Svi postovi sa bloga: Kako Zmua kaže

http://www.istogram.com

Učenje na daljinu je jedan od trendova koji beleži sve brži rast, zahvaljujući fleksibilnosti koju omogućava. U početku je ovo bilo skoro pa rezervisano za IT oblasti, međutim, sa širenjem interesovanja širi se i broj oblasti koje se pokrivaju, pa tako i programe učenja na daljinu imaju i poslovne škole, između ostalih.

Prednosti koje pruža učenje na daljinu su višestruke. Zaposleni dobijaju mogućnost da "prisustvuju" predavanjima onda kada to njima odgovara, a predavanje se može neograničeno puta pogledati, zaustaviti, nastaviti tamo gde ste stali - što je idealno za roditelje, recimo, jer oni retko kad imaju više od sat vremena "za sebe".

Učenje na daljinu omogućava da slabo pokretne i nepokretne osobe mogu da studiraju ono što ih interesuje bez napora koje za njih predstavlja odlazak na fakultet, čije su zgrade (čast retkim izuzecima) potpuno nepristupačne za kolica.

Iako sam ja bila student u drugom gradu i od srca preporučujem svima koji mogu da učine to isto, troškovi koje to nosi za sobom nisu zanemarljivi i često predstavljaju upravo onaj razlog protiv koji prevagne. Sa druge strane, učenje na daljinu će vam omogućiti da studirate od kuće, po mnogo nižim troškovima nego da ste se preselili u drugi grad.

Znajući koliko sam ja vremena potrošila na bespotrebna, nekvalitetna predavanja koja su nam držali, a bila su obavezna, volela bih da sam imala priliku da odaberem učenje na daljinu tada. Bilo je predavanja koje je vredelo pratiti, ali je, nažalost, bilo mnogo više onih koja su bila čisto traćenje vremena. Nije isključeno da će i neko od predavanja koje budete pratili putem Interneta biti suvišno, ali u ovom slučaju imate opciju da ga ne pogledate, i tako vreme koje biste utrošili na nešto beskorisno posvetite učenju. Dakle, sami birate koja su vam predavanja obavezna, a koja ne. Ovo baš deluje idealno, zar ne?

Loše u učenju na daljinu jeste nemogućnost da posle predavanja odete sa kolegama na kafu i tako upoznate neke super ljude. Loše takođe može biti i onima kojima organizacija vremena nije baš dobra strana, mada - rokovi i ovde postoje, ne možete odlagati polaganje ispita do beskonačnosti. A da li ćete pratiti predavanja, pa onda učiti, ili bataliti nastavu i učiti samo iz udžbenika, to je već vaša odluka.

[caption id="attachment_2036" align="aligncenter" width="508"] Photo: http://www.istogram.com[/caption]

Govoreći o online obrazovanju i učenju na daljinu, ne mogu se ne spomenuti i besplatni online kursevi najpoznatijih univerziteta u organizaciji Coursera, koji u trenutku pisanja ovog teksta broje 206 kurseva raspoređenih u 20 kategorija koje pruža 33 univerziteta, a pohađa ih ili je završilo blizu dva miliona polaznika.

Za dalje čitanje:

 Podršku za pisanje ovog teksta je pružila LINK group.

http://andreasmoser.files.wordpress.com

Od početka 2012. godine, u Srbiji je čak 29 žena ubijeno rukom svojih bivših ili sadašnjih partnera, a svaka treća žena je doživela neki oblik nasilja. Ne koriste se samo noževi, sekire, pištolj, nego i gole ruke, pa je tako i dvadesetpetogodišnja devojka pretučena na smrt. Broj prijava nasilja u porodici je iz godine u godinu veći, a najviše prijava stiže iz Beograda, Pančeva, Novog Sada i Niša (mišljenja sam da nisu muškarci u ovim sredinama nasilniji nego drugi, već da su žene iz ovih gradova spremije da prijave nasilnika). U istom tekstu se navodi i ovo:

Čak 54 odsto žena u Srbiji u svom životu ima iskustvo nasilja u porodici, a 38 odsto žena trpi nasilje u porodici u ovom trenutku. Prošle godine čak 28 žena su ubili njihovi partneri, muževi ili bivši muževi. Postoji raskorak između broja prijavljenih i broja procesuiranih slučajeva. Mnogo prijava ne dođe do pravosuđa jer žrtva odustane.

Svaki put kada pomene se zlostavljanje žena, uvek se kao kontraargumenti navode iste rečenice:

  • Zašto ostaje sa njim?!
  • Žene same biraju idiote.
  • Neću da se mešam, kad ona ne traži pomoć.
  • Ako pozovem policiju, ili neće izaći, ili će napraviti zapisnik i otići.
[caption id="attachment_2032" align="aligncenter" width="520"] Photo: http://andreasmoser.files.wordpress.com[/caption] Nažalost, vaše nereagovanje nije opravdano ovime. Isto su tako, verujem, razmišljale i komšije one nesrećne devojke iz Novog Sada. Kao i komšije nožem ubijene OsiječankeNije moj problem. Neko drugi će pozvati. Možda se igraju. Što da se mešam? Policija ionako ništa neće uraditi. Ne jednom sam čula da su se i sami policajci koji su izašli po pozivu podsmevali, govorili da je sama kriva/tražila. Ne jednom sam čula da je nekad neophodno udariti ženu, jer joj se drugačije ne može dokazatiJer izazuvaju. Jer su histerične. Jer su dosadne, gunđaju, zanovetaju. Okretanje drugog obraza ne rešava problem Šta mislite da je onda rešenje? Da pretučena žena plati nekog profesionalnog tabadžiju da prebije njenog muža? I tako nek idu u krug dok jedno ne bude prebijeno na smrt. Ne. Rešenje je u podizanju svesti u društvu, da ne postoji opravdanje da se podigne ruka na slabijeg. Da se batine ne zaslužuju. Niste se opravdali time što ste (sami sebi) rekli: Sama je birala. Nije vam opravdanje ni to što ste odmahnuli rukom i rekli Ma, policija ionako neće ništa uraditi. Da li biste vi to prihvatili kao izgovor da je vaša sestra/majka/drugarica prebijena na smrt? Nisam ni mislila.

