Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Nisam dobar u previše stvari. Volim da se krećem, pričam, družim, analiziram i gledam da mi posao bude prožet tim stvarima. Uspevam, ali taj uspeh je prečesto bolan i dovodi do razočaravanja onih koje volite.  A onda sledi kukanje, koje i sam mrzim najviše na svetu ali upražnjavam, kukanje zbog prevelikih očekivanja koje imam nastalih zbog prevelikih priča koje su me kružile kada sam bio znatno mlađi, o uspehu, novcu, lakoći življenja… Kukanje  protiv zemlje koju volim, ali ne mogu da kažem da me nije razočarala.

Photo: nicdalic

Kukanje u Srbiji nije novost, već svakodnevnica, stanje svesti, stanje nacije. Kuka se kad se ima i kad se nema, kao i u svim situacijana između. Zadovoljavanje svoje unutrašnje savesti ili odbrambeni zid za sve one koji bi vam nekad zatražili pozajmicu, razlozi su mnogi a posledice retko preispitane. Najednom se samo uhvatimo u toj kolotečini. Međutim nije to tako neočekivano, pre ili kasnije shvatimo da svet koji su nam obećavali nije tako šaren, već više crno beli ispis tonera koji je pri kraju, i koji ne obećava previše. Naš toner je odavno prazan…

Počinje sa školovanjem. Uče vas o tome kako trebate da budete vredni, poslušni i dobri. Radite puno i vaš rad će biti nagrađen. Ako budete dovoljno dobri posle 4 do 5 godina stećićete diplomu, odmah će vas sačekati i dobro plaćen posao, perspektiva, prilika da se skućite i oformite svoju porodicu. O dobroti sam već pisao (nije me daleko dovela) a korak posle iste čeka nas ŠAMAR. Lepo je što ste bili vredni, ali moramo da vas obavestimo posla trenutno nema.

Nemati posao je neverovatan izvor frustracije. Život na tuđoj grbači zvuči zanimljivo prosečnom tinejdžeru ali kada pređete dvadesetu, pridike jednako frustriranih roditelja vam ne prolaze kroz uši tako lako kao pre. Kap koja prelila čašu na putu ka bezizlaznoj depresiji predstavlja i 5-6 godina ispiranja raznoraznim beskorisnim i nepraktičnim znanjima koja Vas vode u bolje sutra. Znanja koja nam pružaju mogućnost da radimo sve, osim nešto konkretno, nabacana tako da testiraju naše mentalne kapacitete ali ne i nauče nas da radimo nešto konkretno. Više smo na nivou koncepta nego nečeg realno upotrebljivog. Iz toga nastaje:

Idiotski je učiti hiljade stvari ako ne možete da ih aplicirate na konkretnu situaciju. Primenjeno znanje je jedino koje ostaje, definicije koje se vezuju za aktivnost daju pun efekat a to kod nas ne postoji. Fakulteti ne insistiraju na praksama, veza sa privredom i formiranje kadrova prema potrebama iste ne postoje i tako malo po malo dobijamo isfrustriranu naciju.

Nije da ne postoje šanse na tržištu, ali mi jednostavno ne znamo kako da ih iskoristimo. Pogađajte, ni to nas nisu učili, nije imalo mesta pored silnih udžbenika koji se namenski pišu da imaju što više strana kako bi uvećali dobit njihovih autora. Rekli su nam da će nas po završetku faksa čekati siguran posao i slagali nas, a usput nisu obratili pažnju na…

Vidite, posla stvarno nema ali slobodno tržište je prilika za svakoga. Otvorite svoju firmu, napravite vizitke i sajt, ne košta puno a utire put ka zvezdama. I posle vam kolač u tiganju zvuči nemoguće?

U trenutku kada u državi realno nema kapaciteta za nova radna mesta rešenje bi moglo da bude u podsticanju preduzetništva, ali odakle uopšte bilo kojoj mladoj osobi ideja da je tako nešto moguće. Jednostavno, edukacija i podsticanje mladih na pokretanje sopstvenog biznisa ne postoji, niti je naša zemlja generalno prijateljski nastrojena prema bilo kome ko želi da radi “na belo”. Čak i ako niste neko ko čeka da po uručenoj diplomi posao bude serviran na gotovo, i hoćete da probate nešto svoje (a trebate jer mlade osobe bujaju od ideja) shvatićete da je to skupa igra i odustati. Ne postoji startup kultura i podrška mladih ljudi, makar one nekolicine koja je bila dovoljno hrabra.

