Svi postovi sa bloga: Anarcorder

Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start blogging!

Mnogo se priča ovih dana kako se, iz ovog ili onog razloga, vraćamo u devedesete. Ja mislim da nismo napredovali koliko mislimo da jesmo. Samo se malo lepše šminkamo. Ili nas šminkaju. Promene… Uvek dođe period kada vam je nečega što vam čini svakodnevicu preko glave, i onda to izbacite i osećate se super. Ali se to nešto uvek maskira i vrati.

Što se sajtova tiče, odavno smo izbacili iz upotrebe tabele – uveli CSS. Izbacili smo velike pozadniske slike – uveli teksture. Izbacili smo slike i uveli tekstualne linkove kao navigaciju. Izbacili smo brojače poseta, flash intro stranice, ona mala “Najbolje se vidi sa internet explorer 6.0″,  ”Valid xHTML” i “Optimizovano za 1024×800 rezoluciju”, izbacili smo tzv. “marquee” – široko a kratko polje sa tekstom koji klizi horizontalno.

Izbacili smo… Ma da li smo?

Brojači

Nekada nije bilo stranice koja nema hit counter. Danas bi svaki web dizajner koji drži do sebe (i ima ‘leba da jede) odbio bilo koju novčanu ponudu (koja nije petocifrena pa naviše) da stavi taj brojač poseta na bilo čiji sajt. Na prvi pogled rekli bi da je njihov životni vek okončan i da su zasluženo ušli u udžbenike iz istorije web dizajna.

Ali kada malo bolje razmislimo… Brojači su ipak tu, na svakom sajtu. Nema stranice koja ih nema. Niste primetili? Pogledajte bolje: “Likes: 294″, “Tweets: 381″, “14028 RSS Subscribers”… O, da, imamo i fejsbuk stranu sa 2019 fanova!

Animacije

Impresivne desetominutne intro stranice rađene u flashu (u daljem tekstu: skip intro) do pre par godina bile su odgovorne za egzekuciju mnogobrojnih vlasi kose imalaca dial-upova koji su hteli da dođu do željenih informacija brzo i lako. Izgleda da je više bilo onih opuštenih koji bi skuvali kafu, popili je i narezali ujaku davno obećane smešne klipove na CD za vreme učitavanja, pa su preživljavale.

Danas se čini da su nam kose spašene. Čini se. U suštini, samo smo sa fleša prešli na HTML5/CSS3 animacije. Ako izostavimo brže učitavanje i bolju optimizaciju za google i uzmemo u obzir samo krajnjeg pregledača stranice… Koja je razlika?

Molim te, reci mi: kako da te najbolje vidim?

Prisetimo se sada, uz pristojnu dozu nostalgije, nekadašnjih futera web prezentacija. Ma nemoguće da smo zaboravili sva ona “Najbolje se vidi sa Internet Explorer 6.0″. Ili “W3C – Valid xHTML”. Ili, moj omiljeni: “Optimizovano za rezoluciju 1024×768″. Samo smo čekali da nam dizajner kaže šta nam treba da bi pregledali sajt koji je on sklopio u FrontPage-u u punom sjaju. Da instaliram AIM bar u IE? Nema problema. Onda par next > next > finish klikova i onaj hacker feel jer te keva gleda i voila! Isti je -.-

Pogledajmo sada ove sadašnje: “Moraš da instaliraš fleš plejer da vidiš ovo”. Ili čuveni: “Sadržaj nije dostupan u tvojoj zemilji”. Izvini, evo odmah ću da se selim.

Stvarno pišeš validan kod? WOW.

Nekad beše “Valid xHTML4.0″ ili “Valid “CSS 3.0″. Sada je “Progamirano u HTML5 i CSS3 i javaScript sa zilion drugih besmslica koje nikom ništa ne znače. Bacite pogled samo na broj ikonica koje možete uključiti u logo. Čisto kurčenje, ako mene pitate.

Proskroluj nešto

Nekadašnji marquee, sadašnji “Šta moji prijatelji čitaju na facebooku” i “Naši poslednji tweetovi”. I jedno i drugo su poslednje vesti/aktivnosti. Primetio sam da se kod nas preterano upotrebljuje ovo prvo, kad treba i kad ne treba. Razmislite da li vam je to zaista potrebno.

Tabele

Znate one dizajne pre vremena pre CSSa, napraviš tabelu: gore header, levo sidebar, dole footer, a u sredini sadržaj u svom scrollboxu?

Pogledajte facebook na kojem stalno visite. Fiksiran plavi topbar, fiksirana desna kolona. Ee, ali sada se desna kolona skroluje dok ne prođem one korisne Todays birthdaysRequests, Games you may like i People you may know, pa mi tek onda fiksira beskorisne reklame. Tako moderno? Kakav napredak? Not.

Sve u svemu…

…nemojmo se zavaravati da se nešto u svetu bitno menja.

Sadžaj menja formu, ne i suštinu.

I da, znam da ćete reći da koriste i reklame, i da je tako moderan prikaz poslednjih tweetova i može naterati nekoga da vas zaprati… Da se razumemo, ne pljujem ja ovde ni po čemu, samo sam izneo svoja zapažanja.

Jedan je od najuticajnijih dizajnera 20. veka, a ipak malo ljudi zna njegovo ime. Zalagao se za integritet u dizajnu, za funkcionalnost, zanemarivao je društvo koje brzo menja modne trendove. Voleo da je da razvija proizvode dugo, osmišljavajući ih do poslednjih detalja i polako ih unapređujući.

Kao dizajneri imamo veliku odgovornost. Verujem da dizajneri treba da eliminišu nepotrebno. To znači uklanjanje svega što je moderno, jer su ovakve stvari kratkog veka.

Dieter Rams – u intervjuu sa Icon Magazine

Studirao je arhitekturu, i usput učio stolarstvo od svog dede, koji je mnogo uticao na njegov rad. Nakon što je radio za arhitektu Otto Apela, pridružio se proizvođaču elektronskih uređaja – “Braun”, i u toj kompaniji pisao istoriju i ostavio dubok trag u svetu dizajna.