www.ispa-consult.de

Celog života su mi govorili da bi trebalo da budem advokat, jer sam se stalno nešto bunila, borila protiv nepravde, kukala za korist ovoga ili onoga, bila predsednik razreda i u osnovnoj i u srednjoj školi (ne zašto što sam bila najbolji đak, nego zato što sam bila najlajavija). Mene to ipak nije suviše zanimalo. Ne u tom obliku, barem.

Oduvek sam volela da pišem, imam započeta dva romana (jedan je poprilično odmakao), nepoznat broj prič(ic)a po spomenarima i pesmaricama, nagrađivane pismene radove iz srpskog jezika, ko zna koliko pisama napisanih u tuđe ime.

Imam i trocifren broj seminarskih radova, dvocifren broj diplomskih, nekoliko magistarskih - sve pisano u tuđe ime. Jer, od nečega je moralo da se živi, a ja, kao što rekoh, volim da pišem. Ali, nisam upisala, kao što sam htela, jezičku gimnaziju. Upisala sam ono što mi se u datom momentu činilo kao najbolja solucija: ekonomsku školu, smer turistički tehničar. Te '97. godine je poslednji put upisano samo jedno odeljenje turističkog smera, i bilo nas je više od 600 koji su kao prvu opciju stavili taj smer. Na 32 mesta u odeljenju. Bila sam oduševljena jer sam prošla u jedno od "najjačih" odeljenja u Novom Sadu, a i jer ću obići svet, putovati svuda, videti sve i svja.

To se desi kada sa 15 godina biraš opredeljenje, a nemaš blagu ideju šta ono zapravo znači. Da, svi smo hteli da postanemo Slobodan Mićić - koliko ja znam, niko iz odeljenja nije. Ne kažem da se ne bave turizmom, ali ne onako kako smo mi zamišljali to zvanje.

Nisam postala ni advokat, a ni turistički tehničar. Čak ne radim ni kao ekonomista, iako imam VII stepen i zvanje dipl. oec. (da, tako se piše skraćenica za diplomiranog ekonomistu, jer se koristi nemačka reč ;).

Možda sam neka vrsta pisca. Ako mogu voditeljke posle jedne izdate knjige da se zovu spisateljice, možemo i mi, blogeri, sa preko 130 tekstova, rekla bih... Ali, definitivno se ne bavim ničim što su mi savetovali, niti onim za šta sam se školovala. Zašto? Zato što se bavim onim što volim.

[caption id="attachment_2021" align="alignright" width="312"] Photo: www.ispa-consult.de[/caption]

U tekstu Ima li smisla ulagati u svoje obrazovanje? sam načela ovu izuzetno kompleksnu temu: vaša profesionalna orijentacija je samo vaša, vi ćete se baviti tim poslom par decenija u svom životu. Vi! Ne vaši roditelji. Izaberite ono što volite da radite, inače nikada nećete biti zadovoljni. A ako volite nešto što nije profitabilno, postoje načini kako da spojite neprofitabilnu ljubav sa profitabilnom veštinom i dobijete uskoro profilisanog stručnjaka koji će sigurno imati posao ;)

Ovo, eto, nije bila klasična priča o studiranju i obrazovanju, već više neka vrsta stimulacije da se ipak borite da radite ono što volite, jer vas to, pre ili kasnije snađe.

Ukoliko želite da saznate kako sam se ja školovala, da ne bih istu priču pričala na više različitih mesta, tu je intervju koji sam dala za Beleške o obrazovanju, privatnim i državnim fakultetima, kao i o "šivenju" karijere, za Dobar posao.

Ono što bih ipak želela da vam sugerišem, ako prihvatite, je sledeće:

Jedna od najboljih životnih odluka mi je bila da budem student u drugom gradu. Ništa vas bolje ne pripremi za život kao situacija kad dobijete novac za dve nedelje, a posle plaćenih računa i dva dana "razbacivanja" na plazme, eurokremove, koka-kole i poručene pizze shvatite da imate novca samo još za dva dana - ali hleb i pavlaku, ovaj put. Možda.

Izađite iz roditeljskog doma, drugačije nećete upoznati svet. Ako živite u Beogradu, vi ste u još boljoj poziciji nego oni koji će se prvi put susresti sa njim - i baš to treba da vas natera da iznajmite sobu, i makar jednu zimu prizimite plaćajući račune, hranu i izlaske od džeparca. To će od vas napraviti osobu koja ume da ceni novac i raspolaže njime, a samim time, bićete mnogo bolji radnik, i - ko zna - možda i "sam svoj čovek", u narodu poznatiji kao "privatnik" ;)

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada.

Ukoliko ste se odlučili da budete preduzetnik – paušalac, to znači da, između ostalog, nemate knjigovođu koji se za vas bavi papirologijom, prijavljuje sve ono što treba onome kome treba, već da to sve činite sami. Pošto država baš nešto i nije zainteresovana da vam pomogne, a vrlo je zainteresovana da vam naplati kazne za sve što niste uradili, kao i u svemu – moraćete sami da se informišete. U saradnji sa Knjigovodstvenim biroom Trezor-J, pokušala sam da na jednom mestu sakupim sve najvažnije obaveze jednog preduzetnika – paušalca.

