Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Lepa vest za domaću web javnost, a to je da je Steva Majstorović (Majlab Novi Sad) ušao u finale takmičenja 7 minutes u okviru TMT Venturesa, gde će imati priliku da se prezentuje mnogobrojnim investitorima, koji će takodje prisustvovati ovom skupu.

Ovo je odličan nastavak priče o otvaranju domaćeg tržišta, i sve većem uplivu stranih investicija u domaći web, što će se nadam se, desiti i u slučaju Stevinog DataMeala, o kom smo imali prilike čuti i na ovogodišnjoj eTrgovini. Projekat je u medjuvremenu i dobio svoju implementaciju i live test, ali finansirati sve sam od sebe, kad si mali i kad živiš tamo gde te odgovorni baš i ne pomažu nije lako, te konferencije poput ove predstavljaju nadu svima onima (ili možda bolje reći nama) “iz garaže” koji se pokušavaju otisnuti u svet.

Inače, TMT ventures je jednodnevna konferencija, koja će se 28. oktobra održati u Zagrebu, i na jednom mestu okupiti novu generaciju IT i web preduzetnika i njihove kompanije, i ujediniti ih na jednom mestu sa iskusnim preduzetnicima iz ove oblasti, kao i investitorima iz celog regiona. Medju glavnim facama koje će prodefilovati ovim dešavanjem, spomenuo bih Ondreja Bartosa, čoveka koji se već 10 godina bavi venture capitalom u CEE regiji, ili možda Ludvika Sobolewskog, direktora Varšavske berze, koji će imati priliku da nam prestavi trendove u rastu srednjoevropskih preduzeća nove generacije, i investicijama u iste. Naravno, ovo nije sve, biće tu još zanimljivih gostiju, o čemu se možete uveriti u programu.

Da se ne lažemo, Hrvatska je ipak regionalni lider kada je web u pitanju, i Srbija treba još puno da radi da bi dobila organizaciju ovako nekog većeg eventa koji se odnosi na region. Kako god, ni Hrvatska, Bosna, Crna Gore itd, same teško da mogu figurirati kao ozbiljno tržište za privlačenje većih investicionih fondova, te ne čudi da se ova dešavanja organizuju pre za region nego li za je državu. Jedan razlog je dovoljan, a to je da u Srbiji nema dovoljno projekata koji bi mogli da konkurišu za neki venture capital. As simple as that… Ono što svakako raduje u celoj priči jeste, da za razliku od nekih, bogom danih privrednih grana koje nikako ne žele družiti se sa komšijama, Internet cveta po tom pitanju, što svedoči i ovaj post, ali i svi oni iz Hrvatske ili Bosne koji svakodnevno posete ovaj blog.

I da, naravno, verovatno ću biti inventar i na TMT-ju, samo ne znam kako ću sve izdržati, 5 dana tri konferencije (TMT, BizBuzz, Pogled iz virtuelnog sveta)

Pre par dana sam pisao tekst o BizBuzz-u za jedan sajt, koji nažalost nije objavljen, pa evo koristim priliku da ga objavim ovde. Tekst nema ličnih elemenata vezanih za samu konferenciju, iz razloga što nije prvobitno namenjen za ovaj blog, ali verujem da većina vas zna koliko je meni ovaj seminar značio u motivacionom smislu da dodjem do ovde gde sam danas. Hvala im na tome!

Da klasični lokalni pesimizam i očekivanja da čuda padnu sa neba ne pokolebaju sve I svakog, najbolji su dokaz dvojica mladih Nišlija, koji odlučili su da pokrenu malo ljude oko sebe i promene iz korena, pokrenuvši ideju za pravljenjem konferencije o savremenim Internet tehnologijama. Kada su pre dve godine krenuli sa organizacijom iste, Vitomir Ognjanović i Aleksandar Ilić verovatno nisu ni slutili da će danas biti organizatori jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu.

