Mogućnost istovremenog korištenja više aplikacija ili multitasking sposobnost je uobičajena kod apsolutno svih operacijskih sustava na planeti, bilo na računalima, bilo na mobitelima. Na žalost, Apple je korisnicima iPhonea uskratio ovu mogućnost, dozvoljavajući ograničeni multitasking na tek pokoju aplikaciju i to razvijenu u vlastitom aranžmanu.
Kako navodi AppleInsider stvar će se promijeniti s dolaskom iPhone OS 4.0 verzije operacijskog sustava, koji bi svjetlo dana trebao ugledati ovog ljeta. Barem ako je vjerovati njihovim neimenovanim, ali legitimnim izvorima.
Omogućavanjem multitaskinga na iPhoneo Apple mora riješiti dva osnovna problema – način na koji će aplikacije i pripadajući hardver međusobno dijeliti resurse mobitela te problem baterije, tj. načina na koji će to baterija podnijeti.
Ne preostaje nam ništa drugo nego pričekati ovo ljeta kada bi se iPhone OS 4.0 trebao pojaviti na tržištu.
croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2010/03/12/iphone-os-4-0-napokon-donosi-multitasking/";croportal_title = "iPhone OS 4.0 napokon donosi multitasking";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";
Prisećate li se pod ovim snegom i hladnoćom u sredini marta, priče o globalnom otopljavanju?
Ako ste se setili, biće vam još hladnije.
Naravno da se prisećate, jer nas tom pričom konstantno iz nekih egzotičnih turstičkih centara stalno podsećaju, kako se svake godine temperatura na našoj majčici zemlji bar za malo podigne, pa se ledeni bregovi i glečeri tope, pa će poplave, pa će jug Evrope, a i mi mu dođemo tamo negde, da se pretvori u pustinju, bićemo Sahara i sve nam to sa osmehom serviraju, pa nas nerviraju, a u pozadini svega je nešto što sve više i više naslućujemo.
Ista priča kao i ona sa upravo minulom epidemijom koje i nije blo, pa vakcinisanjem koje se nije dogodilo, skupim medikamentima sa kojim se nešto i nije zgrnula neka velika lova, ali je svet zbilja globalno zaljuljan.
Ma ne pada sneg da prekrije breg, nego da zver otkrije trag.
Belosvetski farmaceutski magnati i moćnici, nisam rekao mafijaši pokušali su i sa epidemijom svinjske koje nije bilo, da nas olakšaju za ono malo para što nam je još preostalo i donekle su uspeli u tome. Sada mi nekako mnogo liče i oni prognozeri i meteorolozi na čelu sa političkim magnatima, nemoj slučajno neko da pomisli mafija, takođe uz sva upinjanja pokušavaju neke silne milijarde nije bitno čega, da zgrnu, da uzmu, da otmu sve u nameri kako će spasiti svet, kako zaustaviti globalno otopljavanje.
Ista meta, isto odstojanje, isti recept, ista formula kako jednostavno doći do mnogo para, obogatiti se bez rada, globalno varajući.
Pa i nije im teško kada imaju nas, samo se pogledajmo prvo u ogledalo, ili ovu sliku gore, potom pogledajmo kroz prozor i videćemo kako nam se otopljavanje ili zagrevanje neumitno približava.
Nisam bio svjestan da smo i mi počeli imenovati vremenske nepogode (kao Amerikanci svoje). Tako da me malo začudilo kad sam na naslovnici Glasa Istre vidio naslov "Dolazi Andrea!". Tek kasnije sam povezao s onom dramatičnom vremenskom prognozom od dan ranije kad su na središnjem dnevniku pokazali kartu Hrvaske, a Istra je bila obojana crvenom bojom zbog najviše opasnosti od raznih vremenskih kataklizmi.
U stvari, koliko sam shvatio, u ostatku Hrvatske je bilo puno gore. Kod nas je ujutro puhala jaka bura (što nije neka posebno rijetka pojava, jelte). Popodne je padao snijeg. I sljedeći dan se rastopio.
