Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Približava se godinu dana od kako sam završio svoje studije, i krenuo nekim svojim poslovnim putevima. Čudan je osećaj, prija vam što ste završili fakultet a opet sa druge strane osećate da ste mogli i morali mnogo više da ponesete iz cele priče. Odatle i ona izneverena očekivanja o kojima sam pisao ali i dileme o eventualnom nastavku školovanja.

Kako je dolazio kraj oktobra i prijemni za upis master studija na FONu nekako sam sve više odustajao od ideje da upišem isti, što se na kraju i desilo. FON počinje da gubi svoj kredibilitet, previše su otišli u komercijalu i količina opranih diploma na godišnjem nivou čini da ovaj fakultet sve ređe i ređe srećete na listama poželjnih prilikom izbora posla. Kap koja je prelila čašu su i iskustva moje generacije, koji su master studije shvatili kao puko davanje novca fakultetu bez neke povratne vrednosti, par ispita koji su tu pro forme i prevelika školarina koja je tu pro šarenijih zidova na fakultetu. U tom periodu se negde pojavila i zainteresovanost za nekim drugim vidom školovanja te sam isti i definitivno preskočio i ostavio narednih 365 dana za razmišljanje.

Izbor se sve više sužavao na opciju MBA studija, iz razloga što je moje preširoko obrazovanje trebalo malo biznis definicije. Klasično obrazovanje vam daje okvir ali ne i konkretne taktike koje korporacije očekuju. Da neki od nas su na faksu pisali biznis planove, strategije i planove komunikacije ali prečesto se to svodilo na copy/paste formi koje zadovoljavaju predavače ali ne i biznis klijentelu. Godinu dana rada bi mi dalo kvalitetniji uvid u tržište i biznis procese a mala pauza prijala za nastavak školovanja. Problem koji se javljao sa internacionalnim biznis studijama jeste novac, školovanje na HULT-u recimo košta oko 15.000 eur godišnje, a da ne pričamo o tome koliko košta 12 meseci života u Londonu. Prednosti su velike ali je pristupačnost istih vrlo upitna kada su građani Srbije u pitanju. Drugo rešenje se svodilo na jurenje stipendija (Francuska redovno stipendira naše studente) ili apliciranje na univerzitetima u USA koji finansiraju određeni broj studenata a koji pak imaju dosta kvalitetne studije. Imam sreću da je i jako dobar prijatelj prošle godine prošao kroz selekcijun prošle godine i toplo preporučio da probam tako da postoji realna mogućnost da to bude neki od sledećih mojih poteza.

Onda se svaki odlazak opet stavlja u kontekst priče o odlivu mozgova (136 na listi od 139 zemalja, mrtva trka sa BIH, Svazilendom i Kirgizijom) pa odavde nije loše predstaviti i treću opciju u vidu internacionalno priznatih biznis škola koje imaju svoja predstavništva u Beogradu. Jedna od njih je London School of Commerce koja je ove godine prisutna i kod nas. Odakle motiv za otvaranjem lokalnih odeljenja ove škole saznajemo od njihovog menadžemta:

“Mi smo britanski fakultet koji je došao u Srbiju, kako ljudi ne bi morali da idu van nje da stiču dalje znanje. Razumeli smo da tržište želi nešto ovde i da je ljudima preko glave toga da moraju da idu u inostranstvo ako hoće da dobiju neko pristojno kvalitetno obrazovanje. Upravo iz tog razloga smo mi to obrazovanje doveli njima, i to po veoma pristupačnoj ceni, a ideja nam je da ljudi ostaju ovde – a ipak da budu kvalifikovani, stručni i pripremljeni za posao. “

Pored klasičnih MBA studija, London School of Commerce od oktobra nudi osnovne studije iz biznisa i menadžmenta kao i MBA for Executives.

Upis na MBA studije se odvija kontinuirano, a program se moze započeti od svakog modula, odnosno na svakih 6 nedelja. Trenutno je ponuđena promotivna cena od 3,450 EUR, što je nešto skuplje od master studija na FONu a opet teško je porediti ova dva vida edukacije i kvantitativno i kvalitativno. Za kraj, ako Vam se sviđa ova priča posetite sajt http://www.lsc.edu.rs/mbabelgrade i saznajte sve informacije o istoj.

