Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Slučaj Bećirić: (ne)dozvoljena “igra na sigurno” ili samo igra

Ma kako se pravno završila senzacionalna triler priča o jurnjavi za dobicima na SMS licitacijama Državne lutrije, Predrag Bećirić, četrdesetogodišnjak iz Beograda, ostaće svakako dugo makar povremena tema priča i (suprotstavljenih) mišljenja srpske javnosti.

Da li je čovek, koji je uz pomoć svog softverskog programa, 20 umreženih kompjutera, 200 mobilnih telefona i grupe od 14 pomagača genije koji je “nadmudrio sistem”, jednostavno nadigrao softver Državne lutrije, a takođe i sprečio druge da nameštaju ove popularne igre ili je, pak tek lucidni softverski i organizacioni majstor koji je svoje sposobnosti upotrebio da nedozvoljenim sredstvima dođe do 120 “punta” i sedam stanova, prevashodno je u ovom času priča za pravosuđe. Što zbog stotina hiljada igrača koji su igrali unapred izgubljenu igru, što zbog samog Bećirića koji će imati priliku da sam objasni sve kockice ovog dosad neviđenog mozaika, što zbog javnosti koju ovakve priče uvek privlače.

Ono što je izvesno, bar prema saznanjima iz medija, možda je najbolje sumirao anonimni policijski oficir iz Specijalnog odeljenja za visokotehnološki kriminal: “On je, po svemu što smo saznali u istrazi, kompjuterski genije.Bećirić je, pomoću svog sistema, na osnovu svojih proračuna, bukvalno za jedno veče uspeo da provali da drugi nameštaju igru.” (“Pressonline”)

Nešto kasnije, na webu ćemo pronaći i nešto drugačija objašnjenja sistema po kojem se SMS licitacije odvijaju.

Ovde smo na terenu Notingemske šume u kojoj bi Bećirić trebalo da bude  Robin Hud. On je i sam rekao da je, nakon što je hteo da prestane sa ovom rabotom posle tridesetak dobijenih automobila, shvatio da druga grupa “iz unutrašnjosti Srbije”, pokušava sebi da namesti dobitak.

Po njegovim rečima, koje citirajući policijskog službenika prenosi “Press”, tad se zainatio i, praktično, potonjih 80 dana zapravo se takmičio sa ostalim grupama (uočljivo da se ovde koristi množina) i osvojio isto toliko automobila u želji da dokaže da je najbolji haker u Srbiji! Zanimljiva izjava: da li je reč o poznatom srpskom inatu ili se priča “spinuje” kako bi dobila pozitivan publicitet?

Deo javnosti koji Branka Bećirića vidi kao genija koji je pokazao da je pametniji od sistema (na Facebooku je vrlo brzo formirana i njegova fan grupa ) polazi upravo od nesumljive činjenice: ovaj Beograđanin jeste nadmudrio sistem i nema potrebe protivurečiti ovoj tvrdnji. U očima mnogih koji fokus stavljaju na taj deo priče, tako će zauvek i ostati. Ne verujemo da će išta promeniti ni eventualna zakonska odgovornost, ako je sud utvrdi (držimo se pretpostavke nevinosti i zato piše “ako”).

U kojoj je meri, međutim, nadmudrivanje sistema samo po sebi vrednosno pozitivan čin!?

Da čujemo sad i onu stranu koja je manje zadivljena genijalnošću Bećirića, a više pravnom stranom priče.

Citiramo Internet izdanje “Blica”:

Profesor Goran Ilić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, objašnjava za „Blic“ da se “osumnjičenima za prevare u nagradnim igrama na teret stavlja najteži oblik krivičnog dela prevare, za šta je zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora, kao i zločinačko udruživanje, za šta je zaprećeno pet godina, pa najveća kazna može da bude 14 godina zatvora. On napominje da će se osumnjičeni naći i na udaru Zakona o oduzimanju imovine.”

Advokati, pak, tvrde da građani imaju pravo na odštetu, ako se dokaže krivična odgovornost Bećirića i njegove grupe, mada im ne preporučuju da zbog izgubljenih nekoliko stotina dinara ulaze u daleko veće troškove parničenja, dok Državna lutrija izdaje saopštenje :

“Po završetku sudskog procesa i nakon utvrđivanja svih činjenica, vezano i za obeštećenje onih igrača za koje bude utvrđeno da je trebalo da budu dobitnici, Državna lutrija Srbije će postupiti u skladu sa odlukom nadležnih organa, a štiteći pravo i interes svojih igrača.”