Lista obaveza
  • Uredno vođena i potpisana KPO knjiga ili KPO obrazac: može biti odštampana i uvezana, kao sa ta sa linka, mada se češće kupuje gotova u bilo kojoj knjižari; mora biti overena u Poreskoj upravi.
  • Ukoliko se preduzetnik – paušalac bavi izvozom i/ili uvozom robe i/ili usluga, potrebno je da vodi Kontrolnik uvoza i izvoza i da uredno prijavljuje uvoz/izvor Deviznom insprektoratu (vidi tekst Kako se izvozi usluga).
  • Obaveza kontrolisanja da li promet unutar poslednjih 12 meseci (ne kalendarske godine!) prelazi 3 miliona dinara: ukoliko je promet iznad ove sume, preduzetnik je u obavezi da unajmi knjigovođu, dakle, prestaje mogućnost paušalnog oporezivanja.
  • Redovna overa zdravstvene knjižice: biće potrebno da od Poreske uprave dobijete potvrdu o izmirenim obavezama po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje (Preuzmi Zahtev za izdavanje poreskog uverenja).
  • Photo: www.smallbiztechnology.com

    Kalendar obaveza

    Do 15. u tekućem mesecu plaćanje poreza i doprinosa, prema rešenju dobijenom od Poreske uprave

    Do kraja tekućeg meseca, a za prethodni mesec obračun zarade i uplata doprinosa za zaposlene radnike (ukoliko ih ima).

    [NAPOMENA] Nikako ne isplaćivati lični dohodak ili naknadu po ugovorima a da se ne plate istog dana porez i doprinosi. Obrnuto može ;)

    Do 5. u mesecu, a za prethodni mesec overa plate u Poreskoj upravi, ili ostalih primanja saradnika prema ugovorima: autorski, ugovor o delu, i sl., te u skladu sa ovime obračuni na obrascima PP OPJ2 (Poreska prijava o obračunatom i isplaćenom porezu na prihode od autorskoh i srodnih prava i prava industrijske svojine), ili PP OPJ6 (Poreska prijava o obračunatom i isplaćenom porezu na prihode sportista ili sportskih stručnjaka i na druge prihode), te PP OPJ4 (Poreska prijava o obračunatom i isplaćenom porezu na prihode od nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari).

     Do 30. novembra tekuće godine, a za narednu potrebno je podneti Zahtev za paušalno oporezivanje (Preuzmi sa navedenog linka)

    Do 31. januara tekuće godine, a za prethodnu godinu, u slučaju da su uplaćivani doprinosi na osnovu plata ili pomenutih ugovora za određnu godinu OBAVEZAN je PPP obrazac (Pojedinačna poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda)

    [NAPOMENA] Za PPP Obrazac je naslađe i najčešće kažnjavanje: dešava se da preduzetnik uplati nesto što duguje a nije isplaćivao platu, već neki zaostatak ili dug ili da uplati mali deo plate da zatvori firmu (npr. u februaru ) i zaboravi “šta je juče radio” – ako ne preda sledećeg 31. januara, nek ne brine, kazna 100% dolazi :)

    Tekst je, kao i svaki “preduzetnički” do sada, napisan uz podršku @Lela_ns i Knjigovodstvenog biroa Trezor-J (FB stranica). Ukoliko imate pitanja ili nedoumice u vezi sa napisanim, slobodno postavite u komentarima ispod, ili na Facebook stranici.

    Još tekstova o preduzetništvu:

  • Postati preduzetnik, korak po korak
  • Promena podataka o preduzetniku: kako uneti izmene u APR i Poresku upravu
  • IT sektor i rad sa inostranstvom: kako se izvozi usluga?
  • Ovaj tekst mi je već neko vreme na umu (tačnije, od kako sam u junu pročitala tekst Na blogu Mashable Whu Spermarkets Are So 20th Century), a idealan povod (ne uzrok) je došao sa trodnevnim bojkotom hipermarketa u Srbiji.

    Nemamo vremena za redove na kasama

    Neosporna činjenica je ne samo da većina ljudi ima sve manje slobodnog vremena na raspolaganju, već i težnja da se to slobodno vreme utroši što kvalitetnije. Balansiranje između 9-17 radnog vremena, dece sa svojim školskim i vanškolskim aktivnostima, želje (i potrebe) za fizičkom aktivnošću, vodi ka tome da za kupovinu namirnica ostaje vrlo malo vremena, tek onoliko koliko je to zaista neophodno.

    Kako da vreme koje potrošimo na kupovinu namirnica oslobodimo za nešto drugo, a da ipak imamo i namirnice u frižideru?

    Virtuelni supermarketi – kupujte usput

    Britanska kompanija Tesco je izašla u susret svojim kupcima u Seulu tako što je ponudila virtuelne police svog marketa uz put do kuće/posla: na autobuskim stanicama,  metro stajalištima, na zidovima tržnih centara. Sve što je potrebno za kupovinu jeste da preuzmete aplikaciju za svoj mobilni telefon, pronađete proizvod koji vam odgovara, skenirate QR (kju ar) kôd i pri završetku kupovine naglasite gde želite da vam namirnice budu dostavljene (istog dana).

    Photo: enpundit.com

    Lično, interesantna mi je perspektiva zarade, u smislu koliko se uštedi zbog toga što:

    • nema potrebe za zakupom lokala velike površine na traženim lokacijama (potreban je prostor za skladištenje, što imaju i regularni supermarketi, i vozila za transport);
    • kasiri i izlagači robe postaju nepotrebni (zaposleni su radnici na pakovanju robe, i vozači koji raznose namirnice);
    • mogućnost krađe skoro i da ne postoji (ne možete ukrasti sa police; magacin, kao i svaki drugi, može biti obijen).