Prepoznaju ga po rečenici ”Weniger, aber besser” – “Manje, ali bolje”.

10 principa dobrog dizajna

Osamdesetih prošlog veka je postao jako zabrinut stanjem sveta oko sebe – “neshvatljiva zbrka oblika, boja i buka”. Uplašen da je i on jedan od onih koji doprinosi takvom stanju, važno se zapitao: Da li je moj dizajn dobar dizajn?

Pošto ultimativni odgovor na to pitanje ne postoji, napisao je 10 svojih zapovesti na osnovu kojih će vrednovati dizajn.

Dobar dizajn:
  • je inovativan – Mogućnosti inovacije ne mogu da zamore. Razvoj tehnologije uvek daje nove šanse inovativnom dizajnu. Ali inovativni dizajn se uvek razvija u tandemu sa inovativnom tehnologijom, nikada ne može da radi sam za sebe.
  • čini proizvod upotrebljivim – Proizvod je kupljen da bi bio korišćen. Mora da zadovolji određeni kriterijum, ne samo u pogledu funkcionalnosti, već i psihologije i estetike. Dobar dizajn ističe upotrebljivost proizvoda dok oduzima sve što bi moglo da zanemari njegovu vrednost i funkciju.
  • je estetski – Estetski kvalitet je dopuna na upotrebljivost do celine proizvoda jer se proizvodi koriste svaki dan i imaju efekat na ljude i to da se dobro osećaju. Samo kvalitetno izrađeni uređaji mogu da budu prelepi.
  • čini proizvod razumljivim – Pojašnjava strukturu proizvoda. Još bolje, može da načini proizvod da jasno objasni svoju funkciju koristeći intuiciju korisnika. Najbolje, samoobjašnjiv je.
  • je nenametljiv i skroman – Proizvodi koji služe svrsi su kao alati. Nisu ni dekorativni objekti niti umetnička dela. Njihov dizajn bi, stoga, trebalo da bude neutralan i odmeren, da ostavi prostor za samoizražavanje korisnika.
  • je iskren – Ne čini da proizvod izgleda inovativnije, moćnije ili vrednije nego što zaista jeste. Ne pokušava da manipuliše potrošačem obećanjima koja ne može da održi.
  • je dugotrajan – Izbegava da bude u modi i stoga nikad ne postaje staromodan. Za razliku od pomodarstvenog dizajna, traje mnogo godina – čak i u današnjem društvu koje brzo menja trendove.
  • je promišljen do poslednjeg detalja – Ništa ne sme da bude samovoljno ili prepušteno slučaju. Brižljivost, urednost, tačnost i preciznost u dizajniranju ukazuje na poštovanje prema korisniku.
  • nije poguban po okolinu – Dizajn daje važan doprinos očuvanju životne sredine. On konzervira resurse i minimizuje fizičko i vizuelno zagađenje kroz životni ciklus proizvoda.
  • je što je manje dizajna moguće – Manje, ali bolje – jer se koncentriše na esencijalne aspekte, i proizvodi ne nose breme viškova. Nazad na čistotu, nazad na nevinost, nazad na jednostavnost.
  •  Neki od njegovih dizajna a3fb_3 alarmclock braun-citromatic braun-watches-by-dieter-rams-01 braunrt20 clock dieter-rams-record tumblr_lgbaildai21qc9bn3 tumblr_lkm5eo1r8z1qjfk8po1_500 wallclock Da li ga Apple plagira? – Rams vs Ive

    Mnogi optužuju glavnog Apple dizajnera – Johnatana Ivea da kopira Ramsov rad. Kao što ispod možete videti, sličnosti su očigledne:

    Ipak, među njima vlada uzajamno poštovanje. Koliko Ive tvrdi da je Rams jedan od najvećih ikada, toliko Rams kaže da je fasciniram Appleom jer su postigli ono što onnikad nije: iskoristili su moć proizvoda da ubede ljude da čekaju  u redu da ih kupe, dok je on čekao u redu za hranu na kraju drugog svetskog rata.

    Imam problema sa omalovažavanjem reči “dizajn”. Čak me je sramota da mene zovu dizajnerom. Preferiram nemačku reč – Gestalt-Ingenieur (u slobodnom prevodu – inžinjer oblika).

    Za kraj…

    …evo jednog kratkog intervjua sa genijem dvadesetog veka. Ako sam vas imalo zaintrigirao njegovim radom, istražujte dalje, nećete se pokajati.

    Ukazaću kratko na najbitnije stavke na koje treba obratiti pažnju prilikom pisanja sadržaja za internet, i reći ću zašto ih treba koristiti, jer se za internet ne može pisati kao što sto se piše članak za novine, ili prilog na TVu. Čak ni blogovi ne bi trebalo da budu pisani kao dnevnici, iako su po definiciji slični…

    Kako korisnici čitaju na internetu

    Kratko i jasno - ne čitaju. Najbitnija rečenica u ovom tekstu: Korisnici skeniraju stranicu. Tek ako budu privučeni odokativnim pregledom tekstapročitaće ga u celini.

    O formatiranju sam pisao u ovom tekstu, ali hajde da skratim i izvedem najvažnije:

    • Gledaju da nađu individualne reči koje bi mogle da im budu interesantne, i zato je dobro boldirati bitan tekst, da ga prilikom skeniranja ne bi preskočili.
    • Traže podnaslove koji bi ih privukli (ovde zaboravite na SEO i pišite privlačno).
    • Liste su ouvek dobar primer lakog za skeniranje, preglednog sadržaja i treba ih koristiti naveliko.
    Kako koncipirati članak i paragrafe

    Dve reči: izvrnuta piramida.