Ključ u probijanju leda, verovatno leži u činjenici da su svoje aktivno prisustvo I kredibilitet u web zajednici na kvalitetan način iskoristili da prikupe najbolje od domaćeg weba što se može skupiti i napravili dvodnevnu, besplatnu konferenciju o Internet poslovanju za široke narodne mase u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu. Daleko od toga da se taj događaj mogao okarakterisati kao glamurozno dešavanje negde južno od Beograda sa gomilom poznatih ličnosti, ali šmek, drugačiji prostor, prijateljska atmosfera i prilika da se “pobegne iz gužve” izazvali su salvu pozitivnih reakcija I najavili svetlu budućnost ovom dešavanju.

Sledeće godine, konferencija je izmeštena u Nišku Banju, u kojoj će se održati i ove godine, i donela je ono što su svi očekivali. Nošena dobrim glasom od prošle godine, organizacija, sada iskusnija za godinu dana donela nam je verovatno jednu od najboljih regionalnih konferencija u prošloj godini. Činjenica da je Niš mesto održavanja nije omela ljude iz regionalnih država da budu gosti BizBuzza i uvere se u ono o čemu se u prethodnih godinu dana pričalo. Aktuelna tema konferencije, referentni predavači iz struke i dinamična predavanja doprineli su da se svaki sledeći BizBuzz sa nestrpljenjem čeka.

Ove godine, tema BizBuzza su web sadržaji, svojevrsna trodnevna evaluacija sveprisutne izreke Content is the king, odnosno objašnjene zašto je sadržaj upravo taj o kome se treba pre misliti nego li o tehničkom I dizajnerskom rešenju. Pored proverenih likova sa domaće web scene, imaćemo priliku I da čujemo i za neke, manje poznate (ali ne I manje kvalitetne Internet projekte). A, tokom same konferencije imati i priliku da se upoznamo sa ekološkim aspektima Informacionih tehnologija, i recikliranju starih IT uredjaja, zahvaljujuci kompaniji BiS Recycle koja ce postaviti svoj Green Point na mestu dešavanja.

BizBuzz je najbolji primer da kvalitetne ideje mogu da se realizuju, bez obzira na mesto i ljude koji će sve dati da vas sputaju. Od studentske konferencije do jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu, od totalno anominmnog do dešavanja o kojem bruji Internet prošlo je samo dve godine. 29. oktobar je datum kada će početi treći po redu BizBuzz u trajanju od tri dana. Ako je suditi po svemu ovde rečenom, ne sumnjam da ćemo se videti u Niškoj Banji!

Priznajem, krio sam od vas… Već duže vreme Nixa i ja razmišljamo o ideji da se pokrene OpenCoffee i u Beogradu i sada je konačno na pragu da se tako nešto i realizuje u okviru sledećeg okupljanja DevProTalk foruma pod nazivom DPT meets Coffee.

Zašto OpenCoffee? Činjenica da je Beograd najveći grad u regionu i da nema dešavanje poput OpenCoffee-ja mislim da govori sama za sebe, bez nekog preteranog objašnjavanja. Zajednica u Beogradu je sve, samo ne mala, činjenica da imamo u poslednje vreme fin upliv stranog kapitala na Internet tržište (Infostud, Burek, pa i Vast i Edgios) daje nam za pravo da pucamo na veliko, da okupimo sve što valja i ne valja na domaćem webu i oko njega i ujedinimo ih sa namerom da pomognu jedni drugima. Puni smo pesimizma i žalopojki o jadu i bedi domaće scene, o činjenici da nemamo ni jedan globalno popularan startup etc etc… Vreme je da to promenimo, i nadam se da će ova dešavanja biti korak napred.

I ako, činjenica da je Beograd u pitanju, isto tako može da bude otežavajuća, gde svaki OpenCoffee može vrlo lako da se pretvori mini konferenciju za 50 ljudi koje treba nekako zanimati sat ili dva, verujem da će se vremenom iskristalisati optimalna forma za ovakva dešavanja i događaj učiniti primamljivim i ljudima sa strane.

