Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Treći Beogradski festival novih komunikacija koji će biti održan u O3one-u, od 1-5. oktobra, baviće se, kao i prethodnih godina, aktulenim temama i dostignućima iz oblasti novih komunikacija.

Tema ovogodišnjeg festivala je “Virtual Me”, stoga će dosta prostora biti posvećeno identitetu na webu, kao i social networking-u, novim marketinškim strategijama, poslovanju na mreži, internet portalima, mobilnoj telefoniji, novim komunikacionim tehnologijama itd.

Prvog dana programa festivala , zajedno sa društvom iz CRI-ja i kolegom sa FON-a iz InternetProdavnica, imaću priliku da učestvujem u panel diskusiji o identitetu korporacija na Internetu. Više o samom predavanju možete videti na prethodnom linku, a potrudićemo se da kroz jednočasovnu diskusiju Vam predočimo na koji se način Internet može iskoristiti u razvoju korporacija i njihovog poslovanja, koji su to primeri kod nas i u svetu koji su iskoristili ovu mogućnost i šta je sve potrebno da budete i vi deo ovog uspešnog tima.

Dakle datum je 1. oktobar, galerija o3one na Andrićevom vencu, vreme 20h. Ulaz je naravno besplatan pa eto prilike da se upoznamo ukoliko to do sada nije bio slučaj. Vidimo se!

Balon u ekonomiji podrazumeva trgovinu robama i uslugama koje su na mnogo višem vrednosnom nivou od onoga što se čini njihovom realnom vrednošću. Ovakva situacija obično se završi pucanjem do vrednosti ispod realne i često totalnim gašenjem glavnih igrača, poput čuvenog dot-com balona. Osmeliću se da ovaj efekat primenim na dešavanja u mom životu u prethodnih par dana, sedmica meseci… Dakle ovaj post je jako ličan i ako mrzite takve, upozorio sam Vas na vreme.

Pukao sam. Prvo i osnovno pravilo života, biznisa, veze, sporta, penjanja uz drvo svega što možete da se setite jeste postavljanje očekivanja. Loše postavljena očekivanja odvešće do lošeg rezultata, loših odnosa, loših navika, lošeg života, loše ljubavi. Previše loše u jednoj rečenici, ali ni naslov ovog članka ne obećava vedrinu.

Kako izgleda život jednog 23 godišnjeg studenta u velikom gradu u očima onih koji to nisu? Lagodan život pun razvrata i bluda, ovekovečen svakodnevnim izlascima, litrima alkohola, sportom, zezanjem, previše slobodnog vremena, ispitima koji se tek tako za dan dva polažu, neradom, odsustvom svake vrste odgovornosti, ozbiljnosti i obaveze. Ujutru sam sa jednom devojkom, uveče sa druge dve ako stignem posle ispijanja piva sa ortacima, svoj vredno zarađeni kredit od nadasve neverovatnih 5000 din trošim na splavovima širom Beograda, sa kvalitetnom muzikom obogaćenom gomilom opijata… Sve se to danas drogira, reći će mnogi… Samo se pitaju odakle nam pare?

Ali kako zaista izgleda život jednog studenta, u godinama koje se mogu okarakterisati kao sve samo ne kao neozbiljne, lagodne i neodgovorne. 23 godina, za one koji normalno završavaju studije obično predstavlja prekretnicu u život, prelazak iz jednog sistema u drugi toliko drugačiji i gomila pitanja koja ide uz to. Kada imate 23 godine, niste ni više dete da možete da živite od hrane u menzi u rupi od 12 kvadrata, jer ipak toliko toga ste videli a realnost vas toliko ograničava. Izlasci se dešavaju, umalo, onda kada neko završi fakultet pa ga rešite ispoštovati izlaskom u grad strepeći da će Vam to biti vrlo neugodan finansijski udarac. Ako niste izlazili u Beogradu onda to ne znate. 23 godine isto tako čine Vas dovoljno zrelim da zaradjujete za sebe, ali sa druge strane nedovoljno slobodnim da to isto radite, traženje para od roditelja svakog puta je sve bolnije i neprijatnije, i, i ako su oni u svakom trenutku tu da Vam pomognu njihova muka Vas svakako boli i ako gornja slika koju mnogi roditelji imaju Vaš bol njima ne prikazuje na pravi način.

