Unosi za: Poslednjih mesec dana
Elektronski (digitalni) potpis u ugovornom pravu i pitanje pravne sigurnosti
Srđan Rajčević - 15.01.2012, 20:38:31
Her parents have pampered her since the day she was born.
Kada naiđemo na glagol pamper u čitanju ili obradi teksta, prva aocijacija je - pampers pelene. E pa ovo nije sponzorisani post o pampers pelenama, ovo je post o glagolu to pamper, jednom baš onako simpatičnom, slatkom glagolu, koji u vanengleskom govornom području uglavnom izaziva asocijaciju na čuveni brand pelena marke Procter &Gamble.
Pelene su, naravno veoma bitna stavka u životu svake bebe a zamenljive pelene, za jednokratnu upotrebu, olakšavaju život roditeljima, koji mogu to sebi da priušte.
izvor – Wikipedia
ulje na platnu, autor – Adriaen Brouwer (1606–1638)
Ali postojale su pelene i pre nego što je stvoren brend pod imenom pampers. To je bila četvrtasta tkanina, po mogućnosti pamučna. Pelene su zahtevale, pranje, tačnije, iskuvavanje, sušenje peglanje, silan posao i trud.
Zvale su se jednostavno pelene, nappy, britanska verzija ili diaper, američka.
1961 godine su nastale zamenljive pelene a jedan od direktora pomenute firme je bio tvorac tog brenda, koji je zahvaljujući korisnoj primeni a i agresivnom marketingu postao sinonim za pelene širom sveta.
Da se vratim na glalol – to pamper u njegovom osnovnom značenju – maziti, tetošiti, ugađati
Nisu vam potrebne pampers pelene da bi mogli da ugodite sebi – pamper yourself
- How to Pamper Yourself at Home
Postoji mnogo načina kako možete ugoditi sebi kod kuće
foto
- Any special thoughts on pampering yourself so that you too can occasionally be Number One on your list?
Možda je sada trenutak da mislite na sebe, postavite se na prvo mesto i da upotrebite ovaj lepi engleski glagol.
I koja sve značenja je u engleskom jeziku doneo pojam pampers možete pogledati, vrlo slikovato, gde drugde nego pravac Urban Dictionary
A naš reč pelena. Negde sam naišla na tumačenje da je nastala od italijanske reči za pelenu - pannolino.
Al’ daj makar nekad da bude i uz mene!
E, ima ta neka fora u Engleskoj, po njihovom ustavu šta li, da se prizna neka vera kao prava religija, ali samo ako na popisu bude prijavljen dovoljan broj članova. Ima tu neka granica, kao do tog broja su sekta, a preko tog broja su ono, pravi. I sad, pazi foru, na nekom njihovom popisu, al’ ne na ovom od prošle godine, nego neki, bre, od ranije prijavi se jedno pešest puta više od te granice da su džedaji. Znaš ono Star Vors, i fora mej d fors bi vid ju i slično. I zatraže oni da im se to džedajstvo šta li već prizna kao religija. E, ali fora je da su ih ovi odbili k’o mene svastika, jer kao nemate zvanični program ili tu njihovu bibliju, 
šta li. I sad jedan od njih kao osmisli “Englesku crkvu džedaja” ili kako se već zove i krene da okuplja ljude. I sad pazi foru, lik gdegod da je išao nosio neki ogrtač i kapuljaču. Ali ono stalno. Nije skid’o. Šta? Ma, otkud znam. Kao sad ni u ce-market kad ide, ni svuda, bre. E, al’ u nekom tom sega-mega-marketu mu zabranili da ulazi s tim, kao može ogrtač, al’ ne može kapuljača. On nije ‘teo da skine, zapeo, kao to je njegovo pravo i uhvatio se toga k’o pitbul za dete, kažemti i u kenjoar ide s njom. Došle baje i izbacili ga napolje i on ih sad kao tuži. E, al’ fora je ‘de on kao uz’o advokata i sad poziva se na ustavno pravo, kao kako mogu muslimanke da nose ono čudo preko lica, a njemu ne daju kapuljaču. I još krenuo da sve ostale te džedaje sa popisa poziva da ne idu u njihove sega-mega-markete, ono kao bojkot i slično. E, al’ ovi likovi ga iskulirali, brate, k’o mene za kredit, kao u stilu pravi džedaji ne nose kapuljače, jer ovi Luk Skajvaker, Joda i onaj kako beše Obi Kenobi su bili džedaji, a nisu nosili kapuljače kao ovi što su prešli na Tamnu stranu Dark Vejder i ostali.
