Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Istina je da je zima period kada se svi malo lošije osećamo. Vreme je hladno, manje se krećemo, družimo i svi živimo za to proleće kada život ponovo treba da krene. Ove godine je to i dosta usporenije zbog činjenice da ulazimo u predizbornu godinu kada se, kao nusproizvod međusobnih političkih takmičenja, izdvaja sav prljavi veš i pokazuje već odavno demoralisanoj naciji. Šlag na tortu svakog pesimiste čiji uzdah karakteriše i ona čuvena – tek će da bude kriza.

U celoj situaciji nije lako biti pojedinac, a sve ređe se prepoznaju oni koji bi vas razumeli i koji će umesto ustaljenog kukanja pokušati da se pokrenu, nešto promene, podele i poguraju društvo napred onda kada su svi od njega digli ruke. Tako stopljeni u društveni plićak, u kome je najmasovniji sport bežanje od odgovornosti potrebno vam je dešavanje, upoznavanje ili motiv da istupite i kreirate pozitivnu promenu. Srećom, taj okidač postoji i vreme je da se desi drugi put međ Srbima – Šer konferencija.

Setiću se samo prvog dana prošlogodišnjeg Šera, koji se poput oaze budućnosti spustio u sam centar Beograda i okupio neke nove, lepe, šarene, usudiću se reći i čudne ljude. Moja sreća bila je utoliko veća što sam među tim ljudima video svoje prijatelje iz drugih zemalja po prvi put u Beogradu, nasmejane i oduševljene onim što ih je u sledeća dva dana čekalo. Dnevni program koji se prepričavao i noći koje nisu davale priliku za puno sna. Restart realnosti i poziv na pokret, promenu i deljenje baš kako i ime konferencije kaže. Komentari posle svega potvrdili su samo da su organizatori u tome itekako i uspeli.

Retki su oni koji znaju da je to šerovsko prodrmavanje i mene donekle motivisalo da krenem u svoju Arigato priču, da iskoristim svoju poziciju i uradim nešto dobro, nauštrb svog vremena ali u znak zahvalnosti prema određenom društvu koje poštujem. Nisam jedini, promene su krenule da se dešavaju a ekipa koja se okupila oko Šera tog aprila nastavila da radi u punom sastavu, dobrim delom i na How To Web konferenciji, Exitu i svemu što se tog leta desilo. A onda je došlo hladno vreme.

Kao što vizual iz gornjeg paragrafa kaže – Šer nam dolazi! Poslednja nedelja aprila, tik pred izbore, da uskomeša društvo opterećeno najnegativnijom izbornom kampanjom u prethodnoj deceniji, i kaže da promene leže u ličnoj incijativi. On je tu da nauči, motiviše, inspiriše, kreira i predstavi nas drugom delu istomišljenika kroz teme koje su bliske prošlogodišnjim, ali sa drugim predavačima i kroz prikaz svega onoga što se desilo prošle godine. A desilo se – od Wikileaksa, do skorašnjih ACTA, SOPA i sličnih inicijativa koje se suprostavljaju revoluciji deljenja znanja koja nam se odvija pre očima.

Ne sumnjam da će biti zanimljivo, očekivanja svih su posle prošle godine prevelika, a period koji nas posle toga čeka sigurno intezivan. Dobre priče, pametni ljudi, zabava i inicijative su nam nikad potrebnije a Šer nam ih sve nudi na jednom mestu. I moram priznati, ne mogu da dočekam. Vidimo se u tamo!

Nekada stvarno ne mogu da ćutim. I ako se trudim da ne pišem o politici, i ako se trudim da ne pljujem po medijima koji su izgubili svako dostojanstvo, i ako se trudim da ostanem po strani i budem dežurni pajac. Jer uz svo to rasulo oko nas, dođe neko još pametniji i fekalijama zaokruži celinu da bude lakše uočljivija iz svemira. Prozivka Vremena i Kurira na tekst o preduzetništvu koji je Ivan napisao su upravo to…

Znate, ja sam radio kod tog Ivana. I dan danas radimo zajedno, i vrlo često se družimo. I znam da problemi o kojima priča nisu tu senzacionalnosti radi, već zato što su tu da ukažu na ozbiljan problem koji postoji u društvu i koji sprečava da ekonomski rastemo ili ako moram da se obraćam jezikom Kurira – da nam pomognu da u narednih 500 godina otplatimo most.

