sam ovu ‘malu’ igracku na par nedelja da se zanimam. :) U pitanju je HP 9000/A180, sa PA-RISC procesorom na 180MHz, 128MB rama i 2 SCSI diska od po 8GB. :) Na njemu se naravno vrti HP-UX verzija B.11.11. Konfiguracija je sasvim dovoljna za sve sto vam moze pasti na pamet da testirate jedino mu je potrebno maaalo vise vremena da se podigne. A i uzasno je bucan. :) Al’ sta cu mu kad je neodoljiv. :)

Prodje i ta gungula od nove godine. Necu smarati sa novogodisnjim rezolucijama i retrospektivama, samo cu reci da cu proslu godinu pamtiti po dosta krpnim promenama u mom zivotu. Kako rece Mark Tven, u zivotu mnogo vise zalimo za stvarima koje nismo uradili, nego za onima koje jesmo. Tako sam i ja, vodeci se tom mislju, pokusao da iskoristim svaku priliku koja mi se ukazala. Barem se kasnije necu pitati sta bi bilo kad bi bilo. :)

Eto, rekoh da necu smarati pa sam se zamalo zaneo. :) Inace, kad smo vec kod Nove Godine, ovi cesi su bas neki cudan narod. Jos negde oko polovine novembra ceo grad je bio ukrasen, jelka od 10 metara okicena, u centru pravi mini vasar. Za Bozic u gradu prava festa - kuvano vino, rakija, koncerti. Potpuno suprotno obicajima kod nas gde je Bozic praznik koji se provodi u krugu uze porodice. Medjutim, nije to najgore. Odmah posle Bozica sve to je sklonjeno!!! Bine sklonjene, koiibe rasklopljene, jelka k’o da je u zemlju propala. Jedino si tu i tamo mogao nabasati na neku drvenu skulpturu malog Isusa. Mom cudu nikad kraja. Jedino po cemu ste mogli da razlikujete novogodisnju noc od bilo koje druge je bio vatromet u ponoc. 8-o

Bili smo u Pragu za Bozic. Marica je vec pisala o tome, ali moram i ja nesto da dodam. Grad je stvarno prelep, ali ja mislim da bih poludeo kad bih ziveo tamo. Stvarno se divim Prazanima kako izdrazavaju onoliku navalu turista. Ono bre nisu obicni turisti nego horda pobesnelih ovaca. Svi negde jure za svojim vodicima koji masu zastavicama da se ovce ne bi izgubile u masi. Neki vodici su i opremljeni super hi-tech opremom pa ne moraju da trose glasne zice vicuci da bi ih ovce cule u guzvi nego lepo pricaju u mikrofon a ovce slusaju. Pitate se zasto ih zovem ovce? Pa ne znam koji drugi izraz da upotrebim za ljude koji sa paznjom slusaju vodice kako se manjaju pare u menjacnici (a da ti ljudi nisu Japanci, oni slusaju sa paznjom sve sto im pricas :))!! Mozda se ja ne bih toliko iznervirao da mi ovce nisu upadale u kadar cim se namestim da slikam nesto. I to kao po pravilu, stanu tacno izmedju mene i objekta koji sam zeleo da slikam i tu ostanu taman toliko dugo da meni pocne para da izlazi na usi kao u crtanom filmu. Mozda sam i ja postao matori skot, kako je to bluesman lepo opisao, a mozda su turisti-ovce nova napast u 21. veku. :)

Kad vec ovako razbacano pisem da dodam nesto za kraj sto nema nikakve veze sa bilo cim do sad napisanim u ovom postu. Dobio sam ovu ‘malu’ igracku na par nedelja da se zanimam. :) U pitanju je HP 9000/A180, sa PA-RISC procesorom na 180MHz, 128MB rama i 2 SCSI diska od po 8GB. :) Na njemu se naravno vrti HP-UX verzija B.11.11. Konfiguracija je sasvim dovoljna za sve sto vam moze pasti na pamet da testirate jedino mu je potrebno maaalo vise vremena da se podigne. A i uzasno je bucan. :) Al’ sta cu mu kad je neodoljiv. :)

Danas je administracija :) konacno odgovorila na vapaje tehnike pa je danas u server dodato jos 512MB rama. Sada imamo citavih 1GB. :) Elem, ovo bi trebalo da znaci kraj problema sa dostupnoscu i sporim odzivom servera. Yoohoo! =|:)

