Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Obzirom da sam često pisao o MyExitu od njegovog nastanka do danas, logičan potez mi je bio da “prenesem buvu” o 3000. članu ove naše, sada slobodno mogu reći najpopularnije društvene mreže.

Sam broj 3000, odnosno 1000 novih korisnika za nešto manje od mesec dana, ne predstavlja neku revolucionarnu brojku, štaviše za globalne okvire predstavlja smešnu cifru, ali bih iskoristio citat čuvenog bluesmana koji često kaže, citiram:

Napravis sajt ovde i treba ti 2 godine da skupis 30k clanova, isti sajt pustis “preko” i imas 30k za mesec-dva.

Upravo to. Ma koliko se mi trudili da istaknemo da se Internet u Srbiji eksponencijalno razvija, to nije baš tako, i ako želite nešto više od ovog broja, pored sjajnog koncepta, potreban vam je i dobra kampanja i naravno sreća. Međutim i sa ovih 3000 korisnika, sajt se ozbiljno približio listi top100 Srbija prema Alexi, i beleži konstantan rast što svakako raduje. Naravno, kako se bude bližio sam festival, i rasla posećenost oficijelnom sajtu festivala, očekuje se i ozbiljniji talas novih članova, zbog povezanosti 2 servisa, ali sumnjam da će to preći 5 cifru. No, sačekajmo, nikad se ne zna.

Iskoristio bih ovu priliku da objavim još jednu divnu stvar vezanu za festival, a to je da festival zauzeo četvrto mesto na listi top 10 muzičkih festivala na svetu, koju je priredio jedan od najposećenijih sajtova današnjice msn.com. Još jedna odlična vest za Srbiju, i srpski turizam (što se potire ukoliko posete sajt TOS).

PayPal saga u Srbiji se nastavlja. Posle mog teksta na blogu, ali i dosta masovne akcije objavljivanja peticije po domaćim forumima i mailing listama, dosta vas se oglasilo i podržalo inicijativu. Rezultat je da za dva dana imamo oko 300 potpisa, što svakako nije revolucionarno ali je opet korak napred.

Posebno je zaintrigirala javnost činjenica da PayPal servis poseduje 190. zemalja, što nas, ako uzmete u obzir da UN nacije priznaju 192. zemlje, stavlja u jedan vrlo “odabran” krug zemalja.

Sa druge strane, raduje činjenica da su se oglasili i neki VIP blogeri, mislim na Dejana Bizingera, koji je podržao na svom blogu akciju i detaljnije objasnio problematiku. S obzirom na posećenost ovog B92.bloga ovo bi značajno trebalo da doprinese novom talasu potpisa peticije. HVALA DEJANE!

Opet, i pored velike podrške bilo je i dosta nevernih Toma. Da, ovo nije prva akcija ovakvog tipa, postojala je jedna za uvođenje PayPala u SCG, ali nije samo peticija u pitanju, već i niz drugih akcija. Bitno je da se ljudi pokrenu, da uvide značaj i potrebu uvođenja ovakvog nekog servisa kod nas, i rezultat će već doći sam po sebi.

Još jednom bih se zahvalio svima koji su podržali akciju bilo samo glasanjem ili pisanjem na blogu i stavljanjem markice. Ne zaboravite da put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Mi smo ga odavno učinili, zato potrudite se da ne ostanemo samo na njemu!

Igor je pokrenuo peticiju za uvođenje PayPala u Srbiju. Razna politička previranja uslovila su da ostanemo uskraćeni za ovaj servis, koji odnedavno poseduju i Hrvatska i Bosna, i ako imaju manji IT potencijal. Na sledećoj adresi možete potpisati peticiju:

Ma koliko ovaj pokušaj na prvi pogled izgledao jalovo, verujem da ako se dovoljno alarmira masa može imati efekta. Zato, potpišite peticiju i širite svuda gde je to moguće, jer ako se mi ne borimo za svoje dobro na sve moguće načine sumnjam da će neko drugi. Ipak je to samo 5 minuta vremena, a može kasnije prilično da nam znači.

HVALA!

Nemanja je premijerno objavio pa sam odlučio i ja da se oglasim povodom redizajna sajta Zmajevih dečjih igara. Naime, ovaj sajt je dugo kopkao oči većini ljudi koji provode prilično vremena na Internetu pre svega zbog dizajna koji je urađen sigurno pre više od 5 godina. No, kako on pripada grupi sajtova o kojima se stara InternetClub, pao je na mene taj zadatak da ga održavam, pa sam iskoristio tu priliku da sve gore spomenute, obradujem jednim osvežavanjem sajta, koliko je to u domenu mog znanja i vremena, jer je sve ovo manje više volonterski rad.