Takođe, ako imate neka pitanja o MBA studijama nekolicina prijatelja je širom sveta na istim pa mogu da ih zamolim da Vam izađu u susret sa odgovorima. A pratite i Financial Times koji je jedan od najreferentnijih izvora kada je ova tema u pitanju.

Napomena: Tekst je sponzorisan od strane London School of Commerce.

Znate ono kad vam povrede nekog koga volite, a vi gotovo ništa ne možete da uradite po tom pitanju. Ništa, jer se plašite da su koraci koje donesete neučinkoviti i neće završiti tamo gde je pomoć potrebna.

Čudno se osećam povodom svega ovoga što se dešava u Japanu. Od klinačkih fantazija o zemlji borilačkih veština i Meki svima nama koji želimo da postanemo nindže do kasnijih tehnoloških fantazija koje sam sanjao, ova neobična zemlja bila je destinacija koju sam morao posetiti pre nego što “overim koficu”. Još uvek nisam, a plašim se da ova dešavanja u poslednje vreme neće ostaviti zemlju mojih snova onakvom kakvom je sanjam.

Milica je malopre objavila…

Japan: over 9.000 dead, 12.645 missing, 350.000 in evacuation centres :((((((((((((

Pitanje je i kako da pomognem. Sve one uplate sa porezima koji idu operaterima me teraju da peglam, i odbijaju od akcije koja je neophodna. Sa druge strane da odem u banku i uplatim 200-300 din mi je po malo bezveze a ipak želim nekako da pomognem. Odavde je došla i ideja koju ću predstaviti u nekoliko koraka.

- Lepo vreme dolazi, voleo bih da imam majicu kojom ću otvoreno izraziti podršku Japanu, to je najmanje što mogu da učinim za tu zemlju

- Mogao bih sam da dizajniram majicu i stavim je ovde na blog, ali realno poznajemo dosta jako dobrih dizajnera koji bi se verovatno uključili u akciju FREE ako bi njihov rad bio prepoznat i pristupilo im se na adekvatan način

- Znamo ljude koji bi te majice mogli da ištampaju, u odgovarajućem kvalitetu sa dosta niskom cenom, a opet iz razloga da pomognu celoj akciji. Ne bi se pravio lager majica već bi se preorderovale i tako bismo smanjili gubitak samog proizvođača na minimum.

- Na cenu koštanja majice bismo dodali još nekih 200-300 dinara, koji bi bili direktno uplaćeni Crvenom krstu, potpuno transparetno tako da ne bude sumnje u celokupan proces.

I to je to. Mislim da je dovoljno razumljivo da ostavite kritiku na ideju a biću tu i da vam odgovorim na pitanja. Sve eventualne sugestije dolaze u obzir.

VAŽNO: Ideja ove akcije nije bljutava samopromocija korišćenjem popularne teme, kako se često interpretiraju ove akcije. Ovo nije moj projekat i neću praviti poseban sajt i pojvaljivati se u medijima kako bih govorio ljudima da sam human i puštati suzu nad slikama Japana. Ako vam se svidi ideja, radimo je svi i vlasnici su svi oni koji budu učestvovali a ne određeni pojedinac. Verujem da bi se ovde uključila i pojedina dizajnerska udruženja i neke organizacije tako da ovu priču učine što masovnijom. Naravno da svakog trenutka postoji i mogućnost da se ideja neće svideti većini i to je ok, ne menja puno stvari skoknuću do banke i uplatiti svoj novac a par majica uraditi za sebe i prijatelje u znak podrške.

Pa, šta mislite?

U poslednje vreme mi se poprilično promenio Twitter u odnosu na neki prethodni period. Umesto nekog social discovery servisa, sada se pretvorio u pravu malu riznicu mudrosti, onih pravih ali i onih uličnih koje ujutru uz kafu, poput nekad blogova sa uživanjem čitate.

