Svi postovi sa bloga: Istok Pavlović

Ubedljivo najpopularnija stvar na Internetu danas je bio viralni klip Brazilske skrivene kamere, u kojem se sablasna devojčica pojavljuje ljudima u liftu.

Svi domaći portali objavili su ovaj snimak. No, zapao mi je za oko način na koji je to uradio “Blic”.

Pogledajte ovde članak o klipu na Blicu, i videćete najbolji primer nečega o čemu se priča već godinama, a to je razlika između štampanog i Internet novinarstva.

Blic ovde pravi katastrofalnu grešku – pre nego što posetilac uopšte i dođe do klipa, koji se nalazi na dnu ekrana, prethodi gomila detaljnih opisa i opisa i opisa i opisa šta se u klipu dešava, sa sve screenshotovima.

Praktično, ovo je pisano kao da je u pitanju nekakva papirna novina na kojoj ne može da se gleda video, već novinar opisuje ljudima nekakav film koji oni ne mogu da vide. Jasno se vidi da “staro novinarstvo” u ovom slučaju nikako ne pije vodu.

Efekat ovakvog članka je upravo kontraproduktivan – ne samo da nisu pružili nikakvu dodatnu vrednost čitaocima ovim opisom, već su im i pokvarili ceo ugođaj. Na kraju, kada čovek pusti klip, već zna šta će se tačno dešavati.

Za čitaoce, ovo je kao da su ušli u bioskop da gledaju film, a neposredno pre filma pojavi se osoba koja im prepriča do detalja šta će se u filmu dešavati, i još im pokaže ključne slike iz filma. Samo može da ih iznervira i da im pokvari ugođaj.

Primer pravilnog izveštavanja o viralnim klipovima: Telegraf.rs

Za razliku od Blica, Telegraf  je primer kako se kreira web članak o viralnom klipu. Pogledajte.

Umesto bespotrebnih opisa klipa koji kvare doživljaj, oni su jednostavno napisali zanimljiv naslov “Ovi ljudi nikad više neće kročiti u lift”. To je sve.

Njihov novinar u ovom slučaju potpuno shvata diskurs web novinarstva – ljudi se nalaze na računaru a ne na papiru. Oni će pogledati klip, kompjuter može da pušta filmove, i nema potrebe ni za kakvim “novinskim člankom” koji opisuje video.

Ovo opisivanje klipova je jedna greška koju često viđam na “Blicu”, i stalno mi bode oči. Dakle – to nije papir. Ukoliko je u pitanju YouTube klip koji je neka “fora”, otkrivanje fore u tekstu mnoge čitaoce može samo da odbije i iznervira.

Koji je efekat pravilnog i nepravilnog pisanja članka?

Iako “Telegraf” ima dosta manju posetu od “Blica”, članak na Telegrafu ima 7.400 lajkova, a članak na Blicu ima 900 lajkova. “Telegraf” je priču učinio još zanimljivijom, samo uz pomoć intrigantnog naslova, a “Blic” ju je potpuno razvodnio i obesmislio ovim kilometarskim opisom.

 

U poslednje vreme često vidim da ljudi osipaju drvlje i kamenje na Internet portale zbog sve većeg plasiranja tabloidnih vesti i bombastičnih naslova koji provociraju na klik. To je sasvim logično – zdrav razum svakom normalnom intelektualcu nalaže da pljuje po ovakvom vidu “novinarstva”. No, kako stoje stvari iz njihove perspektive? U sadašnjem modelu web medija nemoguće je održavati web portal opšte namene isplativim bez takvih vesti, a evo i zašto.

Problem 1: CPM model zarade

Trenutni način zarade za skoro sve web portale je takozvani CPM (cost-per-mile) model. To znači da web portal dobija, recimo, 5 evra za svakih 1000 prikaza banera, odnosno 0,5 centi za jedan prikaz. Dakle: Svaki put kada neko negde otvori jednu stranicu na sajtu, web portal zaradi pola centa. Tako zarađuju web portali i od toga žive.

Ova postavka stvari implicira sledeće: Ultimativni cilj svakog portala nije da ima što veći broj poseta, već i da svaki od tih posetilaca otvori što veći broj strana. Jednom kada uđete u njihovu mrežu, kada slučajno kliknete na neki njihov link koji je vaš prijatelj šerovao ne Fejsbuku, njihov cilj je da se što teže odatle iskobeljate. Da otvorite što veći broj nekih drugih vesti.

Zbog toga je jako važno da svi naslovi na portalu budu šokantni i dramatični. Pravi se atmosfera kao da se svaki dan svet raspada, kao da su svuda oko nas “polugole klinke kurve” koje će rasturiti vaše brakove, zavera državnog vrha i slično. Jednom kada posetilac uđe na jedan tekst, sa strane i ispod teksta treba da stoji što više ovih napumpanih senzacija. Ovo se u teoriji dizajna interfejsa na portalima zove “safety net”. Kao kada pauk isplete mrežu, i jednom kada mušica uleti, jako teško može da se iskobelja.

U papirnim tabloidima ovo se radilo samo sa dve-tri vesti na naslovnoj strani, jer samo naslovna strana prodaje. Na web medijima, ovo se radi sa svakom vešću, jer svaka vest podjednako prodaje. Dakle, tu je razlika.

Problem 2: Čitalački promiskuitet

Termin “čitalački promiskuitet” (credits by Boris Krstović) odnosi se na današnje bahato ponašanje čitalaca na webu i neverstvo bilo kom novinskom brendu.

Za razliku od papirnih medija, gde su ljudi bili verni jednom mediju, i eventualno ponekad čitali još jednu “ljubavnicu”, na webu je potpuna Sodoma i Gomora. Ljudi kliknu na zanimljiv link koji je neko okačio na Fejs, da li je to sa Blica ili Telegrafa ili Monda, potpuno im je svejedno. Retko kada su ljudi verni jednom brendu, vesti se konzumiraju odakle god, jer je sve ionako besplatno i lako dostupno uvek.

Ako bismo živeli u društvu u kome bi bilo krajnje normalno da imate seks sa bilo kojom osobom na ulici kad god poželite, teško da bi brakovi postojali. Upravo se ovo dešava sa web medijima.

Šta se dešava u realnosti?

Zamislite ovo: Skupi se grupa kvalitetnih, školovanih novinara. Oni su intelektualci, zalažu se za prave vrednosti, istraživačko novinarstvo, protiv kiča i šunda. I reše da pokrenu svoj portal.

Njihove vesti su sjajne, odlično istraživačko novinarstvo, geostrateške analize, kvalitetni tekstovi o ekonomiji i svetskim tokovima i tako dalje. Svi intelektualci ih hvale. Međutim, u realnosti, broj otvorenih strana ovakvog portala je oko sto puta manji od broja otvorenih strana portala koji spinuje dosadne vesti kao dramatične, objavljuje Stanijine slike kao glavnu vest, i slično. Samim tim, i zarada je sto puta manja.

Kada se stavi na papir broj otvorenih strana, CPM model i ostali parametri, ovi ljudi bi vrlo brzo uvideli da ovakav portal nikako ne može biti “u plusu”, dovoljno da novinari imaju normalne plate, da se održava i prostor i sve ostalo. Jednostavno, računica ne postoji.