Na svom primeru mogu vam reći da su mi trenutni mesečni troškovi, koji podrazumevaju plaćanje najosnovnijih doprinosa državi, stana u Beogradu i onoga što pretekne za život oko 700-800 eur mesečno. Po poslednjim statistikama to su 2 prosečne plate u Srbiji, za onaj posao koji Vas čeka “na gotovo”. Ok rećićete, ne moraš da živiš u Beogradu, baviš se Internetom i tebi je svejedno. Nije baš, određeni preduslovi ovog posla jesu da se bude i na mestu zbivanja i odatle novi trošak, ali analiza troškova i nije ideja ovog teksta koliko skretanje pažnje na nemogućnost pomeranja sa mrtve tačke.

Na sve ovo treba dodati i činjenicu da vas niko neće potapšati po ramenu za to što ste krenuli u samoubilački poduhvat. Naprotiv rećiće da ste budala jer radite za državu, da vaš avion nikada neće poleteti i naručiti još jedno pivo ispred prodavnice dok čekaju da im se jave sa biroa. A prilikom osnivanja firme (makar u Ivanjici) će vas jako čudno gledati, pitati za koga to radite i čime se bavite kao i otkud to da osnivate firmu.

Pazite, ne očekujem da će neko da mi ljubi cipele ili diže spomenik zbog toga što osnivam firmu, ali neki vid podrške bi morao da postoji kada već nacionalno nismo preduzetni. Razlog zašto želim da odem u USA baš jeste prilika da osetim kako funkcioniše društvo uređeno prema biznis principima. Prema pričama (neću da tvrdim dok ne vidim) biznis je pokretač Amerike, a najuspešniji u njemu imaju podjednak status kao i sportske ili muzičke zvezde. Najbolji dokaz tome je i Gary Vaynerchuck i njegovo prisustvo na AskMen-ovoj listi najuticajnijih ljudi. Onlajn vinopija se nešto pita, ljudi se ugledaju na njega i čitaju njegove knjige a takav status u Srbiji eventualno imaju kriminalci, pevači i tajkuni. Uporedite te dve stvari i biće vam jasno zašto smo tu gde jesmo. Hoću da osetim tu energiju jednom i probam da uradim nešto više znajući da nije greh ne otići na pivo ako imate nešto važno da obavite. Kažu da menjanje zemlje neće promeniti moje navike, ali mislim da vredi probati…

Odavno imam jedan hobi, a to je da teram sebe u propast. Posao u Adria Mediji mi je bio fenomenalan. Klasičan srpski, fleksibilno radno vreme, ok ekipa, ok plata. Međutim kada imate 24-25 godina to baš i ne treba da vam bude motiv koliko sopstveni napredak. Sigurica posao neće biti tu zauvek a ako morate da roknete glavom u zid bolje je da to uradite sa 25 nego 10 godina kasnije sa kreditom za stan i troje prelepe dece. Komentari na moju odluku da napustim ovaj posao su bili uglavnom jako neafirmativni i išli u smeru da sam razmažena budala koja očekuje da će mu neko ponuditi direktorsku stolicu, retki su oni koji su razumeli pravi razlog.

Druga stvar vezana za siguricu jeste činjenica da ne terate sebe do limita do kog možete već se usklađujete sa sistemom po principu linije manjeg otpora. Tako imate 70% ljudi koji ne rade na poslu gotovo ništa osim što kukaju kako ceo dan rade. Ne razvijate se, stojite u mestu i postajete sve manje konkuretni kroz godine. O tome niko ne razmišlja jer im je to sigurno, jer se tako ne ističu i ne preuzimaju odgovornost u slučaju neuspeha. To nepreuzimanje odgovornosti nam je takođe nacionalno, mala sredina čini da se i razvodi jedva dešavaju zbog glasa naroda, a eventualni neuspeh bi bio ocenjen kao klasična kataklizma i uništavanje porodičnih vrednosti građenih poslednjih 5 miliona godina. Glupost, ne plašite se da popušite, svaki popuš je jedno ogromno iskustvo iz kog izlazite pametniji i jači (uglavnom). Ako mi ne verujete pogledajte Džordanovu reklamu.  Komentare drugih ostavite sa strane, imajte na umu da oni moraju da pričaju o nečemu uz ono pivo.