Pa, s obzirom da je ovdje snijeg relativna rijetkost, evo što je od Andree ostalo sljedeći dan u Umagu:
Koristim Linux već skoro deceniju, a u poslednje vreme sve više ljudi oko mene istražuje razne distribucije, pa reših da kažem što šta na tu temu. Naime, danas među cyber populacijom vlada neka moda da se furaju Linuxi i to ovi fancy sa Compiz Fusion efektima, a polovina tih ljudi ne zna ni šta je Linux, ni kako radi. Da se razumemo, nemam ništa protiv fancy GUI-ja i ostalih eye-candy efekata, čak ih i ja koristim u velikoj meri, ali konzola je i dalje najmoćnija alatka u UNIX svetu. Pa da krenem redom…
Šta je Linux i čemu on služi?
Verovatno ste već negde čuli sledeću opisnu ‘definiciju’:
Linux je besplatna zamena za Windows.
Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela
Dakle, Linux je dvojaki pojam koji se odnosi na Linux kernel – osnovu slobodnog (i besplatnog) operativnog sistema zasnovanog na UNIX arhitekturi, ali i na celu grupu distribucija operativnih sistema koji su zasnovani na tom kernelu. Ispravan naziv za takve distribucije je GNU/Linux, jer uz sam Linux kernel u paketu idu i mnoge softverske biblioteke, alati i programi koji potiču iz GNU projekta, međutim ustaljeno je da se naziv Linux odnosi na ceo paket.
Linux svoje korene vuče još iz 1991. godine, kada je finski student Linus Torvalds pokrenuo njegov razvoj kao hobi projekat. Danas, posle dve decenije postojanja, Linux predstavlja osnovu operativnih sistema na milionima PC računara, servera, klastera, super-računara, mrežnih uređaja, mobilnih telefona i svakakvih drugih spravica širom sveta. Evo i dela Usenet poruke koju je Linus poslao u avgustu te davne godine:
I’m doing a (free) operating system (just a hobby, won’t be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready… It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that’s all I have .
Možda znate, možda i ne, ali i:
Google Android je baziran na Linuxu
Filozofija slobodnog softvera
Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod GPL licencom, što znači da svako može besplatno da ga koristi, umnožava i menja. U svetu softvera, programi se mogu distribuirati u dva oblika:
izvorni kod (source code) – kada imamo uvid u sam kod koji je programer pisao i koji tek treba prevesti u binarni oblik da bi se isti izvršio;
binarni paket (binary) – kada samo dobijemo izvršni oblik programa, bez uvida u način njegovog rada.
U zavisnosti od programskog jezika, neki izvorni kodovi ne moraju biti prevedeni (kompajlirani) u izvršni (binarni) oblik, već se interpretiraju u letu. No to nije previše bitno za ovu priču, tako da ćemo ostaviti za kasnije. Poenta je da za potpunu slobodu deljenja, umnožavanja i eventualne izmene softvera moramo imati originalni izvorni kod, pa se softver koji se isporuluje sa izvornim kodom naziva “softver otvorenog koda” (open source software).
Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (Free Software Foundation) kako bi propagirao slobodni softver. Slobodni je prevod od engleskog “free“, što se može protumačiti i kao besplatn, što ne mora da bude slučaj mada najčešće jeste. Da ne bi dolazilo do zabune oko toga, danas se češće koristi termin “liberal“.
Slobodan softver otvorenog koda (Free and open source software) skraćeno se obeležava sa F/OSS, FOSS ili FLOSS (free/libre/open source software). Više detalja oko naziva “free softver / open source” možete pročitati na Wikipediji. Većina linux distribucija u potpunosti poštuje GPL licencu i sadrži samo FLOSS.