    Dakle:

    • Iznesite zaključne misli o temi na koju pišete
    • Objasnite zašto i kako ste došli do njih
    • Onda (ne neophodno) pišite odakle vam inspiracija za tekst i sl. stvari koje biste obično metnuli na početak sastava

    Sećate se kako vas je učiteljica učila da pišete prvo uvod, pa razradu, pa zaključak? Prilikom pisanja tekstova za net treba okrenuti redosled. Vašem čitaocu opada pažnja kroz tekst, i vrlo verovatno će, ako mu u prvih par pasusa ne kažete zašto treba da nastavi sa čitanjem, pobeći na neku drugu stranicu.

    Da je gornji paragraf stajao pre liste, preskočili bi ste ga. Razmislite o tome.

    Ako ste ga preskočili, sad ste se sigurno vratili na njega zbog gornje ili ove rečenice.

    Što se tiče samih paragrafa imajte u vidu ovu rečenicu: Jedna ideja = jedan paragraf. Ukoliko je ne budete poštovali, čitaoci će prilikom skeniranja preskočiti dodatne ideje ukoliko im se prva (ideja, rečenica, tema) ne bude svidela.

    Takođe, koristite makar upola manje reči da je izrazite, pa i manje ako ste dovoljno vešti.

    Toliko za večeras, očekujte sutra update sa korisnim primerima iz prakse. Obećavam da će vam koristiti da bacite pogled.

    Naviknuti na novine, magazine, televiziju i slično ljudi generalno smatraju internet “samo još jednim medijumom”. Nije strašno što na stvari tako gleda prosečni stanovnik Srbije, čitalac dnevnih novina koji ne propušta dnevnik. Strašno je što na internet tako gledju neki od ljudi koji aktivno učestvuju u njegovom kreiranju.

    Ovde ne mislim isključivo na dizajnere. Prvenstveno mislim na one koji osmišljavaju sadržaj za internet. A nekad imam utisak da, pored njih, ni marketing i PR menadžeri nisu sigurni šta rade.

    Samo želim da podignem svest o razlikama, pa ću ukazati na glavne odlike interneta kao medijuma poredeći ga sa drugim, dobro poznatim medijumima. Kasnije ću pisati i o kreiranju raznih tipova sadržaja za web.

    Internet vs. Štampani mediji

    Ljudi na internetu ne čitaju tekst. Oni ga skeniraju. Zato je jako bitno da HEO bude na visokom nivou.

    Kada čitate novine, nemate pored sebe još 50 novina koje se bore za vašu pažnju. Seli ste da odmorite i natenane prostudirate šta sve tu piše. Na internetu vas toliko toga čeka.

    Stoga, novine zahtevaju narativni pristup da bi opustile čitaoca, dok internet-tekst zahteva konstantne pozive na akciju kako bi zadržao pažnju korisnika.

    Ovde je takođe bitno obratiti pažnju na tipografiju, s obzirom da upravo tekst sigurno čini preko 90% sadržaja na internetu.

    Već sutra ću objaviti tekst o najboljim praksama prilikom pisanja članka za web, pa svratite, obećavam da će vam koristiti.

    Internet vs. TV

    Ovo su dva u jezgru različita principa.

    Internet je aktivan medijum. Kada ste na internetu nagnete se napred i pomno pratite svoje pokrete i odluke želeći da što vrednije iskoristite svaku sekundu boravka na njemu. Na internetu birate šta ćete raditi. Kada odaberete jedan sajt, vrlo verovatno imate još 5 otvorenih tabova koje jedva čekate da pregledate i pobeći ćete sa trenutnog ukoliko na prvi pogled smara.

    TV je pasivan medijum. Kada uključite TV zavalite se i ne razmišljate ni o čemu, samo želite da ubijete vreme i zabavite se što bolje. Nakon izbora kanala, ne odlučujete o bilo čemu i retko ćete taj kanal promeniti. Sačekaćete da prođu reklame i iskulirati iskačuće natpise ili sitna slova.

    Sa televizijom nemate 5 ekrana (tabova) i daljinski (miš) vam nije stalno u ruci. Takođe, ne završavate nikakve poslove (mejlovi, računi, komunikacija itd) pa vam odvraćanje pažnje ne smeta, čak je i poželjno da bi vas zabavilo.

    Sve ovo ne znači da ne postoje informativne TV emisije ili zabava u novinama ili gledanje video sadržaja na internetu. Možete i drugačije da kombinujete. Ali znači da treba različito pristupiti kreiranju istih tipova sadržaja za svaki medijum ponaosob.

    Kao što na TVu nikada nećete rešavati ukrštene reči, nemojte ni za internet pisati kao što pišete za novine.

    Ključna razlika

    Gledajući TV, čitajući novine, slušajući radio ili gledajući u reklamu čovek očekuje da mu formirate mišljenje. Prateći program on želi da mu vi kažete šta da misli o nekoj temi.

    Na internetu je obrnuto – želi da svoje mišljenje konstruiše sam. I očekuje da mu samo date potkovane smernice (link do kredibiliteta) i u tome mu pomognete.

    Internet nije medijum

    Nakon poređenja koja bi mogla da koriste ljudima koji kreiraju internet sadržaj, iznosim ovu stavku kao drugu perspektivu za one koji provode vreme na internetu.

    Niko ne “gleda internet”. Niko ne “čita internet”. Ljudi dolaze na internet da bi završili poslove brže i lakše.

    Internet omogućava bolju informisanost, lakše sticanje znanja i bržu komunikaciju, ali i to su poslovi koji se putem interneta mogu lakše obaviti.

    Internet bankarstvo, društvene mreže, wiki enciklopedije i slično su samo neki od primera. Dakle, internet je alat, a ne medijum.

    Post Scriptum Internet vs. Ostali medijumi

    Štampani mediji i TV nisu jedina dva medijuma sa kojima često mešamo internet. Tu su i bilbordi na osnovu kojih se prave reklame i bannere, tu su i radio emisije na osnovu kojih se prave podcastovi i tako dalje. Da ne dužim, o njima neću pisati ovom prilikom.