This morning I encountered a problem trying to setup IP masquerading with my ASUS notebook. Notebook has only one network interface and it is connected to my cable modem. No problem, I thought, I will connect my notebook, cable modem and my wife’s notebook to a small switch I have, and than create an interface alias for my primary network interface, and setup a simple IP masquerading so both notebooks have internet access. Simple as that. Network would look like:

First, I added interface alias so I can communicate with other notebook:

# ifconfig eth0:1 192.168.0.1 netmask 255.255.255.0

# ping 192.168.0.2
PING 192.168.0.2 (192.168.0.2) 56(84) bytes of data.
64 bytes from 192.168.0.2: icmp_seq=1 ttl=128 time=0.177 ms
64 bytes from 192.168.0.2: icmp_seq=2 ttl=128 time=0.159 ms
64 bytes from 192.168.0.2: icmp_seq=3 ttl=128 time=0.148 ms
64 bytes from 192.168.0.2: icmp_seq=4 ttl=128 time=0.198 ms

--- 192.168.0.2 ping statistics ---
4 packets transmitted, 4 received, 0% packet loss, time 2998ms
rtt min/avg/max/mdev = 0.148/0.170/0.198/0.023 ms

That seems to work. On to the next step. We have to setup NAT between those two computers. The exact process should be, for my configuration:

# echo "1" > /proc/sys/net/ipv4/ip_forward
# iptables -A FORWARD -i eth0 -o eth0:1 -m state \
>  --state ESTABLISHED,RELATED -j ACCEPT
# iptables -A FORWARD -i eth0:1 -o eth0 -j ACCEPT
# iptables -t nat -A POSTROUTING -o eth0 -j MASQUERADE

So lets do it:

# echo "1" > /proc/sys/net/ipv4/ip_forward

No error so far. Next:

# iptables -A FORWARD -i eth0 -o eth0:1 -m state \
> --state ESTABLISHED,RELATED -j ACCEPT
Warning: wierd character in interface `eth0:1'
(No aliases, :, ! or *).

What was that?! “Warning: wierd character in interface `eth0:1′ (No aliases, :, ! or *).” Hmm… maybe I made some typo? I don’t think so (although there is a typo in error message, weird is not spelled like that :)). Seems that NetFilter is not able to do NAT with only one interface, which is pretty reasonable. But, cheap as I am, I had no intention of buying new PCMCIA network card, so I had to find a way of doing this with only one interface.

After hour spent searching the google for answer, I started getting some ideas. If we can not use interface alias maybe we can use IP address of the other node in the network insted of it. Seemed like a wild guess but I was getting pretty desperate. :)

# iptables -A FORWARD -i eth0 -d 192.168.0.2 -m state \
> --state ESTABLISHED,RELATED -j ACCEPT
#

No error. That’s a good sign. So, let’s try the rest.

# iptables -A FORWARD -s 192.168.0.2 -o eth0 -j ACCEPT
# iptables -t nat -A POSTROUTING -o eth0 -j MASQUERADE

Again, no error. Let’s test it from the other node.

# ping google.com
PING google.com (72.14.207.99) 56(84) bytes of data.
64 bytes from 72.14.207.99: icmp_seq=1 ttl=241 time=142 ms
64 bytes from 72.14.207.99: icmp_seq=2 ttl=241 time=141 ms
64 bytes from 72.14.207.99: icmp_seq=3 ttl=241 time=143 ms

--- google.com ping statistics ---
3 packets transmitted, 3 received, 0% packet loss, time 1999ms
rtt min/avg/max/mdev = 141.888/142.763/143.515/0.669 ms

Wow, it works. :) Sometimes being cheap pays off. :) So, one problem down. What about port forwarding. My wife is a huge e-mule fan, and if her incoming e-mule port is blocked she will get LowID which makes downloading painful. Again, first I tried iptables.

# iptables -t nat -A PREROUTING -p tcp -i eth0 \
> -d 87.103.21.41 --dport 34567 -j DNAT --to 192.168.0.2:34567
# iptables -A FORWARD -p tcp -i eth0 -d 192.168.0.2 \
> --dport 34567 -j ACCEPT

And for some reason this was not working. At this point I gave up and tried something else. Something that works. :-p

I’m sure most of you know that one of the features of SSH is port forwarding.