Gde i kad?

Više informacija o tzv nultom OpenCoffee-u možete naći na zvaničnom sajtu ili na DPTu, kao što sam linkovao u uvodu teksta. Razgovaraćemo o konceptu OpenCoffee-a i pokušati da prikupimo očekivanja od svih Vas od ovih dešavanja i truditi se da ih u budućnosti realizujemo, stoga dodjite da se družimo!

I ako znam već par dana, nisam bio previše u prilici da objavljujem članke na blogu (ah ispiti ili bolje reći ispit) ne smem da ne propustim da, vas par nespavalica, obavestim da je sutra konferencija za štampu povodom, omiljene nam, konferencije o Internet poslovanju - BizBuzz. Evo i zvanične najave:
–
Poštovani,

čast nam je i zadovoljstvo da Vas pozovemo na press konferenciju povodom treće godišnje „biZbuZZ“ IT konferencije (www.itseminar.org).

Datum: 14. oktobar 2008.
Vreme: 11:30 h
Mesto: Galerija O3one (www.o3one.rs)
Adresa: Andrićev Venac 12, Beograd

biZbuZZ IT konferencija se od samog nastanka ustanovila kao jedan od najznačajnijih događaja vezan za poslovanje i informacione tehnologije. Ove godine biZbuZZ će se održati u Niškoj Banji u periodu 29 - 31. oktobra.

Tema konferencije - Web sadržaj: značaj i upravljanje

U okviru programa konferencije biće izloženi najbolji modeli i strategije za predstavljanje firmi i njihovih ponuda na Internetu, prakse najefikasnijeg obraćanja potencijalnim klijentima.

Posebno smo ponosni na činjenicu da će ovogodišnju konferenciju otvoriti gospođa Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo.

Srdačno,

Vitomir Ognjanović
+381 65 422 33 66
+381 63 771 81 87
vitomir.ognjanovic (et) itseminar.org

Kontakt za press konferenciju:
Zoran Torbica
Centar za razvoj Interneta
+381 63 245 430
ztorbica (et) netcentar.org

—
Vidimo se u o3onu, ali i u Niškoj Banji!

I ako znam već par dana, nisam bio previše u prilici da objavljujem članke na blogu (ah ispiti ili bolje reći ispit) ne smem da ne propustim da, vas par nespavalica, obavestim da je sutra konferencija za štampu povodom, omiljene nam, konferencije o Internet poslovanju - BizBuzz. Evo i zvanične najave:
–
Poštovani,

čast nam je i zadovoljstvo da Vas pozovemo na press konferenciju povodom treće godišnje „biZbuZZ“ IT konferencije (www.itseminar.org).

Datum: 14. oktobar 2008.
Vreme: 11:30 h
Mesto: Galerija O3one (www.o3one.rs)
Adresa: Andrićev Venac 12, Beograd

biZbuZZ IT konferencija se od samog nastanka ustanovila kao jedan od najznačajnijih događaja vezan za poslovanje i informacione tehnologije. Ove godine biZbuZZ će se održati u Niškoj Banji u periodu 29 - 31. oktobra.

Tema konferencije - Web sadržaj: značaj i upravljanje

U okviru programa konferencije biće izloženi najbolji modeli i strategije za predstavljanje firmi i njihovih ponuda na Internetu, prakse najefikasnijeg obraćanja potencijalnim klijentima.

Posebno smo ponosni na činjenicu da će ovogodišnju konferenciju otvoriti gospođa Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo.

Srdačno,

Vitomir Ognjanović
+381 65 422 33 66
+381 63 771 81 87
vitomir.ognjanovic (et) itseminar.org

Kontakt za press konferenciju:
Zoran Torbica
Centar za razvoj Interneta
+381 63 245 430
ztorbica (et) netcentar.org

—
Vidimo se u o3onu, ali i u Niškoj Banji!