Kada smo pokretali portal Trojka.rs, bili smo u šoku kada smo shvatili ove stvari. Testirali smo tržište – kada objavimo ozbiljan članak, temeljnu analizu nekog aktuelnog društvenog fenomena, takav članak dobije 1000 poseta i tapšanje po ramenu od nekoliko intelektualaca. Za takav članak potrebno je mnogo novca, ozbiljan čovek teba ozbiljno da se udubi i ceo dan da radi samo na tome.

S druge strane, ako novinar sa istom platom dobije zadatak da isto to vreme potroši da smisli 20 “navlakuša”, senzacionalnih naslova na koje će neko kliknuti, ili da skine najnoviju Stanijinu fotku sa Instagrama za 5 sekundi i od toga napravi vest,  od toga će stići 10.000 poseta.

Dakle, sa čisto ekonomske tačke gledišta: Imate mašinu koja može da pravi jednu drvenu figuricu dnevno ili 20 stolica dnevno. Jedna drvena figurica se prodaje za 100 dinara, jedna stolica se prodaje za 1000 dinara. Da li ćete se baviti proizvodnjom drvenih figurica ili proizvodnjom stolica?

Šta je rešenje?

U sadašnjoj postavci, jedini način da finansijski egzistira web portal koji bi imao isključivo kvalitetne tekstove, bez Stanije, jeste sledeće:

- Da se skupe 3-4 kvalitetna novinara koji umeju dobro da pišu

- Da pokrenu sajt koji ne zahteva skoro nikakve troškove servera

- Da rade od kuće, nikakvi troškovi prostora, održavanja i slično

- Da niko od njih ne živi od toga, već da imaju neke druge dobro plaćene poslove, a da na portalu napišu jedan-dva teksta dnevno

Postoji još jedan način, koji naravno u Srbiji nije realan, a to je da naplaćuju pristup sajtu, jedno 500-1000 dinara mesečno.

I treći način bio bi da sve to podržava i održava neko ko je svestan da tako nešto nikada neće donositi novac, ali ima dovoljno para za bacanje iz ko zna kog razloga (želi da podari svetu bastion kvalitetnog novinarstva / želi da favorizuje neku stranku / šta god)

Btw. nijedan od portala “papirnih medija” ne bi postojao da ga ne finansira njegov “zastareli papirni deda koji samo što nije umro”. Lepo je biti mlad i cool, ali činjenica je da taj mladić sam ne može sebe da izdržava, već troškove njegovih bahanalija pokriva deda koji je možda zastareo, ali jedini donosi pare u kuću.

Primer: Amitz Dulniker

Jedan blog koji je imao velike šanse da postane oaza u moru nekvalitetnog web novinarstva kod nas je blog Amitz Dulnikera. Na njegovom mestu, ja bih skupio još 4-5 ljudi koji tako dobro pišu, a koji žive od nečeg drugog, da pišu od kuće kad stignu i taj sajt bi imao ozbiljnu društvenu vrednost.

Nažalost, Amitz Dulniker se odlučio da postane urednik još jednog web portala sa masom zaposlenih novinara koji pokušava da bude profitabilan. I neminovno, sada osipa kredibilitet šerujući te dosadne portalske vesti i “senzacije” svojim fanovima koji su navikli na čist kvalitet i nešto mnogo prefinjenije od toga. Iskreno se nadam da će Amitz bataliti taj posao, jer je ono što je pre toga radio za deset klasa iznad. Mogao bi ovo da shvati kao moje “otvoreno pismo njemu”, jer je i on meni pisao nešto slično :)

Zaključak

Ne može se bez Stanije. Čak i Huffington Post, najpoznatiji web-only news portal na svetu (bez papirnog dede koji ga izdržava) pribegava ovim forama za provokaciju na klik, tabloidnim naslovima i slično. A on se smatra za nešto što čitaju intelektualci. I opet, čak i tako, stalno imaju problema sa zaradom.

Dok se ne bude smislio neki način da se čitanje vesti naplaćuje, ovo se neće promeniti. Računica jednostavno ne postoji.

Ukoliko tražite nove ljude za posao, jedan od efikasnih načina je naravno Infostud Poslovi. No, i on i svi sajtovi za posao imaju jednu manu, a to je da mnogi kvalitetni ljudi koji bi bili zainteresovani te sajtove ne posećuju. Takođe, postavljanjem oglasa na Infostud, masa prijava biće vam od ljudi koji su očajni samo da nađu neki posao, i koji će vam poslati prijavu po principu “ako prođe, prođe”, bez obzira što nemaju blage veze sa veštinama koje se navode u oglasu. To će vam oduzeti dodatno vreme jer će masa prijava biti beskorisne.

Nedavno mi je pala na pamet solucija koja rešava sve ove probleme, za nekoliko dolara – Fejsbuk reklame. Pogotovo dobro funkcioniše za deficitarne oblasti kao što su programeri ili dizajneri, i za neke usko specifične oblasti gde je teško naći ljude. Poenta je – možda mnogi od ovih ljudi ne vise na Infostudu, ali svi vise na Fejsbuku. I postoji način da baš njih tamo nađemo.

U čemu je fora? Pa, verovatno već i vrapci na grani znaju da se na Fejsbuku mogu postaviti reklame, ali ovde je tajna u načinu targetovanja. Najbolje da opišem konkretan primer koji sam probao, i koji mi je dao odlične rezultate.

Za jedan projekat bio mi je, dakle, potreban PHP & Wordress developer. Otvorio sam formu za kreiranje nove reklame, i napravio ovakav naslov, sliku i tekst:

Zatim sam stavio da reklama targetuje samo ljude iz Srbije od 18 do 30 godina, i sa strane mi se pokazalo da je to nešto preko 2 miliona ljudi. Da sam ostavio ovakvo targetovanje, reklama ne bi imala nikakvog efekta, jer od tih 2 miliona skoro niko ne bi kliknuo, i prestala bi da se prikazuje posle nekoliko minuta. Ovo je zato što Fejsbuk favorizuje reklame koje imaju interesovanje, a dosadne ne prikazuje.

Međutim, cela poenta je u dobrom targetovanju prema interesovanjima. Otvorio sam “precise interest” i ukucao “WordPress” i “PHP”. Time sam smanjio broj ljudi do kojih dobacujem sa dva miliona na samo šest i po hiljada. ALI.

Svih tih 6.500 ljudi su lajkovali ILI WordPress ILI PHP, bar jedno od ta dva (dakle sabiraju se uslovi, što ih je više, veći je broj).

Samim tim, sada reklama postaje neuporedivo efikasnija – prikazuje se samo ovim ljudima, i to jako često, jer veliki procenat njih klikne na reklamu, a to je ono čime Facebook meri učinak. Kada Fejsbuk “oseti” da je dobar deo ciljne grupe zainteresovan za reklamu, onda je favorizuje i prikazuje još češće, i to je sve jedna pozitivna povratna sprega.

S druge strane, ovim sam automatski sasekao ljude koji nemaju veze sa WordPressom, a koji bi se javili na svaki oglas za posao “pa šta bude” (da, ovo se dešava inače jako često). Jako su male šanse da je neko od njih lajkovao WordPress ako se time baš ne bavi. Što znači – neće više stizati oni CV-evi sa završenim kursom Microsoft Office-a i vozačkom dozvolom B kategorije.