    Photo: enpundit.com

    Virtuelni supermarketi nisu daleka budućnost, već realna sadašnjost. Konkurencija na tržištu primorava učesnike da se bore za svakog kupca ponaosob, a jedan od načina je i cena. Kada iz nje izuzmete sve nepotrebne troškove, možete konkurisati na tržištu i znatno nižim cenama od drugih učesnika.

    Šta je sa web supermarketima?

    Prema podacima iz teksta, samo 2% kupovine namirnica u SAD se obavlja putem Interneta, znatno manje nego što se, recimo, istim kanalom kupuju proizvodi za kućne ljubimce, knjige, oprema za bebe i kozmetički proizvodi. Da li ovo znači da nema mesta web kupovini namirnica?

    Predrasude koje važe za Amerikance kažu da su lenji; zbog čega u tom slučaju web kupovina namirnica nije na znatno višem nivou, kad online kupovina  u SAD beleži neprestani porast od četvrtog kvartala 2009. na ovamo? Preko web prodavnica se najviše kupuju digitalni sadržaji i pretplate, potrošačka elektronika, cveće, pokloni i čestitke, kompjuteri, odeća i modni dodaci.

    Šta je to onda sa namirnicama? Zbog čega je lakše poručiti računar od par stotina dolara, nego hleb i mleko? Odgovor se nalazi u komentarima čitalaca na pomenuti Mashable tekst: namirnice se kupuju sveže, a u to se uverite tako što pogledate robu koju kupujete. Meso, voće, povrće, riba – ovo su proizvodi koji se biraju “na oko”, odnosno, vizuelno ocenite da li je sveže.

    Možda u ovome leži potencijalni uspeh virtuelnih supermarketa: vizuelno, proizvod je ispred vas u svojoj punoj veličini pa, iako ne možete da ga pomirišete, ipak imate drugačiji subjektivni doživljaj, nego da gledate u slike na svom monitoru, ili telefonu (ovo je odgovor na pitanje zašto se Tesco odlučio da aplikaciju za telefon dopuni delimično opipljivim proizvodom).

    A u Srbiji?

    Novosadski trgovinski lanac Univerexport je plasirao svoj web hipermarket pomalo čudnog naziva E, lako li je sa preko 12.000 artikala, a iskustvo iz prve ruke možete pročitati kod Zubarice. Minimalna vrednost porudžbine je 1.500 dinara, dok je dostava blesplatna i vrši se u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i Vršcu. Radno vreme je, očekivano, 24h dnevno, a roba se dostavlja u dva termina. Maxi Online postoji odavno, ali posluje po znatno nepovoljnijim uslovima: minimalni iznos korpe može biti 4.500 din, subota posle podne i nedelja ceo dan su neradni dani.

    Šta mislite, koliko procentualno učestvuju web kupovine u ukupnom prometu ovih lanaca (slutim da ni do 1% ne doseže), i koji se to proizvodi najviše kupuju?

    Zaključak ovogodišnjeg Kraljevstva marketinga (The Marketing Kingdom) staje u tri reči: lokalizacijavideo interakcija. TMK je sadržala sve elemente kao i svaka prosečna konferencija, ali su govornici zaista bili kraljevi marketinga, od kojih vredi prepisivati, odnosno primeniti primere pozitivne prakse, kako bi se to reklo u usko stručnim krugovima.

    Tweet! Tweet! :)

    Nažalost, kako je u pitanju zatvoren događaj, prezentacije nisu dostupne javnosti, pa tako i ja nisam u mogućnosti da vam ih postavim, ili linkujem do njih. Ipak, ono što mogu to je da sa vama podelim neke od najvažnijih i najinteresantijih citata, tako da sa ovog teksta ne odete “praznih ruku”.

    Lars Silberbauer, Head of Social Media, LEGO Group
    • Posmatrajte društvene medije kao ljubavni sastanak – niko ne voli da čeka na onog drugog, ili da mu se ne posvećuje dovoljno pažnje, u suprotnom će otići (dakle, interakcija i to brza interakcija)
    • Ljudi su u svojoj suštini društveni, to nije ništa novo; ljudi će nastaviti da koriste društvene mreže, nezavisno od toga šta se desi sa Facebookom (odnosno: društvene mreže postoje odavno i jesu budućnost, u ma kom obliku one bile)
    • Ukoliko delujete globalno, obavezno koristite lokalizovane verzije društvenih mreža, i obavezno prilagodite sadržaj tržištu (ono što je prihvatljivo na jednom, ne mora biti poželjno na drugom).
    • Gradite dugotrajne odnose; sve je u emocijama (to brend u svojoj definiciji i jeste: emocija koju imate u vezi sa određenom markom/kompanijom)

    Pogledajte i kako je LEGO iskoristio trenutak: u jeku priče o Feliksovom skoku iz stratosfere, napravili su potpuno isti skok – ali sa LEGO igračkama:

    Click here to view the embedded video.