Posle ovih 25 godina, moram priznati da sam očekivao više od tebe, Srbijo. Ok, priče iz detinjstva jesu bile prenapumpane, mi nemamo kosmodrom, ali pakleno sam se trudio da bih došao do ovde pa i dalje nema naznaka svetla da nas ohrabri, već naprotiv gustina tame čini da se sve češće pitam o svrsi truda. Jeste, rekli su da će biti teško, ali niko nije rekao da neće biti vredno. Prihvatio sam da neću ništa dobiti na gotovo i da moram sam da se iscimam. Prihvatio sam i uvrede usled svih nepopijenih piva zbog posla, i kritike klijenata usled svih popijenih zbog ortaka. Zagrizao sam i jaja i probao nešto svoje, udaranje glavom u zid prihvatio kao realnost ali ne znam koliko ću dugo. A ako odem, zamolio bih te samo jednu stvar… Nemoj da me pitaš zašto…

Stiže mi malopre drugi SMS u veoma kratkom periodu od EuroSalona. Prvi put mi je malo zasmetalo zašto dobijam nešto što me ne interesuje na svoj privatni broj telefona pa sam nekako i prećutao, da bi me nova poruka danas poprilično iznervirala. Dok sam na mejlu navikao na tako neke stvari (a postoji i spam filter koji vrlo rado koristim), ovde mi je tako nešto neočekivano i bitnije ni malo mi se ne sviđa.

EuroSalon SMS spam

SMS marketing nije nužno loša stvar, pogotovu ako imate kvalitetnu i brižljivo skupljanu bazu zainteresovanih potrošača. Vidljivost je gotovo stoprocentna, kako svi makar ovlaš prelete poruku i prime informaciju koju želite da pročitaju. Takođe je dosta jeftino, prosečna cena poruke je oko 2 din (0,02 cent) i cepaj.  Moćno zar ne? Svakako, no uvek postoji ono ali…

Ali nastaje onda kada pokušavate da se odjavite sa te liste koja vas više ne interesuje. Dok kod e-mail marketinga postoji bonton o obaveznom ubacivanju unsubscribe linka u dno maila, ovde to nije slučaj. Obično ne možete odgovoriti na poruku jer se u headeru piše ime firme umesto kontakta sa koji se šalje, a naravno niko od marketara se nije setio da takvu listu napravi onlajn, ili makar da u poruci nagovesti da je moguće odjaviti se sa liste. Niko ne želi da gubi “meso”.

Međutim, kako to obično bude kada je alavost u pitanju nastaje gnev. Korisnici pre ili kasnije polude od poruka koje im šaljete a onda osvane i članak poput ovog u kome vas neko pljuje jer mu šaljete nešto što ga ne interesuje. Eto npr, pojma nemam kad sam dao broj EuroSalonu i da li sam ikada to uradio. Sećam se da sam jednom kupio nešto u njihovim prodavnicama, a čak da sam ostavio telefon sada želim da se isti obriše, jer me smaraju. Kako to da uradim? Nikako, makar ne na pristojan način, a da se ne maltretiram sa zvanjem korisničke službe i prepirke sa kim već sve.  Situacija je utoliko gora što postoje izričiti zakoni koji vam ne dozvoljavaju da šaljete korisnicima poruke bez njihovog odobrenja, ali ko to još poštuje (zašto bi kad ni provajderi usluga to ne rade).

Ono što nikada neću uspeti da objasnim ljudima jeste činjenica da marketing ne treba bazirati na masi već na poverenju. Džaba vam stotine hiljada fanova kada je manje od 1% njih vaša ciljna grupa, hiljade ljudi u SMS listi kada izazivate gnev kod istih ili 2.5 miliona mejlova koje možete kupiti za 100 eur. Da je to tako efikasno, ne bi koštalo toliko koliko košta i nikad se ne može meriti sa pažljivo skupljenom bazom koja možda broji par stotina ljudi, ali onih koje vaš proizvod/usluga zaista interesuje.