Prvo što ćete primetiti da nije u potpunosti izmenjen pre svega zbog vrlo čudesne navigacije na starom sajtu, ali i hroničnog nedostatka vremena što zbog posla, što zbog fakulteta, ali i to će se u nekom narednom periodu kao i još neke sitnice promeniti. Veliki problem sam imao vezan za verziju MySQL baze na serveru koje je ispod 4. te sam mnoge stvari morao dva puta uraditi, ali je, ako se izuzme izgubljeno vreme na kraju sve ispalo ok.

Trudio sam se da dizajn što više prilagodim deci, a sa druge strane ne bude previše neozbiljan ostalim korisnicima, i nadam se da sam u tome koliko toliko uspeo a na vama je da procenite. Ostaju jos neke stvari koje iritiraju, ali kao sto sam gore napomenuo biće još promena u budućnosti, i ono što je bitno je da je nešto počelo da se radi.

Kritike i predlozi su uvek dobrodošli, a vi koji ste u Novom Sadu nemojte propustiti da se pridružite ovoj najvećoj dečjoj manifestaciji kod nas od 5-10. juna, a ostali koji niste baš blizu uživajte u pesmicama na sajtu.

Super Mario predstavlja ikonu novog talasa, perioda koji je zahvalan za većinu stvari kakve danas imamo, i malobrojni su oni koji ovu igru makar jednom nisu probali na nekoj od čuvenih konzola (Verovatno se svi sećate 90ih i čuvenog Terminatora sa buvljaka sa 9 miliona igrica ). No, Mario i u svetu predstavlja predmet obožavanja i možete naći gomilu zanimljivih stvari vezanih za njega. Ono što je meni privuklo pažnju u još jednom od gomile provedenih sati na YouTube-u jesu načini na koje su ljudi izveli main temu iz igrice. Pa, uživajte…

Beatbox + Flauta



Hand fart

Bas sa 11 žica

2 gitare

ps. morao sam malo da uveselim dan, ona slika me je stvarno navela na gomilu razmišljanja

Ljudi sa naših prostora su proživeli svašta i teško da ih je moguće tek tako pomeriti iz težišta, ali scene poput ovih vam stvore onu knedlu u grlu, zaustave dah na par sekundi i navedu vas na razmišljanje koliko život zaista nekada može biti surov a da i pored svega proživljenog nismo toga svesni.

Slika je osvojila Pulicerovu nagradu 1994. godine, i nastala je za vreme tadašnje “sudanske gladi” (Sudan famine). Ne postoje tačni podaci koliko ljudi je umrlo od gladi u tom periodu ali pretpostavlja se da je ta cifra negde oko 2,5 miliona ljudi, ili 12% populacije. Na slici je izgladnelo dete, koje puzi ka kampu UN-a udaljenom kilometar odatle, dok u pozadini vidite lešinara koje čeka da dete premine, da bi ga pojelo. Slika je šokirala ceo svet u to vreme, i niko ne zna šta se tačno desilo sa detetom, uključujući i fotografa Kevina Cartera koji je odmah napustio mesto po pravljenju fotografije. Novinari su bili upozoreni da ne stupaju u kontakt sa izgladnelim stanovništvom zbog straha od sveprisutne bolesti. Kevin Carter je ubrzo zapao u depresiju, progonjen neugodnim prizorima gladi i smrti posvuda, i ubrzo po primanju nagrade izvršio samoubistvo…

Nadam se da vam ovim nisam pokvario dan, naprosto, želja mi je bila da vam pokažem i drugu stranu medalje, da malo razmislite o situaciji kojoj se nalazite, i shvatite da problemi sa kojima se suočavamo možda znaju biti teški, bolni i naizgled nerešivi, ali u poređenju sa činjenicom da živimo punim plućima, oni predstavljaju samo odumiruće iskre u gomili pepela.

Hvala Hokiju preko koga sam nabavio ovu sliku.

Nikada neću shvatiti ljude koji sport smatraju brojem od n ljudi koji trče za loptom. Sport je način života, razlog zbog kog se raduje i zbog kog se plače, a bogami i zaglavi na YouTube-u po par sati. Proizvod današnjeg blejanja su ova dva filmića, prvi je pogodak Andres Vasqueza iz Geteborga koji mi nije jasno kako je izveden u trku, a drugi je kucanje (da ne kažem lepljenje) Lebrona Jamesa preko Rasheeda Wallace-a.