Dakle, s jedne strane, ovako dobacujete samo do ljudi koji  vam stvarno trebaju, s druge strane neverovatno je jeftino jer je targetovana mala grupa ljudi unutar koje je relativno velika zainteresovanost za reklamu.

Rezultat: Stiglo je 22 prijave za posao, uglavnom od ljudi koji su savršeno stručni za navedenu tematiku. Najboljeg od njih smo naravno izabrali :)

Evo ovde još nekih podataka, koji će vas verovatno zanimati…

Potrošen budžet je bio 20 dolara. Za taj budžet, praktično, skoro svi od ovih 6,500 ljudi su videli reklamu, svaki od njih u proseku 90 puta. To znači da je svako ko je iole bio zainteresovan po ceo dan viđao ovu reklamu i na kraju je kliknuo na nju (što su mi ljudi i uživo potvrdili). 608 klikova ukupno, od toga dakle 22 prijave, konverzija dakle 1 u 27, što je sjajno. Klikovi su, inače, vodili na oglas koji je bio postavljen kod mene na sajtu. Ako već imate oglas na Infostudu ili negde, onda možete da usmerite klikove i tamo.

To je ukratko sve, i sada se naravno ova ideja može apstrakovati na bilo koju oblast.

 

Pre neki dan (utorak, 11. septembar), ulazim u renovirani Merkator centar i vidim novu Springfild radnju. Uđem da pogledam stvari, kad ono – nisam video bolji izbor nigde u skorije vreme – u novoj kolekciji fenomenalne košulje, farmerke i cipele, nije onaj njihov preterano dizajnirani fazon, već baš po mom ukusu, onako nenapadno. U sekundi sam isplanirao šta ću sve da kupim.

Pomislih u sebi da želim da postavim to na Fejsbuk. Pomislih da će ljudi koji me čitaju, kao i obično, opljuvati kako sam plaćen da ih reklamiram i štagod, ali baš me briga – meni se ovo sviđa, i hoću da podelim na profilu ono što mi se sviđa, pa nek misle šta hoće.

Pored mene menadžerka radnje. Prilazim i kažem joj srdačno:

- Ova nova kolekcija vam je fenomenalna, postaviću sad sliku na Fejsbuk da vide svi moji prijatelji. Zaslužili ste to, jer su vam stvari zaista prelepe.

- Ni slučajno! Nema slikanja u radnji! – progovara ona nadrndano.

Ja u šoku.

- Izvinite…. Ne znam da li ste me razumeli? Hoću da vam izreklamiram radnju. Da vam dovedem ljude…

- Jel vi mene čujete? Nema slikanja u radnji!

Počinjem da se smejem od neverice.

- Vi verovatno ne znate ko sam, ali za vašu informaciju, ja odbijam razne brendove koji mi nude po 1000 evra i više da uradim ovo što sam sada hteo da uradim za vas besplatno????

- Ma ne zanima me! Ne treba nama taj Fejzbuk! Da nam treba, bili bismo tamo. Doviđenja! Do-vi-đe-nja!

Ovo “doviđenja”, uz veoma agresivni govor tela i intonaciju, shvatio sam kao “napustite objekat”, što sam momentalno i uradio.

Epilog

Šta se desilo? Znam da svi oni imaju ono dosadno pravilo da nema slikanja u radnji, jer “ukrašće im konkurencija fore za aranžiranje”. I razumem da je ona dobila direktivu da zabranjuje slikanje, ali to može da se kaže mnogo prijatnijim tonom.

U svakom slučaju, pitam vas – nije li to pravilo malo deplasirano i kontraproduktivno u 2012 godini, kada dominiraju društvene mreže?

Dakle, oni su sa tom zabranom slikanja automatski sasekli ogromni potencijal najjače moguće promocije – “preporuke prijatelja” preko društvenih mreža. Siguran sam da bi se masa ljudi slikala u radnji i postovala to na Fejsbuk ili Tviter.

Zarad čega su to žrtvovali? Zarad principa “nema slikanja u radnji da nam ne bi konkurencija maznula fore”? Pa danas je tehnologija takva da svaka konkurencija može da uđe sa onom minijaturnom HD kamerom koja staje u dugme i da islikaju celu radnju uzduž i popreko.

Sve u svemu, hteo sam da podelim ovo iskustvo sa vama. Veliki #fail za Springfild. Ako već primenjuju to glupo pravilo, mogli bi da nauče osoblje da bude ljubaznije u objašnjavanju.

 

 

Nakon velike čitanosti teksta o SEO optimizaciji, pitanje koje sam često dobijao od ljudi bilo je: “Mogu li ja prosto da platim Guglu da budem prvi u pretrazi?”. Odgovor je da može, i za to služi Guglov servis koji se zove Google AdWords.

Google AdWords spada u nešto što se zove plaćeni saobraćaj (paid traffic) i koristi se kada imate neku direktnu korist od toga. Najčešći slučaj je kada se bavite prodajom nečeg konkretnog.

Primera radi, otkucajte na Guglu “stanovi beograd“. Ovaj prvi link uokviren bledo žutom bojom je plaćen, dakle taj sajt nije tu zbog neke optimizacije, već neko daje Guglu novac da bude prvi. Ovo izgleda poprilično kao rezultat pretrage i mnogi ljudi čak ne vide razliku. Takođe, u ovo spadaju i linkovi koji se vide sa strane, ili na kraju stranice.

Svako može da otvori nalog i da koristi ovu uslugu. Potrebna vam je samo kartica za plaćanje preko Interneta. U praksi, vi podešavate da se vaša reklama pojavljuje na određene ključne reči. Na primer, “nekretnine beograd”, “stanovi beograd”, “novi stanovi beograd”. Naravno, vi odlučujete šta piše na naslovu i podnaslovu reklame.

A sada, da se pozabavimo pitanjem koje će svako prvo postaviti:

Koliko ovo košta?

Google AdWords košta koliko platite. Vi određujete kolika je cena za jedan klik. Minimalna cena koju možete plaćati po kliku, teorijski, je 1 cent. Odmah se postavlja logično pitanje: zašto biste plaćali više od toga?

Odgovor je jednostavan – zato što niste jedini koji se oglašava. Google AdWords funkcioniše po principu aukcije, odnosno ”ko da više”. Evo jednog primera.

Recimo da imam sajt na kome prodajem klima uređaje i želim da se oglašavam za ključnu reč “klima uređaji beograd”. Pretpostavimo da se niko drugi ne oglašava za “klima uređaji beograd”. Napravim reklamicu i podesim na 1 cent po kliku. Ljudi koji traže klima uređaje počinju da dolaze na moj sajt i telefon mi zvoni, prodaja skače. To bi bilo idealno, ali realnost je drugačija :)

Odjednom se pojavljuje konkurencija koja počne da plaća 2 centa po kliku. Sada, njihova reklama se pojavljuje mnogo češće nego moja, na prvom je mestu, i meni opada poseta, a samim tim i prodaja. Sad ja moram da dignem cenu klika na 3 centa… i tako dalje. Zamislite sada slučaj gde postoji 20 ili 30 firmi koje žele da se oglašavaju za klima uređaje. Jedni drugima dižu cenu klika do neslućenih nivoa.