Kažu da i ćorava koka ubode neko zrno, samo je pitanje koliko daleko će vas ta strategija odvesti…

Patetičan uvod

foto: teen.hr

Patetična razrada

Uzbudljivo, emotivno i još više otežava odgovor na pitanje da li bismo one 1992. pobedili DreamTeam zajedno. Pogledajte svakako film, super je ono što sam napisao pre nego što je tekst dobio ovu formu, ali na kraju sam rešio da ipak sve obrišem i ostavim vas da sami izvučete zaključak. Voleo bih da čujem vaš komentar.

Napomena: Pirati su ćao! Film nema da se kupi, skinite sa torenata

O mom odnosu prema BizBuzzu mislim da ne treba trošiti više reči, jer je toliko toga već napisano. Volim te ljude, taj grad, tu atmosferu i klopu i sve ono što čini tu konferencijom jedinstvenom u regionu (ne zaboravite i zvanični spisak kafana). Iako je bio moj dolazak upitan zbog master studija, sada je to nešto manje problematično, prijava je pala a red je i da Vas počastim ako ste do sada bili u nedoumici. Tako je dobro ste čuli, Eniac opet časti :)

Inicijalna ideja teksta je da ostanem solidno kotiran na Google-u kada su rebarca u kajmaku u pitanju, koja predstavljaju evo već petogodišnji ritual svaki put kad dođem u Niš. Šteta je da se to iskustvo propusti, pa čak i ako ste na kojekakvim dijetama, jer retko šta može tako dobro da vas pukne kao otopljen kajmak na najfinijem jagnjećem mesu :)

Stoga, eto male pomoći od mene u nekoliko koraka :)

1) Odlučite se da idete na BizBuzz, sramota je da se ne ode, a kažu  i da je vrlo zdravo

2) Odete na sajt, kliknete na dugme registruj se i on će vas odvesti ovde

3) Izaberete kotizaciju koja vam odgovara

4) Prilikom uplate iskoristite tajni kod EniacČasti i osvojite 1000 din (10 eur) popusta na kotizaciju. Pazite na velika slova, kod je case-sensitive

5) Dođete na bizbuzz i soma dinara potrošite na rebarca, šopsku, rakijcu da otvori apetit i 3 piva da vas spreme za sportske aktivnosti i diskoteku Spark

6) Vratite se zadovoljni u svoj dom i pokrenete the next big thing inspirisani druženjem koje do sada nikada nije izdalo.

Eto toliko, nije previše komplikovano, a prilično sam siguran da će biti super zabavno. Usput pogledajte i ko su predavači, čisto da potvrdite svoju odluku.

Vidimo se tamo!

Ako pratite Burek, verovatno ste imali priliku da vidite diskusiju o lošoj sinhronizaciji reklame za novu kampanju Erste Banke, koja se poprilično razvlačila po domaćem Internetu i nalazila na različite osude. Danas je osvanuo i zvaničan odgovor, pa pogledajte kako to izgleda :)

Pratite samo koliko će ova reklama imati pregleda u narednih par dana. Uporedite sa ostalim reklamama koje su tamo. Kad ste tu razmislite i o wow efektu o kom sam već pričao toliko puta. Toliko od mene :)

Nekolicina nas je danas dobila e-mail od WebIT ekipe sa zahtevom da dostavimo listu od 4 najuticajnije osobe u svetu online medija u Srbiji. Težak zadatak, obzirom da nismo baš najsvesniji šta je uticaj a kamoli o tome ko ga zaista ima, no nekada morate da se upustite i u taj zadatak. Rešio sam da podelim svoja 4 pika javno, znajući da tekst može da izazove malo više kritike nego što je to potrebno ali spreman sam da se suočim :)

Foto: Marketing Facts

Prva stvar koju primetite kada se dohvatite tog previše spomenutog uticaja jeste da vrlo često uticaj nema nikakve veze sa urađenim stvarima. Makar u Srbiji, možda previše politike u našim životima utiče na to da su najglasniji i najuticajniji pa je teško razložiti žito od kukolja, ili makar napraviti neki kompromis i izabrati dobra rešenja. Pretpostavljate već da spadam u one najglasnije, te zato i postoje dileme poput one čime se ja zapravo bavim.

