Unosi za: Poslednjih mesec dana
Na svu sreću, dve devojke sa Mercatus Centra (Veronique de Rugy i Melinda Warren) su sele i prikupile podatke o ukupnim budžetima i zaposlenosti u američkim regulatornim agencijama (kojih, inače, ima 69), pa možemo da pričamo o nečem konkretnom.
Kada pogledate te brojeve, uopšte vam više nije jasno o kakvoj se deregulaciji uopšte govori. Brojevi rastu iz godine u godinu. Recimo, kod "socijalne regulacije", ukupan broj zaposlenih se uvećao sao oko 39 hiljada u 1960. na 115 hiljada 1980. na 220 hiljada u 2008. Kod "ekonomske regulacije", brojevi su 57 hiljada, 146 hiljada i 263 hiljade.
Čini se da su kod budžeta ovih institucija ostvareni još veći porasti.
Međutim, meni je lično najzanimljiviji sledeći grafikon:
Na grafikonu se može videti za koliko su rasli budžeti ovih agencija za vreme različitih predsednika. Rekorderi po porastu budžeta za ekonomsku regulaciju su otac i sin Buš. Jedini su budžete smanjili Karter i Nikson, a samo mali porast je zabeležen za vreme Džonsona i Klintona. Što se socijalne regulacije tiče, jedini pad je zabeležen za vreme Regana, a porasti su bili relativno mali za vreme Džonsona, Kartera i Klintona.
Sve u svemu, kada se pogleda ovaj grafikon, uopšte nije jasno zašto bi libertarijanci podržavali republikance. Jeste da njihova retorika često više prija našim ušima, ali ovaj grafikon prilično jasno sve govori - jeste Regan u prvom mandatu bio najbolji od svih, ali su Karter, Džonson i Klinton u prvom mandatu bili daleko bolji od dva Buša i Niksona, čak i Regana u drugom mandatu
To kaže Donald Lushikin, investitor i profesionalni Krugman-hejter. Ovde je još jedan njegov vrlo zabavni članak u Krugmanu. Kaže da je ovo prva posthumno dodeljena nagrada, jer je ekonomista Krugman umro još početkom 1990-ih, ovo što imamo sada u NY Timesu je samo ideolog i šarlatan.
O dobrim stranama Krugmana kao ekonomiste je Marko već rekao. Meni je interesantna još jedna stvar i ne tiče se Krugmana nego naučne ekonomije generalno. U eseju o sebi i svom akademskom radu Krugman kaže kako je napisao svoje najuspešnije radove:
I was, of course, only saying something that critics of conventional theory had been saying for decades. Yet my point was not part of the mainstream of international economics. Why? Because it had never been expressed in nice models. ... If you want to publish a paper in economic theory, there is a safe approach: make a conceptually minor but mathematically difficult extension to some familiar model.
Prijatno me iznenadilo ovakvo otvoreno razmišljanje Krugmana, jer retko ćete čuti nobelovca koji će iskreno reći ono što svi prećutno znaju: visoka akademska teorija se često sastoji od jednostavnih stvari formulisanih na komplikovan način. Peter Boettke ima komentar o Krugmanu sa istom poentom:
Krugman, in fact, saw his role as a sort of economic theorist middleman, who was able to buy low the ideas of economic geographers and sell them at a higher price to modern economic theorists of trade and development.
Krugman dakle nije otkrivao toplu vodu, nego se bavio matematičkom formalizacijom poznatih argumenata, prevođenjem zdravog razuma u formule i prodavanjem tih formula akademskim žurnalima. Akademska ekonomija, na žalost, tako funkcioniše. Ponekad najvišu nagradu dobiju stvarni inovatori kao Ronald Coase, Vernon Smith ili James Buchanan, koji nove ideje izraze jednostavnom prozom, ali u većini slučajeva imamo samo briljantne formalizatore dobro poznatih argumenata. I pri tome nije vrednost argumenta ono što određuje akademski uspeh, nego način njegove formalizacije.
Kome ne svira u glavi, nek svira u ušima.