Photo: Laughing Squid

Mislim da je ovde pobedilo ograničenje. Facebook je sve i svja, slike, video, statusi, tekstovi, linkovi, u neograničenim količinama. Daleko da Twitter ne nudi isto to, ali ipak fokus je ostao na 140 karaktera. To ograničenje vas tera da se dovijate i gura kreativnost do maksimuma. Volim svoj tajmlajn ovih dana. Daleko od toga da mi je ranije bio dosadan, kao i da dalje nemam potrebu za svežim vestima i sveta. Imam, i dalje ih dobijam, ali nisam mogao a da ne pohvalim kreativnu energiju kojom twitter odiše u poslednje vreme. Ograničenje je postalo prednost, a nada u čovečanstvo ovladala onog trenutka kada ste mogli sami da birate one koji oko vas pričaju. Verujem da je to ujedno i najveća moć Twittera.

Verovatno se pitate, šta sad ima 31. januara (šokiran sam činjenicom da ovo pišem 20 dana) bilo ko da priča o prošloj godini. Verovatno ste i u pravu, da bih sa druge strane ovaj godišnji prepev pokušao da objasnim činjenicom da je to ono jedino lično što mi je ostalo na blogu i jedan od razloga zašto je isti nastao. Lepo je okrenuti se i pogledati na godinu, kao celinu iza sebe i videti gde se zapravo stiglo. Radio sam to svake godine od kako ovo parče Interneta postoji i zašto ne uraditi to i ove. A gorespomenuta godina, bila je… pa recimo jako luda.

photo: Sarah Camp

Krenuo sam u ovaj pohod čitanjem teksta o prethodnoj godini, baš iz razloga praćenja svega što se promenilo.  Lep osećaj kada shvatite da ste neke pouke iz te godine zapravo i primenili i učinili novi krug na drvetu života boljim. Odustajao sam polako ali sigurno od multitaskinga, što je možda dovelo i do nekih ružnih odnosa sa prijateljima ali sve je to deo poslovnog odrastanja. Kao rezultat završio sam fakultet, položio vožnju ali i promenio 3 posla u tom periodu, sve u cilju postizanja što optimalnijeg životnog stila (od kog sam još uvek daleko).

Jebiga, očito je nemoguće da te svi vole, u toj situaciji si ujedno i everyone’s bitch a pre ili kasnije, ako želiš nešto u životu moraš i da pokažeš zube. S jedne strane se razočaraš u sebe jer vidiš kako umire nešto u šta si se kleo dok si sa druge ponosan jer je bilo vreme da tako nešto uradiš.

Čudan je to osećaj kada shvatite da ste izneverili sebe. Osećate se kao govno, a to nije osećaj koji tako možete da podelite sa drugima. Ne pričam ovde o ideji da budem astronaut, ili tako nešto retko dostižno o čemu smo sanjali kada smo bili u pelenama, već o onim manjim, lakše dostižnim ciljevima koji nas čine zadovoljnim.

Sećam se da sam pretprošle jeseni opet burnoutovao, bio olupina od čoveka neko vreme jer sam opet pao pod previše pritiska (posao, nedovršen faks, preskočen odmor…) i dao sebi obećanje – u 2010. ovo ne sme da se ponovi, idi na more makar i pozajmljivao lovu ali MORAŠ da odeš. To se nije desilo…

Došao je septembar i potpuno sam se smorio. Mnogi koji znaju ovu priču su u fazonu WTF? koji ti je sa tim morem? A suština je da sam tokom celih studija uvek imao nešto preče od sebe, preskakao odmore ne bih li zadovoljio neke druge. More je samo pojavni oblik neostvarene želje, koja se gomila godinama a nije neostvariva, već je više oblik ličnog nepoštovanja. Ovo je uticalo na to da dalje krenem sam, više posvećen sebi nego poslu jer verujem da dobre stvari mogu da budu samo produkt dobrog raspoloženja, dok u suprotnom dobijamo kuknjavu, depresiju, rano priznavanje poraza, želju za emigracijom i uvek polupraznu čašu. Rezultat – preživela se 2010. sa mnogo pouka i pozitivnim stavom o budućnosti, a pale su i prve novogodišnje rezolucije ikada.