Linux distribucije
Iako danas ima na stotine Linux distribucija, sve se mogu svrstati u 3 glavne grane jer se većina zasniva na jednoj od tri najstarije distribucije. Osim po pedigreu, distribucije se mogu grupisati i po vrsti paketa (načina distribucije programa) koje koriste, što ponovo zavisi od toga na kojoj su distribuciji zasnovane:
Ove glavne distribucije važe za stabilne i pouzdane, pa se koriste tamo gde se zahteva neprekidan rad sistema i uptime od preko 99%. Kako se na njihovoj pripremi i održavanju provodi dosta vremena, njihove nove verzije izlaze najčešće u ciklusima od po godinu dana. Desktop korisnicima koji žele nove stvari na svom računaru to baš i ne odgovara, pa češće koriste njihove preprađene verzije čije se nove verzije objavljuju u proseku duplo češće. A za one koji ne vole previše da se petljaju sa sistemom, već vole da je sve spremno OTB (“odmah po instalaciji“) postoji i treći nivo distribucija koje su bazirane na prethodnim i najšeće samo donose kozmetičke izmene i drugačija početna podešavanja. Evo hijerarhije nekih popularnijih distribucija:
Debian
Ubuntu
Kubuntu, Xubuntu, Edubuntu…
Linux Mint
gOS
Knoppix
Damn Small Linux
Backtrack
Dreamlinux
Linspire
Freespire
SimplyMEPIS
Slackware
SuSE
openSUSE
Arch*
Gentoo
Sabayon Linux
Slax
RedHat
Mandriva
PCLinuxOS
RedHat Enterprise
CentOS
Scientific
Fedora
Yellow Dog
Za pretragu detaljnijih informacija o Linux distribucijama, posetite poređenje na Wikipediji, a grafik sa istorijskim razvojem možete naći ovde. Nezaobilazna stranica za upoznavanje sa raznim distribucijama je i DistroWatch – sajt koji prikuplja informacije, vesti, statistiku popularnosti distribucija i sl.
Kako odabrati pravu Linux distribuciju
Večito pitanje među lprisnicima Linux operativnog sisetma je “Kako odabrati pravu dosstribuciju?“. Kako ne postoji odgovor na pitanje “Koja je Linux distribucija najbolja?“, jer svaki ima neku svoju svrhu i svoju ciljnu grupu, najbolje je da prvo pokušate sami sebi da odgovorite na pitanja:
Koja će biti funkcija tog Linuxa? server, desktop, istraživanje…
Kolika su Vaša predznanja i iskustva u radu sa računarom? početnik, napredni korisnik, profesionalac…
Koliko ste spremni da odvojite vremena i energije za učenje nečeg novog?
Imate li pogodan hardver na kome će Linux biti instaliran?
I još koješta slično…
Kako svaka distribucija ima neku svoju filozofiju rada i način na koji se određene stvari rade, najbolje je da isprobate na neko vreme par distribucija i vidite koja Vam leži. Ukoliko nemate ideju doakle da krenete, evo dva testa koji Vam mogu pomoći u tome:
Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite Linuxom, ono što ćete pre ili kasnije morati da savladate do nekog nivoa je rad sa konzolom. Neke osnovne stvari uopšte nisu teške i nemojte da Vas plaši to što se komande zadaju kucanjem na tastaturi umesto kliktanjem mišem. Sažeti pregled Linux komandi sa istorijom možete naći i na srpskom jeziku. Za sve naprednije stvari najbolje je da konsultujete neku detljniju literaturu, a tu su:
Ako se i dalje pitate žašto bi koristili Linux, daću Vam nekoliko razloga zbog kojih bi u najgorem slučaju trebali da ga probate.