Granica ove trke je na granici isplativosti. Recimo da mi je profit za jednu prodatu klimu 50 evra. Sa druge strane, recimo da u proseku na svakih 200 ljudi koji kliknu na AdWords reklamu jedan od njih kupi klimu (kako se ovo tačno meri objasniću kasnije).

To znači da u praksi mogu da idem do maksimum 25 centi po kliku da bih bio iole “u plusu”. Jer, u tom slučaju bih 200 klikova platio 200 x 25 centi = 50 evra, dakle za prodaju jedne klime bih dao tačno onoliko novca koliki mi je profit. U realnosti, ne bi trebalo ići preko 15 centi u ovom primeru, jer ipak treba nešto i da se zaradi.

Dakle, na kom će se mestu nalaziti, i koliko će se često prikazivati reklama zavisi od toga koliko platimo u odnosu na konkurenciju. Ali, to je tek početak, stvari se još komplikuju jer ovo nije jedini faktor koji utiče. Postoji još jedan jako važan faktor koji se zove quality score i koji je često važniji od novca.

Quality score

Quality score je broj od 1 do 10 koji određuje sam Google nakon nekog vremena trajanja kampanje, i on opisuje koliko je naša reklama relevantna, tj. koliko vodi čoveka na baš ono što je tražio.

Vratimo se na primer sa klima uređajima. Recimo da ih ne prodajem, već imam servis koji se bavi popravkom klima uređaja. Uradim sve isto – postavim reklamu koja će se pojavljivati kada neko traži “klima uređaji beograd”.

U čemu je ovde problem? Pa, osobe koje su kucale “klima uređaji beograd” u najvećem broju slučajeva traže da kupe klima uređaje, a ne servis. Broj klikova na reklamu biće jako mali, a vreme provedeno na sajtu kratko jer će ljudi odmah shvatiti da to nije to što traže. Rezultat: quality score moje kampanje će vrlo brzo pasti veoma nisko, i moja reklama će se prikazivati mnogo ređe čak i ako platim više od konkurencije. Sa druge strane, ukoliko podesim reklamu za keyword “servis klima uređaja beograd”, quality score će bitio neuporedivo veći jer je to upravo ono što nudim.

Ovo je jedan odličan mehanizam koji je Google napravio kako bi zaštitio svoje korisnike od nerelevantnih rezultata. U praksi, čak i da ste jedini koji se oglašava za određenu ključnu reč, ukoliko vaš sajt nije dovoljno relevantan, quality score će vam opasti, i moraćete poprilično da dignete cenu po kliku da bi vam se reklama uopšte prikazivala.

Jer – svaka vaša reklama ima takozvani AdRank, koji zavisi od kombinacije ova dva faktora – quality score i cene koju dajete po kliku. Ako jedno opadne, drugo morate da dignete da bi u totalu ovaj AdRank bio dovoljan za prikazivanje.

Minimalna cena po kliku direktno zavisi od quality score-a. Ako vam je kampanja dobra i relevantna, Google će vam dozvoliti da imate jako nisku cenu po kliku.

Kako povećati quality score?

Quality score kampanje može da se poboljša na razne načine. Jedan od načina je promena teksta same reklame. Možda je vaš sajt relevantan, ali sama reklama baš i ne poziva na klik? Probajte drugačije naslove i opise.

Drugi način bio bi da poboljšate landing page, ili još bolje da napravite posebne landing stranice i specifične reklame za određene vrste pretrage. Evo odmah i primera.

Recimo da imate sajt turističke agencije, i da nudite putovanja na razne lokacije po svetu. Napravili ste reklamu za ključnu reč “letovanje turska kušadasi”. Teorijski, ova reklama je relevantna, jer vi u ponudi imate letovanje u Kušadasiju. Međutim, ukoliko podesite da reklama vodi na home page vašeg sajta (što mnogi ljudi iz neznanja urade), posetioci će morati da dođu na vaš sajt, odu na stranicu “ponude”, pa tu izaberu “Turska”, pa u okviru toga “Kušadasi”, gde stoje informacije o ponudi. U ovom procesu, jedan deo posetilaca bi se jednostavno izgubio i quality score bi bio mršav.

Neuporedivo veći quality score bi imala kampanja koja vodi direktno na stranicu “Kušadasi” na vašem sajtu, jer ljudi odmah dolaze na baš ono što su tražili. Samim tim, i reklama vam se prikazuje češće od konkurencije, i manje plaćate.

Dakle – napravite što više možete specifičnih landing stranica na vašem sajtu i napravite posebne reklame za specifične ključne reči iz vaše ponude. Jeste mnogo više posla, ali će zato potrošen budžet na oglašavanje biti znatno efikasniji.

Generalno, menadžment i analiza AdWords kampanja, praćenje quality score-ova, performansi ključnih reči, i slično je full time posao za osobu koja se samo time bavi i koja će morati da prođe ozbiljnu edukaciju. To nije posao za osobu u firmi koja radi još 10 drugih stvari pa će usput i AdWords kampanje. Može – ali će rezultati biti polovični i nećete imati prevelike koristi od AdWordsa.

Ukoliko imate iole ozbiljan biznis, moj savet vam je da za AdWords angažujete firmu koja se time bavi, jer se više isplati. Moja preporuka je za agenciju Go Oglasi sa kojom sam već radio i jako sam zadovoljan. Ovu agenciju vodi Sanja Jovanović, koja ima Google AdWords sertifikat. Njeno poznavanje tajni Google AdWords daleko prevazilazi savete iz ovog teksta.

Merenje konverzije

Da biste mogli da znate koliko vam se Google AdWords isplati, potrebno je da nekako izmerite efikasnost uloženog novca. Ovo merenje možemo raditi “odokativno” i precizno, zavisno od toga da li nam je prodaja online ili ne.

Da se vratimo opet na primer sa klima uređajima. Recimo da imam sajt na kome nema online prodaje, već kontakt telefon za naručivanje klime.

Recimo da sam pre aktiviranja AdWords kampanje prodavao u proseku 10 klima uređaja dnevno, a nakon aktiviranja kampanje 15 dnevno. To znači da mi samo ta kampanja donosi 5 prodaja dnevno. AdWords naravno prikazuje koliko je bilo klikova, pa samim tim mogu da izračunam da npr. na svakih 100 klikova prodam po jednu klimu, i tako dalje. Mogu, dakle, da znam koliki mi je ROI (return of investement).

To bilo neko odokativno merenje efikasnosti. Sa druge strane, ako mi je prodaja preko online naručivanja, onda mogu da imam precizne cifre. Ne samo da mogu da vidim koliko je tačno prodaja došlo preko AdWords-a, već mogu i da vidim koje su ključne reči bile najefikasnije, pa da u te ključne reči uložim više budžeta. Ovo se radi tako što instalirate određene kodove na landing page i na “thank you page” vašeg sajta (stranicu koja se pojavljuje kada neko završi proces kupovine).

Koji je način plaćanja?

Potrebna vam je najobičnija kartica za Internet plaćanje. Plaćanje funkcioniše po prepaid principu, slično kao za mobilni telefon. Recimo da uplatite na vaš AdWords nalog 100 dolara, i podesite da vaša reklamica košta 5 centi po kliku. Svaki put kada neko klikne na vašu reklamu, “skida” vam se $0,05 sa računa. Nakon 2.000 klikova potrošen vam je sav novac i morate ponovo da uplatite kredit.