Neverovatno koliko je stvari (u)rađeno tokom ove godine. Oslobađanje fakultetskih obaveza me ozbiljnije “stavilo u promet”, tako da sam imao prilike da radim i šta je trebalo i šta ne. Dosta stvari ljudi i ne znaju da sam (u)radio, ali dobro, nije mi to toliko ni bitno koliko da oni žive i daju ljudima neku vrednost.

U AMS, gde sam bio do kraja aprila prošle godine pokrenuli smo SvetskoPrvenstvo.com, sa Ivanom u Bureku sam već početkom godine krenuo sa SeksiPrice.com, na leto smo malo sredili VelikiKuvar.com, pokrenuli TotalCar.rs, pripremljen je još jedan sajt za launch ali ozbiljan deficit vremena koji je nastao zbog okretanja ka Internet marketing delu priče učinio je svoje da taj sajt ne ugleda svetlost dana. Obzirom na Ivanovu upornost ne sumnjam da hoće. Spomenuo sam Internet marketing deo, koji će većim delom činiti i moj posao u ovoj godini – pomogli smo pokretanje Kolektive u prva tri meseca rada, Grand kafa je bila dovoljno hrabra da nam ukaže poverenje i u potpunosti posveti svoje onlajn prisustvo (mislim da su prilično zadovoljni zbog tog rizika sada :)), urađene su dve simpatične Facebook aplikacije za Tuborg u kombinaciji sa Brankom, a na spisku klijenata sa kojima sam sarađivao u prošloj godini verujem da bi neki i pozavideli. (Pardon my ego :D)

Pokrenut je i Pik.rs, koji trenutno čeka sledeću fazu razvoja u vidu proširenja tima radi ozbiljnijeg rasta servisa, a ne zaboravimo i Njuz, čiji se neverovatan uspeh nikako ne može pripisati meni ali opet bio sam tu od samog pokretanja inicijative i pomogao da se pokrene cela priča kojoj se očito ne vide granice.

Godina se završila malim stvarima, mini projektom koji je trebao na simboličan način da čestita praznike svima onima koji su mi učinili 2010. lepom godinom ali kako to nisam nigde pojasnio :D ostao je cool ideja koja i danas živi.

Usput, malo nam je falilo da pokrenemo i lokalne verzije 140.mk (završen prevod) i drustvenimediji.com (uneta baza strana ali nije lokalizovan).

Već sam spominjao par puta da gubim entuzijazam za predavanjem na konferencijama. Razlog pre svega leži u činjenici da su teme o kojima bih mogao da pričam poprilično ispošćene, a pritom vrlo je nezgodno kako ljudi uvek očekuju sveže i cool primere, po mogućnosti lokalne, a naše tržište nema kapacitete da tako nešto i isprati. Ponavljanje ubije i faktor interesantnosti, tako da sumnjam da ću biti nešto značajnije aktivan u 2011. godini, osim ukoliko se ne desi neki case zanimljiv za prezentovanje.

Što se posete samim konferencijama tiče, svakako highlight godine je odlazak u Pariz na LeWeb. Konferencija me onako dostojno išamarala i poslala kući sa previše pitanja čije odgovore sumnjam da ću ovde naći. Fenomenalno iskustvo, i iskreno se nadam da će me pozvati i ove godine da budem njihov gost.

Kada sam prvi put razmišljao o ovoj godini, mislio sam – jebote, koji pakao od godine, nikad gora. Ali, kada se malo preispitate i pogledate šta se sve desilo shvatite da smo možda ponekad malo nezahvalni i previše kuknjavi po defaultu. Bila je teška, naporna, nestabilna ali i drugačija i ne treba se ustručavati reći bolja. Iza mene će i dalje ostati gomila negativnih epiteta i kritika, rećićete kako ne završavam stvari, kako iskačem iz wc šolje, kako sam … ali niko se ne menja za dan, pa ni ja. 2010-ta je jedan ogroman korak napred, a tu nikako nemam nameru da se zadržim.  Naprotiv…

Par meseci posle prijave za novi Facebook mail krenuli su i prvi nalozi, a ludu sreću da buđem među njima dobio sam i ja. Obzirom da će se većina vas pitati šta je zapravo FB mail evo kratkih utisaka posle prvih 10ak minuta korišćenja.