Pa nek se spusti.
Niže.
S trubom valja biti u dobrim odnosima.
Može da oduva.
Veja mi jednom rekla.
Ne treba ti još jedan par ušiju za dobar zvuk.
Vejo, mislim da treba.
Uticaj bloga na delu: Borski blog spečio koncert Zdravka Čolića
Dragan Varagic Web Log - 14.10.2008, 15:58:55
Blog Opština Bor, koji uređuje RainDog (osoba koja je “glavni krivac” za veliki broj uspešnih blogera iz Bora) je zaslužan za zaustavljanje besplatnog koncerta Zdravka Čolića u Boru, objavljivanjem troškovnika za ovaj događaj.
Da ne bih ulazio u degutantne detalje koji prethode i očekuju u narednom periodu stanovnike Bora (manje ili više slične afere korupcije su na žalost svakodnevna pojava u mnogim ovdašnjim opštinama), pogledajte date linkove i prateći tekst Tatjane Vehovec, koja je skrenula pažnju na ovaj događaj široj čitalačkoj publici.
Nadam se da će u narednom periodu mnogi domaći blogovi poslužiti sličnoj svrsi u svojim sredinama…
Ovaj događaj samo potvrđuje činjenicu da će uskoro i političari i klasični mediji obraćati sve veću pažnju o čemu se sve piše na uticajnim domaćim blogovima.
Kako uporediti performanse Windows Vista- e i Linuxa. Jedini pravi način koji će ovaj zadatak moći da izvrši je poređenje opterećenja dva OS dok izvršavaju funkcionalno identične zadatke. Za poređenje je korišćena Windows Vista SP1 kao i Red Hat Fedora 9. Prva stvar koja je bila interesantna je to što Windows koristi značajnu količinu prostora hard diska za swap-ovanje glavne memorije dok Linux ne koristi nijedan jedini KB. Suština je da Linux swap-uje memoriju samo kada to zaista mora da učini dok je kod Windows-a to normalna pojava. Linux uvek daje prednost fizičkoj memoriji što ovaj operativni sistem u neku ruku štiti od krahiranja i neophodnosti reboot-ovanja.
Izvorni tekst...
Američki kompozitor, dirigent i pijanista, Leonard Bernštajn (Leonard Bernstein), jedan je od prvih američkih dirigenata koji su postigli svetsku slavu. Dobitnik je više EMI nagrada i smatra se jednim od najuticajnijih ličnosti u istoriji američke klasične muzike.
Rođen je u Masačusetsu, u poljsko-jevrejskoj porodici. Još kao dečak, posle prisustva jednom klavirskom koncertu, odlučio je da će se baviti muzikom. Njegov otac se u početku nije slagao sa tim, ali Leonard je bio odlučan. Posle studija na Harvardu, upisao se na Muzički institut Kertis (Curtis Institute of Music), gde je bio jedini koji je ikada dobio najvišu ocenu za dirigovanje (A) u klasi Frica Rajnera.
Dok je, još kao mladić živeo u Njujorku, imao je veze i sa ženama i sa muškarcima. Posle dužeg vremena i po savetu svog mentora, Bernštajn se ipak oženio glumicom Felisijom Montealegre Kon, o9. septembra1951. godine (u svojoj 33-oj godini). Ovim brakom želeo je, pre svega, da ospori glasine o svojoj biseksualnosti, kako bi povećao svoje šanse za dobijanje mesta direktora Bostonske filharmonije. U početku se Bernštajn trudio da bude diskretan pri svojim vanbračnim avanturama. Međutim, kako je vreme prolazilo i Gej pokret u Americi jačao, tako se i Bernštajn odlučio da napusti svoju ženu i njihovo troje dece i ode da živi sa svojim ljubavnikom Tomom Kotranom. Posle nekog vremena, saznao je da Felisija boluje od raka pluća, tako da joj se vratio i brinuo o njoj do njene smrti. (more…)
- Filter unosa
-
- Današnji
- Ove nedelje
- Ovog meseca
- Arhiva
- Blogodak
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