Odlučujete da udjete u neki posao, da sa svetom podelite ono malo kreativnosti, znanja i dobre volje, pare možda i nisu bitne koliko iskustvo, rupa od 12 kvadrata i nije toliko neugodna kada znate da će Vas ono malo mučenja ovih par godina verovatno dovesti do nešto lakšeg života kasnije, usudiću se da kažem i uživanja. Ulazite u posao gde Vam dobra volja vrlo često stavlja label SUCKER u društvu, osoba za trpanje kojekakvih sitnih i nebitnih i naravno neplaćenih aktivnosti, praveći se time da su Vam veliki prijatelji a svako odbijanje tretira se namrštenim pogledom i reverzibilnim odgovorima, dobro, izvini što sam te cimao, sa ironijom koja se može seći i prodavati na kilograme u vazduhu. Mladi ste i to Vas boli… I onda pucate usled gubljenja prijatelja i kvazi prijatelja… Pogrešno očekivanje broj jedan, Vaše vreme košta, ako Vam je neko toliko dobar prijatelj zašto Vam onda ne plaća kiriju? Jebiga rodjaci, kapitalizam! Prijatelji postoje i svega ih je par, ne može i ne treba Vam svako biti prijatelj…

Ali, junak naše priče igrom slučaja potiče iz malog mesta, gde se kapitalizam i new age vrednosti toliko ne podrazumevaju kao u velikome gradu, gde učiniti prijatelju zna da se ceni i gde iskrena kritika predstavlja nešto najvrednije što ti osoba može dati. Prepoznajete se? Zalepite SUCKER na ledjima! Biti predusretljiv često zna da se okarakteriše kao pokušaj nemilosrdnog uzimanja novca i dok Vi zaista želite nekome da pomognete, taj neko će Vas trećem licu okarakterisati kao malog nadobudnog kretena koji umesto iskrene pomoći, nudi maglu za velike pare. Junaka ove priče to sigurno boli, lepo mišljenje, i velika količina prijatelja iz gornje priče su njegovi ideali… Pogrešno očekivanje broj dva - ne mogu i ne trebaju te svi voleti, proporcialno ljubavi uvek leži i negde mržnja odgovarajuće veličine. Mržnja nije toliko loša, obično je plod zavisti i dok je tako nastavite samo napred, to znači da ste uspešni u tome što radite, nemojte zbog iste glorifikovati sebe ali se nemojte ni previše obazirati na istu… Mržnja iz drugih razloga nije predmet ovog bloga…

I sad, obzirom da ste shvatili da Vaše vreme košta ali nikako to da primenite, i da ste debelo razočarani činjenicom da Vas ljudi mrze dolaze naravno i roditelji, koji uporno pokušavaju da Vaš neminovni, neslućeni uspeh polaganja ispita prenesu komšinici/komšiji uz jutarnju kafu pokušavajući da kroz uspeh svog deteta operu sebe i za neke svoje neuspehe. I ako ste student koji nije obnovio ni jednu godinu, koji je svoju prvu, ne tako malu školarinu, platio skoro sam, i ako je imao samo 19 godina i middle of nowhere kao svakodnevnu životnu destinaciju, činjenica da je komšijina trava zelenija ostaće lajt motiv konstantnog pritiska roditelja na Vas, pa verovatno i kad se zaposlite, vaš multimilionski posao će verovatno biti duša prodana djavolu za razliku od komšijinog. Hvala Vam na podršci… Pogrešno očekivanje 3 - niste robot! Objasnite to onima koji Vas vole!

Pogrešno očekivanje 3.1 upućeno samom sebi - nisi robot. Rad, studiranje, prijatelji i “prijatelji”, izneverena očekivanja svih koje poznajete i koje ste ispalili nebrojeno puta u prethodne četiri godine, strah da će opet zazvoniti telefon i tražiti nešto od Vas ili Vam se žaliti što nešto ne radi kako treba, totalni emotivni lom, činjenica da poslednjeg letovanja ne sećate usled rada/neobjašnive potrebe da leto provedete sa roditeljima… ne sluti na dobro… Iskoristite vreme na pametniji način, svaki slobodni trenutak provedite sa društvom, uživajte u njemu. Odmori nisu tu da bi privlačili ljude od firme do firme, već da bi produktivnost istih održavali na normalnom nivou, odmorite se… Time što ćete izgubiti nešto novca, ili videti roditelje 5 dana manje teško da ćete nadoknaditi mentalnu rastrojenost koja Vas može nenadano potkačiti.

Losing streak -  ili gubitnički niz će Vas, i ako verujete da ste robot, strefiti i dovesti do potpunog raspada sistema, poklopiće Vam se neke stvari koje se inače poklapaju, a sve to od umora i čika Marfija koji Vam je nekako najposvećeniji od sve rodbine. Umor, neplanirani gosti baš kad ne treba, neplanirana dešavanja baš kad ne treba, posao na kome radite koji nikako ne ide kako treba, štaviše raspada se a Vi odavno nemate želju da nešto popravite, ispit koji prevazilazi Vaše intelektualne mogućnost i profesor koji je rad da Vam to dokaže, hladno i depresivno vreme posle neslućenih vrućina, krajnje nepodnošljivih u Vaših 12 neklimatizovanih kravata, novčana kriza usleg gore-spomenutih neplaniranih dešavanja, pljuvanja zbog toga što ste nekome hteli da budete prijatelj, i “prijatelji” koji su uvek tu da provere da li je pikavac dovoljno izgašen…

