Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Posle izbora Milene Djuričić za regionalnog Google konsultanta, ne može se reći da je Google nešto značajnije bio prisutan na ovom tržištu, bilo nekim projektom ili saradnjom. Naravno, niko nije očekivao da će tako biti zauvek, i jedna od prvih saradnji izmedju Googla i neke domaće kompanije je postignuta, u pitanju je CRI, verovatno najjači domaći registrar Internet domena, ujedno i hosting provajder.

CRI je sa kompanijom Google sklopio ugovor kojim će korisnici koji su svoje Internet domene registovali ili preneli kod CRI-a, omogućiti da se veoma jednostavno prijave i akviraju Google Apps servis. I ako će neverne Tome prvo reći, ih pa to je besplatno može svako da uradi, ovim ugovorom se Google rešenja integrišu zajedno uz domen i dostupna su na samo klik od korisnika. Obzirom da tu ima jako kvalitetnih servisa, gde pre svega mislim na GMail aplikaciju, koju verujem da većina čitalaca koristi, a koja se u ovom slučaju javlja kao webmail aplikacija za mailove na našem domenu, i to sa 7 gb prostora po korisničkom nalogu, što verujem da je više nego što će Vam bilo koji hosting provajder ponuditi.

Ovom prilikom CRI organizovaće promociju Google Apps servisa i predstavljanje daljih aktivnosti u procesu završetka tranzicije sa .yu na .rs domen, 27. avgusta u 12 časova, u galeriji O3ONE, pa eto prilike i da se vidimo i proćaskamo malo o vrletima srpskog Interneta.

Više informacija o Google Apps alatima možete pronaći na strani
http://www.cri.rs/gapps kao i http://google.com/a

Facebook, facebook, facebook - došli smo u situaciju da svi pričaju o ovom sajtu u Srbiji, gde god da se okrenete neko spomene Facebook, što je naravno počelo da smara, kao i svaki drugi overhype. Nismo jedini koje smara sva ta priča, te je grupa komičara Idiots of Ants (Idioti od mrava) snimila zanimljivu parodiju na Facebook, i ovaj fenomen prenela u realno okruženje. Filmić traje nešto više od 2 minuta pa pogledajte, i molite se Bogu da Vam se ovo ne desi

Izvor: Mahalo

Kao i prošle godine, negde baš uoči BlogOpena red je da i ove godine blogeri širom sveta ujedine svoje snage sa ciljem da povećaju informisanost naroda širom sveta o trenutnim globalnim problemima objedinjeni inicijativom Blog Action Day.

Ove godine Blog Action Day biće održan 15. oktobra i tema će biti siromaštvo za razliku od prošle godine gde je cilj bio podizanje svesti o problemima životne sredine poput zagadjenja, globalnog zagrevanja i slično. Rezultati od prošle godine su zaista impresivni gde je sama akcija imala doseg od 14.5 miliona RSS čitalaca, nekih 20.000 blogova koji su se uključili medju kojima su i 19 njih iz liste top20 sa technocratija.

Zašto je Blog Action Day akcija važna za blogere?

Vreme je da ljudima stavimo do znanja koja je zaista snaga zajednice, na koliko svi mi, sa nekih 100tinak  čitalaca, možemo da utičemo na ljude, da ih pokrenemo da razmišljaju o nekom problemu koji nas neminovno pritiska i opterećuje i promenimo pristup prema istom. Možda naših 100 čitalaca nije velika brojka, ali neka nas je samo 10 i to će već biti 1000. Pay it forward!

Da ne bi ispalo da je ovo neka akcija za prikupljanje mailova bez nekog velikog stvarnog značaja, dovoljno je da spomenemo da u organizaciji ovog dešavanja učestvuju UENP (United Nations Environmental Programme), Evropska komisija sa svojim odeljenjem za zaštitu životne sredine i neke od velikih Internet kompanija medju kojima ćete svakako prepoznati Google, eBay ili Yahoo.

Kako je to izgledalo prošle godine kod nas:

Tamburix

Marko

Znam o čemu ću pisati 15. oktobra, pridruži se i ti!