Lepo izgleda Društveni centar. Od onog zakorovljenog dvorišta, pokradenih i razbijenih prostorija uspeše da naprave nešto što liči na prostor dostojan čoveka. Kažu da je pre šest-sedam godina tu bila vojska, ali meni izgledalo kao da su unutra bili skakavci. Nije ostalo ništa. Ipak, uz pomoć dobre volje, za te tri nedelje od onog ničega napraviše mnogo više nego što sam ja očekivao. Septik je došao da okači svoje radove, ja došao da pustim par filmova, tu je još društva iz Subotice, tu su Novosađani, ima i starog i mladog sveta. Prenoćićemo, ili, kako ko, probdeti ovu noć, pa ujutro nazad.
U DC-ju nas je na prenoćište dočekao Zoki, ili kako se već zove. Momak pravoslavac, vidim da mu nije milo što je s nama Septic, čudno izgleda.
Šta je to Insomnia? – pokušavam da ga razveselim, – Insomnia je Septicov umetnički koncept: ode negde i tamo ne spava. Srećom po budžet, a za razliku od drugih “umetnika”, Septic ne naplaćuje svoje umetničke performanse iz budžeta. Još malo razgovaramo i vidim da se polako privikavaju jedni na druge. - A otkud ti ovde, Zoki, u centru? – pitam. – Ne znam, hteo sam tu da napravim radionicu, da radimo gitare (pokazuje fotografije, zaista je pravio interesantne gitare; na poleđini svake pedantno upisano od kog je drveta rađena i za koga). – Sam sve radiš? I pragove? Zoki potvrdno odgovara. – Koliko dugo si ovde? – pitam. – Šest dana, – kaže Zoki. - A gde si živeo pre nego što si došao ovde? – U radničkim barakama. Samo, nisam imao više da plaćam (250 dinara noć), nema posla. Gledam mu radnu knjižicu, radan čovek, radi kad god može. I ovde je sredio drvenariju, popravio vrata, prozore…
Probdesmo, tako, još jednu Insomniu, naslušao sam se svih mogućih priča, radničkih, pankerskih, umetničkih, mladalačkih; dok je reči, biće i takvih priča, a ujutru sedosmo u kantinu na po kafu. Pričam sa momkom, predstavnikom građana (bivše vojno lice), koji nadzire rad Društvenog centra. Kaže da je sve korektno, ljudi iz komšiluka dolaze i pomažu. Treba to održati, da se radi transparentno i pošteno. Kažem mu da je za Novi Sad najinteresantniji milanski model, zato što tamo sarađuju i ARCI i ACLI (bio i kod jednih i kod drugih), da kažemo, i levičarske i desničarske organizacije. Jer, siromaštvo ne bira koga će. Milano – Rim, Novi Sad – Beograd.
Tu, dok mu to objašnjavam, ulazi prvo jedno vozilo. Je l vojno? Izgleda da jeste. – Jebeš, Septiče, gde god se pojaviš izbije neko sranje. – komentarišem. – Da nema tebe, poslednjeg pankera, i te tvoje frizure, u zemlji Srbiji tekli bi med i mleko. Ma, nema frke, kaže dežurni, samo će da vas popišu. Izvadite lične karte i sarađujte. Ok. Za ovim prvim još jedno, pa neki džip, pa se iskrcava vojna policija, neki sa psima, za njima ulazi i policija, još nekoliko vozila. Baš ih ima, poprilično za legitimisanje. Znam da ih ima mnogo, moglo bi na svakom ćošku da stoji po dva pandura. Uđu i kod nas, nameste klupu, pendrek na sto (ne zbog pretnje, nego, eto, smeta), ovaj sa psom se šetka, ne dirajte telefone, posedaj ovde i ne mrdaj.