    Serhad Bolukcu, Lead, Central and Eastern Europe, Global Marketing Solutions, Facebook
    • Četrdeset odsto vremena koje korisnici provode na Facebooku provedeno je na “News feed” (dakle, 60% vremena ode na gledanje po profilima, igranje u aplikacijama, poruke – što znači, ukoliko se za primer uzme da se sat vremena dnevno provodi na Facebooku, imate samo 24 minute da se izborite za pažnju korisnika – kao i sve ostale stranice čiji je fan!)
    • Poveži se, Učestvuj, Utiči, Oglašavaj – tim redom, ne preskačući ništa i dovoljno se zadržavajući na svakom nivou dok ne bude potpuno savladan.
    • Facebook aplikacije: 20% truda je napraviti ih, a 80% promovisati ih – da li imate dovoljan budžet?!
    • To što imate veliki broj fanova, uopšte ne znači da će oni trošiti više!
    Frank van der Heijden, Former Commercial Director At Coca-Cola Hellenic
    • Promocija na Internetu se zasniva na Zero Moment of Truth konceptu.
    • Rizikujte, dozvolite sebi da pogrešite i ne uspete, ali učite brzo na tim greškama i nastavite dalje. Radije probajte nešto (makar i pogrešno), nego da ne probate ništa.
    • “Uvek tu!” – niko ne voli ljude koji se pojavljuju samo kada su žurke, odnosno: niko ne voli brendove koji su pristuni samo kada nešto promovišu.
    Stuart McLennan, Regional Director For Emerging Markets, BBC Advertising
    • Trenutno, 50% saobraćaja na Internetu čine video snimci, do kraja 2013. pretpostavlja se da će biti 90%
    • Oglašivači žele da budu viđeni uz fantastičan sadržaj; važno je i da je okruženje relevatntno (Primer: kako su najbrojniji posetioci porno sajtova mlađi muškarci, brijače je najbolje reklamirati upravo tamo. Ili? :)

    The Marketing Kingdom

    Justin Hannemann, Marketing Director, American Express
    • Pronađite kanal koji je relevatan za vas (nije svaki kanal dobar za sve, ali neki je sigurno dobar za vas).
    • Morate biti u stanju da odgovorite klijentima/korisnicima u svega nekoliko minuta, čak ne ni sati! (O ovome je pričao i Lars LEGO, pogledati gore ponovo)
    • Podatak: 82% korisnika Interneta korisnici su i društvenih mreža!
    • Jedan od svakih pet minuta provedenih online je proveden na nekoj od društvenih mreža.
    • Čak 78% svetske populacije koristi mobilni telefon, a od toga su 23% tzv. smart telefoni; najveći deo Internet saobraćaja dolazi upravo sa smart telefona.
    • Reklame na Facebooku su obavezne, čak i ako vi niste prisutni na ovoj mreži! (Podsećanja radi, 3,3 miliona korisnika Facebooka je iz Srbije. Prema poslednjem popisu, Srbija ima nešto malo više od 7 miliona stanovnika.)
    Marija Rooz, Launch Planning & Campaigns Manager, Jaguar Landrover
    • Potrebno je stalno prilagođavanje zahtevima promenljivog tržišta – i imate samo jednu šansu da uradite to kako treba (Ko je rekao Nokia? Neko spomenuo Blackberry?)
    •  Ne podcenjujte bilo koje tržište: pre samo 2 godine, u Kini se prodavalo oko 1000 Jaguara godišnje, danas je to 1000 Jaguara mesečno!
    • Tretirajte svoje agencije-saradnike kao deo svoje kompanije.
    • Ako nemate šta da ponudite u datom trenutku, napravite fenomenalnu najavu onoga što ćete ponuditi (očekivanja ne smeju biti izneverena!) - Jaguar je na Sajam automobila otišao bez novog automobila, a samo sa video-reklamom za F-Type, za koji jedva da su i koncept imali osmišljen. No, ne zaboravite: Jaguar je davno izgrađen brend.

    Click here to view the embedded video.

    Hubert Grealish,Experienced global head of Communications, ( Diageo, Philips and TomTom)
    •  Društveni mediji nisu rešenje; promena načina na koji komunicirate jeste rešenje.
    • Ljudi najviše reaguju na ljude – a ipak, marketari i dalje pričaju o oglašavanju.
    • Korisnici žele da budu uključeni: 55% konzumenata želi da vodi konverzaciju sa brendovima i kompanijama; 89% bi se osećalo lojalnijim prema brendu ukoliko bi bili pozvani da daju svoje mišljenje – a od njih, 41% žele da kompanije traže njihovo mišljenje, dok 37% želi nove načine interakcije sa brendovima kroz društvene medije.
    Irina Pashina, Marketing Localization Manager, SAP Global Marketing
    • Društvene mreže nisu samo novi način marketinga; to je novi način poslovanja, i novi način na koji se posao obavlja.
    • Omogućite povezivanje čoveka sa čovekom (person-to-person) radije nego samo posao ka poslu (business-to-business).
    • Društvene mreže nisu samo targetiranje poslovanja, već se tiču i ljudi. Biti društven, lokalizovati poslovanje i prilagoditi se mobilnoj mreži nije samo zbog ljudi – to je i profitabilno.
    Panel: How To Measure The Effect Of Social Media
    • Nemojte gledati na društvene mreže samo kao alat za kampanju; radije posmatrajte to kao dugoročnu izgradnju brenda.
    • Kako nadređenima objasniti važnost korišćenja društvenih medija: objasnite posledice nekorišćenja; objasnite kanal na kojem radite u detalje – demistifikujte ga.
    • Društvene mreže nisu broj “lajkova” koje imate. Nisu vam potrebni fanovi koji su neaktivni, ne znače vam ništa.
    • Društvene mreže su odličan način da dobijete povratnu informaciju o aktivnostima kompanije.
    • Društvene mreže omogućavaju da bolje upoznate tržište na kojem poslujete.
    • Ne postavljajte suviše mnogo čvrstih stavova; iskoristite šanse koje će vam se otvoriti.
    • Čak i kada prodajete softver (ili bilo šta drugo) kompaniji – vi to, zapravo, prodajete jednoj osobi! B2B (business-to-business) je u suštini B2C (business-to-customer)

    The Marketing Kingdom Beograd 2012

    Ovo je samo tek deo predavanja koja su trajala dva dana, i networkinga u pauzama tih predavanja, ali se nadam da će vam biti korisni i da ćete im se rado vraćati po savete kada se budete dvoumili da li da nešto uradite ili ne. U slučaju da neka misao nije dovoljno jasna, slobodno tražite pojašnjenje u komentarima – ipak su ovo delovi prezentacija “iščupani” iz konteksta, a ja sam slušala celu priču te mi je jasno o čemu je reč, što ne znači da će biti i vama.