AdWords, AdSense i Display Network

Cela dosadašnja priča odnosila se na prikazivanje naših oglasa u rezultatima pretrage na Guglu. Ali, postoji još jedan kanal koji je često mnogo širi od same pretrage. A to je prikazivanje na raznim sajtovima na kojim se pojavljuju Google oglasi – ovo se zove AdSense.

Sigurno ste primetili da na mnogim sajtovima postoje ovi Google oglasi, to su oni blokovi reklama koji se nalaze negde na sajtu. Izgledaju nešto poput ovoga:

Vlasnik sajta koji želi da zarađuje od reklama prijavi se na ovaj AdSense program, i ubaci na svoj sajt Google kod na ono mesto na kojem želi da se reklame prikazuju. Ove reklame su kontekstualne – što znači da svaki put kada se otvori neka stranica na sajtu, Google odlučuje koja će reklama tu da se pojavi na osnovu sadržaja same stranice.

Recimo da postoji web portal o ženskim temama koji je u AdSense programu. Kada neko otvori tekst “Kako da ojačate koren kose”, na mestu gde su Google AdSense reklame prikazaće se možda reklama za neke šampone ili za pegle za kosu. Ako neko otvori tekst “Ideje za putovanje na medeni mesec”, na istom mestu pojaviće se reklame za neke turističke agencije, za destinacije koje se pominju u tekstu.

Dakle, Google ima bazu svih reklama koje su oglašivači napravili u okviru AdWords sistema, i svaki put iz te baze izvlači reklame koje su najrelevantnije za prikaz na određenom sajtu koji koristi AdSense. AdWords i AdSense, su dakle, deo jednog istog sistema, jedno je sa strane prodavaca i oglašivača, drugo sa strane kreatora web sadržaja.

Vi dakle možete uključiti i prikazivanje oglasa na ovaj način. U tom slučaju, niste samo ograničeni na tekstualne oglase, možete imati i banere, pa čak i video klipova. Takođe, ne morate koristiti plaćanje po kliku (CPC), već vaše reklame možete plaćati po takozvanom CPM modelu – fiksnu cenu za svakih hiljadu prikaza reklame, nevezano za klikove.

Recimo da se kompanija AxelFoto, koja prodaje foto aparate nalazi u AdWords sistemu. Sa druge strane, postoji portal ReFoto posvećen fotografiji, koji na sebi ima AdSense. Na tom portalu se stoga pojavljuju reklame za AxelFoto. Svaki put kada neko klikne na reklamu, 5 centi se skida sa AdWords računa AxelFoto i tih 5 centi odlazi na AdSense račun portala ReFoto, koji ih je zaradio. Google naravno tu uzima neki mali procenat.

Inače, skoro sva zarada kompanije Google dolazi od AdWordsa. U 2011 godini ona je iznosila 38 milijardi dolara. Ta cifra dovoljno govori o tome koliko svet koristi AdWords.

Split test

Jedan od načina za poboljšanje efikasnosti kampanja je split testing. U najjednostavnijem obliku – imamo dve reklame, sa dva različita teksta, i gledamo na koju je bilo više klikova i konverzija, zatim ostavljamo onu koja daje bolje performanse a lošiju brišemo. Ovo možemo da radimo više puta, sa 10-20 varijacija, pa šta pobedi.

Sa druge strane, možemo da radimo split test landing stranica. Recimo, napravimo dve verzije landing stranica, i ako nam je dnevna poseta 1000 ljudi, šaljemo na svaku verziju po 500 ljudi. Zatim vidimo gde je bilo više konverzija, više vremena provedenog na sajtu, i sve ostalo, pa tu verziju ostavimo.

Ova slika najbolje ilustruje ideju split testa na primeru iz realnog sveta:

 

Najvažniji termini

Kada otvorite Google AdWords nalog, na prvi pogled će vam biti sve prepuno nekakvih opcija i termina za koje niste sigurni šta znače. Evo ovde pregleda najvažnijih termina i njihovih značenja.

Campaign – kampanja je najviši nivo vašeg AdWords naloga. AdWords kampanja nije isto što i reklamna kampanja uopšte, iz razloga što se reklamna kampanja najčešće sastoji iz više AdWords kampanja. AdWords kampanja je skup srodnih oglasnih grupa, oglasa i ključnih reči. Idemo deo po deo.

Ad Group – oglasna grupa je drugi nivo vašeg AdWords naloga. Svaka kampanja se sastoji iz nekoliko oglasnih grupa. Ukoliko recimo želite da oglašavate servis automobila, za svaku vrstu vozila za koju ste specijalizovani da servisirate ćete napraviti posebnu oglasnu grupu.

Ads – poželjno je da se svaka oglasna grupa sastoji iz nekoliko oglasa, kako bi se utvrdilo koji tekst oglasa postiže najbolji učinak, ili rečima Gugla, najbolji CTR, CPC i Conversion Rate.

Impressions – broj ostvarenih prikaza oglasa.

Clicks – broj ostvarenih klikova oglasa.

Landing Page – stranica na vašem sajtu do koje se dospeva klikom na vaš Google oglas.

CTR – clickthrought rate, predstavlja odnos broja prikaza u odnosu na broj klikova. Google nagrađuje oglase koji imaju visok CTR, time što im daje niži CPC (setite se priče o Quality score)

CPC – cost per click, cena po kliku koju ćete platiti za svoj oglas

Avg. CPC – average cost per click, prosečna cena za klik vašeg oglasa. Avg. CPC se izračunava tako što se ukupna cena vaših klikova podeli sa ukupnim brojem klikova. Na primer, ukoliko vaš oglas postigne dva klika, jedan od njih košta 7 centi, a drugi 11 centi, vaš Avg. CPC iznosi 9 centi. Kako biste videli koliko iznosi vaš Avg. CPC, potražite tu kolonu, u okviru tabova na kampanjama.

Maximum CPC – najviša suma koju ste spremni da platite za svoj oglas. Možete podesiti maximum CPC za svaku pojedinačnu ključnu reč (izraz) ili zajednički max CPC za sve ključne reči u okviru jedne oglasne grupe.

CPM – cost per thousand impressions, cena oglasa za hiljadu prikaza. Ovaj način licitacije je omogućen samo u kampanjama putem kontekstualnih Google oglasa (Display Network). Dobra taktika je da jednu kampanju kreirate sa CPC licitacijom, a drugu sa CPM, pa da nakon određenog vremena uvidite šta vam se više isplati.

Conversion Rate – broj postignutih konverzija. Konverzija je klik koji je postigao za vas željeni rezultat, kao što je određeno vreme zadržavanja na pojedinoj stranici vašeg sajta, prijava na vaš newsletter, kupovina vašeg proizvoda putem sajta i dr. Nijedan drugi PPC sistem ne pruža mogućnost merenja konverzija i u tome leži još jedna prednost Gugla u odnosu na konkurenciju. Konverzije se jednostavno aktiviraju ubacivanjem Google koda na željenu stranicu na sajtu, što ne iziskuje veliko tehničko znanje.