Skorašnjim postom o planiranju troškova otvorio sam priču o ličnim finansijama. Nekima cela ova priča može da ispadne kao kukumakanje o novcu, ali to nije namera autora. Finansije su realan problem svih nas, imali ih dovoljno ili nedovoljno i sa godinama postaju sve ozbiljniji predmet razmišljanja. Tim povodom se i postavlja pitanje, koliko platiti osobu koja se bavi webom kod nas, bilo kao menadžer nekog web sajta poput mene, programera, dizajnera, šta već. Pokušaću da evaluiram taj problem u donjem postu, a Vi ste naravno pozvani na diskusiju.

Prošle sedmice sam razmišljao o problemima sa kojima se suočavam u izvršavanju svojih aktivnosti, i po prvi put u životu verovatno, poželeo da imam službeni auto. Činjenica da za neke poslove moram da odem u relativno udaljene delove grada će me vrlo često navesti na razmišljanje, da li zaista moram da odem do tog dela grada, a zatim nedoumica preći i u odbijanje. Tako da će taj posao biti odložen za neku drugu priliku, ili se neće desiti. Da li ovo znači da sam ja neodgovoran? Da, ali činjenica da postoje stvari kao što je službeni auto govore da nisam jedini. Ljudi ne vole da gube vreme na ono što ne moraju, i postojanje službenog auta je jedna od činjenica koje obezbedjuju konfor u obavljanju posla a samim tim i kvalitetnije obavljanje istog.  Naravno, nemaju svi situaciju u kompaniji da kupe zaposlenima automobil, ali tako nešto se može rešiti povećanjem plate recimo, čime dolazimo do centralne teme današnjeg posta.

Stavite na papir osnovne mesečne troškove. Stan, računi, prosečan dnevni trošak x 30, varijabilni dnevni trošak. Pod varijabilnim dnevnim troškom podrazumevam sve one stvari koje se ne smatraju prehranom, koje se smatraju nužnim a ne mogu se baš precizno isplanirati. Tipa sredstva za čišćenje, sveske, olovke i tako ti neki troškovi koji su nam neophodni. U mom slučaju imate sledeću situaciju:

Stan i računi: 160 eur (podrazumeva činjenicu da živite sa nekim, ovo je medju najpovoljnijim varijantama)
Prosečan dnevni trošak x 30: 225 eur (7,5 eur = 600 din -3 obroka po 200 din, naravno ne podrazumeva restorane)
Varijabilni trošak 10%: 22,5 eur (7-10% je neki trend varijabilnih troškova koji se stavlja i prilikom pravljenja budžeta)

—-

Total: 407,5 eur

Dakle, meni je potrebno da preživim mesečno u Beogradu 407,5 eur, bez taksija, izlazaka sa prijateljima, poklona za rodjendane, kupovine odeće i svih ostalih troškova koji su normalni a koji nas snalaze mesečno. U ovom slučaju glavnu konkurenciju mi predstavljaju ljudi koji imaju stan u Beogradu pa štede nekih 100 eur mesečno ali to nije poenta, poenta je objasniti zašto neke stvari ne mogu da se rade za smešne pare, i zašto prilikom traženja posla trebate znati koliku platu želite za sebe.

Dolazimo do još jednog problema koji uzrokuju freelance poslovi, a to je da sve plaćate sami. Prevoz, topli obroci predstavljaju standardni paket usluga koje nudi svako preduzeće priliko zapošljavanja. Imate gornju računicu pa se lako može utvrditi da ovi ume da skine zanimljiv deo troškova. No takav način posla, obično podrazumeva i rad u firmu i ustajanje na vreme, što uglavnom nije slučaj sa našom strukom.