    Fotografije: The P World

    Oktobar se za koji dan završava, i poslednje je vreme da oni koji su ove jeseni krenuli u osmi razred osnovne ili četvrti razred srednje škole zaista daju sebi odgovor na pitanje:

    Šta dalje?

    Ono što volite. Uvek i pre svega. Nije poenta da upišete nešto u čemu ima novca, ali ćete vi svakog dana ići na posao namrgođeni, neraspoloženi i utučeni, jer ne radite ono što volite.

    Nažalost, vrlo često se dešava da ono što volimo i nije ono što je najprofitabilnije. Kako spojiti neprofitnu ili malo profitnu pasiju sa onim što donosi novac?

    Imam bratanicu koja je u VII razredu i kojoj je već neko duže vreme želja da bude – učiteljica. Da li se vama ovo čini kao zanimanje budućnosti? Ni meni.

    Ali.

    Učiteljica koja predaje na engleskom / nemačkom / francuskom / ruskom? To bi već moglo da bude. Dakle, moj savet bi joj bio: upiši Karlovačku gimnaziju, jezik koji najviše voliš od ponuđenih, a ukoliko i kad završiš ostaneš pri istoj ideji, upiši visoku školu ili fakultet koji će ti to i omogućiti.

    Ogledni vrtići odavno postoje. Ogledne osnovne i srednje škole su u nastajanju, ima ih, ali će ih tek biti sve više. Privatne škole, kako srednje tako i osnovne, su okrenute elektronifikaciji ne samo ocena, nego i predavanja. Zamislite da vam propadne mesto nastavnika samo zato što (u XXI veku!) ne umete da se služite računarima u svojim predavanjima. Sramota.

    Trudim se da izbegnem ponavljanje sopstvenih misli na istom blogu, ali nekada moram da citiram samu sebe: uopšteno znanje nije dovoljno! Umemo da se smejemo Amerima na tome što ne znaju gde je Pariz ili Venecija, umemo da se ponosimo time što je naše obrazovanje široko, a ne usko profilisano – ali ovo odavno nije poželjno. Žao mi je, ali zaista nije. Pogrešno je insistirati na tome da sva deca jednako uče i prirodne i društvene nauke. Umesto što su me maltretirali hemijom (koja mi i danas izgleda kao da gledam u hebrejski: potpuno nejasno šta su slova, šta brojevi, šta znaci interpunkcije – i odakle, dođavola, da krenem da čitam to što je napisano?!) mogla sam da naučim još najmanje dva strana jezika (tri mi do sada nisu bila nikakav problem).

    S druge strane, sigurna sam da među vama koji čitate ovo ima vrsnih poznavalaca biologije, kojima je učenje istorije bilo ravno srednjevekovnim metodama mučenja o kojima ste čitali u tim udžbenicima.

    Obzirom da nam je školski sistem takav kakav jeste: jadan i nikakav, zaostao u razvoju i bez izgleda da se nešto promeni po tom pitanju, moraćete sami da se profilišete. Ako vam leži učenje stranih jezika, naučite ih koliko god možete – potrebno je samo malo da pretražite Internet, na par klikova od vas se nalazi bezbroj besplatnih programa. I to ne samo za jezike!

    Photo: http://img.timeinc.net/

    Da biste se smatrali pismenima u XXI veku, potrebno je da znate engleski jezik i rad na računaru. Pod pojmom “rad na računaru” se, nažalost, ne smatra dodavanje prijatelja na Fejsbuku, lajkovanje fotografija i postavljanje statusa i srceparajućih pesama, već se podrazumeva da poznajete osnove obrade teksta (da umete da otkucate tekst u Wordu i formatirate ga), obrade podataka (Excel, da: pravljenje tabela, unošenje podataka, formatiranje), da umete da pretražujete Internet (da li ste sigurni da ovo znate pravilno da radite? Da li znate kako se pretražuje tačno određena fraza? Kako da iz Googlea pretražujete samo jedan sajt? Umete li da isključite određenu frazu iz pretrage? A da podesite jezik koji pretražujete?) Tek kad naučite da pišete po standardima XXI veka, onda se možete smatrati pismenima.

    Za zanimanja budućnosti ćete, najčešće, morati da se školujete sami. Za većinu stvari vam zaista nije toliko bitan fakultet, koliko znanje koje imate.

    Tatjana Vidaković iz „Infostuda“ je u tekstu za Novosti potvrdila da istraživanja Infostuda pokazuju da IT stručnjaci najmanje čekaju posao u Srbiji.

    Kompjuterskim znalcima je mnogo lakše da pronađu posao i ova zanimanja se u Srbiji smatraju deficitarnim budući da su relativno mlada i obrazovanje stručnih kadrova u oblasti IT počelo je relativno skoro.

    Uklapajte zvanične diplome sa dodatnim sadržajem: da se nadovežem na ranije spominjanu želju Da budem učiteljica: veliki je broj učiteljica danas prijavljenih Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali: ukoliko se dodatno profilišete, i postanete učiteljica na engleskom, nemačkom, ruskom, mađarskom ili bilo kom jeziku nacionalnih manjina, onda ćete svakako manje morati da brinete o zapošljavanju nego vaše koleginice koje ne mogu da rade na stranim jezicima.