Skoro sam gledao Ključ sa temom Ko je ubio romantiku, gde je izmedju ostalog gostovala i Zorica Tomić, i gde se masovno kritikvoalo novo doba, ljudi koji se zbližavaju u virtuelnom svetu a razilaze u realnom, o instant životu i sveopštoj hiperprodukciji. Sa druge strane imate hramove takvom dobu i Internetu, poput ovog mog, gde se hvalospevima isti izdiže do nebesa, Internet kao naš svakodnevni okvir za druženje, zabavu ali i posao.

Ko je ustvari u pravu? Verovatno niko, oni koji stoje iza novog doba uvek će glasno klicati prednosti istog, oni koji žive u nekim starijim dobima, isticaće svoje prednosti, pozivaće se na društvenost, bogatstvo življenja i taj neki šmek koji danas ne postoji. Jasno je da se dosta toga promenilo, ali oko dve stvari sam nekako najviše zadržavam a to su fotografije i rodjendani, ove dve stvari su nekako imale dovoljno brz period evolucije da i mi, ne tako dugog veka, primetimo da su se neke stvari promenile, da i sami osetimo tu setu na neke prošle dane.

Koliko ljudi Vam je čestitalo rodjendan? Neću Vas slagati ako Vam kažem da sam ove godine dobio oko 500 čestitki, uglavnom standardne forme, Srećan rodjendan, sve najlepše. Tih 500 ljudi potiču sa sledećih mesta: društvene mreže (a ja sam jelte društven lik), forumi i ostale Interenet zezalice, mobilni operater i na kraju prijatelji. Da, prijatelji su došli na kraj. Od onog radosnog trenutka, kada vas neko koga godinama niste čuli okrene na taj famozni dan, kada vas posete neki dragi ljudi i izvuku vam uši, a usput i čušnu neku kintu za sladoled, došao je trenutak da te iste ljude usled hiperčestitanja stavite na kraj i zaboravite, a rodjendan shvatite kao 8. mart, gde će ti kurtoazije radi udeliti oronuli karanfil, čisto ne bi li ti tražili protiv-uslugu nekoliko dana kasnije. Moguće je da je i ovo još jedan žal za detinjstvom i tim bezbrižnim vremenom, kada je sve bilo pufnasto i šareno, ali odbijam da priznam da sve što postane masovno može održati onaj isti stari osećaj, kome se radujete 365 dana u godini. Ove godine osećaj je bio, u jbt pa treba se svima zahvaliti…

Kada ste poslednji put seli sa nekim, izvadili tako posebnu kutiju iz svog ormara, oduvali ono malo prašine koju je vreme nanelo, otvorili i počeli vaditi slike koje vas podsećaju na neke drage ljude, mesta i dešavanja. Možda skoro, pa bih trebao da preformulišem pitanje, koliko imate gigabajta slika na vašem računaru? Fotke… još jedna žrtva hiperprodukcije… Letovanje se pamtilo po one 24 fotografije koje je ogromnim Zenithom tata uspevao da ovekoveči, često totalno pozerske, skačemo u vodu, plivamo sa gumom, ili sedimo u čamcu. Ali i takve su znale da budu predmet prepričavanja izmedju brata i mene i sveopšteg hvaljenja po komšiliku, na kako smo opasnom letovanju bili, i ako su realno to bile jako soc varijante. No, tada nam je to predstavljalo skoro sve…

Kako mi danas izgleda odmor? Nosim 2 kartice od po 2gb, i prenosivi HDD za svaki slučaj, ima negde oko 800 slika, treba da se prečiste ali naravno retko se to kad desi, a treba da se čujem i sa osobama X Y i Z da pokupim i od njih slike. Jer ipak treba znati gde si bio i šta si radio… Ali šta je sa one 24 slike od ranije, da li se težina svake od njih može meriti sa bilo kojom od tih 800, i pored svih tih fokusa, polarizacionih filtera, wide objektiva i čega već što čini slike neverovatno cool… Opet mogući žal za detinjstvom… Ili još jedan očit primer hiperprodukcije… Slike su lepo narezane na DVD i stoje negde, a ako se izgube neću ih žaliti, dok svaku od one 24 pažljivo čuvam, uredno složenu u albumu i kutiji, da odoli što duže zubu vremena i katkada okupi porodicu ili društvo i podseti na davno prošlo vreme.