I sad znam da će ovaj tekst mnogi protumačiti kao stajanje na stranu Ivana i njegovo branjenje, jer se suviše dobro poznajemo, radili smo zajedno i šta već ne. Ali to nije povod.

Povod je činjenica da ne mogu više da gledam medije kako idu i seru po ljudima koji prave neku promenu u ovom društvu. Koji ne oklevaju da popljuju nikoga jer njihova jedinica uspešnosti je lajk, šer, tvit ili broj komentara. I tako se ne ide napred. Isti taj Ivan je mogao i da ode, da mogao je kao i većina nas koji smo tu i borimo se protiv vetrenjača. Nismo, jer verujemo da neko mora da preuzme odgovornost i promeni ovo sranje. Sranje koje vi dodatno uveličavate vašim stavom. Potrudite se makar na sekund, da ne pravite od svega problem, već pronađete i pozitivan primer.

Vaša odbrana biće da smo kvazi elita, da smo isti mi ti koji seremo po svemu, ne znamo za moral i etiku. Razmišljamo kao surovi kapitalisti i nismo svesni da su nama radnici potrebni, kao i mi njima. Istina je, ali poželeću vam i dobrodošlicu u 21. vek. Iste te poslove koje rade neke osobe iz Srbije možete danas odraditi iz Indije, uz 3 puta manju cenu i viši kvalitet. Niko vas ne tera da zaposlite osobu iz Srbije. Ali vi ćete ipak to uraditi, jer verujete da je to jedini pravi način.

Istaći ćete i da je tužno da tako razmišljaju osobe sa 26. godina. Isto tako je tužno i da tekstove poput tih pišu baš osobe koje verovatno pogađa ovaj problem. Novinari koji, ako su srećni, rade za 300 eur, pod stalnom pretnjom otkaza i bez ikakvih prava. Bez penzijskog, socijalnog, zdravstvenog… Bez prava na porodiljsko, bolovanje, i sve ono o čemu je Ivan pisao. A koji u isto vreme tekst o svojim gazdama nikada neće napisati…

U saradnji sa najvećom regionalnom agencijom specijalizovanom za društvene medije – iStudiom i lokalnom družinom koja funkcioniše iza brenda Activa, pre nekoliko meseci imali smo prilike da predstavimo SocialNumbers. U pitanju je servis koji prati domaće Facebook statistike koje se tiču korisnika ali i brendova koji su prisutni na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Nekoliko meseci kasnije, predstavljamo vam presek stanja tržišta za 2011. godinu u obliku infografike. 

Srbija je danas vodeća zemlja po broju korisnika u bivšoj Jugoslaviju, sa preko 3 miliona korisnika i ta brojka i dalje nezadrživo raste. I ako je vrlo upitno koliko je ta brojka i realna, obzirom na veliki broj lažnih profila, činjenica je da je Facebook danas u Srbiji sinonim za Internet većini njegovih korisnika.

Po broju fanova, očekivano prednjači Novak Đoković, kao danas najaktuelniji srpski brend na svetskom nivou. Novak sjajno vodi svoju stranu, ali i Twitter profil, a odmah iza njega je još jedna teniserka Ana Ivanović. Od brendova koji su aktuelni na regionalnom nivou najpopularniji je FK Crvena Zvezda, a odmah za njim ide sajt Ma Nemoj?! (vrlo čudna brojka) ali i Vukajlija koja za veliki deo svoje posećenosti i popularnosti može da se zahvali Facebooku. Među medijima, neprikosnoven je Blic, koji je ujedno i najposećeniji srpski portal.