Conversion Optimizer – nakon što je sistem registrovao određeni broj konverzija, možete koristiti ovu alatku kako biste optimizovali svoje kampanje. Aktiviranjem ove opcije, oglasi će se prikazivati kako bi postigli više konverzija, na uštrb prostih klikova.

ROI - return on investment, povraćaj investiranog novca, ostvaren profit.

Keywords – u bukvalnom prevodu označava ključne reči koje bi valjalo da zakupite ukoliko se reklamirate na pretraživaču Google. Međutim, u praksi su to uvek ključni izrazi, ne reči. Nikad, nikad, nikad ne zakupljujte jednu reč, iz razloga što će vam se brzo potrošiti klikovi a nećete moći da “ulovite” svoju ciljnu grupu. Ključni izrazi se efikasno pronlaze putem alatke Google Keyword Tool, koja je na raspolaganju korisnicima AdWords-a.

Placement - vebsajt na koji plasirate svog Google kontekstualni oglas.

Google Search Network – reklamiranje na pretraživaču Google i partnerskim pretraživačima (AOL, Netscape, Ask i dr.)

Google Display Network – reklamiranje putem kontekstualnih Google oglasa, na sajtovima koji imaju aktiviran AdSense.Ukoliko se odlučite za kontekstualno oglašavanje, koristite Placement Tool kako biste pronašli sajtove koji su vama interesantni. Profesionalno oglašavanje podrazumeva da na tim sajtovima odredite čak i stranice na kojima će se prikazivati vaši oglasi ili samo određenu poziciju na stranici. To zahteva dosta vremena, ali se isplati. Poznato je na kojim delovima ekrana se oko najviše zadržava, a time i povećava mogućnost da će se reklama svesno videti.

Devices – odaberite uređaje na kojima će se prikazivati vaši oglasi – desktop i laptop računari, mobilni telefoni i tableti. S obzirom na to da još uvek mnogo više ljudi surfuje na računarima, u odnosu na mobilne telefone i uređaje, time je njihov CTR po pravilu veći u odnosu na CTR koji ostvaruju oglasi na prenosnim uređajima. Stoga, ukoliko želite da se reklamirate i na jednim i na drugim, kreirajte posebnu kampanju za svaki uređaj, kako vam nizak CTR na telefonima i tabletima ne bi uticao na CTR na računarima.

Reach and Frequency – u okviru Report Center-a, imate opciju da pogledate koliko ljudi je videlo vaše oglase u okviru određenog vremenskog perioda. Tačnije, reaach je broj unikatnih korisnika koji su bili izloženi vašim oglasima tokom određenog vremena, dok je frequency prosečan broj puta koliko je oglas bio prikazan istim tim korisnicima.

Language and Location Targeting – precizno targetirajte svoju ciljnu grupu na osnovu lokacije na kojoj se nalazi i jezika kojim govori. Možete slobodno kombinovati ove parametre, tako da npr. možete “gađati” Srbe koji žive u Nemačkoj, a govore naravno srpskim jezikom. Kada re reč o lokacijskom targetiranju, AdWords pruža mogućnost targetiranja na osnovu zemlje, regiona, grada, pa čak i dela grada. Na primer, ukoliko želite da oglašavate piceriju na Vračaru, podesite da se oglasi prikazuju samo na Vračaru, kako ne biste trošili klikove na ljude koji žive na drugim beogradskim opštinama.

Ad Schedulling - odredite u kom periodu dana će se vaši oglasi prikazivati, na osnovu vremenske zone i navika vaše ciljne grupe. Šta god da odaberete, isključite mogućnost prikazivanja oglasa tokom noći, jer ljudi koji tada surfuju, nisu spremni za akciju – neće ostvariti konverziju. Ne trošite klikove na njih.

Demographic – u okviru podešavanja vaše kampanje (settings), postoji opcija da demografski odredite svoju ciljnu grupu, kojoj ćete prikazivati vaše kontekstualne Google oglase – dakle ne funkcioniše na oglasima na  pretraživačima. Ova opcija je jedno vreme bila u Beta fazi, pa je povučena, da bi se ponovo aktivirala. Odredite pol i godište vaše ciljne grupe.

Vrste ključnih reči

Postoje četiri vrste ključnih izraza: otvoreni izraz, fraza, zatvoreni izraz i negativna ključna reč. Uzećemo primer nekoga ko prodaje polovne knjige i želi da zakupi izraz: knjige za školu.

Ukoliko bude odabrao otvoreni izraz, njegovi oglasi će se prikazivati svaki put kada neko na Guglu ukuca taj izraz, ali i onda ako na primer ukuca nove knjige za školu ili knjige za muzičku školu ili knjige za školu na poklon.  Dakle, s obzirom na to da je izraz “otvoren”, oglasi će se prikazati i onda ako se izrazu doda reč ispred, unutar ili posle njega. Trebalo bi izbeći zakupljivanje otvorenih izraza, ali to naravno dosta određuje i prosečan broj pretraga koje taj izraz beleži, a koji nam otkriva Keyword Tool.

Fraza se označava znacima navodnika, tako da bi fraza našeg primera izgledala ovako – “knjige za školu”. Ukoliko izraz zatvorimo frazom, on će se pokretati naš oglas svaki put kada neko ukuca taj izraz ili ako doda reč ispred ili iza njega, ne i unutar kao što je slučaj kod otvorenog izraza. Sa druge strane, fraza određuje da se naš oglas pojavi na pretraživaču Google samo onda kada se reči ukucaju upravo tim redosledom, dok bi se recimo kod otvorenog izraza, oglas pojavio možda i onda kada bi neko ukucao škola sa knjigama.

Zatvoreni izraz se označava četvrtastim zagradama, tako da bi naš primer izgledao ovako – [knjige za školu]. Zatvoreni izraz koristimo onda kada želimo da se naš oglas prikazuje isključivo onda kada se ukuca taj izraz, bez ikakvih “varijacija na temu”. Zatvoreni izraz dakle ne trpi dodavanje reči, niti dopušta premeštanje redosleda reči u izrazu.

Negativne reči koristimo najčešće u kombinaciji sa otvorenim izrazima, kako bismo izbegli kombinacije koje nam ne odgovaraju. Ukoliko recimo naš bukinista iz primera želi da izbegne da mu se oglasi aktiviraju onda kada neko ukuca – nove knjige za školu – to može rešiti tako što će zakupiti otvoreni izraz ili frazu – knjige za školu – i dodaće negativnu reč – nove.

Saveti za prestizanje konkurencije

Ukoliko ste novi u AdWords svetu, a već postoji velika konkurencija u vašoj oblasti, evo nekoh praktičnih saveta šta možete uraditi.

Uzmimo za primer  Pavla, koji oglašava svoj servis automobila na sajtu www.mojauto.rs. Pavle je nakon tri meseca oglašavanja lepo optimizovao svoje kampanje i sada plaća za kontekstualne oglase na Mojauto.rs prosečnih 7 centi po kliku. Odjednom, u igri se pojavljuje Nemanja, koji takođe ima auto servis i želi da ga reklamira putem Google oglasa na Mojauto.rs. Nemanja želi da plati 12 centi po kliku i da tako potuče konkurenciju. Međutim, istorijski CTR puno utiče na Avg. CPC, tako da će Nemanji trebati određena doza vremena i velika količina znanja da “potuče” Pavlove oglase, odnosno da se njegovi oglasi više pojavljuju na Mojauto.rs u odnosu na Pavlove.