    Zašto vam “samo diploma” baš ništa neće značiti, objasniće vam najbolje podatak sa “biroa”, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje:

    Među nezaposlenima na evidenciji Nacionalne službe, inače, najviše je nekvalifikovanih i onih sa srednjom stručnom spremom, a posao čeka i 57.000 fakultetski obrazovanih, više od 800 magistara i 52 doktora nauka.

    Jasno vam je, dakle, da 57 hiljada drugih ljudi ima diplomu fakulteta isto kao što (će biti) vaša – i čeka na posao. Kao kada prodajete neki proizvod, tako “prodajete” i sebe poslodavcu: šta je to što vas izdvaja od tih 57 hiljada drugih? Izdvojte se, recimo, diplomom za Project Managera, menadžera ljudskih resursa (HR), developera mobilnih aplikacija - jer morate biti usko profilisanog znanja.

    Posebno za sve devojčice i devojke:

    Sve znate čuveno pitanje na razgovorima za posao (koje je zakonom zabranjeno, ali o tome neki drugi put): Da li planirate porodicu? E, pa, hajde da im odgovorite: Planiram, ali sam dovoljno informatički pismena da radim od kuće. Uostalom, i ne trebate mi – počeću sama svoj posao. Preporučujem za čitanje prošlogodišnji članak objavljen na CNN-u u vezi sa time da sve više mama-domaćica postaju mame-radnice-od-kuće, zato što su žene obrazovanije, umno nezavisnije (u smislu: ne treba mi muškarac da bih bila srećna) i zato što žele da provode više vremena sa detetom – a da to ne znači da su osuđene na socijalnu pomoć.

    Podršku za pisanje ovog teksta je pružila LINK group.

    U Beogradu će se 5. i 6. novembra ove godine održati osmi sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta JobFair, pod sloganom: Kreiraj svoju budućnost!.

     Još jedan Sajam zapošljavanja? Da. Isti kao i drugi? Ne. Ono što odvaja ovaj Sajam od sličnih je što je ovo sajam zapošljavanja namenjen studentima određenih fakulteta (tehničko-tehnološkim), i još važnije: što su deo organizacije momci i devojke kao i vi – studenti (Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST Beograd i Udruženje studenata elektrotehnike Evrope – EESTEC Beograd).

    Zašto da idem na (još jedan) Sajam zapošljavanja?
    • Bože, molim Te, evo već 764. noć za redom: daj mi makar šesticu na Lotou!
    • Ama, uplati tiket već jednom, čoveče!

    Kako očekujete da se zaposlite, ako ne radite ništa po tom pitanju? Gde tražite posao, na fejsbuku? Čak i da je tako, morate se malo više potruditi, kao što je Diana svojevremeno, teško da će vam neko dati posao samo zato što dobro igrate FarmVille ili Mafia Wars (ovo drugo sam probala i ja, ne vredi, verujte mi na reč).

    Idite na Sajam i učestvujte na njemu da biste mogli reći sebi: “E, OK, probao/la sam i to, dao/la sam sve od sebe.” Nije dovoljno samo da se pojavite (doduše, ne znam, možda će biti i neka agencija koja traži manekene i foto-modele pa vas primeti usput), moraćete malo i da se potrudite oko predstavljanja sebe potencijalnom poslodavcu.

    Saveti: šta (da) se radi na sajmu zapošljavanja?

    Ovo su saveti kako za predstojeći, JobFair, tako i za sve druge sajmove zapošljavanja.

    Prvo i osnovno: nemojte raditi generičke biografije. Jedan isti CV sa propratnim pismom koji ćete odštampati i deliti svima nije pravo rešenje. Prednost sajmova zapošljavanja je ta što unapred znate koji će tačno poslodavci biti i koji profili zanimanja im trebaju: iskoristite to! Prilagodite svoju biografiju koliko je to puta potrebno; ako ima 19 kompanija kojima želite da se predstavite, napišite 19 različitih propranih pisama i prilagodite svoj CV onome što ta kompanija traži. Da, najčešće će to biti iste karakteristike – ali, za svaki slučaj, proverite.

    Obucite se kao da idete na razgovor za posao, a ne na poslepodnevnu kafu s drugaricom/sa ortakom u teretanu. Pokažite da vam je stalo da ostavite dobar utisak, posvetite pažnju sebi da bi vam je posvetio i neko drugi. Nije neophodno da idete u odelu (sako/pantalone+kravata, odnosno, sako/suknja+marama), ali devojke: potrudite se da izbegnete farmerice (džins uopšte), a momci: gaće pokazujte devojkama po klubovima, a na Sajmu zapošljavanja podignite te pantalone na struk. Devojke, molim vas, nemojte se šminkati kao da će vas osvetljavati 6 kamera RTV Pink. Da ne dužim suviše o oblačnju, pročitajte koje savete za oblačenje za razgovor za posao daje Infostud.

    Upoznajte se dobro sa kompanijama koje će biti prisutne. Pretražite Internet i saznajte sve što možete o potencijalnim poslodavcima. Budite spremni na eventualna pitanja koja vam mogu postaviti.

    Posvetite pažnju i kako ostavljate svoju biografiju. Nemojte je samo ubaciti u kutiju/odložiti na štand kao da je pokvareni kišobran. Odvojte dovoljno vremena za posetu sajmu tako da svakom štandu koji želite da posetite možete posvetiti potrebnu pažnju. Osluškujte o čemu se na štandu priča, posmatrajte. Uostalom, nikad se ne zna: možda baš onaj ko je zadužen za odabir kandidata bude u tom momentu stajao na štandu i primao vašu biografiju. Nije da se ovo ne dešava.