    Ako vam treba pomoć ili mišljenje nekoga ko ima iskustva prilikom pravljenja nekog od gore pomenutih sadržaja, uvek mi se, kao što kažem na kraju skoro svake beleške, možete obratiti na anarcorder@gmail.com

    UPOZORENJE! Dragi čitaoče, ovo je dobronameran tekst. Ako se lako vređaš i teško prihvataš argumentovane činjenice koje nisu u skladu sa tvojim mišljenjem, odmah odustani.

    UPOZORENJE! Dragi čitaoče, ovo je opširan tekst. Ali je lak za svariti, i pročitaćeš ga u jednom dahu. Ipak, ako je “Bela Griva” iz lektire za 4. razred osnovne sve što si pročitao uz naslove iz dnevnih novina, sada je pravi trenutak da zatvoriš ovu stranicu i vratiš se facebooku.

    Ovo nije tekst koji blati Windows. Ovo nije ni tekst koji predstavlja ili promoviše Linux. Ovo je više neka vrsta motivacionog teksta, koji bi trebalo da vam da podstrek da konačno probate taj famozni operativni sistem. Ionako ništa ne košta… Dobro, košta petnaestak minuta slobodnog vremena. Ali može da vam promeni život. Bar onaj virtuelni. Počećemo sa pronalaženjem uzroka straha od promene.

    Problemi

    Da bi suzbili fobiju, moramo na kratko da se vratimo u prošlost i pronađemo njen uzrok. Fokusiraćemo se na glavne ‘probleme’.

    Kodovi

    Mnogima je prva asocijacija na Linux ovo:

    Što do pre par godina i nije bila velika greška. Da bi sve radilo onako kako želite morali ste dosta da se igrate sa konzolama. Morali ste da znate komande. Samo su hrabri smeli da probaju Linux. Uglavnom su bili i programeri. Pa tako, kad god bi otišli kod nekog druga koji koristi Linux i zatražili da vam pusti vašu omiljenu pesmu, on ne bi kliknuo na Applications > Sound & Video > Rhythmbox i Play. Nikako. On je programer, i mora da pokaže svoje znanje vama koji ste obični Windows korisnik, i stoga otvara Terminal (nekad Console) radi sledeće:

    {program name} {song filename}

    xmms -e {song filename}

    beep-media-player -e {song filename}

    To, osim oduševljenja programerskim znanjem vašeg druga, kod vas pokreće i lavinu misli: “Možda ovo i jeste bolje. Bezbednije, to sigurno. Ali vidi ti šta ovaj radi da bi pustio pesmu. Sad treba da sednem i učim neki kod? Ne brate, ja lepo za svoj Windows, Start > Winamp > Play. Neću da komplikujem sebi život.” I tako dalje i tako dalje…

    Još jedan problem je moć navike. Ali najveći problem je to što svi koriste Windows. Da je Linux bolji svi bi koristili njega. Što bi se sad vi pravili pametni?

    Zakon mase

    Ovaj pasus nema veze sa fizikom. Radi se o sledećem:

    Tim naučnika je obavio eksperiment. Nacrtali su dve linije na zid. Jedna tanka, druga vidno deblja. Test je radilo 10 ispitanika, od kojih je 5 bilo ‘ubačeno’ od strane tima koji obavlja eksperiment. Trebalo je da odgovore na pitanje: Koja je linija deblja? Prvih pet ljudi (insajdera) reklo je za tanju liniju da je deblja. Od ostalih pet, random ispitanika, četvoro je za tu istu liniju reklo da je deblja, iako je bila vidno tanja. Samo jedan ispitanik imao je hrabrosti da se izdvoji iz mase i kaže “šta vam je ljudi, zar ne vidite da je ova druga deblja”.

    Kako svi, tako ću i ja. Windows svi, tako ću i ja. Što bih se ja pravio pametan?

    Kompatibilnost

    Sledeći problem koji se javlja. Ali, znate šta? Taj problem nije problem! Ali mnogi ne znaju da sva dokumenta, sve fotograifje, zvučne zapise, sve fajlove, sve prezentacije, tabele, RAR i ZIP arhive i ostalo koje napravite na Linuxu možete koristiti na Windowsu, i obratno!

    Igrice

    Da se ne lažemo, ako ste gejmer, i to vam je prioritet u životu, možda je i bolje da ostanete na Windowsu. Osim ako niste avanturističkog duha i želite da istražite potpuno novi svet igara. Wine može da vam omogući da na Linuxu igrate igrice i sa Windowsa, u svakom slučaju.

    Razlozi 

    Još jednom ću reći da ovaj tekst nije metodološko ubeđivanje korisnika Windowsa ili nekog drugog OSa da pređu na Linux. Cilj je da vas ohrabri da ga probate. Samo da probate. Ako vam se ne dopadne, uvek se možete vratiti sistemu koji ste prethodno koristili. Odgovoriću i na pitanje: Zašto?

    Intuitivnost

    Ljudi, kao što sam prethodno rekao, imaju veliki strah od promena. Bilo da menjate grad, školu, firmu, automobil ili operativni sistem, potreban je period prilagođavanja, i imate mali strah da se nećete baš najbolje snaći u novom okruženju.

    Dobra vest za vas čiju fobiju lečimo je to da je Linux u stvari jako intuitivan. Hoću reći: gde god pomislite da bi nešto trebalo da stoji, tamo ćete ga i naći. Pa čak i da ne, postoji pregršt opcija. Vrlo lako možete podesiti sve da odgovara baš vama. Uzmite beli papir i olovku u ruke i nacrtajte operativni sistem onako kako ga zamišljate. Zatim instalirajte neku distribuciju Linuxa i podesite sve da izgleda i radi baš kao to što ste nacrtali! Organizujte panele, menije, radne površine, aplikacije… jednom rečju sve, baš onako kako želite.