1) Facebook mail su zapravo poruke proširene za mogućnost slanja mail-ova van Facebooka. Sada imate svoju email adresu username@facebook.com sa koje možete slati i na koju možete primati mail-ove različite sadržine i iz “spoljnjeg sveta”.

2) Ukoliko ste već definisali FB username nije ga moguće menjati, tako da ako ste stavili ime default.aspx mail će vam biti default.aspx@facebook.com.

Btw. meni možete pisati na eniacman@facebook.com :)

3) Sa aspekta interfejsa samih poruka koje sada postaju FB mail nema značajnijih promena. Poruke su proširene na celu kolonu (izbačeni su oglasi) a diskusije se prikazuju u obliku threadova kao i dosadašnje poruke.

4) Interfejs za slanje mail-ova je jako jednostavan i predstavlja verovatno najjednostavniji email klijent ikada. Sve što imate na raspolaganju su To: polje i sama poruka uz mogućnost slanja i na SMS. Ovo verovatno znači i nepostojanje želje da se sistem tehnički bori sa GMailom, već da se omogući jednostavan email klijent za široke narodne mase.

5) Poruke se šalju klikom na enter i ne postoji action button (pošalji) što po meni uopšte nije prijatno za email komunikaciju. Navike brzog kucanja su čudo i dovodiće ljude do vrlo zanimljivih situacija. Razumem da je njihova težnja da izbacuju action button-e gde god je to moguće (krenulo sa grupama i novim galerijama) samo mislim da email nije dobar izbor za tako nešto.

6) Super stvar je prepoznavanje email adrese iz baze FB-a i njeno povezivanje sa profilom čime se diskusija automatski seli na FB.

Mnogo buke ni oko čega? Moguće… FB nije ponovo otkrio email već proširio svoje poruke za mogućnost slanja na adrese van svoje korisničke baze. Odličan potez sa aspekta daljeg širenja servisa iz razloga što će ovo doneti još na poseti samom sajtu. Ako uzmemo u obzir da dobar deo korisnika FB i ne koristi email ovo će ih podmiriti u slučajevima nužde, dok ne dođe do ozbiljnijih zahteva. Ne treba zaboraviti da ovo verovatno nije poslednja verzija tako da ćemo pratiti kako će se sve razvijati.

Do tada, opisana jednostavnost i osakaćena mail forma učiniće da isti u verovatno nikad ne uđe u upotrebu kod ozbiljnijih korisnika i kompanija ali više puta smo svedočili da to njima ni nije cilj. U fokusu je običan – prosečan korisnik i prilagođavanje masi što će im omogućiti i dalji rast korisničke baze. Očito gledamo buđenje još jednog monopoliste…

Uspećemo jedino zajedno. Uspeh jednog od nas inicira uspeh ostalih, motiviše nas i daje primer kako bismo trebali da radimo. ActiveCollab je motivisao mnoge da krenu sa razvojem web aplikacija u Srbiji, prodaja Infostuda je motivisala neke druge da krenu sa sopstvenim startapom, a oni su opet pomogli nekim drugima da rastu. Možda neće svi uspeti ali biće mnogo bliži istom nego da nisu ni krenuli. Ovako između ostalog i funkcioniše američka kultura, ovo je i osnova njihovog sna. Ako jedan od nas uspe, možemo i mi.

Jedan uspeh vuče drugi uspeh, umesto nule postoji neka osnova za napredak i jedino kao zajednica možemo napredovati. Zaboravite cifre i sebičnost i posmatrajte istoriju kako se odvija pred vašim očima. Traje, ali vredi…

Večeras smo dobili nove Facebook strane, identične našim profilima. Super, jer sada nećemo morati da pravimo posebne profile, ali i ne tako super zbog nekih drugih stvari. Između ostalog i jedan biznis koji sam pokretao je upravo umro. Počivaj u miru moj nesuđeni biznise.