Čika Marfi je baš lepo odabrao pitanja i ohrabrio profesora u iskazivanju svoje volje.  Otkaz baš usled debelo pogrešnih očekivanja i problema koje niste sami mogli da rešite a pomoći teško da je bilo čak i od onih od kojih je trebalo/moralo. Kiša nije stala 5 dana, hladno i tužno vreme… Mozak u rasulu… Prasak…

23 godine

Dragi 23 godišnjaku, priča je posvećena samo tebi. Ima ljudi koji su milioneri u tvojim godinama, ali nema milionera koji imaju životnu energiju koju nosiš u sebi. Radno iskustvo je nešto što dolazi vremenom kao i novac. Novac ti neće zameniti ono suštinsko… Ljubav i sreću. Sreća nije taksi koji te čeka ispred kuće, već autobus koji je pristao u tvoju stanicu taman pošto si kročio na istu. Uživanje nije restoran od 5 zvezdica sa 2 pratilje koje te umalo vole, već pivo i pljeskavica sa osobom koja ti puno znači na trotoaru ispred hamburgerije. Ljubav nije isto što i razvrat već onaj pogled koji te nenadano strefi usred ulice i onaj dah koji te ugreje bolje od najtoplijeg ćebeta… Uživaj u tome, jer imaćeš dovoljno vremena da budeš odrastao, i pukneš od svega toga… Ali iz nekih situacija, bojim se da nema povratka…

Da nekoliko sati sedmično za razvoj ličnih projekata u velikoj firmi može da bude itekako dovoljno vremena nešto ozbiljno da se izgradi, definitivno je svedok Google, koji svako malo izbaci neki novi projekat i širom weba stvori nebrojeno istih komentara: “Oh, ne samo još jedan Google projekat.” Vreme je da upoznate Google Profiles.

No, da se ne lažemo, ovo je sve samo ne tih nekoliko sati… Zašto? Zato što je Google veliki igrač, a veliki igrači ne daju da ih mali igrači poraze pa ni u najmanjem kutu svoje teritorije, u ovom slučaju bojim se da je to Facebook. Obzirom da Google ima veliku bazu korisnika, ovo je verovatno pokušaj da napravi pandan Facebooku ne kao društvenoj mreži, već vrlo verovatnije kao najvećoj bazi korisnika na Internetu. Imajte na umu da su korisnici ti koji su i učinili Facebook vrtoglavo popularnim i sveprisutnim i njegov rast kome se ne nazire kraj. Facebook je postao normalno mesto gde možete naći svakoga ko Vam je potreban i kontaktirati ga, mnogo lakše i pre nego što ćete to učiniti na Google-u. U duhu svog imena, pretraga na Facebooku pored osnovnih podataka ponudiće Vam i sliku, ali i još dodatnih detalja (shodno podešavanjima o privatnosti) koje sirovom pretragom na pretraživačima teško da ćete dobiti. I to verujem da Google-u smeta, i ujedno je razlog kreiranja Google Profila.

Da je to istina može se videti i na zvaničnom blogu, gde piše kako Google planira da ujedini sve “social” servise i sačini nešto poput FriendFeeda,  lifestream social network koji će beležiti sva Vaša kretanja na Internetu (već sa Facebookom ste se pomirili da privatnost više nikada neće biti ista) i prikazivati Vašoj mreži.

Šta reći za kraj osim da će budućnost definitivno biti društvena, bazirana na nemilosrdnoj borbi za što veću bazu korisnika, koju doduše niko još uvek ne zna kako iskoristiti, uz Google kao monopolistu. No sve dok je Google fina, fensi firma koja zaposlenima daje krofne, bazene, masažu i priliku da vode kućne ljubimce na posao to nikoga neće nešto preterano interesovati, i ako bi zasigurno trebalo…

Ovaj post bi mogao da se nadoveže na temu sa DPTa vezanu za digg-like sajtove u regionu i njihovu uspešnost u donošenju saobraćaja na sajtove. Konkretno deo ovog mini eksperimenta bila su dva regionalna social bookmarking servisa, CroPortal i Linke.rs i moram reći da sam prijatno iznenadjen.

Pre nego što krenem sa detaljisanjem oko iskustava sa ova dva servisa, prvo bih objasnio, za one koji nemaju toliko iskustva, koncept social bookmarking sajtova, na koji način funkcionišu i koji su to sajtovi koji prednjače u svetu u ovoj kategoriji.