# ssh -g -N -L 34567:192.168.0.2:34567 localhost
root@localhost's password:

And that’s it. With this we forwarded port 34567 on localhost to port 34567 on other notebook with address 192.168.0.2. But there is still one problem. This way port forwarding can not be started at system boot since it demands user interaction (ssh asks for password when started). That problem is also easy to solve. We need to generate key that we will use instead of password.

# ssh-keygen -t dsa -b 1024 -f /root/ssh_key
Generating public/private dsa key pair.
Enter passphrase (empty for no passphrase):
Enter same passphrase again:
Your identification has been saved in /root/ssh_key.
Your public key has been saved in /root/ssh_key.pub.
The key fingerprint is:
c7:05:e7:e6:38:77:82:79:a1:d9:b5:ab:2f:3a:84:02 root@localhost

Now all we need to do is to copy /root/ssh_key.pub into /root/.ssh/authorized_keys and next time we try to login using this key we will not be asked for password.

# cat /root/ssh_key.pub >>/root/.ssh/authorized_keys

For the sake of security we can restrict login with this key only to localhost, so our /root/.ssh/authorized_keys will look like:

from="127.0.0.1" ssh-dss AAAAB3NzaC1kc3MAAACBAKtVMMBIqjAmXKkk...

We can test it to see if it works.

# telnet 87.103.21.41 34567
Trying 87.103.21.41...
telnet: connect to address 87.103.21.41: Connection refused
telnet: Unable to connect to remote host: Connection refused

# ssh -g -N -L 34567:192.168.0.2:34567 87.103.21.41 \
> -i /root/ssh_key
root@87.103.21.41's password: ^C

# ssh -g -N -L 34567:192.168.0.2:34567 localhost \
> -i /root/ssh_key

# telnet 87.103.21.41 34567
Trying 87.103.21.41...
Connected to 87.103.21.41 (87.103.21.41).
Escape character is '^]'.
Connection closed by foreign host.
#

That’s all folks. :)

Kako uvek imam problem da smislim naslov za novi post odlucio sam da ga koristim kao podsetnik za razne ceske reci i izraze. Citaocima dobro dodje za ucenje novih reci a meni za podsecanje kada zaboravim (znaci stalno :)). Dakle, danas imamo jednu veoma bitnu rec koju je jako korisno znati:

zdarma - besplatno, gratis

Primer: Uvek je lep osecaj osujetiti prodavce u pokusaju da vam ne daju nesto sto vam sleduje ‘zdarma’, zar ne? :)

Danas sam razmisljao sta je to u Srbiji sto mi najvise nedostaje. Naravno, na prvom mestu su pas, porodica i prijatelji, o tome ne vredi ni raspravljati. Ali nikad necete pogoditi sta je to na drugom mestu. Ne, nije srpski jezik. I ne, nije jogurt (ovde imaju lepsi :) mada ukusi se razlikuju :)). Nije ni burek. (mmm, burek :)) Dakle, ono sto mi nedostaje vise od svega toga je SBB-ov DC hub. Prosto sam zanemeo kada su se moji najcrnji strahovi obistinili, kada sam dosao ovde i video da ne mogu da se konektujem. Do djavola sa vama, bezdusni administratori SBB-a!! (svi osim Dzonija :)) (dramska pauza) Logicno je da ne dopustaju da ga koriste korisnici ostalih provajdera, ali majku mu, mogli bi da naprave ustupak za nas pecalbare kojima matica toliko nedostaje. :) Sta cu sad bez svog glavnog izvora muzike i filmova jos uvek nisam smislio ali bice tesko naci zamenu. shmrc shmrc

E da, nismo se pohvalili. Marica je dobila ponudu za posao od Honeywell-a. Sta konkretno moci cete vise da procitate na njenom blogu jer meni, nazalost, masinstvo nije jaca strana, tako da nisam nista razumeo :)

Sto se mojih novosti tice, pre par nedelja sam konacno poceo sa konkretnim radom, prosao sam kroz H5875S kurs za HP-UX, poceo sam da ucim C. I tako, nista posebno novo. :) Za novu godinu definitivno necemo za Prag. Ne zato sto hocemo da stedimo (boze sacuvaj :)), nego zato sto smo zakljucili da ce biti prevelika guzva. Tako da cemo najverovatnije sledeci (bozicni) vikend provesti tamo. No, otom potom. :)

I za kraj ovog posta, da ne kvarimo multimedijalnu tradiciju bloga, evo jedna lepe pesme (skinute naravno sa SBB hub-a shmrc :’( ) Pero Defformero - Srca Tvoga Plam.