Žaliću za tim, i ovim novim naraštajima kojima će to biti normalno ću verovatno zvučati kao, gore-spomenuta Zorica Tomić, ali generation gap još niko nije izlečio pa je možda vreme da se i sam pripremim za njega…

Iznenadili ste se naslovom? Ne nisam poludeo u otadzbini, vec sam na pragu da Vam predstavim, verovatno pre svih, novi regionalni oglasnik Mravojed!

Po povratku iz Hrvatske, sa FuturADa, prvo što mi je zapalo za oko u Srbiji, jeste činjenica da i ne postoje baš klasični sajtovi za oglašavanje u Srbiji, koji su ozbiljni i koji su vertikalne prirode. Postoji nekolicina dosta dobrih horizontalnih sajtova za oglasavanje (poslovi, mobilni telefoni, nekretnine, racunari) ali izuzev Halo Oglasa, koji ne predstavlja baš poslednji krik web tehnologije ništa tog tipa nije postojalo, a što predstavlja dosta ozbiljnu tržišnu nišu, koja bi se vezivanjem uz neki postojeći/fizički oglasnik ostvarila verovatno u sajt medju top20 na domaćem tržištu, kao što je to slučaj u Hrvatskoj recimo, gde se “krljaju” Oglasnik i Kupi-Prodaj na dosta visokim pozicijama po posećenosti (verujem da će neko od Vas i znati kojim prema Gemiusu, pa ću biti rad da objavim).

Tim povodom sam pokušao i ja nešto da uradim, i krenula je donekle akcija, ali usled malih zaštuckivanja usled drugih obaveza, neko drugi me je već prešišao i stvorio regionalnu online riznicu malih oglasa - Mravojed. Za one koji se muvaju po Internetu, i upoznati su sa radom domaćih interfejs dizajnera, jasna asocijacija za ovaj surovo minimalni, ali opet jako funkcionalni interfejs biće niko drugi do Marko Bijelić u holivudskim kuloarima poznatiji i kao mungos, vlasnik jednog od najkvalitetnijih domaćih blogova - BiznisBloga. Mravojed obuhvata regionalnu web scenu, koja obuhvata BiH, Crnu Goru, Hrvatsku i Srbiju, i 50 gradova iz ovih država sa konstantnom težnjom rasta i krajnjim ciljem da obuhvata sve lokalne zajednice širom Balkana i Mravojed pozicionira kao jedinstvenu lokaciju gde možete naći/prodati ono što vam (ni)je neophodno.

Obzirom na relativno praznu tržišnu nišu, na jednostavnost korišćenja samog servisa, ali i na ekipu koja stoji iza njega ne sumnjam da će Mravojed uspešno startovati i postati sinonim za oglašavanje na našim prostorima, tako da ako imate neki svoj oglas, požurite

Počinjem da pišem tekst o mini odmoru od blogovanja i vidim da je Krsto već iskukao što niko ne piše, nešto slično kao i ja prošle godine. Leto je i morate biti mnogo veliki geek da biste visili po blogovima i mnogo veći da biste pisali. Obzirom da sam obećao kevi da neću više biti neopevani geek, red je da napravim malu pauzu.

Obzirom na prethodno iskustvo sa ovim blogom, ali i drugim sajtovima ispostavilo se da druga polovina jula i bogami ceo avgust nisu period kada se treba preterano cimati oko Interneta, ljudi jednostavno uzimaju pauzu od svega i idu svojim putem, dok se na web to odrazi padom posecenosti od 10-20 pa nekad i po 100%, ako su recimo studentski portali u pitanju.