Social bookmarking kao termin ne bih pokušavao da prevedem, jer koliko god voleo naš jezik to će zvučati užasno besmisleno i nezgrapno. Bookmarking je proces obeležavanja sadržaja na Interentu koji je relevantan u odredjenoj oblasti, tako da svako od nas u svojim lokalnim pregledačima sadržaja ime neke strane koje svakodnevno posećuje, ali i neke koji su zanimljivi i koje bi podelio sa prijateljima. Ova relevantnost na Internetu je vrlo diskutabilan pojam, ono što je meni relevantno/zanimljivo/kvalitetno nekom drugom će biti totalno suprotno, te se ovde uključuje zajednica koja svojim delovanjem izdvaja kvalitetan sadržaj do kog bismo verovatno dosta teže stigli samo surfovanjem. I od ove zajednice dobismo pojam social.

No u našim uslovima, zajednica koja posećuje ovakve sajtove, uglavnom razvijene na besplatnoj aplikaciji, Pligg, je dosta mala te ne čudi što nema baš puno blogova koji koriste ovakav način promocije u Srbiji. I onda dolazimo do heroja našeg malog “pokusa”.

CroPortal je forum zajednica, koja je social bookmarking dodala kao opciju postojećoj web zajednici, i tako, kritičan deo bookmarking priče prevazišla, postavši verovatno najkvalitetniji social bookmarking servis u regionu. Kao što vidite i na mom blogu već duže vreme postoji ovaj mali widget koji omogućava lako prijavljivanje i glasanje za sadržaj čak i ukoliko niste registrovani (ovo naravno može biti manipulisano, ali srećom nema puno onih kojima je do toga). Razlog su preporuke od Bruna pre svega, koji je istakao CroPortal kao dosta dobar način za dovlačenje saobraćaja na blog. I, i ako nisam predstavnik lokalne zajednice i pišem na relativno drugačijem jeziku ondašnjoj zajednici, to me nije sprečilo da postanem jedan od popularnijih tamošnjih bookmarkera, i,moram priznati, dovučen fin broj poseta na svoj blog. Da se razumemo, ne možete očekivati da Vam ovakav servis donese trocifren broj poseta, ali par 10tina poseta sa nekoliko ovakvih sajtova sačinjava vrlo ozbiljnu posetu. Sve ovo kombinovano sa činjenicom da je moj blog izlistan i na Blogariatu, čini da ovaj blog ima dosta solidan broj poseta iz Hrvatske, i hvala Vam, vi koji čitate, na tome.

Idemo dalje, dolazimo do našeg tržišta, za mene do skora, a videćete to i iz teme gore linkovane sa DPTa, vrlo beznadežno po pitanju ovakvih servisa. Naprosto, teško je okupiti zajednicu oko nečega, što je većini Internet korisnika dosta apstraktno, kao što sam kod Aljoše pre neki dan komentarisao, Srbija je očito preskočila neke faze Interneta, tipa ogromne ekspanzije bloga kao što je to bilo u Hrvatskoj i samim tim neki servisi još uvek ne dobijaju dovoljno pažnje.

Ali, šta ako ljudi iz zajednice pokrenu ovako nešto, nekolicina onih koji na dnevnoj bazi razmene 10ak emailova sa subjectom Vidi ovo! , u tom slučaju ona kritična masa je zadovoljena i time možete krenuti u ozbiljniju priču. Upravo tako, dobili smo linke.rs

I ako nisam polagao puno nade u prvih par objava tekstova na linke.rs-u izgleda da sam se grdno prevario, obzirom na činjenicu da u ovom slučaju nisam imao “jezičku prepreku” ako je mogu tako nazvati, već je veći deo zajednice domaćeg porekla prvih nekoliko prijava na linke.rs me je zaista iznenadilo. 20-40 poseta od ovakvog servisa je zaista lepa cifra, za sadržaj koji nije preterano interesantan/viralan (da se razumemo ne interesuje web sve žive) tako da predvidjam vrlo lepu budućnost ovom servisu ako nastavi da raste ovim tempom. U medjuvremenu sam se naravno i registrovao i treba tek da ispitam mogućnosti ubacivanja widgeta na blog i slično no o tom potom.

Ono što nisam uradio jeste ispitivanje ostalih SB sajtova kod nas, tu su verovatno najpoznatiji ukusno.com zatim erupcija.com i slični. Što se globalnog nivoa tiče neprikosnoveni su digg i delicious, zatim i skoro pokrenuti Yahoo! Buzz no obzirom na nelokalizovani karakter istih ne bih vam preporučio avanturu sa njima. Sajtovi su uglavnom orijentisani na englesko govorno područje i dok Vaš blog nije prilagodjen istom vaš trud će vrlo verovatno biti uzaludan.