Da ne okolišam previše, prećiću na moj izbor četiri najuticajnije osobe sa domaćeg weba u slučajnom rasporedu:

1) Slobodan Marković - ako domaći web predstavimo kao udruženje automehaničara, Sloba predstavlja onog majstora kod koga idu svi koji ne znaju gde da odu jer je spreman da se suoči i sa najsuludnijim izazovima. Uvek ruke crne do guše, i uvek na putu ka pravom rešenju. Biti predstavnik online sveta u državnom aparatu nije lako, predstavlja stalnu borbu sa nama ne baš tako omiljenim stvarima na putu ka opštem dobru. Zvuči bajkovito? Pa to zapravo i jeste, i samo Sloba zna kako uspeva da od toga napravi realnu priču, a koliko je dobar govori i činjenica da je online svet itekako prepoznat u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo i da ne tako retko imamo priliku da se sretnemo sa ministarkom Jasnom Matić.

2) Rade Tričković - Rade je u velikoj meri zaslužan zašto danas imamo i po koji neinstitucionalizovani sajt u našem dvorištu. U vreme kada nismo imali previše izbora u svetu online advertising agencija Httpool je održavao u životu većinu domaćih sajtova i pomogao im na putu kao ozbiljnim online brendovima. Burek i Naslovi su među mnogima koji to mogu da potvrde.

3) Branislava Gajić aka Infostud – Moram priznati da sam Branu poslednju dodao kao predstavnika Infostuda jer sam imao ličnu dilemu oko četvrte osobe. Onda mi je Mileusna uleteo sa činjenicom da je Infostud zaista broj jedan Internet kompanija u Srbiji. Pitanje je da smo imali više takvih akvizicija poput Infostuda gde bi bio današnji Internet, te od poslovnog portala došli smo do, sada već velike, grupacije koja je u protekle 2 godine izvršila nekoliko ozbiljnih domaćih akvizicija na domaćem tržištu. Brana je na čelu te Infostud kolone i odatle joj mesto u ovoj listi.

4) Miloje Sekulić – Mića je u neku ruku simbol domaćeg Interneta i ako će neki verovatno naći zamerke ovom izboru. Suština je da je Miloje jedan od začetnika online PR-a na ovim prostorima, i važnije, neko ko je uspeo da aktivira dobar deo domaće scene kroz svoje projekte i tako ih uvede u svet online biznisa. Sa druge strane neophodno je bilo sve ove aktivnosti predstaviti i velikim kompanijama koje i dan danas ne prepoznaju pun potencijal Interneta, a rezultati koje ima iza sebe u ovom segmentu su ti koji ga čine da on bude ovde a ne neko drugi sa sličnim portfoliom usluga.

Liste su glupe jer diskriminišu. Ne možete reći da Varagić nije uticajan lik, ali nekako je moralo da se preseče i napravi izbor. Po meni ovo su četiri osobe koje su uticale u velikoj meri da Internet biznis u Srbiji bude u ovom, a ne nekom nižem, stadijumu. Postoji još gomila sjajnih likova na domaćoj sceni koje ne smemo izostaviti te bi verovatno oni išli odmah posle moje četvorke. Zira koji je sa donesi među prvima dokazao da je moguće imati profitabilan Internet biznis sa dobrom idejom, Ivan koji je verovatno najmlađi Internet biznismen u Srbiji koji je bio deo neke akvizicije (Burek), Varagića koji je povezao dobar deo ljudi koji se danas bave webom, Blogowski koji je prozvao sve i naterao ih da razmisle 2x ali i pokazao domete domaćeg startupa, Mileusna, Dejan iz AMS, Peca, Tracara Crew, Limundo Crew, Huge Media…

Zaboravio sam neke i sigurno neću stići sve da nabrojim, ali to nije ni ideja. Rećićete, izbacio si svoje favorite, ili kakva ti je ovo lista, ili pak šta su ovi ljudi uradili… Odgovoriću vam ono što nismo mi, ne sumnjam da naša web ekipa ima kapaciteta za velike stvari, ali to naprosto niko nije dokazao. Do tad, ostajemo na ovoj gore spomenutima. Pitanje koje ide ka vama glasi, ko su četiri najuticajnije osobe po Vama na domaćem Internet nebu?

Napomena: Ako neko spomene mene smatraću to kao uvlačenje u dupe, ideja ovog posta nije da glorifikujete moj bullshit već prepoznate rad pravih ljudi. Hvala :)

Photo: Normality Relief

Nisam siguran, ali kapiram da ima neke veze sa Internetom.