Šta vi tu tražite? Mi? Ništa. Septic imao izložbu, ja puštao filmove. – Koje filmove? – pita major. – Nevidljiva nacija, o subotičkoj, šta li je, underground ili nezavisnoj sceni, i Robertino… – Onaj, onaj? – prekida me major, baš kao u filmu. – Da, onaj Robertino. – kažem. – Nije li on mrtav? – Ne. Branči je, nažalost, mrtav. Robertino je, hvala bogu, živ. Bila je to, btw, prva javna projekcija tog filma. Moram da javim Robertinu da mu se ime i dalje ne izgovara u policijskim krugovima. Smešno.
Neko je rekao da je čuo helikoptere, i da dolazi pojačanje. Smešno. Pa, nema nas ni pet-šest. Zaista smešno. Znači, tako izgleda borba protiv terorizma. Ništa, važno da se narod oseća bezbedno.
Tu nam rekoše da smo mi okupirali kasarnu, a oni je oslobađaju. U ime naroda. Lepo. Stavljam mu, (psihološko-političarski jeftin trik), ruku na rame i pitam – Zašto uzimate deci ovaj prostor? Pa, ovde ima ljudi koji nemaju gde da odu. – Mi samo radimo naš posao, – kaže, – tako su naredili ovi od gore (pogleda gore, na nebo, kao da su mu bogovi izdali naređenje). Oni će odlučiti šta će biti, a mi, mali, kao i obično, kao i proteklih 20 godina, ćemo najebati. Ostaje neodgovoreno pitanje: Zašto je to tako?
Sutradan malo pogledam štampu. Ih, kakvi naslovi, kakvi tekstovi. Dobro, ja im odavno ne verujem, odavno nema priča po štampi, sve su to samo različito upakovani oglasi. Ipak, i iz tog takvog smeća može se iščitati a) da niko od moćnika nije prstom hteo da mrdne, b) da civilni sektor, pravi, normalan civilni sektor, u Srbiji više ne postoji, c) da nezavisna štampa više ne postoji, i d) da solidarnosti više nema, ni trunke. Kill the poor. Zašto tako, gospodo? Pa Kejns je lepo rekao da tako ne ide, pa ga ne poslušaše, pa se to desilo, pa ga opet ne poslušaše, pa se to opet desilo, pa ga opet ne slušaju:
If we aim deliberately at the impoverishment of Central Europe, vengeance, I dare predict, will not limp. Nothing can then delay for very long that final war between the forces of Reaction and the despairing convulsions of Revolution, before which the horrors of the late German war will fade into nothing
Je l znaš zašto je to tako, prijatelju? Zato što je danas, demokratski izabran predstavnik naroda, fasciniran jednom jedinom stvari: načinom na koji mafijaš uređuje svoju baštu.
::
Došlo je vreme za malu pauzu. Posao zove, i zahteva puno vremena. Od sada moje postove o zdravoj i uravnoteženoj ishrani, zdravom lifestyle-u, uz mnogo lepih recepata možete pratiti na http://babicevspajz.com
Dođite u “Babićev Špajz”,
vaša makarone
"Obavit ću razgovor sa igračima koji se nisu pojavili jer im se to do sada nije dešavalo, vjerovatno su razlozi privatne prirode", naglasio je Tica Alen te dodao da se sa pripremama starta sutra i da će se treninzi održavati svaki dan u dva termina.
Predsjednik kluba Tarik Sarajlić je u svom uvodnom govoru, između ostalog, podsjetio na činjenicu da je do utakmice Regionalne ragbi lige koja se igra 18.03.2012. godine u Zagrebu ostalo još dva mjeseca i da naredni period treba maksimalno iskoristiti za što kvalitetnije pripreme.
Došlo je vreme za malu pauzu na Makarone Šmek. Posao zove, i zahteva mnogo vremena. Od sada moje postove o zdravoj hrani, uravnoteženoj ishrani i lifestyle-u, uz puno lepih recepata možete pratiti na http://babicevspajz.com.
Dođite u “Babićev Špajz”,
vaša makarone
Danas se navršava tri godine od herojskog spasavanja aviona u padu. Znate li ime tog heroja? Ni ja.