Sigurno je da će svi ovi sajtovi doneti neki saobraćaj na Vaš sajt (ovde mislim na regionalne), stoga ukoliko isti vapi za posetiocima, igrajte se, isprobavajte različite načine promocije Vašeg sadržaja, različite sajtove ovog tipa i verujem da ćete naći optimalnu kombinaciju. Znate kako kažu, zrno po zrno…

Nije baš da pratim politiku na bliskom istoku tako da mi je otkriće, kultnog lika Saparmurata Nijazova poznatijeg kao i Turkmenbashi bilo pravo otkrovenje. Izvor je Facebook, i srpska fan grupa, ovog nesumnjivo velikog lika. Pa, saznajte zašto je Nijazov najveći kralj ikada

Nijazov je bio autoritarni vođa, dobro poznat na zapadu po svom kultu ličnosti. Verujući da Turkmenistanu nedostaje nacionalni identitet, pokušao je da preuredi državu po svojoj viziji. Preimenovao je grad Krasnovodsk, na obali Kaspijskog mora u Turkmenbaši, po sebi. Osim toga je preimenovao nekoliko škola, aerodroma, čak i jedan meteorit po sebi i članovima najuže porodice. Nijazovljevo lice se nalazi na svim banknotama manata (valuta Turkmenistana), a njegovi veliki portreti su istaknuti po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue Nijazova i njegove majke su prisutne po celoj zemlji, uključujući i središte pustinje Karakum, kao i pozlaćenu statuu na vrhu najveće zgrade u Ašhabadu, koja se rotira, tako da je lice uvek okrenuto ka suncu, i baca odbljesak na prestonicu. Data mu je nagrada heroja Turkmenistana pet puta. Nijazov je rekao “Ja sam lično protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama - ali to je ono šta narod želi.”

Obrazovni sistem je učio mlade Turkmene da vole Nijazova. Njegova dela i govori čine veći deo školskih udžbenika. Glavni tekst je nacionalni ep, (koji je napisao Nijazov), Runama ili Knjiga duše. Ova knjiga predstavlja mešavinu revizionističke istorije i moralnih smernica, i osmišljena je kao “duhovni vodič naciji”, i osnova umetnosti i literature Turkmenistana. Knjige iz sovjetske ere su zabranjene, bez da su bile zamenjene novim uzdanjima, tako da se u bibliotekama u Turkmenistanu teško može naći knjiga čiji autor nije Nijazov. 2004, Nijazov je naredio zatvaranje svih biblioteka u ruralnim mestima, na osnovu svog stava da turkmenski seljaci ne čitaju. U njegovom rodnom selu, Kipčak, izgrađen je kompleks kao memorijal njegovoj majci, uključujući džamiju (procenjenu na 100 miliona dolara). Zidovi ovog ovog zdanja prikazuju učenja iz Runame uz sure iz Kurana.

Ostaje da se vidi da li će novi predsednik Kurbankuli Berdimuhamedov sprovesti reforme koje će smanjiti kult ličnosti koji je za sobom ostavio Nijazov.

Kao doživotni predsednik, Nijazov je izdao mnoge neobične dekrete, od kojih su neki:

• Zabrana spikerima na vestima da nose šminku, jer je Nijazov imao poteškoća da razlikuje muškarce i žene
• Zabrana pevanja na plej bek
• Decembra, 1999, dekret da svaki učenik u školi, student, vojnik, ili oficir u Turkmenistanu dobije za novu godinu sat sa likom predsednika Saparmurata Nijazova
• Zabrana pušenja na javnim mestima 1997. nakon što je on sam bio prisiljen prestati pušiti zbog teške operacije srca
• Zabrana kopiranja ključeva
• Aprila, 2001, zabranjeni balet i opera, jer kako je rečeno “nisu deo turkmenske kulture”
• 2001, zabranjeno mladim muškarcima da nose duge kose ili brade
• Juna 2001, obaveza da stranci koji žele da se ožene turkmenskom državljankom moraju da plate 50.000 dolara.
• 2002, preimenovanje reči hleb sa chorek, tradicionalnog turkmenskog izraza u Gurbansoltan edzhe po majci Saparmurata Nijazova
• Avgusta 2002, redefinisanje životnih doba, sa adolescencijom produženom do 25 godina, i starim dobom koje počinje sa 85 godina
• 2004, insistiranje da svi vozači sa dozvolom prođu test moralnosti
• Marta 2004, otpuštanje 15.000 radnika u javnom zdravstvu
• Aprila 2004, podsticanje mladih ljudi da ne ugrađuju zlatne zube, i predlog da umesto toga žvaću kosti kako bi očuvali svoje zube
• Februara 2005, naredba da se zatvore sve bolnice van Ašhabada, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu da dođu u prestonicu; takođe zatvaranje svih biblioteka u ruralnim oblastima, uz obrazloženje da obični Turkmeni ionako ne čitaju knjige
• Novembra 2005, naredba da lekari polažu zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve
• Decembra 2005, zabrana video igara, uz napomenu da su isuviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali
• Januara 2006, ruski mediji su javili da je Nijazov naredio da se prekine isplata penzija za 1/3 (više od 100.000) starih ljudi u Turkmenistanu, i da penzije koje su dobili u protekle dve godine vrate državi. Ovo je navodno dovelo do ogromnog broja smrti starih ljudi, kojima su penzije (od 10 do 90 dolara) bile jedini prihodi. Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana je oštro odbacilo ove navode, optuživši medije da šire lažne informacije o ovom pitanju.