Ovo shvatamo kao: ako se dokaže da je ovo prevara, nadoknadićemo nagrade pravim dobitnicima.

Ali da se vratimo još malo u advokatske kancelarije budući da tu ne nalazimo “konsenzus”. Evo šta Pressonline beleži:

“Poznati beogradski advokat Sava Anđelković smatra da iz opisa datih u medijima proizilazi da je Predrag Bećirić jednostavno bio bolji igrač!
- Analitički gledano, reč je o velikom majstoru koji je svojim intelektom umeo da probije program za licitaciju SMS porukama. On nije odgovoran što je pokazao da loši programi mogu da se provale! Umesto da budu okrivljeni programeri, koji su loše kreirali program, a da on kao ekspert bude zaštićen, u medijima smo počeli da mu sudimo i prozivamo ga kao kriminalca! On nikoga nije ubio, ucenio, prevario, niti je presreo nečiji telefonski poziv i uzeo njegovu ponudu. Apelujem na pravničku elitu u policiji, tužilaštvu, sudstvu i advokaturi da reaguje i traži da se svi osumnjičeni brane sa slobode, jer ćemo samo tako saznati pravu istinu o aferi – ističe Anđelković.

Međutim, advokat Bosiljka Đukić tvrdi da iz napisa u medijima proizilazi da je eventualno reč o prevarnim radnjama.
- Postojao je tim koji je to radio, kao i obični građani sa ulogama „glumaca”, koji su znali da nisu osvojili nagrade, ali su ipak ušli u igru. U svakom slučaju, prevareni su savesni građani, koji su bili u uverenju da mogu da pobede u SMS licitacijama, ali u samom startu nisu imali nikakve šanse! Ubuduće, organizatori i TV kuće moraju da preduprede prevaru i pre početka nagradne igre provere da li je sve legalno – upozorava Bosiljka Đukić.”

SMS triler će još dugo držati pažnju javnosti, pre svega one online. Jer, i kratka šetnja po forumima, fejsu i drugim “tradicionalnim” mestima okupljanja virtuelne ali sve jače i “stvarnije” domaće zajednice, ukazuje da robinhudovska percepcija Bećirića preovlađuje. U medijima, bilo klasičnim ili internetskim, pozicija je nešto drugačija, mada i tu ponegde ima “suđenja pre suđenja”.

Uočljivo je, međutim, da je žurnalistički odlična priča nekako prebrzo potonula na manje atraktivne stranice štampe, pa čak i virtuelnog informisanja..Slučajnost?

Obične građane, a posebno igrače “izgubljene utakmice”, kao da ni stotinu nedobijenih automobila, novih i uglancanih, ne može više da iznenadi – oni, izgleda, nikada nisu ni verovali da se u Srbiji išta dobija iz bubnja zvanog “slučaj”. Jer, da malo pokušamo da analiziramo: ko je prosečan SMS igrač? Svakako ne neko ko je ispod srednjeg sloja, a on, prema poslednjim tumačenjima, u Srbiji ima milion uglavnom rezigniranih i na ovakve stvari “otpornih” ljudi.

I da uđemo u završnicu sa ne previše originalnom tezom o odličnom “spinu” na koji iznenada (mada sasvim slučajno) može da računa “vlast”. Stotine novih “punta” je, najednom, postalo važnije od miliona krševa po izoranim drumovima. I svim onim “rupama” koje ova metafora sobom nosi.

Koja marketinška agencija bi to izvela efektnije?

U stvari, umesto stručnjaka, izgleda da izuzetno profesionalne spinove u Srbiji ponajbolje odrađuje sam život. Ovo naše trajanje koje i najzanimljivije senzacionalne vesti očas posla gurne u deveti plan.

Fotografija preuzeta odavde.

No related posts.

Dešava mi se da, zbog mnogo obaveza, svakodnevnog ludila ili ko zna već čega, ne stignem da čitam neko određeno vreme. To mi strašno smeta i lepo me grize savest što se svakim danom prudužava spisak naslova koji me čekaju. I onda odustanem od nekih drugih stvari i prepustim se čitanju. Najčešće u takvim situacijama već imam nekoliko odvojenih knjiga. Još ako u međuvremenu stigne i neka preporuka … tek onda ne znam odakle da počnem.

