Svi postovi sa bloga: TerekOnLine

Šta je hrabrost? I kada je čovek zapravo hrabar, a kada lud? Postoji li razumno objašnjenje za otići negde gde više ništa ne važi, gde ne postoji ništa što znaš? Ništa što voliš i baš ništa od čega si jači? Da bi se suočio sa sopstvenim strahom i nastavio da živiš? Kada se Feliks penjao [...]
Smirujem dah, da ne remetim noć. Smirujem misao, da ne remetim ravnotežu. Žmurim, da bih sačuvao sliku. Dišem, samo još zato, da bih zapamtio miris. Ništa ti ne bih rekao, ne bi me odao pokret. I želja će ostati tiha, da te ne probudi. Ti ćeš birati stranu. Ja sam samo tu, da te držim [...]
Rutina. Davno otrcan početak, smrznuto jutro raspakuje dan. Od želje je ostala potreba i nešto navike da ti se obraćam. Kada me ne slušaš i ne čuješ, A ja to odavno već znam. U mislima oproštaj napišem Kratak i jasan epitaf. Rutina. Kafa u istoj šolji. U zoru vozovi prolaze, putevi vode od nas. Ja [...]
Nije važno kuda. Moje će korake odvesti jesen. I nije važno kome. Jer ti ih nećeš pratiti. Mokro je i sparno. Tišina ima drugi zvuk. Postalo je tesno u mojim snovima. Ali drvo raste. Nije važno kuda. Ti ćeš se vraćati. Ako ikad odeš. I nije važno kome. Jer već nas odavno nema. Srk kafe. [...]
Pao je sneg. Sad opet mogu, noću, da gledam u belo. Svaki put kad ne uspem da zaspim. I prošao je krug, naravno kao i svaki put neki su otišli, neki su ostali. Do nekog novog kruga. Padne sneg, pa pokrije tragove. Suze je već oprala kiša, u jesen. Čekamo proleće. Uglavnom ne žalim za [...]
Sklupčaj se, na crvenom somotu i ćuti, sa ukusom maline. Pogledaj laž, sa druge strane ogledala koje crta poznati obris. Spusti glavu, da bolje vidiš put koji sebe briše, za tvojim petama. U džep stavi jednu dušu da je izgubiš, negde. Ako se ne vratiš.
U magli reči, sa ukusom istine, koja se lepi za nepce, kao vino, i noći hladnoj, kao ruke koje se tresu, bez dodira, U očima koje se cakle, od punog meseca, i licu, blednom od spoznaje… Tvoja laž, zvuči gotovo pitko.
Već nekoliko dana kanim se napisati ovaj tekst… Motaju mi se misli u glavi, ali nekako imam osećaj da kad sednem, sročim i zapišem to je kao da sam priznao, kao da se zaista dogodilo. Po nekad, zaista želim da što duže negiram, ili bar potiskujem, stvari koje nam se dešavaju i čine svakodnevicu. Pre [...]
Plaši me tišina, koja ostaje iza njenih reči. Branim se muzikom. Volim sjaj u oku, kad se raduje. Čuvam ga dodirom. U mraku. Plaši me pitanje, na koje nemam odgovor. Zato ćutim. Volim joj miris, po svaku cenu.
Prija papir. Prija tišina i mrak i reči koje nikad nije izgovorila. Prija i miris želje koja titra u vazduhu. „Uradi šta god želiš“, rekla je. Odabrao sam da ćutim, dok prsti klize niz njena leđa. Prija dodir.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37