Većina ovih informacija preuzeta je sa lokalne Wikipedije

Taman ste se lepo odmorili i onda morate da radite, bedak je čekati zimski odmor, daleko je da se ne lažemo, tako da konferencije vrlo fino “ulete” kao mesta gde možete da naučite nešto novo, povežete se sa nekim novim zanimljivim ljudima i naravno odmorite.

Pa, obzirom da sam etabilirani blejim-po-konferencijama guy, red je da napravim mini listu konferencija na kojima ću se u narednih nekoliko meseci naći bilo kao učesnik ili kao predavač. Kao i prošle godine u ovo doba prvi na toj listi je BlogOpen, koji mi se, nesrećno poklapa sa ispitnim rokom, ali ovaj blog mi je na neki način obaveza da makar na jedan dan odem do Bora i upoznam neke kolege sa kojima odavno virtuelno drugujem. Za one koji ne znaju, BlogOpen je ove godine u Boru, što je odlična prilika da se malo pobende od Beograda i upozna neko novo mesto.  Obzirom da su Borani zaista ponos i dika srpske blogosfere, činjenicom da su verovatno grad sa najviše blogera po glavi stanovnika ne sumnjam da će ovo biti zaista sjajan event.

Onda je red da se ode u Niš. Interni headline niške konferencije je “Kad jaganjci utihnu”, prva konferencija mi je promenila život, probudila onog malog web pingvina u meni i prelomila da se malo više posvetim istom. Danas eto me tu, bilo kao bloger, furka boy ili nešto treće uglavnom web je nešto što se često pominje uz moje ime. Drugi revolucionarni dogadjaj su čuvena rebarca u kajmaku kod Rajka, nešto o čemu sam smorio sve žive, i nešto što mora da se proba kad se ode u Niš. No da predjemo na ozbiljnije teme, BizBuzz ove godine pokriva kao glavnu temu content na webu, i predavači će pokušati da razjasne zašto je izreka CONTENT IS THE KING jedna od najcitiranijih medju web ekipom. Predavači su kao i prošle godine najpoznatija lica regionalnog weba sa jasnim primerima i gomilom iskustva na svojim plećima, svratite na sajt i na blog za najsvežije informacije.

I za kraj, da ne bude bez noviteta, početkom novembra McCann PR se potrudio da nam donese zanimljivu konferenciju o Online-PRu, dosta nepoznatoj temi kod nas. Da se razumemo priča se o tome, ali je McCann verovatno jedini koji se time ozbiljnije bave u Srbiji, sve na čelu sa svima poznatim Milojem. Najavu konferencije možete videti ovde a nadam se da će uskoro biti izbačena i lista predavača koja je prema nekim mojim informacijama dosta zanimljiva.

Pa, šta drugo da Vam kažem osim da se vidimo na nekom od ovih mesta!

Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji! Tako stara izreka a tako sveprimenljiva. Često korišćena da nas zaplaši o tome kako trebamo celog života činiti dobro kako bi nas dobro i pratilo u daljem životu, kako trebamo biti pošteni i sve ono što ovo vreme tako vešto izvrće. No, ova izreka, pored one čuvene engleske, Nisam toliko bogat da bi kupovao jeftine stvari, verovatno predstavlja suštinu ličnih finansija, glavobolje većeg dela članova ove naše simpatične planete.

Uskoro menjam stan, usled kadrovske promene u ovom stanu ali i dosta izmenjenih životnih potreba od dana kada sam se uselio u ovaj stan i danas. I cimer se zaposlio i Banjica mu je zaista daleko od novog radnog mesta, a sat vremena spavanja, i to u 6 ujutru nije nešto što se tek tako baca. Razumem ga, zakup stanova u gradu jeste dosta skuplji, medjutim, da li je to i slučaj sa ukupnim mesečnim troškovima vezanim za mesto stanovanja. Ako pametno birate mesto stanovanja, NIJE!