Drugo, i da nije svega ovoga, valja malo iskoristiti ovu pauzu izmedju ispitnih rokova i otici do matorih, Ivanjica je manje više Internet-less zona, imam više vremena za sebe, pre svega mislim na sport, gde ću nadam se i skinuti koji mukom stečen kilogram ali i za neke knjige koje nisam imao vremena do sada da pročitam. I, za kraj, to vreme moram iskoristiti na razmišljanja o budućnosti. Prilično sam siguran da ovo zvuči malo “lame” ali poenta je u tome da ću u vrlo skorijem periodu završiti fakultet i biti u prilici da donesem odluku šta dalje. Freelance ili corporate sektor, odlazak u inostranstvo ili Srbija, šta uraditi dalje sa studijama… Možda to nekima izgleda kao ne toliko veliki problem, ali treba imati u vidu da 23 godine predstavljaju moj ključni selling point trenutno, sa jedne strane ukoliko bih otišao u corporate sektor verovatno bih imao dosta manje novca, ali i bolje uslove za razvijanje i koliko toliko redovniji život što, u freelance životu nikako nemam. Poznati su Vam verovatno neredovan san, kasni obroci, problem sa viškom kilograma, očajan time-management i šta već… Freelance ima svojih prednosti, pogotovu dok studiram, mogu da radim kad imam vremena i od toga da živim ali je pitanje kako to izgleda kada imam full time raspoloživost. Ovime, možda malo pljujem na preduzetnički duh činjenicom da možda favorizujem odsustvo indivudualnosti pristupanjem nekom velikom sistemu, ali pre bih rekao da upravo taj potez može da doprinese razvoju moje individue u nekim kasnijim pohodima na svet.

Vremena imam, ostaje da donesem pravu odluku, a Vama želim da se lepo provedete na ovom raspustu ako ga imate, ili ako ne, makar da se odmorite od svih onih, često suvišnih informacija, koje Vam se svakodnevno plasiraju ovim putem. Zaslužili ste to…

Rodno mesto je nešto poput bivše žene, početni prezir držaće Vas neko vreme, čineći da ne pomišljate na istu, a čim isti mine, sve češće ćete se podsećati na lepe trenutke, i sve ono što Vam jako nedostaje a pripada ondašnjem životu. Već 4 godine ne živim u Ivanjici, i bio sam na pragu da dignem ruke što se tiče Interneta i ove varošice, no izgleda da sam se mogao debelo ogrešiti…

Ozbiljniji počeci Interneta u Ivanjici mogli bi se povezati sa nekim krajem 2000-te, baš kad sam i ja dobio svoj prvi kompjuter. Ubrzo je oformljen i Ivanjica net team, sačinjen od suve IT ivanjičke eminencije (svih 5 ljudi), odakle se izrodio i jedan od prvih ozbiljnijih gradskih portala www.ivanjica.co.yu čime je Ivanjica bila jedan od učesnika projekta Teledom Srbija, za šta je dobijena oprema u vrednosti od recimo 10ak hiljada eura u to vreme. Sve je to bilo bajno sjajno, sajt je postajao sve ozbiljniji, okupila se tu i ekipa klinaca koja je razvijala svoje prve web poduhvate, nastao je i sajt Gimnazije, i kao što pretpostavljate tu negde sam bio i ja. No, kako sve bajne sjajne priče u Srbiji imaju svoj bajni sjajni kraj, interesi su učinili svoje, te je ubrzo došlo do svadje oko domena i raspada Ivanjica Net teama, nastala su 2 sajta www.ivanjica.info i www.ivanjica.co.yu, prvi vodjen iz Beograda, drugi iz Ivanjice, koji su ubrzo potom zamrli u učinili ovaj grad potpuno mrtvim sa informacione strane.

U međuvremenu i ja sam napustio grad, u pohodu za diplomom i suočen sa beogradskim Internet blagodetima, pokušavao da zaboravim na Ivanjičku avanturu, s vremena na vreme svrativši samo na sajt Gimnazije, čisto da vidim da li se išta dešava u ovom gradu, obzirom da je to jedini sajt koji je radio. I naravno, mrak… Forum je imao svakih mesec dana po post, sve dok se nije otvorilo informatičko odeljenje prošle godine gde je pokrenut poseban podsajt, i krenula komunikacija izmedju ekipe. Uskoro je došao i broadband, vidno uskraćen svima onima van centra grada, ali opet makar nekakav, i nesumnjivo je bilo da će se posle nekog vremena naći neka osoba koja će poželeti da poveže na neki način ljude u Ivanjici virtuelnim putem.

Par meseci, kasnije, baš u sesijama pretrage života na forumu Gimnazije, primetio sam par likova kako pokušavaju, baš onako kako smo Miloš i ja u tim istim godinama radili sa www.zurka.co.yu, da promuvaju svojim vršnjacima novi sajt - piksla.com - domaći warez forum, nastao baš u Ivanjici.