Za razliku od pregleda hrvatske scene, u Srbiji je zastupljeno mnogo manje agencija i strana, pa vas ovom prilikom pozivam da se pridružite i prijavite vaše strane na Social Numbers. Tako ćemo imati potpuniju sliku o tržištu i ovu trku učiniti mnogo zanimljivijom. Infografiku možete slobodno preuzeti u ovom obliku i integrisati na svoj sajt ili blog.

Čudna je stvar ovaj blog, nekako sam zaključio dok sam menjao About stranu pre par meseci sa redizajnom. Lupetate tu nešto dok godine prolaze, a iza vas ostaju tragovi promene, promene iz dana u dan, iz godine u godinu. Promene koje su vas formirale u ono što danas jeste, bilo to dobro ili loše i koje niste mogli tek tako da pretpostavite. Stoga, lepo je pročitati kako se i moj život menjao u prethodnih 6 godina, kako su se razvijale misli, karijera ali i problemi, kako sam često voleo da kukam na ovom blogu. Zbog sebe ali i nekih od vas, dužan sam da i ovog januara rekapituliram godinu 2011.

Dok bih prethodne godine počinjao nekom kuknjavom, za ovu predsmaksmetovsku zaista ne bih smeo da delim previše nezadovoljstva. Jer, bila je teška, ali se ne može reći da nije bila dobra. Odrastanje verovatno to i nalaže, da više cenite put a manje konkretne stvari, saznanja iz prethodnih perioda koja su vas slamala, danas čine da ste tu gde jeste i, i dalje hitate napred. Ključna reč za tu 2011. godinu bila bi verovatno više, brže, jače ali i naravno teže.

2011. će verovatno najviše obeležiti količina medijske pažnje koju je Twitter dobio, a i samim tim pažnja koja je usmerena ka svim starosedeocima istog otišla u neslućene visine. Došli su tu neki novi ljudi, poznati po dobrim ili lošim stvarima i koji su odjednom postali, lepi, pametni i izgubili prošlost koju smo svi pljuvali. Neki su tu pažnju iskoristili da prebace vodu na svoju vodenicu, drugi da se slikaju sa par poznatih treći za nešto treće, a umesto pozitivne slike još jednom se stekao utisak koliko se sa nama, kao masom, lako manipuliše i kako nam se lako zatvore usta. Nauk, koji trebamo da nosimo svuda sa sobom. Ovo nije univerzalno loša stvar, jer će možda, ali samo možda, aktivnošću te medijski obasjane zajednice, biti odrađeno i par nekih dobrih stvari. Oko uvoza, poslovanja pa i tog pitaj-boga-čemu-služi PayPala.

Kao nikada do sad, osetili smo dobre vibracije. Da se neke stvari zaista kreću napred, da se u Srbiji kriju neki lepi, pametni i talentovani ljudi spremni da stvari pomere od nule. Share konferencija bila je ozbiljno razmrdavanje svega onoga u šta smo verovali. Dešavanje koje je okupilo ono najbolje iz Srbije i predstavilo je u svetlu koje želim da sija zauvek. Optimističnom, proaktivnom i željnom da ovo sivilo pretvori u nešto bolje. A onda je došao i How To Web Beograd, koji je na mikro nivou isto to uradio za domaću startup zajednicu, i otkrio možda najveći biser domaće scene koji je obeležio ostatak prethodne godine – Nordeus.  Poverovali smo makar na tih par dana da možemo da prebrodimo tu, previše puta spomenutu, krizu samoinicijativno – pokazavši svetu da se odavde prave dobre stvari. Priča o startapima se nastavila, od dešavanja do dešavanja i pokazala put, ali i nedovoljno hrabrih da istim krenu.

Protekla godina bila je neverovatno intezivan proces učenja. Shvatio sam da me učenje čini jačim, ali ujedno i depresivnijim. Drugi LeWeb pokazao je da sam za godinu dana, izgubio oko 365 dana, i da su sve moje prošlogodišnje ideje i entuzijazam ostale tamo negde gde sam ih i smislio. U Beogradu, izgubljene među 1001 dnevnom obavezom. Snovi su izostali među računima za kiriju.