Elem, jedan od romana Justijana Gordera, u izdanju “Geopoetike”,  “Devojka sa pomorandžama” ni malo “svež” naslov, knjiga koju sam mnogo puta uzela i vratila na policu i svaki put se pitala kada ću saznati ko je ta neobična devojka, pročitala sam po preporuci. Očigledno od nekoga ko voli iste romane kao i ja

Roman je odličan.  Iz perspektive petanestogodišnjeg dečaka koji čita pismo pokojnog oca, koje je čekalo 11 godina da bude pročitano, autor postavlja mnoga važna pitanja o poimanju sveta, sreći i ljubavi i u isto vreme priča maštovitu ljubavnu priču.

Lepo, baš lepo

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je gotovo nepoznata, iako divlje forme rukole rastu po našim baštama i poljima, kao korovske biljke. Rukola spada u grupu lisnatog povrća, jer se za ishranu koristi list, a ponekad se koristi i cvet. U vreme cvetanja kulturna forma rukole može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični, kod divljih formi su više, a kod kulturnih manje usečeni. List rukole ima oblik rakete, pa se u engleskom govornom području ova biljka zove raketa (Rocket). Listovi u osnovi stabla formiraju rozetu. Cvetovi su sitni i po građi tipični za familiju kupusnjača, prljavobeli ili bledorumeni.

Rukola vodi poreklo iz Centralne i Južne Evrope, ali je veoma raširena i u Seventoj Africi, Sevemoj Americi i Bliskom istoku. Rukola predstavlja izuetno kvalitetno i lekovito povrće, sadrži dosta vitamina C (100-200 mg/100g), mineralnih materija, a naročito gvožđa, vlakana i drugih korisnih materija. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova povećava se sa starošću biljke, zato je najbolji ukus listova mladih, dobro gajenih biljaka. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocianata koji se nalazi i u srodnim biljkama, kao što je ren, kres salata i dr. Rukola ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocianata sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i aromu. Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao komponenta u mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom ili mocarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.

Rukola je kultura skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve. Zato može da se proizvodi praktično preko cele godine. Ova biljka najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može uspešno da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, može dobro da uspe čak i na poluzasenčenim, a može da se gaji i na vetrovitim terenima.

Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama.

Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće. Osnovna obrada izvodi se na dubinu 20 cm, uz kvalitetnu površinsku pripremu, jer se rukola gotovo isključivo proizvodi direktnom setvom iz semena, a seme je veoma sitno (masa 1.000 semena je oko 1.5 g). Đubri se sa oko 60-80 kg azota , 60-80 kg fosfora i 100-120 kalijuma po hektaru.

Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi. Seje se na razmak redova 25 cm i u redu 3-5 cm pri čemu se troši oko 1.5-2 kg semena po hektaru. Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova. Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke. Prinos je oko 20-25 t/ha.

Prof. dr Vladati Marković, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
“Savremeni povrtar”, broj 20., str.52

rukola na pizzi

Tweet This Post

Ljudima koji žive u siromašnim državama je čistoća vode jednako važna kao i nama. Međutim, njima je pitka voda često manje dostupna. Naime, procesi čišćenja vode često zahtijevaju tehnologiju, kemikalije i energiju koji u tim državama nisu dostupni.

Postoje jednostavne alternative kao sterilizacija izlaganjem suncu ili filtriranje.

Postoji još jedna alternativa koja ponekad nije najjeftiniija, ali riješava problem nedostatka energije. A to je da se vode pročišćava koristeći sunčanu energiju za generiranje potrebne struje. Upravo to čine proizvodi jedne američke tvrtke koja ih je odlučila donirati stanovnicima zemljotresom pogođenog Haitija.

Tko zna hoće li takvi proizvodi zaživjeti u praksi kod nas? Nekako ne vjerujem u masovno korištenje jer struja ipak nije drastično skupa. Međutim u objektima koji su daleko od civilizacije (planinarski domovi, meteorološke postaje, ...) - tko zna?

Možda ste primetili (ako pratite komentare na ovom blogu) da neko prevodi moje pesme na engleski jezik. Anonimna/an (da, i to je moguće – ova platforma ne proverava verodostojnost imejl adresa) prevoditeljka/lac, za sada ne pokazuje bilo kakvu želju da otkrije svoj identitet i odgovori na moja iskrena zahvaljivanja (praise you, translator, and thank you till the end of the world).