Skeptici će reći, pf još jedan Internet forum, što možda konceptualno i jeste, ali ako uzmete da iza njega stoje maloletne osobe, iz grada koji jedva da ima pristojnu konekciju - to nije samo običan forum. Projekti poput ovih služe da se masa edukuje o korišćenju Interneta, bilo o komunikaciji kao najčešće korišćenom servisa na Internetu, ili o manje-legalnom ali (javna tajna) takodje popularnom skidanju raznoraznih sadržaja sa istog, čime svi mi, koji stojimo sa ove druge strane Internet stranica, dobijamo potencijalne, korisnike, klijente ali i zaposlene time što upravo ovakvi projekti pružaju najbolji način edukacije o funkcionisanju Internet zajednica, promociji Internet servisa, svim onim neželjenim izrazima poput spama, spama i spama To kasnije, daje ozbiljnu podlogu za nešto čime se ja, ali i dosta čitalaca ovog bloga bavi - web managementom.

Zašto je lokalna Internet zajednica bitna za vlasnike društvenih mreža?

Prilično je jasno, da pored druženja većina soc-net sajtova predstavlja ništa drugo do još jedan dating portal. Word of mouth efekat u malom mestu je mnogo izraženiji nego u velikom, manje je ljudi, svi se znaju i samim tim i informacija se mnogo brže kreće. Ukoliko postoji kritična masa iz odredjenog grada na nekom od ovih sajtova, nesumnjivo je da će taj broj sve više rasti, kako je i prilika da upoznate nekog novog, ili pridjete nekom kome u realnom životu ne biste tek tako smeli mnogo veća.

Za kraj, voleo bih sa Vama koji niste iz Beograda, Novog Sada i ostalih većih centara u Srbiji da podelite iskustva o Internet sadržajima u Vašem mestu, koliko su razvijeni, i koliko je Internet zaista popularan medju ljudima koji žive u istom. Naravno ako stojite iza neke jake lokalne Internet inicijative, biće mi više nego drago da Vas linkujem u ovom postu.

Kao što je Dragan već preneo, pre par dana nekoliko blogera imalo je priliku da prisustvuje konferenciji za novinare i otvaranju nove zgrade Konsing grupacije, što predstavlja pravi iskorak u ozbiljnom shvatanju blogera ali i Interneta kao medija ravnopravnog ostalim mainstream medijima.

Iskreno, prijatan je osećaj kada znate da, zbog toga što pišete nešto i, zbog toga što je to što pišete neko prepoznao,  se nalazite u prisustvu generalnih menadžera firmi poput VIP Mobile, Eriksona ili Telekoma, ili pak ambasadora Amerike. Pogotovu ako je u pitanju neko kao ja, koji je sa 23 god. bio verovatno najmladji član te probrane družine. To vam nekako da motiv da nastavite dalje sa celom ovom pričom i sve to dovedete na viši nivo. Možda ne kao zanimanje, ali recimo kao vrlo ozbiljan hobi.

Inače, sama zgrada čijem smo otvaranju prisustvovali zaista fenomenalno izgleda kao što se i može videti sa gornje slike, i po prvi put sam prisustvovao presecanju vrpce prilikom otvaranja zgrade (i ako blago improvizovano unutar same zgrade prilično je simpatično izgledalo). Obzirom da je bio veliki broj novinara, bila je sjajna prilika da se tokom koktela, koji je moram spomenuti bio zaista fenomenalan, upoznati se sa nekim kolegama iz branše koji pišu za neke od poznatih časopisa o Internetu i računarima. Sve u svemu zaista prijatna atmosfera i nešto što verujem neću tako lako zaboraviti.

Konsing se inače kompanija bavi projektovanjem i izvodjenjem radova u oblasti telekomunikacija i IT-a, pre svega su tu u pitanju mobilna telefonija, bežične komunikacije, IT mreže, sistemi nadzora i slično, tako da i ne čudi line-up generalnih menadžera čiji su oni najveći klijenti. Obzirom da se bave i Internetom nadam se da će rast o kome su pričali potpomoći i smanjenje cena i povećanju brzina Interneta kod nas, obzirom da i pored velikog broja broadband priključaka u poslednje vreme koji se pojavljuju nema napretka u smislu povećanja protoka odnosno smanjenju cena. I ako se sam Konsing ne bavi koliko sam shvatio retail sektorom verujem da na neki način utiče obzirom na klijente sa kojima saradjuje.