Protiv tog znanja naučio sam da se borim radom. Zauzet mozak je i mozak koji najbolje funkcioniše, razmišljanja i previše šta ako, vode vas do još više šta ako, sedite, radite i grešite, samo nemojte previše razmišljati. Odvešće vas u pogrešnom pravcu, i to je verovatno najveći razlog svih mojih balona u prethodnih par godina. Fokusirajte se, radite, napravite neki novac da možete da se udaljite na neko vreme i pogledate na situaciju iz daljine. A onda, donesite odluku šta dalje.

Prijatelji imaju jedno ograničenje u odnosu na ljubav. Previše su tolerantni. Ljubav je verovatno najbolje ogledalo vaše ličnosti, jedina realna prilika da sebe vidite kroz prizmu druge ličnosti i shvatite gde se zapravo toliko saplićete. Probao, ne i uspeo ali shvatio da nešto moram da promenim u životu ako ne želim jednog dana da ostanem potpuno sam. Ostavite vreme za sebe.

Ako radite dovoljno pametno, rad će se u nekom trenutku isplatiti. Meni je trebalo 5 godina da konačno imam jednu godinu u kojoj nemam problema sa finansijama. Kada kažem nemam problema, ne mislim da sam imao novca da kupim stan ili pak novi automobil, ali da obezbedim sebi neke osnovne stvari poput računara, stana iz kog mogu normalno da funkcionišem i ponekog putovanja za kojima sam toliko patio. Stvari se zaista ne dešavaju preko noći, osim ako niste u industriji gde i nestajete preko noći. Trudite se, priključite se i pokrećite dobre stvari i ako nećete zaraditi ogroman novac iz toga. Investirajte u sebe, svaki nova stavka koju saznate može vas kasnije prodati dobro. Investirajte i u ljude oko sebe, jer će vam oni biti najbolji prodajni kanal. I ove godine sam održao previše predavanja ko zna gde, pokušavajući da pokrenem ljude da pokrenu nešto dobro i nešto svoje. Ako je jedan od njih to i uradio, samim tim je i uvećao moju vrednost. Uz dovoljno vremena, sve se to na kraju vrati.

• Napišite obavezno novogodišnje rezolucije. One su sjajna stvar, mnoge sam od prošle godine ostvario. Mini podsetnik za stvari o kojima inače ne mislite.
• Internet menja stvari na bolje – poruka koju sam hteo da prenesem na ovogodišnjoj tvitomaniji i koju bih voleo da zapamtite. Jedno od retkih predavanja koje sam tako dugo čekao da ispričam. Možda nije najbolje, ali mi je itekako drago.
• Za promene je potrebno vreme. Ne očekujte da će vas shvatiti ljudi oko vas. Oni će uvek verovati da stvari mogu brže i bolje, a zapravo neće ni znati u kojoj se fazi nalazite. Dugo mi je trebalo da ovo shvatim. Nekako, imam osećaj, da svi oko mene imaju potrebu da mi udele 1001 savet a zapravo ne znaju koji su moji problemi. I to je ok, ljudima je stalo do vas, ali nemojte dozvoliti da vas neki saveti i poremete. Verujte u svoj put i ostavite vreme za sve promene. Rim nije sagrađen za dan, kako kaže poznata pesma.
• I za kraj – birajte avanturu pre nego novac. Avantura je ta koja vas zaista čini bogatijim. Novac dođe i ode. Na račune, kiriju i 1001 stvar koju sam gore spomenuo. A avantura vas čini bogatijim i spremnijim da mnogo otvoreniji i spremniji ulazite u nove priče. Vi biste trebalo da ste najbolji proizvod vašeg rada. Automobili, stanovi i šta već sve ne su prolazne vrednosti, i ako znaju da budu neophodne.