Među gomilom “Once you go…” izreka verovatno je najpopularnija Once you go Mac, you’ll never go back, o čemu i sam mogu da svedočim makar kada su telefoni u pitanju. Međutim, ono što je činjenica jeste da nikada nisam duži period koristio neki smartphone koji nije iPhone te mi je prilika da isprobam neke druge pametne telefone free i kasnije napišem nešto o tome zvučala cool. Iz naslova ćete pretpostaviti da je u pitanju Nokia, a sve je krenulo sa telefonom koji je generisao dosta buzza u blogosferi N900.

I ako je u ponudi bilo dosta telefona koji se daju na testiranje nekako sam se odmah zalepio za N900, iz razloga što sam čuo dosta pozitivnih komentara o Maemo platformi tokom testiranja istog telefona u Hrvatskoj. Zanimljivo je da su telefon takođe testirali blogeri (Luka, Gadgeterija i Ribafish) pa sam hteo i iz svoje perspektive da ocenim ovo malo čudo, a i kod nas su Urke i Goran već imali prilike da pišu o njemu.

Međutim, verovatno sam pogrešio da prilikom odabira telefona uzmem nešto ovoliko napredno, jer se ipak moje korišćenje svodi na relativno osnovne funkcionalnosti poput telefoniranja, SMS-a i surfa a uz sve to ne može se reći da sam veliki fan Linuxa. To je i uticalo da moja percepcija ovog telefona bude dosta površna i uglavnom iz ugla prosečnog korisnika što možda i nije najobjektivnije razmišljanje. Kako?

Pođimo od telefoniranja, koje je po meni dodato naknadno na Maemo, kao dodatna funkcionalnost nečega što predstavlja Nokia Netbook. Dosta je nezgodno koristiti telefon, u najboljem slučaju vam je potrebno 3 ili 4  klika da dođete do telefoniranja, doduše ni jedan touchscreen nije mnogo bolji) a i onda to deluje sve nekako nedovršeno. Situacije za korišćenje telefona po meni i nisu najbolje razrađene, te mi se tako desilo da se prvi put javim na telefon naopako, sa slušalicom na ustima. Fora je da mi je slajder bio otvoren te je i ekran sa pozivom bio rotiran (što je malo fail) te na osnovu toga niste mogli da odredite gde je mikrofon. Zabavno ako ništa :)

Ako izuzmete telefoniranje ovo je super mali računar, što je otprilike i zaključak svih onih koji su pisali review (pročitajte Urketov tekst recimo). Unos svih vrsta tekstova je dosta ubrzan ako uzmete u obzir dobru QWERTY tastaturu (i ako prvi red slova nije najdostupniji ako imate malo veće prste poput mene, te mislim da odatle i činjenica da se novi slajderi izvlače nivo ispod) te je tako posle nekog vremena korišćenje SMS-a i weba dosta udobno iskustvo. Linux osnova omogućava da se na telefon napakuje i gomila korisnih aplikacija koje s pravom ovaj telefon često svrstavaju u netbook sekciju.

Kad smo već kod Maemo aplikacija, meni je pažnju odvukla sada već čuvena Angry Birds igrica :) koja dolazi telefon, a generalno je tu dosta manje aplikacija nego za Symbian, Android ili iPhone. Razlog verovatno leži i u činjenici da se od Maema kao Nokia netbook OS-a odustaje i prelazi na MeeGo i Symbian^3, što sam takođe saznao tek prvih dana igranja sa telefonom. Iskreno, mislim da je to dobra odluka jer je Maemo pored svih svojih prednosti proizvod u dosta ranoj verziji postojanja, te postoje neki vidljivi usability nedostaci koje, pa sada već legendarni Symbian nema.

Sa strane multimedija, ovaj telefon je pravo malo bogatstvo. Kvalitet fotoaparata na većini Nokia aparata je par svetlosnih godina ispred iPhone-a a kvalitet reprodukcije muzike i filmova je na nivou Nokijine Xpress serije koja se dosta visoko kotira u ovom segmentu tržišta. Naravno, ovo svakako čini trajanje baterije značajno kraćim, ali to je već boljka većine pametnih telefona.