Druga stvar, koja me kao FONovca raduje, jeste činjenica da je sve više ovakvih kompanija kod nas, koje su ozbiljne, ostvaruju zavidne brojke na kraju godine a verujem i brinu o zaposlenima obzirom na vidjeno u zgradi. Tokom govora prilikom otvaranja spominjala se i činjenica o povećanju broja zaposlenih koji se povećao za skoro 150 ljudi za godinu dana, i obzirom na rast koji planiraju sigurno je da će trebati još. To samo potvrdjuje činjenicu koja mi se kola u glavi u poslednje vreme, a to je da nikad nije bilo bolje vreme za osobe sa fakultetom da se zaposle. Veliki je broj firmi koji dolaze u Srbiju ili si iz Srbije i imaju snažnu potrebu  da rastu, za to su im potrebni školovani ljudi, čiji je nedostatak Srbiji veći problem od nedostatka radnih mesta. Kako sam ja, a i većina čitaoca ovog bloga uskoro jedan od njih, lepo nam se piše…

Coca Cola Zero u Srbiji je započela snažnu kampanju, i često možeti videti cice kako vuku crne Coca Cola flašice, sa natpisom Zero, srećne jer će ovoga puta degustirati svoje omiljeno piće sa 0 šećera i na taj način ostati, vitke, gibke, meke kože i zanosne vlasi. No, ono što je mene kopkalo jeste, kako nešto što je slatko ima 0 šećera i pritom ima isti ukus kao ono što ima xyz šećera. Nastavio sam da pijem običnu Coca Colu, a onda i dobio chain letter o sastavu Nularice. Da li je ovo viral pokrenut od strane Pepsija, ili zaista istinita reportaža o tome šta unosimo  u sebe dok pijemo Coca Colu Zero, ne znam odgovor, ali ono što svima preporučujem jeste da se informišu o tome koji su emulgatori štetni po zdravlje i u kolikoj meri. Imam negde taj dokument pa ću se potruditi da ga okačim na blog u narednih par dana.

COCA-COLA ZERO !!!

U svakom slucaju, čitam sa etikete sta se sve nalazi u ovom magičnom napitku  i pronalazim sledeće informacije o tim sastojcima na Internetu.

1. FENILALANIN (Phenylalanine) - Utiče na lučenje SEROTONINA (hormone  zadovoljstva) koji izaziva zavisnost.

2. FOSFORNA KISELINA (Phosphoric acid) - E338 - Smanjuje gustinu kostiju, jer vezuje kalcijum i magnezijum i stvara soli koje se ne apsobuju. Takodje izaziva bolesti bubrega, kao i stvaranje kamena.

3. NATRIJUM CIKLAMAT (Sodium cyclamate) - E952 - Veštacki zasladjivač  koji  je 1969. ZABRANJEN, jer je otkriveno da formira kancerogenu materiju u organizmu.

4. ACESULFAM K (Acesulfame potassium) - E950 - Veštacki zasladjivač za  koji se tvrdi da nije dovoljno testiran pre pustanja u upotrebu i za koji se sumnja da je kancerogen.

5. ASPARTAM (Aspartame) - E951 - Sumnja se da je štetan za mozak i da izaziva tumor. Na stranama wikipedije mozete procitati o ostalim neželjenim posledicama kao i o sumnjivim okolnostima pod kojim je ovaj zasladjivac prihvacen kao “bezbedan”.

6. KOFEIN (Caffeine) - Ok, ovo svi manje-vishe znaju, izaziva zavisnost    bla…  bla…

7. NATRIJUM CITRAT (Sodium citrate/Trisodium citrate) - Ovaj “regulator” ukusa je ustvari anestetik (za jezik) i antikoagulanta. (mogu misliti kakav je ukus kole bez njega)

8. NATRIJUM BENZOAT (Sodium benzoate) - E211 - Konzervans, koji moze da reaguje sa Vitaminom C i formira Benzen, čija su kancerogena svojstva poznata. Takodje utvrdjeno je da ova hemikalija izaziva ćelijsko oštećenje, jer utiče na DNK mitohondrija. 2007. je otkriveno da natrijum benzoat  (E211) izaziva hiperaktivnost i smanjenje inteligencije kod dece. Prema ovim  istrazivanjima IQ opada i do 5.5 poena. U Koka-Koli su izjavili da ce obustaviti upotrebu E211 “chim se pronadje adekvatna zamena”.   Naravno, nije koka-kola jedina koja ima ove sastojke u sebi, ali “Zero” u sebi nema nista drugo.