Jedna od tema koja se dosta spominjala na LeWebu (izveštaj: dan 1, dan 2, dan 3) jeste i prednost koja se daje razvoju za iOS uređaje (iPhone i iPad) u odnosu na Android koji predstavlja zastupljeniju platformu. Uhvatio sam par crtica pa bi ih podelio ovde sa vama, ukoliko se budete odlučivali da pravite neku od aplikacija za globalno tržište.

—

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji – LeWeb omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge. 

Android više nije privilegija već svako danas može imati jedan. Android telefone danas imate za dinar (Huawei i sl), i pokrivaju najrazličitije korisnike, od onih hardkor (kao što je PećkoPivo recimo :)) koji će sve isprobati, skinuti, rutovati, pronaći bagove do onih kojima je super da imaju telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ok kamericom i mogućnošću da imaju internet na istom. Odavde i brojke korisnika na Android platformi znaju da zavaraju. Koliko od tih nekoliko stotina miliona zapravo želi i zna da instalira vašu aplikaciju.

Sa druge strane iOS korisnici su uglavnom više profilisani i naviknuti na filozofiju aplikacija. Sama cena uređaja je filter za sebe i znači i da su spremniji da potroše novac na nešto što će im doneti konkretnu vrednost. Odavde i mogućnost lakše monetizacije onog što uradite kroz AppStore nego kroz Android Market.

Android i dalje nije razvio dobar i lak način developerima da naplate svoj rad a da to nije kroz korišćenje oglasa u aplikacijama koji je često nepodnošljiv i odbija korisnike od aplikacija. Manje je korisnika koji kupuju i stiče se generalni utisak da je Android Market jedna nepregledna gomila svega.

U primeru aplikacije Path recimo, Dave Morin je objasnio koliko je određene interaktivne delove interfejsa značajno teže uraditi za Android nego za iOS kako ne postoje predefinisane stvari razvijene u samom sistemu. Dokumentacija nije kompletna ili je nepostojeća, a različita razvojna okruženja ali i različiti sistemi i uređaji kojima se morate prilagoditi čine razvoj značajno težim nego što je to slučaj sa iPhoneom recimo.

• Korisnici iOS-a su aktivniji: 55% pristupa internetu koji nisu sa računara su sa iOS uređaja, dok je 31% sa Androida. Comscore, Avgust 2011.
• 500.000 iOS aplikacija naspram 250.000 Androidovih
• iOS korisnici downloaduju duplo više aplikacija od Androidovih, i ako na kraju Android ima 50% više downloada. Podatak ide u prilog činjenici o aktivnosti korisnika na obe platforme.
• 65-70 procenata aplikacija koje se preuzmu sa Android Marketa su besplatne, dok je kod iOS-a ta brojka svega 30%

Još jedan od zaključaka razvoja za obe platforme jeste da opisane probleme još neko vreme nećemo moći da rešimo multiplatformskim HTML-om 5. Razlog je što je sam jezik još uvek u fazi razvoja i stvari koje biste mnogo lakše uradili u Flashu za Web, ili Javi/Objective C-u za pametne telefone nije tako moguće uraditi na HTMLu 5. Najbolji primer za to je zvuk, ali svejedno jezik je na dobrom putu. Pogledajte predavanje Jensa iz Wooga-e koji detaljnije objašnjava ovu problematiku.

Android filozofija je znatno drugačija od iOS-a i oslanja se više na agilnu metodu nego što je to slučaj kod Apple-a generalno. Sistem se razvija i postajaće sve bolji kako vreme bude odmicalo, a i činjenica je da recimo iOS nije svuda zastupljen, kao što je recimo kod nas slučaj. Android razvoj, i ako na trenutke komplikovan posle određene faze privikavanja na razvojno okruženje, koje jeste duže i komplikovanije, postaje značajno lakši.

Ne zaboravite i da je za iOS razvoj preporučeno imati Apple računar, XCode i developersku licencu (koja je 100 dolara ako se ne varam) te je početak znatno sporiji nego što je to slučaj kod Androida, a i aplikacija vam vrlo lako može biti odbijena.