    Želite da vam onaj ‘X’ za zatvaranje prozora bude na levoj strani? Nema problema. Želite da sami kategorizujete aplikacije u meniju (iako su već savršeno organizovani), i to samo one koje vi želite? A koliko menija želite? Nema problema. U sledećem tekstu na ovu temu opisaću distribucije i proceduru, videćete kako je prosto. Lako. Intuitivno!

    Sigurnost i stabilnost

    Ili SiS, kako ih nekad u šali nazivam. Ovaj deo teksta je najduži, stoga, ako nemate vremena, pređite na hardver i verujte mi na reč da bezbedniji sistem od Linuxa nećete naći. Ako ste ipak zaintrigirani, nastavite čitanje. Obećavam da neću biti dosadan.

    Sa stanovišta stabilnosti gledano, Linux je najbezbedniji operativni sistem koji ćete ikada koristiti. Slobodno, postavite ono pitanje. Zašto? A sada razmislite koliko je logično:

    • Ljudi koji prave viruse žele na svojim čedom nanesu što je više štete moguće. Ili da steknu što veću kontrolu. Winows je najzastupljeniji operativni sistem na svetu. Stoga, ti virusi će biti namenjeni baš njegovim korisnicima. Problem zakona mase smo već rešili, zar  ne?
    • Instalirate program, a on vam usput doda bar još dva programčeta bez da vas pita. Onda poželite da ga se rešite, i usput, sasvim slučajno, izbrišete neki sistemski fajl, koji ima esencijalni značaj za rad vašeg ljubimca. Naravno, sistem se ne buni i nema problema. Do trenutka kada restartujete računar. Poznat scenario? Linux ima bolju autorizaciju. Tražiće vam lozinku svaki put kada želite da izmenite nešto što ima veze sa samim sistemom. Stoga, virusi ne mogu da se šetaju po vašem računaru i kreiraju i brišu datoteke i fajlove iz jednog jedinog razloga – jer im vi niste dozvolili.
    • Linuxov kod je otvoren. Svako može da ga vidi i menja. Samim tim, više očiju gleda da zapazi svaki propust. Svaki korisnik. Naspram tima sastavljenog od ograničenog broja ljudi koji taj posao rade od 9 do 5, ceo Linux svet zapaža propuste dok sluša muziku, surfuje netom ili piše pesmu svojoj voljenoj. Proslede zajednici koja probleme rešava gotovo trenutno.

    Što se tiče poslednje stavke, govorio sam hipotetički. Ja nikada nisam čuo da je virus ušao u mašinu nekog korisnika Linuxa.

    Red je i da bacimo pogled sa stanovišta stabilnosti. “Čoveče, ovaj komp mi radi sve sporije i sporije, ima neke bagove, moraću da reinstaliram sistem”. Koliko ste puta čuli tu rečenicu? Mnogo, verujem. Reinstaliranje rešava slučaj. Do narednog puta kad ćete izgovoriti tu rečenicu. Dokle ćete trpeti tu torturu? Ili ste se već navikli, jer ne znate za bolje?

    Možda razmišljate ovako: kompjuteri spadaju pod novu tehnologiju, samim tim nisu dovoljno razvijeni i stabilni. Još logičnije je da sve što stari vremenom gubi svoje sposobnosti i funkcije. Kako se vaš deda usporeno kreće u odnosu na vas, tako i vaš sistem ostari pa radi sporije. Da vam kažem još jednu dobru vest? Sve su to zakoni biologije. Zakoni tehnologije se, na sreću, razlikuju.

    Ako se pronalazite u gornjem pasusu, probajte Linux i iznenadićete se. Pet godina nakon instalacije, Linux će vam i dalje biti na usluzi isto toliko brzo koliko i odmah nakon nje. Daće vam više vremena da radite, umesto da ga reinstalirate iznova i iznova. Samim tim je produktivniji.

    Hardver

    Kompatibilnost, kao što sam već napisao, nije problem. Nisam napomenuo i to da je kompatibilnost sa svim vašim štampačima, skenerima, kamerama, fotoaparatima i ostalim uređajima na istom nivou. Samo ubodite kabl u kućište računara, i Linux će vas odmah obavestiti šta ste povezali pitati da li želite da instalirate drajver za taj uređaj. Čak i seksi senzori na vašem laptopu odmah će raditi, sa sve lepim notifikacijama u gornjem desnom uglu na svaki dodir.

    Nekad mi se čini da bi, kad bih mogao da gurnem prst u USB, Linux na to odgovorio:

    Kažiprst Miloša Jeremića je upravo povezan sa vašim računarom. Želite li da instalirate drajver kako biste mogli da ga koristite?

    Dakle, nećete više koristiti stare verzije sistema jer za nove nije napisan drajver potreban da bi radio vaš stari štampač.

    Uopšte, Linux dobro radi na svim računarima. Nebitno iz koje su godine.

    Softver

    Zašto bi trošili sate, pa nekad i dane da opremite svoj računar svim aplikacijama koje su vam potrebne? Zašto bi ih svakodnevno, umesto po potrebi dodavali? Linux ima sve osnovne programe u sebi. Čim ga instalirate dobijate office, plejer, pregledač internet stranica i sve ostalo što vam je potrebno. Umalo da zaboravim kodeke, flash player i sl. Eto dokle me je Linux doveo )

    Instaliranje softvera jednim klikom – može li lakše? Nećete tražiti po netu i skidati programe koji su vam potrebni. Upisaćete player u Search i dobiti liste sa opisima i slikama programa. Odaberite koji želite i kliknite na install. Gotovo.

    Što se tiče aplikacija, promena i nije toliko velika. Veliki broj njih ima svoje Linux verzije. Chrome, Firefox, Skype, Flash player, i ostale…

    Neke su toliko zgodne, da vam je recimo za chat (Facebook, MSN, Yahoo!, GTalk, ICQ, AIM, MySpace…) dovoljan jedan program. Jedan namena – jedna aplikacija. Eto ideje za jedan od slogana Linuxa D

    Jako bitno: sav softver vas pita želite li da ga updateujete čim sledeća stabilna verzija bude spremna.