Ideologija – Ako pogledamo na istorijski razvoj, primećujemo da je Linux krenuo kao projekat iz hobija, a danas se koristi na milionima urećaja širom sveta. Setimo se da je Linux i dalje nekomerzijalan, pa će Vam biti jasno da je u pitanju kvalitetan proizvod koji se već dve decenije drži svoje ideologije o slobodi i otvorenosti, a to podržavaju i giganti IT industrije (IBM, Intel, Google…)
Sigurnost – Pored toga što je sistem projektovan na način da bude siguran i zaštićen, statistika govori sve: Na Windows platrofmi godišnje se registruje na desetine hiljada novih virusa, dok je na Mac-u i Linuxu svega par desetina od kojih nijedan nije rasprostranjen i opasan za široke narodne mase. I pored toga, skoro sve Linux distribucije dolaze za besplatnim firewall-om i antivirusom. Ne morate se brinuti od raznih napasti na Internetu, a podaci na hard disku računara mogu biti kriptovani kako im niko drugi sem Vas ne bi pristupao.
Cena – Za početak sam OS je besplatan, a uz njega i hiljade programa raznih namena. za većinu standardnih potreba nećete morati da dokupite nijedan program. Na primer, kancelarijski računar, prenosni računar, server ili desktop mašina može koristiti sve programe iz repozitorijuma distribucije potpuno besplatno.
Performanse i resursi – Većinu Linux distribucija možete instalirati i na starijim i slabijim računarima. Iz novijih će biti iskošišćena sva njihova snaga, a starima će biti udahnut novi život kroz upotrebljivost na brojne načine. Koji god stari računar da imate, možete instalirati neku od distribucija na njega i koristiti ga kao internet klijent, media player, kućni server, ruter ili šta god Vam padne na pamet…
Jednostavna instalacija – Nekada je instlacija bilo kog operativnog sistema bila posao za stručnjaka. Danas je stvar potpuno drugačija i siguran sam da bi svako mogao da se snađe sa instalacijom jednog savremenog Linuxa. Pored toga što je sama instalacija uprošćena do maksimuma, prevodi na skoro sve svetkse jezike ruše svake barijere u strahu od korišćenja računara.
Reinstalacija OS-a – Gotovo da nikada nećete morati da reinstalirate operativni sistem svog računara. Dok korisnici Windowsa moraju povremeno da “ubiju sistem” da bi “digli novi sistem“, u Linuxu to ne postoji. Sistem se instalira na jednu particiju, programi na drugu, a Vaši lični podaci i podešavanja na treću. Nova verzuja sistema se automatski najčešće dobija kroz ažuriranje (update) sisetma, a u slučaju potrebe za ponovnom instalacijom (novi hard disk ili sl.) svi podaci i podešavanja sistema se veoma lako prebacuju.
Instalacija i update programa – skoro da nikada nećete morati da tražite instalacije programa po Internetu ili proveravati da li je izašla nova verzija. Svi programi se u vidu paketa organizuju u repozitorijume (riznice) odakle se automatski instaliraju u Vaš sistem na svega par klika mišem (ili jednom komandom u konzoli).
Defragmentacija diska – Ako ste nekada radili defragmentaciju diska znate koliko je to dosadan posao i koliko dugo traje. Fajl sistemi u Linuxu brinu se samostalno o fragmentaciji i organizovanju datoteka na samom fizičkom hard disku pa će sistem u svakom trenutku raditi na optimalan način.
Dodatni programi – Svaka Linux distribucija dolazi za stotinama, a neke čak i sa desetinama hiljada programa. Većinu stvari koje Vam zatrebaju naći ćete na instalacionom disku ili kroz repozitorijume na serveru Vaše distribucije.
Vizuelni izgled – GUI ili ono što vidite je na većini distribucija standardno doteran da izgleda bolje od bilo koje verzije Windowsa. KDE na primer posedovao je mnoge funkcije koje su u Windows dodate tek posle par godina u Visti. Da je Linux par godina u prenosti ispred Windowsa, pokazaće Vam i ovaj video klip. I pored svega toga, sve što vidite na ekranu (a i ono što ne vidite) se može podesiti da izgleda ili radi na koji god želite način.