Umesto Facebook strana dobili smo mutirane Facebook profile tako da se sada možemo logovati pod našom stranom i pratiti notifikacije kao što pratimo za lični profil. Pozitivno je što će ovo verovatno značiti i omogućavanje email notifikacija za strane što može u mnogome da olakša posao nas koji visimo na 10 strana.

Negativno je što više nema custom landing strana po defaultu, FBML tabovi su ostali u igri, ali su sada u drugom planu što predstavlja i odumiranje jednog biznisa koji mi se polako razvijao – CustomLanding.com. Očito se na Facebook nikada ne treba oslanjati jer nikada ne znate koji im je sledeći korak. Preleteo sam kroz opcije novih strana i nisam našao opciju da ovi tabovi budu defaultni, što opet ne znači da neće vratiti ako bude dovoljno kritike (setite se eksporta podataka na eventovima).

Druga negativna stvar jeste ta potreba da se strane ponašaju kao profili tako da one sada mogu lajkovati i komentarisati na drugim stranama jednako kako to rade i realni korisnici. Mogu samo da zamislim kakav će ovo epilog da ima u narednih 15 dana do Nove godine, kada mi svaki pametnjaković koji vodi ove strane postuje na svim stranama kako organizuje najluđi doček ikada. Mislim da im je ovo ipak bio potez viška.

Ankete su već postojale kroz Polls aplikaciju ali lepo ih je videti ovako integrisane u strani a pitanja su novi momenat na stranama i ličnim profilima. I ako korisna opcija, i dalje mi se ne sviđa ta potreba FB-a da uđe u svaki segment tržišta. Obzirom da sad FB ne radi zbog izbacivanja promena ostaću bez detaljnijeg komentara.

Opet ne treba gledati previše crno ili belo, kako to obično biva sa FB, promene nađu svoju upotrebu voleli ih mi ili ne, šteta je samo što njihova potreba za kontrolom uništava neke stvari koje su bile zaista korisne. Jednostavno im se može…

PS. Našao sam kako se menja tastatura.

Prosla 3 dana od kako sam se vratio iz Pariza, pa opet nikako da rezimiram svoje predivno LeWeb iskustvo, donekle predstavljeno sa postovima prvog i drugog dana. Razlog lezi u prehladi koja me je jedva docekala po povratku iz Pariza. Nespavanje, jurcanje da se vidi sto vise Pariza za kratak vremenski period posle zaista naporne konferencije uzeli su svoj danak, ali eto ipak vas necu ostaviti bez istog.

Photo by NewMedia.mk

Krenucu pompezno :) LeWeb je najvece strucno desavanje na kom sam bio u zivotu. 3000 ljudi na jednoj konferenciji je neverovatno puno, prostor u kome se ista odrzavala ne mogu da uporedim ni sa cim dostupnim u Beogradu. Najblize receno to su filmski studiji specijalno za ovu priliku uredjeni za konferenciju. Cinjenica da imate ovoliki event, SAVRSENO organizovan, dovoljna je da rezimirate kako je konferencija bila vrhunska. Nista vise sem toga, zanemarite sadrzaje, radionice, networking, uzmite samo cinjenicu da je tu bilo 3000 ljudi ili 5000 uredjaja koji su se kacili na Internet i da je sve to radilo. Kapa dole.

Medjutim velicina nije jedina koja zasenjuje kada je LeWeb u pitanju. Program, sacinjen od gomile 15-minutnih Q&A sesija daje dinamiku celoj konferenciji i cini da Vam retko kada bude dosadno, a i ako se to desi uvek imate nekoliko opcija u vidu radionica koje su drzale neke od najvecih web kompanija (Google, Facebook, LinkedIn…) ili startup takmicenja gde ste mogli da cujete koji su to servisi koje cemo pratiti u narednom periodu. Tu su i sve svetske face, atmosfera je opustena i nikad nije dosadno, a entuzijazam vas cepa od pocetka do kraja sto moze da objasni onih 15 strana teksta, koliko je bilo tokom 2 dana blogovanja ovde.