Šta možemo zaključiti iz svega ovoga? Vreme, sajt za 100 maraka je odavno prošlo, nit postoje marke, nit su životni troškovi na nivou 2000te, 8 godina je dosta toga sobom donelo, a pre svega kumulativnu inflaciju od jedno 300% Možda zvučim nadobudno, prepotentno, neozbiljno, nazovite to kako god, ali da sam u situaciji da tražim početni posao, sa kojom cifrom bih pristao da krenem? 407,5 eur? Nedovoljno… Ipak je cifra od 500 eur nešto što je mnogo realnije. Nije cifra koja će vam obezbediti lagodan život ali par meseci dok ne dodjete do odredjenog iskustva, mini promocije koja će vam trasirati put ka plaćenijem poslu ovo je nešto što možete prihvatiti. Kasnije ulazite na tržište kadrova, gde vam vrlo prosto ponuda i tražnja odredjuju cenu. Obzirom da se bavite poslom koji zahteva odredjeno, ne tako rasprostranjeno znanje, u zemlji koja se usudjuje da kaže da će za par godina biti nova silikonska dolina, nemojte se libiti da cenite ono što radite.

Problem? Ispašće da ja nagovaram ljude da ne prihvataju bilo kakav posao ispod 500 eur, i da to nije realna procena našeg tržišta. Možda, ali i situaciji kad poznajem ljude koji od držanja privatnih časova zaradjuju i duplo više nego profesori na fakultetima postavlja se pitanje koliko je naše tržište referentno za neku procenu. Privatni časovi su mi upravo i bili referenca prilikom diskusije sa Nemanjom oko cene radnog sata. Ako neko može da podučava decu sabiranje za 5 eur po satu, zašto bi se sirovi know-how prodavao za manje od toga.

Diskusija više nego dobrodošla!

Skorašnjim postom o planiranju troškova otvorio sam priču o ličnim finansijama. Nekima cela ova priča može da ispadne kao kukumakanje o novcu, ali to nije namera autora. Finansije su realan problem svih nas, imali ih dovoljno ili nedovoljno i sa godinama postaju sve ozbiljniji predmet razmišljanja. Tim povodom se i postavlja pitanje, koliko platiti osobu koja se bavi webom kod nas, bilo kao menadžer nekog web sajta poput mene, programera, dizajnera, šta već. Pokušaću da evaluiram taj problem u donjem postu, a Vi ste naravno pozvani na diskusiju.

Prošle sedmice sam razmišljao o problemima sa kojima se suočavam u izvršavanju svojih aktivnosti, i po prvi put u životu verovatno, poželeo da imam službeni auto. Činjenica da za neke poslove moram da odem u relativno udaljene delove grada će me vrlo često navesti na razmišljanje, da li zaista moram da odem do tog dela grada, a zatim nedoumica preći i u odbijanje. Tako da će taj posao biti odložen za neku drugu priliku, ili se neće desiti. Da li ovo znači da sam ja neodgovoran? Da, ali činjenica da postoje stvari kao što je službeni auto govore da nisam jedini. Ljudi ne vole da gube vreme na ono što ne moraju, i postojanje službenog auta je jedna od činjenica koje obezbedjuju konfor u obavljanju posla a samim tim i kvalitetnije obavljanje istog.  Naravno, nemaju svi situaciju u kompaniji da kupe zaposlenima automobil, ali tako nešto se može rešiti povećanjem plate recimo, čime dolazimo do centralne teme današnjeg posta.

Stavite na papir osnovne mesečne troškove. Stan, računi, prosečan dnevni trošak x 30, varijabilni dnevni trošak. Pod varijabilnim dnevnim troškom podrazumevam sve one stvari koje se ne smatraju prehranom, koje se smatraju nužnim a ne mogu se baš precizno isplanirati. Tipa sredstva za čišćenje, sveske, olovke i tako ti neki troškovi koji su nam neophodni. U mom slučaju imate sledeću situaciju:

Stan i računi: 160 eur (podrazumeva činjenicu da živite sa nekim, ovo je medju najpovoljnijim varijantama)
Prosečan dnevni trošak x 30: 225 eur (7,5 eur = 600 din -3 obroka po 200 din, naravno ne podrazumeva restorane)
Varijabilni trošak 10%: 22,5 eur (7-10% je neki trend varijabilnih troškova koji se stavlja i prilikom pravljenja budžeta)

—-

Total: 407,5 eur

Dakle, meni je potrebno da preživim mesečno u Beogradu 407,5 eur, bez taksija, izlazaka sa prijateljima, poklona za rodjendane, kupovine odeće i svih ostalih troškova koji su normalni a koji nas snalaze mesečno. U ovom slučaju glavnu konkurenciju mi predstavljaju ljudi koji imaju stan u Beogradu pa štede nekih 100 eur mesečno ali to nije poenta, poenta je objasniti zašto neke stvari ne mogu da se rade za smešne pare, i zašto prilikom traženja posla trebate znati koliku platu želite za sebe.

Dolazimo do još jednog problema koji uzrokuju freelance poslovi, a to je da sve plaćate sami. Prevoz, topli obroci predstavljaju standardni paket usluga koje nudi svako preduzeće priliko zapošljavanja. Imate gornju računicu pa se lako može utvrditi da ovi ume da skine zanimljiv deo troškova. No takav način posla, obično podrazumeva i rad u firmu i ustajanje na vreme, što uglavnom nije slučaj sa našom strukom.

Šta možemo zaključiti iz svega ovoga? Vreme, sajt za 100 maraka je odavno prošlo, nit postoje marke, nit su životni troškovi na nivou 2000te, 8 godina je dosta toga sobom donelo, a pre svega kumulativnu inflaciju od jedno 300% Možda zvučim nadobudno, prepotentno, neozbiljno, nazovite to kako god, ali da sam u situaciji da tražim početni posao, sa kojom cifrom bih pristao da krenem? 407,5 eur? Nedovoljno… Ipak je cifra od 500 eur nešto što je mnogo realnije. Nije cifra koja će vam obezbediti lagodan život ali par meseci dok ne dodjete do odredjenog iskustva, mini promocije koja će vam trasirati put ka plaćenijem poslu ovo je nešto što možete prihvatiti. Kasnije ulazite na tržište kadrova, gde vam vrlo prosto ponuda i tražnja odredjuju cenu. Obzirom da se bavite poslom koji zahteva odredjeno, ne tako rasprostranjeno znanje, u zemlji koja se usudjuje da kaže da će za par godina biti nova silikonska dolina, nemojte se libiti da cenite ono što radite.

Problem? Ispašće da ja nagovaram ljude da ne prihvataju bilo kakav posao ispod 500 eur, i da to nije realna procena našeg tržišta. Možda, ali i situaciji kad poznajem ljude koji od držanja privatnih časova zaradjuju i duplo više nego profesori na fakultetima postavlja se pitanje koliko je naše tržište referentno za neku procenu. Privatni časovi su mi upravo i bili referenca prilikom diskusije sa Nemanjom oko cene radnog sata. Ako neko može da podučava decu sabiranje za 5 eur po satu, zašto bi se sirovi know-how prodavao za manje od toga.

Diskusija više nego dobrodošla!

Obzirom na veliki broj poklonika moje fun kategorije, evo jednog vrlo zanimljivog izuma. U pitanju je profesionalna mašina za branje s kuplungom i 7 procesora! ( 8 procesor je na pauzi za mokrenje ). Pa pogledajte!

Profesionalni berač profil

Profesionalni berač "otpozadi"

Obzirom da sam verovatno prvi “pobegao” sa BlogOpena, zbog uvek akutelnih fakultetskih obaveza, red je da napravim kratak prikaz ovogodišnje najveće regionalne konferencije o blogovima i blogovanju - BlogOpen 2008, održanoj nigde drugo do u prestonici srpskog bloga - Boru.