Za one koji bi još malo da se raspitaju “Zašto je Linux bolji?“, postoji poduža lista na raznim sajtovima na Internetu pa se družite sa Google-tom
GNU/Linux nije samo operativni sistem, već predstavlja duh zajedništva, slobode, deljenja i kreativnosti, a pre svega mogućnost izbora…
Naslov govori sve - u pitanju je video snimak sa montiranim scenama iz igre koji je predstavljen danas na GDC-u. Posle gledanja snimka, teško je izvući bilo kakav zaključak, sem da će igra pratiti dva kretenska trenda koja su izuzetno popularna poslednjih godina. Prvo, oslepljujuće blještavilo je imperativ, i mera za to koliko je grafika "high-end", te ćemo i tokom igranja ovog naslova morati da
Ovih dana vlada je odlučila da na novi način zavuče ruku u novčanik svojih građana. Doneta je Izmena i dopuna Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Odnosno, ko kupi neku belu tehniku, mobilni ili neki od proizvoda pobrojanih u uredbi plaća u startu njihovu reciklažu. Reklo bi se na mestu.
Jedna stvar me čini veoma skeptičnim. Sav novac koji se prikupi na ovaj način ićiće u državni fond koji će podsticati razvoj industrije reciklaže. Imajući na umu kako funkcioniše naša država čini mi se da ćemo dobiti još jedno skupo nedonošče.
S druge strane propušteno je da se kopira vrlo jednostavno hrvatsko i nemačko iskustvo sa plastičnom ambalažom koje je te zemlje za par meseci bukvalno očistilo od smeća koje krasi sve krajolike Srbije.
Sa inače bizarnog skupa bez dnevnog reda sa pompeznom nazivom stigla je dirljiva vest. Naši veliki kapitalisti pate od nesanice. Gotovo da su mi suze krenule na lament nad filantropima koji su se zadužili da bi spasili propale firme i sada im je malo frka jer su se zaneli sa leveridžom. Pored toliko mesta za poentiranje nad štetočinskom politikom vlade, istaknuta je stara istina da su najveći ljubitelji rent seekinga upravo velike firme koje "ne smeju" da propadnu zbog potencijalnih socijalnih problema.
I Srbima iz teško shvatljivih razloga dragi Rusi dali su ocenu poslovnog okruženja u Srbiji Ako se ima u vidu da je ocenu dao diplomata koji koristi malo sofisticiraniji rečnik, jasno je da smo konačno i sa istoka dobili potvrdu da smo tamo gde su nas svrstavale sve organizacije koje ne prodaju dobre ocene poslovnog okruženja i lika i dela reformista.
Direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija najavio obimne planove za 2010. godinu: investiciona ulaganja od oko 20 mlrd dinara (tj. 200 miliona evra) sa fokusom na razvoj fiksnog i mobilnog Interneta, dostizanje cifre od 700.000 ADSL korisnika, 100.000 mobilnih 3G Internet korisnika, 6,2 miliona mobilnih pretplatnika, usluge plaćanja putem mobilnog telefona, ponudu “smart” mobilnih telefona, povoljne pakete usluga, “...naglasio da je pravi način da se liberalizuje tržište da ono samo određuje cene usluga.” Ne znam zašto je liberalizacija toliko omiljena tema, a ima toliko drugih.
Gospodin V.L. je izrazio očekivanje da će, u skladu sa svetskim trendovima, MTS do kraja 2014. godine imati bar 2 miliona mobilnih Internet korisnika! (CAGR oko 120%!, hmmm) Istakao je još jednom da je Telekom istinski šampion u kontroli i rezanju troškova, jer je i pored neznatnog povećanja prihoda uspeo da ostvari rekordnu dobit u prošloj godini.
Ne znam da li je slučajno izostalo pominjanje IPTV-a i telepresence-a, usluga koje su bile hit i ekskluziva u ponudi. Ali bez obzira na sve, fakat je da Telekom ima vrlo stabilnu i nadmoćnu poziciju kad je prihod na telekomunikacionom tržištu u pitanju.