Dok neki vide problem u razvoju za Android, nije loše da vidite priliku. Broj kvalitetnih aplikacija na iOSu je znatno veći i ako želite da vas uoče verovatno će biti znatno lakše da se to desi na Androidu, a i verujem da je Java znatno bliža većini nego Objective C. Zato tastature u ruke i na posao, i bacite link ka vašoj aplikaciji u komentarima, rado ću ispromovisati sve zanimljive ideje!

Jedna od ideja koje su me oduševile, a tiču se startap kompanija jeste Startup Bus. Ove godine po prvi put u Evropi, krenuo je iz Amsterdama i prešao 2700 kilometara pre nego što je 25 ljudi, okupljenih u 5 timova imalo priliku da predstavi svoje ideje na Mini SeedCampu koji se održavao dan pre LeWeba takođe u Parizu.

Od početne ideje do realizacije, prošli su i kroz tri velika evropska startup centra (Kopenhagen, Berlin i Cirih) gde su ih dočekali lokalni preduzetnici i zajedno diskutovali o idejama i realizaciji. Na ovaj način novooformljeni timovi imali su priliku da za samo tri dana, uz puno rada i malo spavanja, dobiju dovoljno povratnih infomacija da imaju poprilično zaokružen proizvod na samoj prezentaciji u Parizu.

Da ne dužim previše, pogledajte video u kome smo Darko i ja intervjuisali Arnea Hulstajna, jednog od organizatora evropskog Startup Busa u kome možete da čujete sve informacije o projektu. Iskreno se nadam da će se ova inicijativa sledeće godine proširiti i na ovaj deo Evrope, što će ujedno povećati i našu delegaciju na ovoj zaista sjajnoj konferenciji.

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

Ulazimo i u poslednji dan LeWeb konferencije , posle dva zaista ispunjena dana koji će biti nešto kraći, ali ništa manje zanimljiv. Radujem se predavanjima Danijela Eka iz Spotify-a i Šona Parkera, a ono što će i vama verujem biti posebno zanimljivo jesu studije slučaja velikih kompanija o njihovom nastupu na društvenim medijima. Dakle, dosta konkretnije priče koje ćete moći da primenite i u svom poslu. 

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

Dan 2 završen je sa sjajnom žurkom u samom Luvru. Specijalni gosti bili su The Ting Tings, sjajan britanski brend koji je isprašio na svirci i prosto niste mogli da ne pomislite kako je moguće da se tako nešto desi u sred Luvra, kada kod nas ukidaju Beer Fest zbog Kalemegdana. Međutim to nije bio doživljaj večeri, već Uber o kom smo prvi dan pričali, a koji čini servis za rezervaciju prevoza u većini gradova u US, a od pre nekoliko dana i u Parizu. Fora sa Uberom je da zapravo ne morate da imate ikakvo znanje o gradu da biste pozvali taksi. Izađete ispred zgrade, bocnete lokaciju na kojoj se nalazite na mapi i vozilo stiže za 5 minuta. Usluga jeste nešto skuplja, oko 20 eur je bila naša vožnja (taksi bi bio oko 10-15) ali blogerima i novinarima je obezbeđen kupon kod tako da smo se ovaj put provukli, ali u zahvalnost tome ide i ovaj pasus :) Bravo za Uber!

Nastavljamo sa izveštavanjem sa najveće tehnološke konferencije u Evropi. Prvi dan je opravdao svoja očekivanja, i mislim da je godinu dana iskustva u velikoj meri učinilo da znatno kvalitetnije iskoristim isti, pre svega sa upoznavanja drugih ljudi, kolega i predavača. Danas se radujem predavanjima Brajana Českog iz AirBnB-a, Filu Libinu osnivaču Evernota, Marisi Mejer iz Google-a ali i mnogobrojnim radionicama koje verujem da će i vama biti zanimljive, kako donose praktične savete primene tehnologije.