Naravno, sve ove podatke mozete da proverite na internetu, za to i sluzi.

Savetujem da krenete od “wikipedie”.

—

Naravno što je neko dodao u mail prepisci, šta sve trpamo u sebe, pre svega na energetska pića mešana sa alkoholom i slične ko-ne-svetli-u-mraku-taj-je-pee*ka kombinacije ovo je mala maca ali treba ipak imati na umu šta sve trpamo u sebe i na koji način nam se to servira zahvaljujući agresivnim advertajzingom. Ono što bih takodje dodao jeste da nemam ništa protiv kompanije Coca Cola Hellenic, koja je kod nas zadužena za distribuciju ovog napitka, štaviše svidja mi se način na koji se razvijaju, rade i  ulažu u mlade, ali gornje navedeni razlozi ne trebaju biti prikriveni zahvaljujući  tim nekim mojim subjektivnim mišljenjima.

Prošle sedmice sam bio na jednom poznatom, super fancy, time i jako skupom splavu. Obično ne idem na takva mesta, jer je toliko pozeraja da “može da se maže na ‘leba”, ali ovog puta je bila veća družina, pa i još neke cice, i kako odoleti. Rezultat tog provoda je bio neverovatno brzo napuštanje lokala, usled bezobraznog odnosa konobara prema našoj maloj družini … Da su ovo 80te, gde bih možda bratu od tetke preko telefona kako je taj i taj lokal ***** pa ajde, ali u doba Interneta posledice lošeg customer experience-a mogu vas dovesti do potpunog bankrota.

Prvobitno, nisam hteo da napišem ništa o tom događaju, pre svega jer mi je taj lokal potencijalni budući klijent, ali blog koji sam malopre kod Mileta pročitao, vezan za očajan odnos Kon Tikija prema klijentima, naveo me je, da, makar ne pomenuvši ime lokala, skrenem pažnju na neke stvari koje Internet sobom nosi. Koliko god blogove, i Internet smatrali odličnim PR kanalom (tzv. Citizen media approach) isto tako, usled viralne prirode Interneta, tj snažno izraženog karaktera Word-Of-Mouth marketinga Internet može sahraniti Vaše poslovanje. Pogotovu, ako je upravo Internet, glavni “snadbevač” Vaših klijenata, gde se, pogotovu kada su putovanja u pitanju, kao što je kod Mileta slučaj,  pažljivo traže informacije o istim i provode sati i sati u odlučivanju za onu pravu. U ovom slučaju, pažljivo, godinama građena reputacija, za samo nekoliko sati može otići niz Dunav.

Kako? Kao što sam spomenuo, priroda Interneta je takva… Na samu promenu statusa na Facebooku (nešto na čemu sam radio u poslednjih par sedmica) verujte da reaguje minimum 10-20% Vaših prijatelja, što je u mom slučaju preko 100, koji će, u slučaju da se neko raspita kod njih za pojedinačni proizvod/uslugu, zahvaljujući činjenici da su videli negativnu preporuku negde, direktno Vas odvratiti od iste. Utoliko gore ukoliko se namerite na Internet družinu, poput Mileta ili mene, koji imaju reach do par 10tina hiljada ljudi, svojim online bitisanjem, gde onaj čuveni Varagićev Online Reputation Management prerasta u Online No Reputation Management. Da li je to nešto što Vi možete da priuštite svom godinama gradjenom biznisu? Probajte, ne sumnjam da ćete se opeći!

Zaključak: Nije baš ni lako uvek nabasati na online družinu, ali statistika Vas ne opravdava da ne pružite kvalitetnu uslugu, koja će upravo zahvaljujući Word-Of-Mouth marketingu podstaći Vaš biznis da raste. Ne verujete? Da li ste čuli za GMail, ili iPhone? 10 ili 20 eura više uloženih u Vašeg klijenta, možda će Vam kratkotrajno doneti manji profit, ali dugoročno iznedriti lojalne klijente koji će najbolje promovisati Vaše usluge. Pa i na Internetu, pogledajte!