Evo nekoliko saveta za Nemanju:

  • Potrebno je da pravilno struktuira svog AdWords nalog – neka svaka marka vozila ima posebnu kampanju, neka svaka vrsta servisiranja ima svoju oglasnu grupu, neka svaka oglasna grupa ima nekoliko oglasa, kako bi se testirao njihov kvalitet copywriting-a, neka landing page na koji šalju oglasi bude u skladu sa uslugom koja se spominje u tekstu oglasa. U prevodu, ukoliko se reklamira servis Toyota vozila, neka landing page bude upravo stranica na sajtu posvećena servisu Toyota vozila, a ne početna stranica sajta.
  • Nemanja bi trebalo da odabere što više ključnih izraza (ne reči) i da testira učinak različitih vrsta tih izraza. Recimo, ako odabere otvoreni izraz servis automobila, neka odabere i frazu “servis automobila”, kako bi uvideo koja vrsta izraza postiže viši CTR i niži CPC.
  • Nemanja bi trebalo da kreira i posebnu kampanju za oglase na pretraživaču Google, naročito ako primeti da nema velike konkurencije za izraze koji su njemu interesantni.
  • Nemanja bi trebalo da oproba i tekstualne i slikovne oglase koje će plasirati na Mojauto.rs. Svaka grupa oglasa bi trebalo da bude kreirana u posebnoj kampanji. Kada je reč o slikovnim oglasima, tu bi trebalo kreirati različite verzije istih banera – misli se pre svega na boju background-a, iz razloga što su sajtovi koji prikazuju kontekstualne Google oglase različitih boja. Razmislite da li bi Nemanjin beli baner na sajtu sa belom pozadinom imao isti učinak kao i žuti oglas na istom sajtu?
  • Bilo bi dobro da Nemanja na svom sajtu ubaci kôd za konverzije, kako bi mogao da ih meri. Najbolje bi bilo da kôd postavi na stranicu “Hvala vam što ste nas kontaktirali”, do koje posetilac sajta može doći tek kada pošalje upit preko kontakt forme na sajtu.
  • Na svakih nekoliko dana, Nemanja bi trebalo da meri učinak kampanja i da ih OPTIMIZUJE. Što podrazumeva, menjanje placement-a, websajtova na kojma prikazuje svoje oglase, menjanje ključnih izraza koji aktiviraju njegove oglase na pretraživaču Google, stvaranje novih tekstova oglasa, a pauziranje onih sa lošim rezultatom.
  • Bilo bi veoma poželjno da Nemanja poveže svoj AdWords nalog sa svojim Analytics nalogom, jer mu to pruža podatke za dubinsku analizu poseta na svom sajtu.
  • Potrebno je da se Nemanja upozna sa najboljim primerima AdWords prakse. Izvori su brojni, ali je na prvom mestu svakako zvaničan Google AdWords blog.

 

AdWords alati

Google AdWords je prilično složen sistem, tako da bi trebalo koristiti sve raspoložive alate kako bi se postigao dobar efekat oglašavanja. Pored spomenutog Keyword Tool-a, tu su još i Placement Tool (koristi se za odabir sajtova koji će prikazivati vaše kontkstualne oglase), Contextual Targeting Tool (pomoću koje možete dobiti ideje za nove ključne reči i kreiranje novih oglasnih grupa), Traffic Estimator (prognozira ostvareni broj klikova na odabrane ključne reči, prosečni CPC, potrošeni dnevni budžet i prosečnu poziciju vaših oglasa u odnosu na konkurentske oglase) Google Analytics (za koji svi znamo, ali malo nas zna da ga koristi u potpunosti), Website Optimizer (testirajte prelom sadržaja na vašim online stranicama, kako biste ustanovili verziju na koju posetioci najbolje reaguju) i dr.

Još jednom – menadžment AdWords kampanja nije posao koji možete raditi “onako uzgred, u slobodno vreme”. Ukoliko imate iole ozbiljan biznis, angažujte agenciju koja se time bavi, jer se mnogo više isplati. Kao što rekoh, preporučujem vam agenciju Go Oglasi koju vodi Sanja Jovanović sa Google AdWords sertifikatom. Od nje sam naučio dosta stvari iz ovog teksta. Alternativno – delegirajte jednu osobu u firmi da se bavi samo ovim poslom.

To bi bilo sve što vam je potrebno za početak. Želim vam puno sreće :)

 

Remek delo i jedna od najboljih reklama koje sam ikada video. Odvojio sam vreme da je titlujem kako bi je bolje razumeli svi.

2007. je dobila nagradu za najbolju reklamu na najprestižnijem Cannes Lions festivalu, i još 26 nagrada na festivalima širom sveta.

Reklamu je napravio studio Paranoid Projects, poznat po svojoj kreativnosti.

Uživajte.

P.S. Ova reklama je odličan primer jednog rastućeg trenda – upotrebe tzv. storytelling-a u marketingu. Ukoliko vas zanima da uđete u celu teoriju narativa u komunikologiji, preporučio bih vam knjigu “The Story Factor” od Annette Simmons. Ako se bavite bilo kakvom vrstom javnog nastupa, pisanja, bilo kakvom komunikacijom, i ako želite ljudima da prenesete jaku energiju i emociju poput ove reklame, “The Story Factor” je pun pogodak.

Zanimljiva studija koju je uradio analitičar društvenih medija Dan Zarella, pokazala je kako egocentrično ponašanje utiče na broj pratilaca na Tviteru.

Ova analiza urađena je na uzorku od preko 60.000 Tviter naloga na engleskom jeziku.

Prvi grafikon pokazuje broj pratilaca na Tviteru u zavisnosti od korišćenja društvenog jezika. Pod društvenim jezikom se podrazumeva korišćenje reči poput “mi”, “vi”, kao i generalno narativa koji je fokusiran na međuljudske odnose i komunikaciju. Jasno se vidi da je broj pratilaca u proseku veći kod korisnika koji ovaj način komunikacije više koriste.

Sledeći grafikon pokazuje zavisnost broja pratilaca od korišćenja egocentričnog jezika. To je korišćenje reči poput “ja”, “meni”, “moje”, kao i generalno tvitova koji pripadaju “ego-trip” narativu.

Ovde se vidi potpuno obrnut trend – što veći “ego-trip”, to manje ljudi želi da vas prati i čita. Doduše, primećuje se i jedan drugi fenomen, a to je velika oscilacija kod Tviteraša sa ogromnim brojem pratilaca. Među njima definitivno ima ljudi koji najmanje pričaju o sebi, ali zato i nekih izuzetaka. Pretpostavljam da se radi o ljudima koji imaju jako interesantne tvitove, pa ih ljudi prate bez obzira na ego-trip komponentu.

U svakom slučaju, vrlo zanimljivo istraživanje.

 

 

Evo jednog teksta koji je definitivno falio na domaćem webu.








Ako vam kažem da se radi o video klipu postavljenom pre 3 dana koji do sada ima 46 miliona pregleda, biće dovoljno da osetite snagu ove akcije.