Žestoko poljuljan dešavanjima u prethodnih nekoliko dana/sedmica zaista sam bio u nedoumici da li da idem na ovogodišnju BlogOpen. Ipak, činjenica da su upravo blogeri većinski posetioci mog bloga, koji su podrška mom radu od samog početka, kao i da sam imao ekipu za road trip do Bora koju je teško odbiti  učinili su oduku o polasku i definitivnom.

Poljuljani prethodnom noći, Flajko (primedba autora: German boy opera singer), Boki i jasmo se naravno uspavali, ali ipak zahvaljujući neverovatnim manevrima taksiste stigli pre kombija na planiranu destinaciju - parking Sava Centra, odakle smo trebali krenuti ka prestonici bloga u naredna 2 dana. Ekipa se pridružila onima koji su došli na vreme: Ivana (koju sam konačno upoznao, Dejan, Miloje, Danica iz Profita i jedino je preostalo da sačekamo sivi kombi marke Opel, sa jasno istaknutim znakom BlogOpen na sebi. Desetak minuta kasnije, beli kombi marke zastava, sa nepoznatim vozačem probijenih ušiju i natpisom Osnovna škola … je, ispostavilo se, taj sivi Opel te smo ispunili sve preduslove za road trip.

Bor je udaljen nekih 240 km od Beograda, te nam je trebalo oko 3 sata vožnje da stignemo do Doma Kulture koji je bio mesto održavanja ove manifestacije, i odmah na ulazu, mogli smo ugledati poznata lica iz domaće blogosfere, i prijatnu atmosferu koja inače krasi ove konferencije, što je i jedan od razloga što sam inventar na istim. Moram priznati da sam neke zaista jedva čekao da upoznam poput Sanje aka Aurore , zbog činjenice da sam novosadski BlogOpen propustio, a u medjuvremenu su se desile još neke stvari koje smo morali da raspravimo. O tome nešto kasnije

Program konferencije nisam puno proučavao, jer uglavnom na konferencijama sedim u kafani kako bih održao svoj slim look, medjutim, ispostaviće se, povučen ostatkom tima da sam veći deo predavanja juče odslušao i bio prijatno iznenadjem rečenim, kao i diskusijama koje su se vodile posle predavanja. Oliver i Robert su svoje, nesumnjivo veliko iskustvo, na zanimljiv način podelili sa nama, objasnivši način tretiranja blogova u Nemačkoj, pre svega sa aspekta uticaja na javnost, čime smo zaključili da trebamo još da rastemo. U drugom panelu pričali o načinu zarade putem bloga, što me je moram priznati inspirisalo da u narednih par postova obradim ovu temu iz svog ugla. Usledilo je predavanje o blogovima i društvenim mrežama, koje je po mom mišljenju, malo više trebalo da približi ljudima načine promocije blogova kroz društvene mreže, nego li sam koncept blogova, ali dobro, makar sam saznao šta mi radi ljuta konkurencija. I na kraju, Dejan je održao poučno predavanje o Wordpressu kao platformi posle čega smo odlučili da se uputimo ka Brestovačkoj Banji, gde je bila planirana svečana večera.

Večere predstavljaju centralni networking event, na dešavanjima ovog tipa, te sam iskoristio priliku da malo “ozbiljnije” popričam (uz po koje pivo priznajem :D) sa kolegama iz blogosfere. Gost predavač iz komšiluka, bio nam je i svima poznati, Toni Aničić , zatim tu su još bili i Marko, društvo iz Infostuda, zsteva sa Twittera, Dragan i naravno Vlasta iz eTargeta, koji je uspeo da me nagovori da ostanemo do ujutru, ali i dovezao natrag do Beograda na čemu sam mu se ovom prilikom srdačno zahvaljujem. Diskusija se nastavila, kao i obično do rano ujutru, te nas ni nestanak struje nije poremetio da iskoristimo ovu prijatnu atmosferu za medjusobne savete, brainstorming ali i zezanje, što će vam najbolje posvedočiti gore-spomenuta Aurora, od skora poznata kao i UnderCover Blonde. Znate kako kažu - Gdje su mladi, tu je i šega :D 