Fresh: Lebron je sinoć oborio rekord karijere po postignutim poenima u play offu postigavši ih 48. Cleavlend sada vodi sa 3-2 i na pragu je plasmana u finale NBA lige. Lebron ima SAMO 22 godine! Mislite o tome…

Bejah raspevano dete, ali debeli prozori moje sobe i insistiranje mojih roditelja na zatvaranju vrata stavili su mi do znanja da ne bih trebao da se bavim muzikom. Međutim čudesni putevi sudbine učinili su da ipak iznedrim jedan hit, pre svega zahvaljujući Lidiji koja je napisala muziku, i Bajagi kom sam ukrao tekst. Međutim kao što to obično biva, vreme je prošlo i ljudi su zaboravili na mene, i očekivao sam poziv Velikog brata ili eventualno pojavljivanje u rubrici KNVZA na ovom blogu. Kako me se isti nisu setili rešio sam da poradim malo na svojoj karijeri. I da ne smaram više, na faxu smo danas imali goste iz Slovenije i moja ideja je bila da im otpevamo jednu pesmu na slovenačkom za dobrodošlicu. Izbor je pao na Siddhartinu Platinu, koja je dosta poznata i popularna tamo, jer nismo baš hteli da se blamiramo sa pesmom koju niko ne zna.

Za gitarom je ovog puta bio fenomenalni Veljko aka Ser Žile (ubica aždaja) a epilog možete videti na gornjem linku. Moram priznati da se odavno nisam ovako o’sekao prilikom javnog nastupa, i da ne pamtim kad sam poslednji put imao ovoliku tremu, toliku da sam čak i tekst na kraju zaboravio, ali opet ispalo je sve ok makar su prozori bili otvoreni.

Hvala još jednom Veljku i celoj ekipi iz AKUDa koja je prihvatila moju ideju i pomogla mi da sve ovo ispadne kako je ispalo, Siddharti na inspiraciji, i Shomiju što mi je platio vops posle toga da bih se smirio.

Za kraj evo originalne pesme da malo smirite uši i vidite kako nekima ne treba davati majkrofon u ruke…

Kada pričam nekome o blogu, često se dohvatim detalja da ima ljudi koji zarađuju za život pišući blog. U mom slučaju, osim ako mamu i tatu ne zovem blog, teško da se može ovo malo parče Interneta nazvati izvorom mojih prihoda. No, naravno nisam jedini, pa kad već ne mogu da živim od bloga, valjda mogu nekog da nagovorim da časti pivo na osnovu toga što mu se svidelo nešto što je pročitao. I tako se jedan baja setio da napravi wordpress plugin pomoću kojeg možete autoru bloga, platiti pivo. Genijalno zar ne

No naravno, ovo sve funkcioniše preko PayPala, tako da piši propalo što se Srbije tiče, no doći će i to jednog dana ovde, ili u krajnjem slučaju će se naći već neki način doniranja piva u korist uloženog truda. Dok sve to ne dođe ako vam se slučajno nešto svideti možete me naći na 064/AJ1DB0T i dogovorićemo se već o primopredaji (preferiram i donacije u vidu prehrambenih proizvoda).

Sećate se priče o derneku i domaćim društvenim mrežama, i žalosnog tona zbog činjenice da je u Srbiji tako nešto teško ostvarljivo. E pa, možda i nije… Hleba i igara, davno dokazan koncept ovog puta dat u ruke jednoj od najvećih korporacija na svetu Coca Coli ( U junaka Vuka Mandušića, svaka puška biće ubojita ) , predstavlja killer combo. O ulasku Coca Cole na domaće tržište se žestoko polemisalo i mnogi se nisu slagali da je to neki revolucionaran događaj za srpski web. Pa, i ako možda sama društvena mreža nije preterano napredovala njihov loyality program beleži veći rast od samog Derneka u istom vremenskom periodu.

Naravno, svega ovog ne bi bilo da iza toga ne stoji popularan i široko rasprostranjen brend kao što je Coca Cola, time i agresivna kampanja kojom se provomiše, a kao sastavni deo iste loyality program i nagradna igra koja ide uz njega.

Šta sve ovo treba da nam da do znanja? Internet u Srbiji nije beznadežan, dajte ljudima razlog da odu na Internet i oni će naći način da do istog dođu. Infrastruktura jeste bitna, i nesumnjivo koči razvoj domaćeg Interneta, ali ipak postoji i omogućava kakvu takvu komunikaciju. Naravno, uvek će biti onih koji će reći, ah pa znate vi koliki novac stoji iza svega toga. Da, to jeste tačno ali nije li nam dernek bio dokaz da kvalitetan koncept prilagođen lokalnoj zajednici predstavlja ujedno i pobednički kompleks.

Sve ovo treba da nas dodatno motiviše da konstantno pokrećemo inicijative, inicijative će sobom doneti i posetioce, a posetioci i veće tržište a ono ka nečemu što svi odavno priželjkujemo.