Razmislite malo i stavite troškove na papir

Igrom slučaja stan na Banjici nam je odgovarao, kako je fakultet na koji ne idemo dosta blizu, nekih 20 minuta peške, što je za lokaciju na kojoj bi trebalo da provodim dobar deo vremena zaista luksuz u Beogradu. Medjutim u poslednje vreme, kako se i sve češće bavim nekim relativno ozbiljnijim poslovima ali i više blejim po gradu, troškovi su mi se poprilično uvećali. Kako? Prosto! Neka je zakup stana 100 eur, koliko je prosečna suma koju izdvajaju studenti za život u Beogradu. Neka su i troškovi režija (struja, kablovska, infostan, Internet) 25 eur, koliko takodje recimo može biti prosek za jedan osrednji stan. To je 125 eur mesečnih troškova stanovanja. Nije puno, priznajem.

Ali!

Obzirom da živim na 30+ minuta od centra grada klasičnim GSP prevozom, često pribegavam ili taksiju ili ekspres busevima. U slučaju ekspres buseva to i prodje koliko toliko normalno, vožnja je dosta brža klima je tu a to zadovoljstvo u 2 pravca košta 160 din ili 2 eur. No nema uvek i svuda ekspres buseva, a i ja baš volim da spavam tako da mi često ne gine da platim taksi koji je od mene do centra grada 600 din, plus kako ima kučića u kraju često ni kraće destinacije noću ne pešačim već se koristim opet taksijem što je obično oko 300 din.

I da stavimo to sve na papir. Recimo da 10x mesečno koristim ekspres bus, što je 1600 din (20 eur), 3x taksi do centra grada (1800 din - 22 eur) i nek bude 2x noćni taksi 600 din (8 eur ), što je recimo realan okvir mojih troškova transorta mesečno. To je 50 eur!

Dakle, mene moj stan, shodno mojim životnim navikama koje su se promenile tokom godina zapravo ne košta 125 već 175 eur, što nije mala razlika, plus ovi troškovi od 50 eur mogu svakako da se povećaju par puta leti recimo kada mnogo češće izlazite.

Šta raditi? Analizirati realnu situaciju i troškove koji nastaju, i ako mnogo lepše zvuči činjenica da vi plaćate stan 100 eur, to zapravo nije istina i to je verovatno onih 50 eur za koje se pitate gde svaki mesec nestaju. Umesto da lažete samog sebe možete obezbediti sebi mnogo lakši i život sa manje stresa time što ćete promeniti lokaciju življenja, možda će Vam fiksni trošak izdavanja stana biti veći ali na kraju kad pogledate rezultat je isti. Novca naravno nikad dosta, ali ne dozvolite da Vas prividno povoljne stvari zavaraju već sagledajte malo širu sliku.

Pre par meseci sam pisao o Ivanjici i nepostojanju sajta u ovom gradu, na šta su se odredjeni ljudi javili i dali otvorenu podršku inicijativi da sajt krene od nas, koji su na neki način kao i ja povezani sa ovim gradom. Na tome sam i radio u prethodnih mesec dana gde sam jedan period i proveo u Ivanjici i postigao dogovore sa nekim ljudima koji bi mi pomogli da ova ideja krene sa realizacijom, te je vreme da se sa tim projektom polako počne.Čemu diskusija u nazivu? Voleo bih da od svih Vas koji s vremena na vreme čujem šta je to što po vama gradski portal treba da ima, kao i, po vama, primere dobrih gradskih portala bilo u zemlji ili inostranstvu. Ovim povodom pokrenuta je i tema na DPT-u pa možete i tamo ukoliko Vam je lakše ostaviti svoj komentar. Hvala!

Idemo dalje o kraljevima niše. Volim niše, obožavam niše, kad porastem želim da imam samo svoju nišu. Eh, kad bi to bilo tako lako. No vreme je da posvetim koji redak zaista lepim primerima kako možete dosta upražnjene niše da iskoristite za rast svog biznisa, makar ih ja vidim kao takve.

Koliko puta ste ogladneli u 11 uveče i niste bili u prilici da kupite nešto jer u celom kraju nema ni jedne prodavnice koja radi posle 10, što je Internetlijama obično tek početak druge polovine dana? Ne znam za Vas ali meni se to često dešava, a frižider obično počistim u toku prepodneva. Ono što je nesumnjivo jeste da nisam jedini, radno vreme do 5 časova, gužve u saobraćaju i dolazak kući oko 6-7, nešto malo vremena za provesti sa porodicom do kraja dana, ne ostavljaju puno vremena za kupovinu u uobičajenim radnim vremenima. Kasniji odlazak na posao znači i kasniji odlazak u krevet a samim tim bi trebalo da bude očekivano i promena radnog vremena. Kada su giganti u pitanju, poput velikih supermarketa radno vreme se odredjuje na osnovu detaljnih analiza posete prodavnica i isplativosti broja radnika koji su neophodni u istom, dok se mali igrači onako po inerciji ugledaju na iste, što možda i nije loše ali ostavlja jednu ogromnu nišu nespavalica praznom.