Potpisuje se kao: -

Prevedene su pesme: usput, novo doba, suza, kakva korist od naslova i jedna za jače.

Sve pesme sam skupio i objavio na poems sajtu.

Prevodi su sjajni i zvuče neverovatno:

new age anyhow
everyone shall walk on foot
except those in the space stations
who shall soar
while their blood gets thinner
and their riches gets futile
anyhow
everyone shall sit around the fires
except those in the cold caves
who shall utter their prayers
to the constrained offspring
anyhow
in the end
i shall stab you
with my spear
eat your flesh until it rots
until the worms settle in
anyhow
in the end
the dark rivers shall
indolently carry
all the toxins of our times
to the dead ocean of our selfishness

Potreban materijal:

600gr goveđeg mesa
1 kašika brašna
1 crni luk
1 kašičica aleve paprike
6 zrna bibera
1 manji list lovora
1 karanfilić
biber, so, mešavina začina
ulje

Priprema:

Meso iseći na rezance debljine 1 1/2cm. Pobiberiti, posoliti i uvaljati u jednu kašiku brašna. Propržiti na ulju da postane smeđe sa svih strana. Crni luk iseckati sitno, dodati meso i zajedno malo propržiti. Preliti sa 1/2l vode. Dodati zatim sve začine, poklopiti i kuvati na umerenoj vatri 90 minuta. Pred kraj začiniti po ukusu mešavinom začina i alevom paprikom. Poslužiti uz kuvanu testeninu, krompir pire ili pirinač.

Podeli:

A Hawk and A Hacksaw - God Bless the Ottoman Empire

Dok se prema rečima predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović bliži trenutak kada će srpski parlamentarci usvojiti iznuđenu rezoluciju o zločinu koji se dogodio pre 15 godina u Srebrenici, a koji će u sebi sadržati famoznu reč na G, Srbija ne prestaje da guta žabe na putu sveopšteg oporavka koji je u međuvremenu postao prazna priča u praznim džepovima njenih građana. Poslednja kreketuša u nizu kome se ne nazire kraj stigla je ni manje ni više iz Ankare.
Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davotuglu izjavio je da želi da vidi zvanično "izvinjenje Srbije za zločin u Srebrenici", rekavši da ima saznanja da će do toga doći koliko sledeće nedelje. Davotuglu je nesumnjivo informisana osoba, budući da se u prethodnih šest meseci čak 11 puta sreo sa svojim srpskim kolegom Vukom Jeremićem. Od dolaska semaforske koalicije na vlast u centralnoj balkanskoj zemlji, primetno je veće diplomatsko prisustvo Turske u regionu. Sam Davotuglu tvrdi da je Balkan jedan od geopolitičkih prioriteta njegove zemlje, a u srcu tog interesa nalazi se Bosna.
Njegova želja je da se srede uzavrele prilike u središnjem balkanskom protektoratu međunarodne zajednice kako bi se krenulo putem oporavka (opet taj čudovišni izraz) koji ide preko ulaska Bosne u NATO. Turskoj je potrebna "mirna Bosna", a Srbiji preostaje samo da se zagrcne pri još jednom kreketavom gutanju.
U poslednjih 20 godina, već smo se navikli na oštre civilizatorske lekcije koje su stizale iz Brisela, Berlina, Londona, Vašingtona i Pariza, sve odreda adresa sa kojih su tokom istorije stizale detaljne instrukcije za nasilno civilizovanje raznoraznih naroda širom kolonijalnog sveta. Mrtva usta ne govore, a bilo ih je podosta, nekoliko desetina miliona su morali da polože svoje živote u ime pljačke koja je pravdana čistotom rase, hrišćanstvom ili nekim trećim višim ciljem kojim je ubijanje nevinih opravdavano.
Za državu čija se prestonica nalazi u Ankari, ovaj vid borbe takođe nije fusnota u njenoj povesti. Čak i ako ostavimo po strani originalan način plaćanja poreza u Otomanskoj imperiji kao avet prošlosti, nebrojeno je krvavih povoda da se modernoj, laičkoj Turskoj postavi pitanje o sopstvenim nepodopštinama iz prethodnog veka. Genocid nad Jermenima (1915-1917), Istanbulski pogrom (1955), permanentna represija nad Kurdima, tri su civilizacijski nerazumne tačke krvavog trougla najvećeg američkog saveznika u regionu, tri neprijatna minusa koje gospodin Davotuglu ostavlja po strani kada sa posve neutemeljene visine bistri pitanja iz najbliže balkanske prošlosti, dajući svoj doprinos u novom shvatanju aritmetike po kome je nekoliko hiljada više od nekoliko miliona.
Pošto se bliži dan kada će Srbija priznati reč na slovo G u Srebrenici, jer su, po pisanjima dnevne štampe, na to pristali čak i nekada izuzetno ratoborni radikali koji su u međuvremenu grobarski preuzeli naprednjački manir Mahatme Gandija, nije daleko ni dan kada će politička instrumentalizacija pojma genocid dobiti svoju primenu i u pravnoj praksi, čime će se i samo izražavanje sumnje u činjenicu da se u Srebrenici dogodila reč na G biti izjednačavano sa negiranjem masakra, što će za sobom veoma brzo povući zakonske posledice potpuno uporedive sa glorifikacijom rasizma, nacizma i ostalih vidova netrpeljivosti, koji su, gorke li ironije, svi odreda nastajali na Zapadu. U ime selektivne primene ljudskih prava i netolerantne tolerancije, srpsko gutanje žaba će se uz papagajsko ponavljanje reči na G, od čije smo frekventnosti već otupeli svih ovih godina, pretvoriti u svakodnevno ispijanje žabokrečine.
Dok se novomilenijumska inkvizicija ne zahukta, a crnci Evrope još jednom ne sednu na optuženičku klupu, spremni da svedoče sami protiv sebe u daljem procesu falsifikovanja istorije zarad ostvarivanja dnevnopolitičkih interesa pranja krvavih ruku, čini se da je slaba vajda reći da se u Srebrenici genocid nije dogodio. Uprkos činjenici da se nekada okrugla planeta po skraćenom cikličkom postupku ponovo pretvara u ploču koju na svojim plećima nose do zuba naoružane kornjače, ipak treba koristiti pravo na slobodu savesti i mišljenja, sve dok se i ono ne pretvori u mrtvo slovo na papiru, ono koje svakim novim danom rapidno bledi.