Kao oficijelni bloger imate povlascen status, odvojeni su posebni stolovi za nas, svaki ima i LAN kabal za slucaj da WiFi stuca, a povratak na domaci upload posle LeWeba vas baci u duboku depresiju. Videli ste verovatno kako je izgledao speed test :)

Networking je mozda i najveci problem ovolikih konferencija. Kada imate 3000 ljudi na jednom mestu, jednostavno morate da napravite strategiju upoznavanja ljudi. Ovde cete tesko upoznati vise od 10-20 ljudi, jednostavno svi su na gomili, facama svi pokusavaju da pridju a oni sa kojima biste recimo mogli da saradjujete su negde u gomili. Jos veca glupost koju mozete da ucinite uz sve to jeste da visite sa ekipom koju vec znate, za to sluzi vece i setnja Parizom, preko dana pokusajte najvise moguce da izvucete od konferencije.

O ribicu mladi, po ceo dan za bilijarom, ti si samo sitna riba u ovom moru plavom. Ti si samo sitna riba u ovom moru plavom. izvor

Na LeWebu necete nauciti mnogo toga novog, tipa kako da vodite FB stranu, ili Twitter nalog, vise cete cuti neko trenutno stanje trzista i najvaznije: cuti kako razmisljaju oni koji se Internetom bave na mnogo ozbiljnijem nivou od naseg. Upravo ovo predstavlja i najveci benefit ove konferencije, pomalo Vam otvori oci i ucini da prilikom svakom sledeceg posla imate vecu sliku o tome da li nesto raditi i zasto. Na prakticnom primeru, to izgleda tako sto dodjete kuci, otvorite svoj mail i zapitate se – zasto se ja bavim svim ovim sranjima. Previse kukamo o sitnim detaljima i ne vidimo sumu od drveta, ali to i nije neopravdano sprskih 2 miliona korisnika interneta u USA je jedna prosecna nisa u kojoj svi kupuju. Ovo je jedan od razloga zasto treba pogledati kako sve ovo izgleda sa strane.

Vredi ako imate razlog zasto da odete tamo. Ako hocete da blejite i vidite jos jednu konferenciju (sto je na kraju ispala moja uloga) onda se bas i ne isplati, ali ako imate neki proizvod ili uslugu koju biste ispromovisali svakako da je ovo velika sansa za vas. Naravno ta kotizacija od 2000 eur nije jedina opcija, postoje i early bird kao i popusti za freelancere koji cine ovu konferenciju znatno pristupacnijom, a u Parizu ima toliko Srba da svako od nas moze kod nekog da se uglavi na ta dva dana. Ako imate cilj, verujem da vam snalazenje nece biti problem. Pariz jeste skup, ali imajte na umu i da smo mi relativno bedna zemlja i da nam 50 eur racun za pice izgleda kao kuca. Drugima to i nije toliki problem, pa odavde i nasa odlucnost za uspeh treba da bude mnogo jaca.

Sto se mene tice, prilicno sam siguran da cu i sledece godine (kao bloger ili ne) posetiti Pariz, ovaj put nadam se pametnije. Na kraju krajeva i ako failujete, nije lose da to uradite u Parizu, grad je stvarno prelep i imate sta i da vidite :)

PS. Izvinjavam se sto ovaj tekst nema kukice, kucam sa Ubuntua i nista mi jos nije jasno.

Znate da se nešto promenilo u Matrixu, čim sam uopšte uspeo da dođem do Pariza, sa nezdravom količinom entuzijazma. Sjajni prvi dan na LeWebu trebao je trijumfalno da se završi na LeWeb žurci nedaleko od kapije sa istim imenom. Međutim, nije bilo baš tako trijumfalno…

Umesto odlaska direktno na žurku, svratili smo na večeru sa kolegama blogerima iz Nemačke i USA odakle smo trebali da se uputimo na žurku kratko i nazad u hotel. Međutim, kako to obično bude, otela nam se koja diskusija više i bilo je vreme da se vrati nazad u hotel jer tempo ustajanja u 6:45 nije baš lako izdržati.