Ključna stvar vezana za ovaj telefon je činjenica da nisam dovoljno geek enough da ga imam.  Najsrećniji ovom telefonu u našem stanu je bio Branko, kome su sve one stavke koje sam meni zvučale beznačajno (poput brzine procesora) činile ovaj telefon izborom broj 1. na tržištu. Pročitajte i njegovu perspektivu,  koja je verovatno mnogo objektivnija obzirom da je on neko kome je proizvod zaista i namenjen. Usput, pogledajte kako je izgledao i unboxing telefona kod mene na Flickru, a ide i zahvalnost Graylingu koji se potrudio da me kontaktira i da ovu zanimljivu spravicu na korišćenje.

Taman negde kada se završavalo druženje sa N900, usledio je poziv za pretpremijeru modela N8, telefona o kom se u poslednjih par meseci pričalo među Nokijinim fanovima kao prvim telefonom koji će na sebi imati opensource verziju OS-a, već spomenuti Symbian^3 ali i prilično impresivne multimedijalne mogućnosti.

Ekipa od nekih 20ak poznatijih blogera i twitteraša se okupila u New Moment Ideas galeriji da se pre bilo koga na našem tržištu u pozna sa novim modelom. U krajnje neformalnoj atmosferi, za koju moramo svi da se zahvalimo Torbici, imali smo priliku da se upoznamo sa pravim multimedijalnim čudom iz Nokije. Povezan na TV (ogroman TV, pogledajte sliku ispod) produkuje savršenu sliku tako da može bez problema zameniti neki mini računar za reprodukciju filmova na vaš omiljeni TV.

Ono što još moram da pohvalim jeste neverovatan kvalitet snimljenog zvuka. U jednoj od demonstracija reprodukovan je snimak sa koncerta uživo sa potpuno upotrebljivim zvukom što je zaista retkost za mobilne uređaje. Definitivno plus za one koji vole da snimaju sve što se dešava oko njih.

U poređenju sa N900 sviđa mi se što je ubačen jedan action button pored touchscreena koji jednostavno fali kad hoćete da prekinete brzo neke operacije, kao i jako kvalitetan ekran koji je znatno upotrebljiviji od nekih prethodnih verzija Nokijinih telefona. Ako bih morao da biram između ova dva definitivno bi N8 bio moj izbor jer je jednostavno bliži mojim zahtevima od prethodnog.

Za kraj, drago mi je da se Nokia malo aktivirala oko blogosfere i da neko prepoznaje sav naš rad. I ako je očito je da se globalni trendovi prenose na naše tržište, a ne neka lokalna inicijativa svejedno prija kada oko vas obleću jer je vaš omiljeni kutak na webu negde prepoznat kao bitan. Dobro je to malo za našu blogosferu, koja iz dana u dan se čini sve uspavanijom.

Prebacujem se na olovku i papir polako ali sigurno, jer sam siguran da mi iz njih (još uvek) ne iskaču notifikacije koje će pak staviti u upotrebu moju omiljenu reč prokrastinacija. Kad god imam taj trip uzimam jedan isti stari rokovnik, jedan od onih koje smo jedva čekali da dobijemo kao klinci, i nastavljam sa pisanjem. Otvorio sam ga i danas, i vratio se čitave četiri godine unazad. Dešava se uvek kada listate stare sveske, ali ne baš i da u njima nađete mnogo poznatih likova.

Kliknite za veću fotku

Tako, baš pre 4 godine održan je u zgradi Elektronskog fakulteta u Nišu seminar Savremene web tehnologije, danas poznat kao BizBuzz. I to baš, nekoliko nedelja pre nego što sam sa svojim AIESEC timom trebao organizovati konferenciju OpenIT na svom fakultetu, te je posećivanje sličnih dešavanja bilo idealna prilika da pokupimo fore ali i uočimo propuste. Rezultat te konferencije bila je ova duplerica, satkana od nekolicine ljudi koje danas sa pravom mogu nazvati prijateljima. Nije loše podsetiti se, i zapitati koliko se od tada zaista stvari promenilo…

Kada su u pitanju ovako grupne akcije pisanja nekako uvek poslednji napišem tekst, te su već Goran, Tihomir i Miloš napisali veći deo onoga što je bitno za Telenor Klik. To me dovodi u nešto težu poziciju da o samom proizvodu pišem iz svog ugla, sa manje specifikacija koje će mi olakšati posao a više zaključaka i prednosti upotrebe istog. Pa da pokušamo…