Predsednica Fonda za humanitarno pravo uskoro će postati počasna građanka Uroševca, Srbi protestuju, Kandićeva ne haje za to

BEOGRAD – Posle Hrvata, i Albanci su se setili „zasluga“ Nataše Kandić, pa će direktorka Fonda za humanitarno pravo uskoro postati počasni građanin Uroševca!
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić Kandićevoj je nedavno dodelio orden Danice Hrvatske, a federalni deo Sarajeva nagradio ju je zbog njenog zalaganja „da se kazne svi oni koji su počinili grozni masakr u Srebrenici“. Sada su na red došli kosovski Albanci, koji su odlučili da udele priznanje jednoj od najistaknutijih aktivistkinja u nevladinom sektoru.
Kandićevu nije iznenadilo to što su je se Albanci setili, doduše, ne za dan bezbednosti.
- To je mesto na kom je veliki broj ljudi bio zatvoren u zatvoru u Dubravi, neki od tih ljudi su ubijeni, neki su kasnije zatvarani u Srbiji. Verujem da je to inicijativa onih koji su preživeli. Pomogla sam tim Albancima, sve smo beležili i oni su meni na tome zahvalni – kaže Kandićeva, koju je za ovu titulu predložila grupa nevladinih organizacija s Kosova.
Na primedbu da se mnogi Srbi bune zbog toga (vidi okvir), ona kratko poručuje:
- Šta ja imam sa Srbima, oni mogu da se bune!

Izvor: Kurir

Napokon! Ode nam zima! Proleće je period kad suva koža traži specijalnu negu jer je tokom prošlog perioda mnogo trpela. Zbog hladnog i vlažnog vazduha gubila je otpornost te je tako podložna opasnim promenama. Evo kako joj treba pomoći. Čim prođe zima, sve vlasnice suve kože primate promene na...

Obožavamo duge haljine jer su udobne, lepršave, ali ujedno i seksi i ženstvene. I upravo se one vraćaju ove sezone na velika vrata. Vodeće modne kuće obogatile su svoju kolekciju veselim haljinama u koje će se zaljubiti svaka devojka koja prati trendove. Klasične crne haljine, cvetni motivi,...