    Traženje posla nije: evo ti moj CV pa ti vidi šta ćeš s njim. Traženje posla je zadatak koji od vas zahteva da budete aktivni, da date inicijativu, da zainteresujete drugu stranu za sebe.

    Ako zamislite sebe kao drvo u šumi, biće vam možda jasnije koliko je potrebno raditi na tome da vas poslodavac primeti.

    JobFair – Kreiraj svoju budućnost!

    Tekst je napisan u saradnji sa organiazoratima projekta “JobFair“. Sve dodatne informacije o sajmu potražite na sajtu, ili pitajte u komentarima.

    Takođe, bila bih vam zahvalna da ostavite svoje utiske o ovom, ili nekom drugom sajmu zapošljavanja na kojem ste bili.

    Photo: http://theminaretonline.com

    Oktobar je proglašen mesecom svetske borbe protiv kancera koji svake godine Srbiji “podari” novih 4.000 obolelih – zapravo, otkrivenih (izvor). To je mesec kada je rak dojke najčešća tema u medijima, kad ase pokreću razne humanitarne akcije, kada se prodaju brojni predmeti (nakit, majice, kačketi i sl.) i na taj način skuplja novac za istraživanje i lečenje obolelih. Ovo jeste veoma važno, ali ipak imam revolucionarni i pomalo šokantni predlog kako da na pravi način svaka devojka i žena pomogne i da svoj doprinos svim akcijama na svetu.

    Moj revolucionarni predlog za ovu godinu, kao i sve ostale, je:

    Idite na pregled.

    Umesto da kupujete kojekakve drangulije koje ćete baciti nedugo potom, uložite novac u sebe, investirajte u sopstvenu borbu.

    Potrebno:

  • dobra volja
  • telefonska linija
  • malo vremena i/ili novca
  • Uzmite dobru volju, pozovite najbliži dom zdravlja ili privatnu kliniku i zakažite pregled.

    To će vam biti najbolje utrošen novac ovog meseca.

    Jer, ako jednog dana, daleko bilo, dobijete kasno pozitivan rezultat, neće vam pomoći ni sve ružičaste trakice ovog sveta. Samo je redovan pregled prava akcija!

    Još mojih tekstova o borbi protiv kancera dojke:

  • Drage ženturače
  • Šta se krije u tvom telu?
  • Moje dojke su OK!
  • Bolje da ne znam šta imam
  • Malopređašnji scenario: otvorim dokument (Word .docx) iz mail klijenta (Windows Live Mail), odgovorim na poslata pitanja, sačuvam ga, napišem odgovor  na mail i kad sam želela da “prilepim” (iliti attachujem) dokument mailu – nema ga nigde. Da, trebalo je prvo da ga sačuvam negde pre nego što otkucam dve stranice odgovora. Da, mnogo sam se iznervirala. Sreća pa verujem u Google.

    Pronašla sam tekst koji mi je pomogao da spasim dokument, zove se How to rescue files opened from email (Hotmail or Outlook Web Access), that were edited and saved – but are now gone (a kako drugačije? :), i u njemu ćete naći sva potrebna objašnjenja.

    Za vas kojima engleski nije dovoljno blizak jezik, u pitanju su sledeći koraci:

    Napomena: Sve radite na sopstvenu odgovornost. Ukoliko nemate baš nikakvih prethodnih znanja, radije pozovite nekog da vam pomogne

  • Najvažnije: ne pokušavajte ponovo da otvorite dokument! (Ovo je i mene uplašilo, jer ja jesam pokušavala, ali, srećom, nije igralo ulogu).
  • Kliknite mišem na Start dugme (obično donji levi ugao monitora – Windows Vista i Windows 7 imaju onu karakterističnu zastavicu)
  • Otvoriće vam se Start meni, i verovatno će kursor treptati na polju Search programs and files. U to polje kopirajte ovaj tekst ispod i pejstujte tamo %userprofile%\AppData\Local\Microsoft\Windows\Temporary Internet Files\Content.IE5 
    • Otvoriće vam se folder u kojem se čuvaju privremeno skinuti fajlovi (temporary downloaded files). Vrlo verovatno nećete videti ništa – Windows, iz nekog razloga, krije ove fajlove.
  • Kliknite zajedno na ALT + T kako bi vam se prikazao meni, a potom kliknite na Folder options
  • Kliknite na srednji tab, View, i štiklirajte Show hidden files, folders, and drives, a kućice pored sve tri opcije “Hide…”  treba da budu slobodne (fotografija ispod)
  • Kliknite na OK – pojaviće vam se upozorenje, ali ne brinite, sve ćemo vratiti na mesto na kraju.
  • Sada bi trebalo da se vide folderi čudnih oznaka – kombinacije velikih sloba i brojeva, poput ANH4N2W1 i slično. U jednom od tih foldera se krije i vaš dokument.
  • Najlakši način da pronađete u kojem je jeste da kliknete na Date modified, koji će vam sortirati foldere po datumu izvršenih izmena u njima. Vaš dokument bi trebalo da bude u prvom folderu.
  • Otvorite folder dvostrukim klikom na njega – pojaviće vam se upozorenje, ali bez brige – samo kliknite na OK.
  • Takođe možete sortirati fajlove po datumu izmena (Date modified), i uz malo sreće – prvi dokument pri vrhu je onaj koji tražite.
  • Dvostrukim klikom otvorite dokument, i sačuvajte ga ovaj put na pravi način ;)
  • Vratite podešavanja na prethodno stanje – u prozoru u kojem ste pronašli fajl, ponovo kliknite na ALT + T, potom Folder options, View  i kliknite na Restore Defaults (prethodna fotografija).
  • Javite da li vam je pomoglo, a ako jeste – obavezno se u komentarima zahvalite momku koji je i meni spasio dan :)

    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37