Ako smatram da je ironija vrhunac humora, a panično se bojim opšteg mesta, u koje po prirodi stvari upadam povremeno, nećete me čuti da često kažem za nešto da je inspirativno. A to sigurno ne bi očekivala da se desi povodom dokumentarca o dizajnu. To Inform and Delight je film o Miltonu Glaseru, legendi grafičkog dizajna, koji tokom svoje duge karijere se bavio najrazličitijim aspektima dizajna: vizuelnim identitetom, ilustracijom, izradom postera, omota albuma i knjiga, između ostalog.
Nemojte očekivati da vam ja pričam nešto o dizajnu. Lepo – nije lepo, duhovito – glupo, efektno – prenatrpano, to su kategorije koje ja poznajem. Uprkos tome, mislim da umem da prepoznam kako jednostavan simbol, reč i crtež, igra oblicima, može da sadrži bljesak ingenioznosti. Da kaže mnogo više od onoga što očekujete, da vas iznenadi. Po Glaseru, to je suština komunikacije, on to zove “mentalnom zagonetkom”, momenat kad jedan simbol pokrene proces razmišljanja, koji zatim bude čitljiv masama ljudi.
Glaser će ostati zapamćen kao čovek koji je smislio logo I Love New York Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} , osnovao New York magazine, uradio legendarne postere kao što je onaj sa psihodeličnim frizurom Bob Dylana, ali to predstavlja samo delić njegovog opusa. Sposobnost da precizno formuliše ideju vizuelnim sredstvima, kao i široko obrazovanje o najrazličitijim stvarima, koje je vidljivo u radu, su učinile da Milton Glaser bude jedan od najuticajnijih primenjenih umetnika 20. veka. A u pitanju je čovek, jako prijatne pojave, sa konstantnim osmehom, strašću za ono što radi. Kako nemam ni trunku talenta za vizuelnu umetnost, da se nekim slučajem nađem u njegovom društvu, volela bih da mi priča o hrani (užasno duhovit deo filma kad priča o svojoj majci Jevrejki iz Bronksa kako pravi špagete sa kečapom i krem-sirom, koje kasnije prži u masti) i transformativnom dejstvu Italije na njegovo poimanje umetnosti, pa i sveta uopšte. Pošto pomalo znam i o jednoj i drugoj stvari, dovoljno je za početak.
U nekadašnjoj Robnoj kući Beograd u Knez Mihajlovoj može da se vidi izabrana retrospektiva njegovog rada narednih mesec dana. Za film i izložbu je zaslužan magazin Kvart u čijem najnovijem izdanju možete pročitati intervju sa Glaserom, koji je napravio Aleksandar Maćašev. Takođe u najnovijem broju objavljen je i manifest, tj. spisak pravila kojih se Milton Glaser držao tokom svoje karijere, koji je obavezna lektira.
Posle filma Mirko Ilić, takođe svetski poznat dizajner, je pričao o svom iskustvu sa Glaserom, sa kojim se sarađivao na knjizi Design of Dissent, koja se bavi politički provokativnim dizajnom. Priča o skromnosti, disciplini i posvećenosti se savšeno uklapa u ono što su gledaoci videli na filmu. Što ih je na jedan način i prosvetilo. Jer kad ste bili u bioskopu i dočekali kraj filma i počeli da spontano tapšete, iako nijedan od aktera u filmu nije prisutan u publici.
Kao prvo, Linux ne mora biti besplatan. Najčešće jeste, ali ne mora. To što je “zamena za Windows” samo je posledica njegove popularizacije među širim narodnim masama i to najčešće jer su mnoge firme posle masovne akcije legalizacije softvera u Srbiji rešile da pređu na ‘besplatna’ rešenja umesto da plate papreno skupe licence za softver koji su do tada koristile. Verovatno ste videli i sipmatičnog pingvina Tux-a, koji je maskota Linux kernela 
.
Kao što već pomenuh, Linux je slobodan operativni sistem objavljen pod 
Richard Stallman (RMS) je 4. oktobra 1985. godine pokrenuo Zadužbinu za slobodni softver (