Setićete se događaja, mada ste zaboravili datum: 15. januara 2009. godine, avion na letu 1549 je poleteo sa aerodroma La Guardia u Njujorku i naleteo na jato gusaka dok je još bio u fazi uzletanja. Motori su prekinuli rad, došlo je do gubitka potiska leta i avion je zapao u realnu opasnost da se sruši. Kapetan leta je reagovao pribrano: skrenuo je avion sa putanje ka reci Hadson, a potom je izveo prinudno sletanje u reku. Veština kojom je sve izvedeno zapanjila je ceo svet: iako je nekoliko osoba povređeno u nastalom tumbanju, svih 155 putnika i članova posade je napustilo avion na svojim nogama i sačekalo pomoč koja je uskoro stigla. Kapetan je poslednji napustio avion, i to tek nakon što se lično uverio da u avionu nema više nikoga.
Pogledajte animiranu rekonstrukciju događaja sa pravim zvučnim zapisom događaja.
Iz putanje aviona je jasno da se pilot snašao preko svakog očekivanja: u poslednji čas je pravilno procenio da neće imati dovoljno potiska za potpuni manevar prinudnog povratnog sletanja na aerodrom. Doneo je odluku da spusti avion u reku Hadson i to je učinio na školski pravilan način. Obratite pažnju pod kojim uglom je avion bio naveden na kontakt sa vodom: da je leteo horizontalno u tom času, motori bi prvi udarili u vodu i to bi dovelo do loma krila, a možda i do kidanja trupa; tada bi možda došlo do tragedije sa ko zna koliko mrtvih.
I ne samo to: novinari su se sjatili da intervjuišu kapetana leta, a ovaj je mrtav ‘ladan poslao pisanu poruku da neće davati nikakve izjave dok proceduralni deo istrage ne bude završen. Samo je izrazio zadovoljstvo što nije bilo mrtvih – i to je bilo sve.
Dok se istraga završila, novinarima je bilo do nekih svežijih čuda i zato je ime kapetana leta ostalo nepoznato široj javnosti. To je Chesley Sullenberger, raniji vojni pilot, inače ekspert bezbednosti leta i interni instruktor pilota u tom domenu. Drugim rečima: ako je ova nezgoda i morala da se desi, nije bilo boljeg pilota kome bi mogao da zapadne posao spasavanja. Kratka verzija rezultata istrage glasi: nakon što je avion izgubio potisak posle sudara sa jatom gusaka, sve je učinjeno u smeru najboljeg mogućeg rešenja. I, kao što ste videli, sa najboljim zamislivim rezultatom. Ovaj događaj se danas često pominje kao “čudo na reci Hadson”.
Mali, čestiti ljudi koji znaju svoj posao: pravi heroji.
//
//
// ]]>
Borba protiv povreda i protivnika: Rodžer Federer
Poslednji čllanak u serijalu o očekivanjima najboljih tenisera u 2012. godini biće o možda i najvećoj “misteriji” među favoritima za trofeje - Rodžeru Federeru.
S obzirom da je Fed je već igrač u godinama (napunio 30 prethodne sezone), on u 2012. ulazi sa nešto drugačijim ambicijama nego ranije.
Mislim da je Federer svestan da je najplodotvorniji deo njegove karijere iza njega. Međutim, siguran sam da će Švajcarac učiniti sve da uzme još koji trofej i da ode iz tenisa pre nego što počnu da ga dobijaju svi redom, kao što rade sa Hjuitom ili Rodikom, koji su takođe nekada bili prvi na svetu.
Da bi uzeo neki gren slem, recimo, Fed će morati ne samo da pažljivo bira na kojim će turnirima učestvovati, već i da sva takmičenja osim mejdžora shvata kao pripremne. Ne vidim poentu da se Rodžer cima za još koji masters, jer je logičnije da sebe pametno, po fazama, sprema za ono što je najvažnije. On vrlo dobro zna neće moći da uzima titule uzastopno kao nekad, jer jednostavno neće imati dovoljno fizičke snage za to.
Odlično je završio prošlu godinu, osvojio je Bazel, Pariz i Masters kup u Londonu, ali sećamo se u kakvoj su formi na tim turnirima bili Đoković, Nadal i Marej. Sva trojica bili su istrošeni, a s obzirom da je poslednji gren slem bio odigran u Americi, popustili su malo gas, što je Federer iskoristio. Međutim, već u 2012. stvari će biti bitno drugačije.