Sa ekipom u Telenoru testiramo Klik (photo by Miloje)

Nisam oduvek ajfonovac, štaviše druženje sa sada omiljenom (i jedinom) Apple spravicom traje tek nekih 5 meseci ali opet znate kako kažu, Once you go Mac… Ova spravica vam zaista promeni život, pogotovu ako se bavite webom, potpuno promeni Internet iskustvo na mobilnom telefonu do te mere da postanete i zavisni od istog. Dugo pre toga upravo sam i izbegavao “pametne telefone”, ceo dan sam na netu, najmanje što mi treba je još da imam svuda sa sobom potpuno Internet iskustvo. Neki će se setiti i moje Nokia 3110c ciglice, koju sam s ponosom svima pokazivao objašnjavajući svoju teoriju nezavisnosti. Na kraju sam se i predao, a mojih prvih 7 dana druženja sa iPhone-om rezultiralo je sa 1500 din računa za GPRS :)

Suština leži u činjenici da je Internet na mobilnom telefonu van paketa i dalje dosta nepristupačna spravica ako želite to “potpuno web iskustvo”. Tržište data paketa se tek sada polako budi i ide uglavnom ka naprednijim korisnicima, dok zvezda iz naslova ovog teksta Telenor Klik pokušava da prebrodi taj problem i približi Internet najširim masama. U jednoj od skorijih diskusija o penetraciji Interneta u Srbiji i o tome koliko je mala razlika između broja računara i broja Internet korisnika i pritom malo zaboravili na veliki broj korisnika mobilne telefonije u Srbiji kao realnu šansu za povećanje ove brojke.

Prepreka kod rasta u ovom segmentu je vrlo jasna, cena 1MB od 40 dinara nije nešto što će vas stimulisati da koristite svakodnevno web sa telefona, mnogo je jeftinije otići s vremena na vreme u neki net kafe i za istu lovu provesti recimo sat vremena onlajn. Oni koji pređu preko cene, malo teže će preći preko onoga što im nudi to iskustvo na ne-pametnim (ne-pametni != glupi) telefonima, poput nedostataka nekih ključnih funkcija kao što je chat na Facebooku. Oni koji su dovoljno upućeni će se snaći i instalirati Java aplikacije poput Nimbuzza ili Fringa te tako nadomestiti ove nedostatke, ali budimo realni to je dosta mali deo ovog segmenta korisnika. U idealnom slučaju tako nešto bi trebalo da bude podržano od strane provajdera uz telefone koji se kupuju preko njih, a rezultat ovakvog razmišljanja je upravo Telenor Klik.

Telenor Klik pruža svojim korisnicima paket od 150MB mesečno, Mini Opere prilagođene našem tržištu i Telenor Komunikator programa koji na jednom mestu ujedinjuje najpopularnije aktivnosti većine korisnika Interneta e-mail (Yahoo, Hotmail, Gmail), društvene mreže (Facebook, Twitter, LinkedIn) kao i IM programe (YIM, Windows Live, Gtalk) za relativno simbolično mesečno izdvajanje. Iz mog iskustva 150MB je sasvim dovoljno veliki paket za većinu korisnika mobilnog Interneta (otprilike i ja potrošim toliko) a dobro je što i po isteku tog paketa dobijaju mogućnost surfovanja bez dalje naplate uz smanjenu brzinu protoka. Mini Opera predstavlja zaista sjajan mobilni browser za koji i dalje mnogi ne znaju, a činjenica da su obe aplikacije lokalizovane samo ideu u prilog Telenorovoj ideji o masovnosti korišćenja ovog paketa. Koliko god verovali da u Srbiji svi pričaju engleski, vesti poput ove nas malo probude i shvatite da svaki trud oko prilagođavanja aplikacija domaćem tržištu itekako ide u prilog onima koji tek otkrivaju novu tehnologiju.

Servis startuje 9. septembra a do kraja godine će svima koji probaju biti besplatan. Možete ga aktivirati slanjem poruke sa tekstom “klik” na broj 9000, (probajte u četvrtak ujutru) i nakon toga je možete koristiti narednih mesec dana. Pa ako se ponosite svojim telefonom kao do skoro i ja svojom Nokijom probajte, nije loše svoje prijatelje imati svuda uz sebe, a zna da bude i jako korisno kada treba prekratiti vreme :)