Generalni utisak o konferenciji je jako pozitivan, jer napraviti ovako nešto van Beograda, u ne tako ekonomski razvijenoj sredini poput Bora, nije nimalo naivno, i mislim da to ponajbolje zna ekipa koja je organizovala. I ako će možda neki naći neke sitne zamerke, one su zaista previše male da bi pokvarile utisak celoj slici, tako da čestitke ekipi koja je organizovala (nadam se da neće napraviti nešto loše u toku drugog dana :P).

Do sledećeg BlogOpena…

PS. Miloša nigde nisam spomenuo, jer je izbegao večernje degustiranje Zaječarskog, i ako je bio aktivni član ekipe tokom dana

Kao što sam prekjuče najavio, večeras sam zajedno sa ekipom iz CRI-ja (Zoran Torbica i Vladimir Aleksić) učestvovao kao predavač na festivalu novih komunikacija B-Link 2008.

Tema panela bila je Identitet korporacija na webu, gde smo nešto više od sat vremena diskutovali o aktuelnim problemima korporativnog prisustva na webu u Srbiji i prošli kroz nekoliko dobrih i loših primera kvalitetnog web prisustva. Akcenat je uglavnom bio na interakciji i personalizovanom odnosu sa klijentima putem Interneta, dotakli smo se nešto ozbiljnije korporativnih blogova, a iznenadila me je proaktivnost publike koja se zaista aktivno trudila da naše predavanje učini kompletnijim što komentarima što primerima iz njihove prakse. Primetna je velika doza pesimizma što se tiče Interneta u Srbiji, dosta ljudi se dotaklo tema vezanih za kvalitet agencija koje se bave Internetom (što nas je podsetilo na prošlogodišnju priču oko osnivanja eStarta), kao i još uvek aktuelan problem nedovoljno popularizovanog plaćanja na Internetu. Nažalost, sat vremena, ispostaviće se, nije bilo dovoljno da se spomenu sve stvari koje smo želeli, pogotovu kada uvučete publiku u celu priču, pa se ista raspline i oko nekih detalja koji nisu toliko povezani sa celom idejom panela, ali suma sumarum bilo je ovo jedno dosta lepo iskustvo za mene i zagrevanje za nadolazeće konferencije na kojima ću izlagati. Naravno, iskoristio sam i priliku da se vidim sa nekim kolegama sa kojima i nemam prilike toliko da se vidjam što je upotpunilo celu priču.

Pored samog predavanja pohvalio bih B-Link kao festival i ako, čini mi se, ove godine ima dosta manje predavanja nego prošle, o3one je dosta prijatno mesto za ovakav tip dešavanja jer je oko 50-100 ljudi po meni idealna veličina publike. Uveli su i neke dosta zanimljive stvari u sopstveno online prisustvo poput press bloga, koji me, moram priznati potpuno oduševio i koji ću sigurno koristiti u sličnim dešavanjima. Još jedan dokaz kako je blog aplikacije moguće prilagoditi i koristiti za raznolike potrebe. Na press blogu možete i naći slike sa današnjeg dana i intervju koji sam dao posle predavanja, pa pogledajte obavezno.

Da ne bude samo reči hvale, čini mi se da je dužina predavanja od sat vremena prevelika za ovakvu tematiku, predavanja od pola sata predstavljaju već ustaljeni sistem na ovakvim konferencijama i onda se često dešava da kada imate sat vremena, publika mora da čeka i do pola sata do sledećeg predavanja što svakako nije prihvatljivo. Tako da eto preporuke za sledeću godinu.

Za one koje interesuje dalji tok festivala, sutra će opet dan posvećen Internetu i marketingu na njemu, biće tu nekih zanimljivih kolega pa svratite, ja ću sigurno biti tamo.