Naravno, nisam ja izmislio toplu vodu te je pored solidnog broja prodavnica koje rade non-stop pre par godina (mada sam ga ja tek skoro prvi put posetio) otvoren i Tempo supermarket sa istim radnim vremenom. I, pogadjajte kada je najveća gužva u istom? Od 10-12 uveče baš kada većina prodavnica nigde ne radi, da biste posle 1 imali taj luksuz da u potpunom miru kružite prodavnicom i kupujete ono što Vam zaista treba bez prevelike tenzije, što je meni baš lepo leglo, te sam proveo skoro 2 sata u radnji i potrošio mnogo više para nego što sam planirao.

Ovo zvuči kao nemilosrdna promocija ovog lanca supermarketa, ali zaista nemam taj cilj u ovom postu. Priča sa Tempom mi se svidela kao niša, tržišna prednost koju imate u odnosu na ostale konkurente (Metro recimo), gde ulažete nešto više novca za radnike koje svejedno morate da imate u to doba noći (popunjavanje rafova, čišćenje, obezbedjenje) da bi Vam se isti taj ulog, zahvaljujući konkurentskoj prednosti višestruko vratio.  Izmedju ostalog, da nije tako, znajući ko je vlasnik ovog supermarketa, verujem da bi se to odavno promenilo.

Napomena: Volim zanimljive načine privlačenja novih korisnika usluga te sam stoga i nastavio sa pronadji svoju nišu tekstovima, biće ih još u narednih par dana, a ako imate neki zanimljiv predlog za ovu rubliku, stojim Vam na raspolaganju!

Trud se na kraju uvek isplati, urbani mit ili stvarnost. U ovom slučaju stvarnost. Teško da ćete naći nekoga ko se srpskim Internetom ozbiljnije bavi a da ne zna za Slobu Markovića, od pre nekoliko sati i zvanično stručnog savetnika ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić.

Verovatno posle dolaska samog Interneta u Srbiju, za isti, ovo bi mogao da bude najveći korak napred što se tiče istog u Srbiji. Slobu poznajemo kao velikog borca za razvoj domaćeg Interneta, bilo kao moderatora Internodiuma, člana upravnog odbora RNIDSa, koji nas je tokom prethodnih par meseci redovno obaveštavao o razvoju situacije povodom sada već aktivnih rs-domen, jednog od prvog člana upravne strukture ICANNa koji je ikada dolazio sa ovih prostora, jednog od osnivača Centra za razvoj Interneta itd.

I ako nisam neko ko se bavi politikom, verujem da je jedan od glavnih razloga propasti našeg društva negativna selekcija, sveprisutnost burazer ekonomije i naravno, svima nam omiljenog nepotizma. Direktor opštine Vam je mesar sa tri razreda škole, Palminog Betovena i Šopena svakodnevno vidjamo u Delta City-ju i slični slučajevi su nam svima poznati, i izgleda je vreme da se tome stane na put, da oni koji znaju odredjeni posao, zaista se tim poslom i bave, što je ovde zaista slučaj.

Izmedju ostalog, Slobi možemo i da zahvalimo na povlačenju skandaloznih tehničkih uslova koje je postavio RATEL, o čemu ste mogli čitati dosta u domaćoj blogosferi. Nije svejedno uložiti sopstveni kredibilitet i nastupiti poput republičke agencije, ali u ovom slučaju jedino je to preostalo, alternativa je bila da postanemo ništa drugo do još jedna velika kuća velikog brata. Zašto glas naroda? Za razliku od većine domaćih “Internet mogula” pri vladinim organizacijama, čije smo pojavljivanje mogli eventualno primetiti na televiziji ili nekim zvaničnim dešavanjima, Sloba je sve vreme bio tu, kao aktivni član Internet zajednice, ali i član RNIDSa i trudio se da na neki način izadje našim problemima u susret, detaljnije nam objasni situaciju, i ukoliko je potrebno probleme prenese do nadležnih lica. Obzirom na prirodu Interneta, kao interaktivnog medija, ovo je i jedini način da se učestvuje u njegovom razvoju, daleko od toga da je potrebno da nadležna lica “vise” na forumu i odgovaraju na kojekakve teme, ali najmanje što možete učiniti jeste da se za odredjene stvari možete obratiti ljudima iz struke, koji će radi sopstvenog boljitka, i olakšanja uslova rada, svakako se potruditi da pomognu.

Šta reći, osim uputiti najiskrenije čestitke Slobi i verovati u njega kao što smo to i do sada radili. Siguran sam da je ovo korak napred domaćeg Interneta a biću rad da prenesem i prve rezultate ovde. Slobo, hvala, najbolje od tebe se tek očekuje!