    Desktop

    Jednom rečju – savršen.

    Napomena: Ova fotografija nije montaža ili fikcija!

    Zašto jedan? Kad ga instalirate, Linux ima 4 spremne radne površine. Ne morate više da punite taskbar. Prebacite poneki prozor na drugu radnu površinu. Ili šesnaestu? Da, možete ih i dodavati.

    Pored toga, postoji bezbroj tema i ikonica na koje možete računati čim vam jedan izgled dosadi.

    Prikaz informacija je možda i najvažniji. Koliko je sati? Koliko je stepeni napolju? Da li ste online na Skypeu? Koji account trenutno koristite? Koji layout tastature? Koju radnu površinu? Radi li bluetooth? Koju internet konekciju koristite? Koliko vam je pojačan kompjuter? Sve možete pročitati sa desktopa. A opet, sve je tako minimalistički osmišljeno da ništa ne odvraća pažnju.

    Cena

    Za vas, najbitnija stavka. Ona se ne menja. Ne raste. Na nju ne utiče svetska ekonomska kriza. Ista je za linux, sve drajvere, programe, i sve vezano za njega. Ona iznosi:

    0 (izaberi valutu)

    Znam ja, lukavi ste vi. Nađete i krek i kod, pa piraterija. Čemu sve to? Samo kršite zakon, ne updateujete sistem, itd itd… Zar nije lepše kada imate nešto svoje što vam punim pravom pripada pa se ponosite njime, nego kada ukradete i krišom koristite? Jeste.

    Okolina

    Linux se ne isporučuje na CD ili DVD u plastičnoj kutiji. Programi za Linux takođe. I kada ga naručite (poštarina se ne plaća), dobijete ga u kutiji od recikliranog papira. Obično ga režete na piši-briši. I može da spasi vaš stari računar, previše loš za Windows od svoje nesrećne sudbine. Biće mu rampa na putu da postane još jedan komad tehnološkog smeća. Ali siguran sam da vas reciklaža, za razliku od cene, ne zanima. Tako da prelazim na sledeću stavku.

    Zajednica

    Gde god da se nađete, online ili offline, ako je tu neki korisnik linuxa, postaćete prijatelji. Imaćete bezbroj tema za razgovor. Ova zajednica prihvata oberučke svoje članove. Lepo je biti deo toga!

    Konačno!

    Kraj. Kao i uvek, sve što vas zanima možete me pitati na twitteru, facebooku, google plusu, ili tako što ćete mi adresirati elektronsko pismo na anarcorder@gmail.com, a u sledećem delu odgovoriću na pitanje: Kako?

    Čitamo se i komentarišemo!

    Zašto reći ne?

    Prvi razlog je to što ih veliki broj starijih ljudi, kao i onih koji ne poznaju engleski tako dobro, ne razumeju. Smatram da ne bi trebalo da delujemo diskriminušuće prema njima. I oni su ravnopravni korisnici interneta i kao takvi deo su u zajednice. Možda na ovu kritičnu masu treba obratiti više pažnje jer će baš njeni pripadnici kupiti proizvod ili sa više kredibiliteta proširiti informacije koje se nalaze na određenim stranicama (primetićete da nisam iskoristio reč sajt), u odosu na devetnaestogodišnjake koji će razumeti ama baš sve.

    Ovih reči zvanično u srpskom jeziku nema, i to je, rekao bih, drugi razlog zašto ih ne treba koristiti. Živimo u Srbiji, gde govorimo srpskim jezikom, i sadžaj prezentujemo publici koja još od malena uči da govori i piše istim tim srpskim jezikom. Ovde mišljenja mogu da budu podeljena na dve ekstremne stran: jedni će dići palčeve i reći “tako treba, patrioto, treba i na ćirilici” dok će drugi reći “dođavola s tim, pišimo engleski kao ceo svet”. Ali tu nema diskusije. Što se prve grupacije tiče, učimo i ćirilicu i latinicu kao dva ravnopravna zvanična srpska pisma, izbegnite komentare na tu temu. Druga grupo, kada nam engleski bude bio zvanični jezik, tada ćemo svi početi da ga koristimo. Mešavinom samo unosimo opštu zabunu.

    Treći razlog, nekad je baš besmisleno.

    Sa razlozima i debatama možemo nastaviti, ali smatram da nema poente. Ko razume, shvatio je. Pa da vidimo šta bi mogla da budu…

    Moguća rešenja

    Problem može da se reši na dva podjednako dobra načina: korišćenjem odgovarajućih ikonica, odnosno nalaženjem adekvatnih reči. Ovo je bitno, pročitajte do kraja.

    Ikonice kao spas

    Ikonice, mali grafički simboli koji mogu da trenutno stave do znanja korisniku šta će se desiti klikom na njih. Vizualna rešenja su uvek bila dobra rešenja.

    Internet rečnik

    Moj predlog, odnosno poziv na akciju je da zajedno odlučimo koje ćemo reči koristiti pri izradi prezentacija, radi standardizacije, i da napravimo rečnik. Ako je neko u mogućnosti da kupi domen i hosuje to na nekoj posebnoj adresi, voleo bih da mi se javi na email adresu. Možda je dobro rešenje i neki javni (dobra zamena za public) Google dokument koji ćemo svi moći da menjamo (ne editujemo). Do tad, svoju listu predloga držaću na adresi http://www.milosjeremic.iz.rs/recnik, a vi mi na mail ili preko nekih društvenih mreža (veze (ne linkovi) do mojih profila su u zaglavlju) ili u komentarima šaljite predloge.

    Potrebno je i kategorisati sadržaj.

    Možete predložiti i #oznaku na twitteru ili neki novi sleng.