Kony 2012 je do sada najbolji primer da Fejsbuk građanske akcije zaista mogu da imaju efekta, i ovih dana on ulazi u istoriju. Za sve nevladine organizacije, političare, lobiste, ovo je studija slučaja koja od sada postaje referenca kao što je Obama referenca za političku aktivnost na Internetu.

Video klip je ovde, a u produžetku ću napisati kratak opis o čemu se radi.

Džozef Koni je verski fanatik iz Ugande koji ima svoju “Božju vojsku otpora”. Radi se o sektaškoj pseudohrišćanskoj organizaciji čiji je cilj da u Ugandi uspostave teokratiju sa svojom ideologijom.

Veliki deo Konijeve vojske čine deca. On kidnapuje decu dok su jako mala, ubija im roditelje, i prisiljava ih da ratuju za njega, učeći ih da pucaju i ubijaju čak i od treće godine života. Do sada je u njegovoj vojsci bilo oko 100.000 dece, od čega su mnogi ubijeni jer nisu hteli da sarađuju, a devojčice se pretvaraju u seksualno roblje.

2004 godine u Americi je osnovana grupa građana pod nazivom “Nevidljiva deca” (Invisible Children), sa ciljem da se vrši pritisak na američku administraciju da interveniše i pošalje svoje ljude u Ugandu kako bi Koni bio uhvaćen. Vlast u Americi, međutim, nije bila zainteresovana, a razlog je prost: Uganda ne leži na nafti i geostrateški je za Ameriku interesantna isto koliko i Antarktik.

Tada su organizaciji “Invisible Children” došli na ideju da urade nešto što do sada niko nije uradio. Korišćenjem društvenih medija, pre svega Fejsbuka – napraviti od Konija brend. Proširiti priču o njemu širom sveta, toliko da vlasti u Americi moraju nešto da preduzmu jer bi inače izgubili izbore. Kao što je Američka vlada brendirala Gadafija u zlikovca da bi imali pokriće za intervenciju, sada su to uradili obični ljudi širom sveta sa Konijem. Sa jednom razlikom – ovog puta, razlog nije ni nafta ni zgodno mesto za vojne baze, već zaista čist zločinac koji ubija i teroriše malu decu.

Film “Kony 2012″ je vrhunac tog delovanja, i poziva na akciju ljudi širom sveta, da se plakati sa Konijevim likom štampaju i kače po gradovima širom sveta, i da se u 2012 godini napravi tako jaka kampanja da će UN morati da odreaguje. Vrhunac bi trebalo da se desi 20. Aprila (na Hitlerov rođendan), kada je planirano da se po gradovima širom sveta izlepe plakati “Kony 2012″.

Američka vlada već je odreagovala na celu akciju i poslala tim eksperata u Ugandu da pomogne njihovoj vladi u hvatanju Konija. Sve je naravno objašnjeno u filmu, a redovne informacije o svemu imate u zvaničnoj Fejsbuk grupi.

Na kraju, dodao bih da ova akcija predstavlja vrhunac nečega što su nam društveni mediji doneli a to je globalna empatija čovečanstva. Filozofi širom sveta već dugo govore o ovoj pojavi, a mogli smo već da vidimo njenu manifestaciju na primeru zemljotresa u Japanu. Pogledajte ovaj odličan klip od RSA Animate koji govori o novoj civilizaciji globalne empatije. Mislim da je Kony 2012 najbolji primer da je svet ušao u ovo doba postojanja Homo Empathicusa.

Verovatno svi već znate za ovaj fenomen, ali možda niste znali kako se zove, pa evo malo opšte Internet kulture :)

Internet meme (čita se mim) je viralni sadržaj koji se širi od korisnika do korisnika, ali u varijacijama nekog osnovnog koncepta. Evo odmah i svima poznatog primera.

Dakle, najpoznatiji Internet meme-a na ovim prostorima su posteri na sajtu Vukajlija, meme preuzet sa globalnog Interneta, koji se zove “demotivational posters”.

O čemu se tačno radi? Pa, svaki poster na Vukajliji ima tačno definisanu formu – fotografiju u crnom okviru, ispod koje se nalazi naslov u jednom fontu i podnaslov u drugom. Dakle, postoji jedna osnovna prepoznatljiva struktura ovog virala, a onda svaki korisnik može da menja parametre i pravi varijacije.

Termin “meme” osmislio je Ričard Dokins, jedan od rodonačelnika evolucionističke biologije još 1976 godine. On je mnogo pre Interneta ukazao da postoje ideje u društvu koje prolaze kroz pojedince i polako mutiraju kao virusi, zadržavajući neki svoj osnovni DNK. Sa pojavom Interneta, postalo je mnogo lakše identifikovati ove forme.

Jedan od poznatijih meme-ova na Internetu je i takozvani “Hitler meme”. Ljudi širom sveta su uzimali jednu konkretnu scenu iz filma “Hitlerovi poslednji dani” i pravili od nje stotine varijacija stavljanjem titlova koji su navodni prevod sa Nemačkog. Tako se Hitler nervirao zbog toga što nije mogao da dobije novi iPhone, zbog redizajna Fejsbuka, zbog dodele MTV nagrada, a u jednoj varijanti čak i zbog toga što je saznao da postoji “Hitler meme”. Proguglajte ovaj pojam na YouTubu, naći ćete bezbroj primera, a neki od njih su i na srpskom/hrvatskom jeziku.

Pre nekoliko dana lansiran je “Kiza meme“, sajt posvećen poznatom Internet preduzetniku Zoranu Torbici. Koncept ovog memea je da ljudi postavljaju jednu jedinu sliku Zorana Torbice na razne poznate fotografije.

Sličan meme se desio pre par godina pod nazivom “Sad Kianu”. Paparaco je usnimio glumca Kianu Rivsa kako jede sendvič na klupi, i ta slika je objavljena. Već sutradan, na sajtu 4chan, poznatom izvoru raznih ludosti sa Interneta, ljudi su počeli da prave varijacije i da stavljaju ovu fotku Kianu Rivsa u razne druge situacije, što je dovelo do stvaranja desetina hiljada varijacija ovog meme-a. Efekat možete pogledati i sami.

Dakle, poenta je u tome da mora da postoji nešto što je vezivni koncept, kao da se masa spontano dogovori. U gornjem primeru sa Torbicom, da je to bio niz fotografija na kojima je Torbica uvek drugačiji, to ne bi bio meme, već običan niz šaljivih fotografija, i ne bi imao tu težinu.

Čini mi se da postoji i jedan primer veoma sličan meme fenomenu, ali mnogo pre Interneta. A to je knjiga “Stilske Vežbe” od Rejmona Kenoa iz 1947. godine (inače moja omiljena). Ko je čitao, zna – knjiga se sastoji od oko stotinak pripovedaka , a u svakoj od njih je opisan jedan isti događaj sa ulice različitim stilom – stilom pravnika, inženjera, političara i tako dalje.

Sigurno ste primetili i poplavu stripova na Internetu u kojima se uvek pojavljuju jedni isti, ružno nacrtani likovi. U pitanju je Rage comics meme, takođe nastao na 4chanu.

Na kraju, kolekciju raznih Internet meme-ova, možete pronaći na sajtu MemeBase.

 

 

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37