Pre svega, očekujem bolju igru Tomića, Raonića, Harisona i još ponekog mladog igrača. Zatim, bolju formu del Potra. Ti igrači, izuzev Delpa, još uvek nisu spremni za osvajanje gren slemova, ali zato mogu da budu vrlo opasni na ostalim turnirima ako Đoković, Nadal i Marej “stanu”. Ukoliko ove sezone bude slična situacija kao posle US Opena kao u 2011. godini, onda će Fed teško moći da računa na primer, na Pariz i Bazel. Razlog više da se maksimalno igra samo na gren slemovima i Olimpijadi.
Ono što Feda razdvaja od svih ostalih igrača profi tura jeste dugovečnost. On i dan danas ume da odigra zaista vrhunske mečeve, kao na Rolan Garosu 2011. On to uspeva jer mu je stil igre daleko manje “kažnjiv” za telo od stila Đokovića, Nadala i Mareja. Takođe, on, poput Đokovića ima savršenu građu za tenisera – jak u nogama, lagan u gornjem delu. Recimo, Nadal je u tom smislu u apsolutno najlošijoj situaciji, jer mu je i gornji deo tela masivan, što znači da zglobovi trpe veliko opterećenje pri promenama kretanja. Plus, Nadal igra defanzivno, tako da mu je za gotovo svaku pobedu potrebno mnogo trčanja. Otuda toliko povreda kod Španca.
Federer je krajem prošle godine izjavio da bi možda mogao da ponovo bude prvi teniser sveta. Očigledno se nad njim nadvila Samprasova senka, jer mu nedostaje samo jedna nedelja na prvom mestu da bi izjednačio rekord legendarnog Amerikanca koji ima 286 nedelja “stolovanja” na broju jedan. Smatram da nema ništa od toga, ipak su Đoković i Nadal trenutno mnogo bolji (i mlađi) teniseri. Ne vidim da bi to moglo da se promeni u ovoj sezoni.
Naravno, Fed nema potrebe da bilo kome nešto dokazuje, on je u najvažnijoj statističkoj kategoriji (broj gren slemova) najbolji teniser svih vremena i to mu se ne može oduzeti. On sada ne igra za druge, već samo za istoriju i za rekorde. Federer bi sigurno voleo da pridoda još koji gren slem svojoj riznici, ali je veliko pitanje da li će mu to ostali igrači “dozvoliti”.
Siguran sam da mu je najveća šansa za mejdžor US Open, jer u Australiji, Vimbldonu i Rolan Garosu verovatno neće moći da uzima trofej, pre svega od gore navedene igračke trojke kojima podloge na tim turnirima više odgovaraju. Vimbldon je sporiji nego ikada, tako da bih uvek stavio Đokovića i Nadala u favorite pre Feda, iako Švajcarac ima zavidan broj trijumfa na tom turniru (ukupno šest).
Federer je katastrofalno odigrao Mubadala svetski teniski šampionat, izgubio je ubedljivo i od Đokovića i od Nadala, a imao je problem sa leđima u Dohi. Postoji opasnost da se Švajcarac u 2012. više bori protiv povreda i svog tela nego protiv glavnih rivala. Ipak je tenis izuzetno naporan sport, treba se iz nedelje u nedelju suočavati sa mlađim, gladnijim i motivisanijim igračima. Federer je to uspevao da radi, čak je i prošle godine odigrao odlično, bio u polufinalima Australijen Opena i US Opena, a u finalu Rolan Garosa. Ispod njegovih standarda svakako, ali su ti standardi toliko visoki da je i ispadanje u poslufinalu neuspeh.
Federer definitivno ulazi u “mirniju” fazu karijere, gde ipak može da igra opuštenije, jer očekivanja nisu prevelika. Može da uživa na turu kao možda nikada do sada, da igra bez pritiska na koji je navikao, ali tu se krije i opasnost po njegove protivnike. Rasterećeni Federer može biti vrlo opasan. Posebno ako ga ne shvate ozbiljno.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