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

Money Panel okuplja neke od najznačajnijih investitora današnjice, među kojima je verovatno najpoznatiji Dave McClure, ispred 500 startups investicijskog fonda koji je između ostalih investirao i u osiječki FarmerOn. Panel je izložio probleme koje industrija ima, pre svega u prevelikim investicijama i razlici između očekivanja i onoga što startapi zaista mogu da ponude. Ciklus od nastanka kompanije do prve milijarde je znatno skraćen zahvaljujući tehnologiji (Zynga postoji samo 3 godine) i teško je pretpostaviti koliko dugoročno ove kompanije mogu da posluju. Sve ovo dovodi do jednog ozbinog balona u industriji o kome se pričalo i prvog dana, karakterističnom po velikom broju startapa sa ozbiljnom investicijom koji dugoročno verovatno nisu u stanju istu da opravdaju.

90% prihoda investicijskih fondova dolazi od 2% kompanija koje uspešno izađu na berzu. Priliku vide u spajanju tehnologije i edukacije, gde tableti danas igraju veliku ulogu. Dečje knjige recimo predstavljaju sjajan primer niše koji je vrlo lako monetizovati onlajn a prevazilazi probleme poput zauzimanja prostora ili cepanja knjiga, a konzumacija na tablet računarima je sama po sebi značajno zanimljivija za mlade.

Bil Kros je serijski preduzetnik, koji je tokom svoje karijere imao prilike da dobije investicije i do milijardu dolara. Rani preduzetnik, kao i većina Amera krenuo je već sa 12 godina sa prodajom slatkiša u školi da bi vremenom nastavio sa razvojem različitih proizvoda i kompanije, od industrije zvuka do softvera.

1) Probajte da nađete tržište koje brzo raste
2) Učenja kako da prodate, upoznate klijenta sa uslugom i objasnite mu čime se bavi je najvažnija veština koju morate da steknete

Pariz, LeWeb – drugi put. Nešto manje pompezno najavljivan za razliku od prethodne godine, ali očekivanja nisu ništa manja. Ovaj put tri dana, sa više radionica, više predavanja i više gedžeta kako bismo pokrili svaki pedalj konferencije. Iz minuta u minut, kako drugačije. Sugestije, pitanja i predloge za intervjue ostavite u komentarima i daću sve od sebe sa ostatkom ekipe sa Balkana (Netokracija, Gaga, Darko) to sprovedem i u delo. Čitamo se!

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

Photo: NewMedia.mk

Jedan od onih panela iz kojih nećete naučiti puno ali ćete svakako prepričavati zbog neverovatne harizme koju ovaj čovek poseduje. Interesantno je kako neko ko ima 78 godina koristi tehnologiju potpuno prirodno kao deo svojih kreativnih procesa i uživa u istoj.

Pričao sam o tome da želim da budem deo svih onih dešavanja koji će promovisati startup kulturu i motivisati mlade ljude u ideji da pokrenu svoje globalne projekte i tako zajedno rekreiraju domaću ekonomiju. Jedno takvo dešavanje desiće se već u ovu subotu, pod palicom SEEICT ekipe – Startup Standup!

Startup Standup je jednodnevno dešavanje koje okuplja 5 regionalnih timova koji će predstaviti svoje ideje pred žirijem i publikom u Kulturnom centru Vuk Karadžić (poznat još i kao Teatar Kult). U pauzi između predstavljanja imaćemo priliku i da čujemo i Venture Capital stranu priče – na koji način funkcionišu fondovi, kako dobiti investiciju i na šta treba obratiti pažnju. O ovim temama pričaće Jure Mikuž iz RSG kapitala (Venture capital fond koji je uložio u ShoutEm) i Oliver Hole iz Speedinvesta koji svoj fokus polako prebacuje na ovaj region za šta je i odvojeno čak 10 miliona dolara, spremnih da odu najboljim timovima i idejama. Nema sumnje da će biti zanimljivo!

Imamo i poseban popust! Prilikom kupovine unesite kod “eniaccasti” i čeka vas debeli popust. Broj kupona za realizaciju je naravno ograničen, pa ne bi bilo loše za požurite. I vidimo se tamo!