    Hajde, pokažimo kakva smo zajednica i koliko dobrih i velikih stvari možemo učiniti zajedno. Još jednom: http://www.milosjeremic.iz.rs/recnik

    Postoji li neko ko se konektovao na internet, otvorio pregledač a da nije skrolovao do futera bar nekolicine internet prezentacija? Ne verujem. Koliko njih je bar u jednom od tih par futera moralo da vidi famozno “W”? Šta je to, šta znači, i kako to da je toliko rasprostranjeno?

    Dragi čitaoci, prezentujem vam – WordPress.

    Ako ćemo narodskim jezikom, najprostija definicija bila bi:
    Wordpress je platforma otvorenog koda za upravljanje sadržajem koji se prikazuje na sajtovima.
    Ljudi koji su ga napravili vole da kažu kako je on u isto vreme besplatan i od neprocenjive vrednosti.

    To što je otvorenog koda znači  da svako može da vidi kako je napravljan i (ukoliko zna PHP programski jezik) da ga uređuje po sopstvenom nahođenju. Stoga, WordPress baza sadrži preko 1500 tema i skoro 17.000 dodataka i taj broj vrtoglavo raste. Koliko je popularan govori podatak da baš ova platforma pokreće preko 25 miliona sajtova širom sveta.

    WordPress.com i WordPress.org

    Mnogi su zbunjeni razlikom između ova dva projekta. Pokušaću da vam objasnim kratko i jasno.

    WordPress.com je nešto slično kao Googleov Blogger.com – uz njega dobijate vašdomen.wordpress.com i možete besplatno voditi svoj blog koji hostuje sam WordPress. Potrebno je samo napraviti nalog i odabrati temu – i spremni ste, u par klikova.

    WordPress.com može raditi i sa vašim domenom, ali ograničava u pogledu prilagođavanja samog sajta. Recimo, možete samo izabrati neku temu od ponuđenih, ne možete je sami menjati bez doplate.

    WordPress.org možete korisiti samo ukoliko imate svoj domen i hosting. Preuzima se kao .zip ili .tar.gz kompresovana arhiva, raspakuje i uploaduje preko FTPa na koren sajta (detaljnije o instalaciji u sledećem nastavku feljtona). Potrebno je odvojiti još samo par minuta za unos esencijalnih podataka, i sajt može početi sa radom.  Sa ovom varijantom imaćete mnogo veću kontrolu nad svojim podacima. Moći ćete da instalirate više tema i dodataka. Jednom rečenicom – ne postoje nikakava ograničenja.

    Nastavak teksta kao i kompletna serija članaka fokusiraće se na wordpress.org.

    Šta sve može WordPress?

    Ova platforma pokreće najraznovrsnije tipove sajtova: od blogova i portfolia, preko portala i internet prodavnica, pa sve do društvenih mreža.  Hajde da prošetamo kroz njene osnovne funkcije:

    • Ne zahteva nikakvo programersko znanje za postavljanje sadržaja
    • Dostupan je na više jezika (da, i na srpskom)
    • Lako formatiranje sadržaja
    • Deljenje sadržaja na kategorije
    • ‘Etiketiranje’ (označavanje) sadržaja
    • Stilizovane sekcije sadržaja (citati, programerski kod, informacije itd)
    • Dobra optimizacija za pretraživače
    • Kontrola strukture linkova
    • Komentarisanje sadržaja
    • Povratna informacija u vidu komentara kad god neko linkuje vaš sajt

    Uz neke dodatke koji se preuzimaju besplatno (ili koje, dragi programeri, napravite sami) možete dodatno proširiti njegovu funkcionalnost. Moguće je sve što zamislite. Granice ne postoje.

    A šta traži za ono što daje, i koji su uslovi korišćenja?

    Uglavnom, prva asocijacija na ‘besplatno’ jesu reklame. Sa WordPressom to nije slučaj. Ova platforma je zaista besplatna u svakom smislu te reči. Možete dobiti čak i besplatnu podršku od članova zajednice preko zvaničnog foruma. Dakle, ne traži ništa za uzvrat. Izdat je pod GPLv2 licencom, i ne zahteva čak ni da ostavite link ka zvaničnom sajtu negde na stranici.
    Postoje samo dva uslova: da bi mogli da koristite WordPress, morate da imate instaliran PHP i MySQL na server, jer je ceo sistem baziran na njima. I to je to. I zaista nije nikakav problem ispuniti ih. Skoro svi hosting provajderi ispunjavaju ove uslove (skoro je tu da se ogradim od greške, ja ne znam niti jednog koji nema ovu podršku). Čak, mnogi nude i automatsku instalaciju sistema, vaše je samo da objavite i uređujete sadržaj!

    Odlučio sam, koristiću wordpress. Šta dalje?

    Super. Odabrali ste po većini populacije najbolju platformu za kontrolu sadržaja na internetu. Šta dalje? Pa, ovako: instalacija, upoznavanje sa korisničkim interfejsom, odabir najboljih odgovarajućih dodataka, par vrsta optimizacija wordpress sajta, odabir besplatnih i premium tema, kreiranje sopstvenih… Spisak je podugačak. Želite da znate kako?
    Svratite kod mene vremena na vreme, skuvajte kaficu, zavalite se i čitajte ;)

    P. S.
    Ukoliko ste napredniji korisnik i ne možete da čekate da prođe par uvodnih postova a imate pitanja, pišite na anarcorder@gmail.com i odgovoriću u kratkom roku.

    Greška broj jedan – Mali vam je

    Pogledajte internet oko sebe. Ovaj naš, domaći. Velika većina blogova i magazina ima jako malu veličinu fonta. Prosek je, po slobodnoj proceni, 12-13 piskela. Da li ste svesni da se na taj način vređaju ljudi koji prave internet pregledače (iliti browsere) ? Da li je to saopštenje ljudima iz Googlea, Mozille, Opere, Applea da su glupi? Pojasniću.