Ali! Da li ste znali da je po ovakvom vremenu NEMOGUĆE (malim slovima: nemoguće) naći normalan prevoz do hotela. Neki noćni postoji kao što je Mileusna preneo, ali sneg i led u Parizu su ga očito omeli u izvršavanju svojih noćnih dužnosti, metro nije radio i izbor je spao na taksi, kog pogađate, takođe nije bilo. Navodno, to baš i nije slučaj, kako Loic kaže u poslednjih 15 godina se tako nešto desilo, pa je moralo baš sad kad smo mi tu. Usledilo je 2 sata šetnje kroz dobar deo Pariza do hotela i predivnih 2 sata sna. Ah, taj Matrix.

Dodao bih još samo da su glasine da je Pariz jako skup tačne, i ako sam sebe uveravao da je tako nešto nemoguće. Čaj od 6 eur u vrednosti moje godišnje potrošnje u Srbiji. Ništa manje ukusna nije ni kajgana od 12 eur, jbg – When you’re in Paris, act like you have money.

Dosta iskustava od juče, red je da se krene sa drugim danom. U međuvremenu su postavljena predavanja na YouTube, koja sam uredno linkovao na tekstu od prvog dana, pa pogledajte ih ako ste juče propustili. Pratiću i danas predavanja (program) što je ažurnije moguće, pa šaljite komentare i zahteve potrudiću se da ih ispunim.

9:11 Simpatično izvinjenje organizatora za prevoz u Parizu (i oni su pešačili) uz najavu današnjeg dana, uz impozantan podatak da je juče gledalo 185.000 ljudi, što je gotovo ista brojka kao prošle godine za oba dana konferencije.

9:15 Prvo predavanje drži Yossi Vardi, koji simpatično uvodi priču u svoje predavanje The Wisdom of The Crowds. Mudrost gomile na primeru države Mali na Wikipediji koja je opisana kao država sa jako lošim fudbalskim sudijama :) Lik je bog!

Btw pitao je ko bira Internet pre sexa i bilo je likova koji su ustali. Zagorelost je precenjena očito kad imate dobar bandwith.

Sjajno predavanje koje kroz zabavan pristup podiže svest o tome koliko je dobro/loše poveriti odluku masama i kuda sve to može da vodi. Obavezno pogledati na YouTube kanalu kada bude postavljeno.

9:32 Kreće panel diskusija “Money Roundtable ” posvećena procesu pronalaska investicije. Moderiše je Travis Kalanick, preduzetnik i angel investitor. Učesnici:

- Philippe Botteri, Vice President, Bessemer Venture Partners
- Jeff Clavier, Founder & Managing Partner, SoftTech VC
- Bernard Liautaud, Partner, Balderton Capital
- Barry E. Silbert, CEO & Founder, SecondMarket, Inc.

Priče su mnogo nerealne za naše uslove tipa:

Ako dobijete ponudu od 100 miliona dolara u prvih 12 meseci startupa suludo je odbiti. Panel ima svoju poentu ali većina nas će samo čuti cifre bez neke konkretne poente.

Napuštam panel i idem na Facebook radionice, da bih malo pisao i o tom segmentu konferencije.

9:54 Stigao na FB radionicu. Naravno prepuno je i sedimo na podu :D Predavanja imaju on-the-ground princip što je verovatno inspirisalo veliki broj ljudi da dođu. Prvo predavanje ima naziv Understanding the People Powered Web with Facebook i držaće ga Christian Hernandez – Head of Business Development, EMEA.

Buđenje u 6:45, uz podsećanje da bih možda mogao da promenim svoje navike spavanja konačno, brzo oblačenje i pokret u pravcu Les Docsa i ako još nije svanulo. Krećemo, dan prvi samo što nije počeo.

Prvi utisak pre početka konferencije jeste da je vrlo ugodno biti bloger na LeWebu. Imate poseban check-in, lounge i stolice samo za nas, a još nije konferencija ni krenula, napunili su nas raznoraznim čokoladicama i flajerima. Pažnja je svima potrebna, a ovo je jako dobro mesto da je pridobijete. Pomalo se i osetite kao zvezda uz takav tretman (ili možda superheroj :D), a tome u prilog ide i činjenica da na 2 metra od vas sede ljubi poput Roberta Skobla ili Majkla Aringtova. Biće zanimljivo, pratite post kako bude odmicao dan dodavaću svoja viđenja konferencije i predavanja.