    Podrazumevano podešavanje veličine fonta svakog browsera iznosi 16px (odnosno 12pt, 1em ili 100% u drugim mernim jedinicama). Možda ćete na trenutak pomisliti da je to preveliko, ali varate se. Kada počnete koristiti ovu veličinu fonta, sve će vam drugo biti malo. Znate li koliko ljudi ima koji primenjuju CTRL+ScrollUp na vašim stranicama? I dva je previše.

    Hajde da razmislimo malo o ovome: 16px na ekranu jednako je kao 11px ili 12px u štampi. Čudno? Ni malo. Pogledajte sliku ispod:

    Copyright by Willson Miner

    Da li je jasno da, kada uporedimo distance knjige i ekrana od očiju, tekst kao da se nastavlja sa ekrana na knjigu? Šesnaest piksela (100%) nam se samo čini prevelikom veličinom jer smo navikli da gledamo u male. Kada jednom budemo počeli da je koristimo, sve ostalo će nam biti premalo i u priču će uskakati zumiranje.

    Slova koja sada čitate nisu velika. Takva su kakvim je vaš pregledač u startu želeo da ih prikaže. 100%. Skinite naočare, odvojite facu od ekrana, zavalite se i čitajte!

    Greška broj dva – Mislite da je rolanje loše

    Primetio sam kod mnogih web dizajnera da polaze od toga da su ljudi lenji i da brzo beže sa web stranica. Samim tim, bacaju svakakve informacije na posetioce. Ne razmisle šta je bitno i šta treba istaći u prvi plan, već, bojeći se da će slučajni prolaznik brzo otići i da neće videti sve, zbudže previše detalja na premalo prostora. Na taj način vređate korisnike. Mislite da su lenji? Da ih mrzi da skroluju stranicu? Ili im saopštavate da su glupi što to rade po ceo dan, jer nema potrebe? Obrazložiću i ovo.

    Ako je skrolovanje loše, onda su svi sajtovi loši. U skrolovanju nema ama baš ničeg pogrešnog – baš ni kao u listanju kanala na TVu ili u okretanju stranica knjige.

    Korisnici ne treba sami da prave selekciju, posao dizajnera je da im prezentuje informacije na najbolji mogući način. Zaintrigirajte ih. Pa će skrolovati i na taj način svojevoljno zaći u svaki kutak sajta i videti sve informacije.

    Treća greška – aktivno belo

    Active white space – kako ga zovu ljudi sa engleskog govornog područja, izuzetno je bitan segment svakog paragrafa i u štampi i na ekranu. Gledajući balkanske sajtove često primećujem pokušaje za uništenjem prostora oko teksta na kome se ne nalazi ništa. Mogu da izdvojim dva najzastupljenija pokušaja: 1) trpanje svega i svačega u sidebar, i 2) predugačke linije teksta.

    Prvi je pogrešan jer nepotrebne informacije odvlače pažnju posetioca od sadržaja – same srži svake stranice. Drugi je pogrešan jer zamara oči. Za ekran je deset do petnaest linija teksta u jednom redu idealno. Sve preko toga je previše. Izbrojite broj reči u redu prve knjige koje se dohvatite. Možda ih ima i manje. Ako preterate sa dužinom reda, oči će imati veći problem da kad završe njegovo čitanje pronađu početak sledećeg. Kao što ne želite da čitaoci zumiraju stranicu da bi povećali font, isto tako ne želite da menjaju veličinu prozora da bi im bilo prijatnije oku.

    Dodatni saveti

    Ako ste pročitali gore navedeno, razumeli i složili se, upamtite još tri pravila:

  • Visina reda je jako bitna. Ako su redovi previše zbijeni operećuju i mute vid. 150% od veličine fonta je odličan početak.
  • Kontrast. Malo tamniji font na malo svetlijoj pozadini ume da bude lep, ali nikako ne i koristan. Ukoliko imate prenapadan dizajn, morate se plašiti da niko neće primetiti šta pokušavate da kažete. Pustite čitaoce da čitaju šta pišete! Ni potpuni kontrast (crno na belo) nije idealan. Benchmark kaže: #333 na #fff (dizajneri će znati o čemu pričam).
  • Tekst u vidu slike je odličan. Ali samo za izbegavanje. Korisnici žele da pretražuju tekst, da kopiraju tekst, da selektuju tekst… Jednom rečju, da se poigravaju sa tekstom. Zato zavrnite rukave i naučite taj CSS malo bolje ako želite da ukrasite naslove! Bolje je i za SEO.
  • Reč autora: Nikome ja ovde ne solim pamet, niti sam sve ovo izmislio. Samo mislim da korisnici ne bi trebalo da rade posao dizajnera, i pokušavam da doprinesem što upotrebljivijem domaćem webu. Hvala. 
    Šta bi ste čitali?

    U kombinaciji drugih tastera sa tasterom g birajte koju ćete stranicu pregledati, na sledeći način:

    • g + h home
    • g +  r replies / mentions
    • g +  p profile
    • g +  f favorites
    • g +  m messages
    • g +  u go to user (otvara se polje gde treba ukucati username korisnika čiji profil želite da pregledate)
    Kontrolišite Timeline
    • j :sledeći Tweet
    • k : predhodni Tweet
    • space : page down
    • : pretraga
    • . : osveži timeline i vraća na vrh stranice (kao i klik na logo)
    Akcije

    Ove prečice se mogu koristiti samo kada je selektovan neki tweet.

    • ffavorite
    • rreply
    • tretweet
    • mdirektna poruka (DM)
    • nnovi tweet
    • enter prikaz detatalja tweeta

    U principu, ne morate pamtiti sve ovo. Jedina prečica koju je korisno zapamtiti je ?, jer kada pritisnete taj taster dobićete listu sa svim gore izlistanim prečicama, kao na slici ispod. Popamtićete ih usput, samim korišćenjem.

     

    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37