Unosi za: Poslednjih mesec dana
Nakon samo tri burne i divne sedmice, novosadski DC u bivšoj kasarni Dr Arčibald Rajs rasformiran je uz pomoć (na)oružane sile i tzv. policije koja, već bezbroj puta viđeno i dokazano, ne štiti građane, već nečije interese i apetite.
Ljudi i životinje napustili su centar koji su nakon toga zaposeli roboti iz vojne policije koji, je l’, “samo rade svoj posao”, baš kao što su svoj posao odrađivali i nacisti u koncentracionim logorima.
To fino, u celofan zapakovano, odvratno formalno-pravno licemerje može da se meri samo sa apsolutnim nedostatkom osećaja za potrebe ljudi koji žive u ovoj izgubljenoj zemlji. Kada se želja za slobodom probudi i kada počnu da se šalju poruke koje se potpuno razlikuju od poruka omamljivanja običajima i zavičajima kakve širi tzv. demokratski režim, vlast, tobož hladnokrvno, upotrebljava instrumente kojima se pozitivne akcije marginalizuju, a kada joj to ne pođe za rukom, onda ih prekida na pravnoj ravni koja im trenutno odgovara.
Poruke delujućeg gradonačelnika Novog Sada poltronski su bezobrazne. Obećavanje nekakvog “adekvatnog” prostora koji bi bio “pogodan” za stvaranje DC-a – kad je već jedan napušten i zaparložen prostor očišćen i gotovo priveden nameni – paradoksalno je.
No, neko se u životu zadovolji “socijalnim, zdravstvenim i sigurnom platom”, dok neko tera kera do smrti. Stvar je izbora, a cela ova proto-inicijacija DC-a može da bude prosto Kraj Početka, kako je to lepo rekao drug Bledi.
U Srbiji je Zakon o javnim berzama usvojen 1886, na predlog Srpskog trgovačkog društva. Njegovi članovi, vodeći trgovci, imali su velike potrebe za sličnom institucijom zbog stalnog uvećanja obima poslovanja, naročito sa inostranstvom, ali je samo osnivanje berze malo okasnilo, pa je ona počela sa radom 1894. kao samostalna privatna institucija pod državnom supervizijom. Država je, preko ministra privrede i berzanskog komesara samo nadzirala ispravnost poslovanja berze (tj da li se posluje u skladu sa Statutom berze) a nije mogla da se meša u njenu organizaciju, upravljanje i rukovođenje. Beogradska berza je od početka svog rada bila definisana kao mešovita, tako da se na njoj trgovalo robom, valutama i hartijama od vrednosti. Sve do obustavljanja rada berze zbog ratnih oklnosti 1915. (što nešto govori o hrabrosti srpskih trgovaca u poslovanju jer je linija fronta bila već na Savi i Dunavu) najveći deo poslovanja se vezivao za robu, akcijski kapital je bio minimalan a udeo državnih vrednosnih papira je polako počeo da se povećava. Berza je morala da funkcioniše bez državne novčane pomoći, a članovi berze su mogli postati domaći državljani vlasnici preduzetničkih firmi, novčani zavodi i banke, akcionarska i industrijska preduzeća, kao i strani državljani ukoliko bi postojalo pravilo reciprociteta za srpske građane u njihovoj zemlji. Berzu su takođe mogli da posećuju i druga lica, ukoliko nisu podpadali pod grupu kojoj je pristup bio zabranjen, a to su bili: žene, lica bez punog građanskog prava, lica koja nisu mogla da punopravno raspolažu svojim imanjem, koja nisu ispunila uslove iz prethodnog berzanskog posla, lica koja su bila bankrotirana, pod stečajem ili insolventna, lica isključena odlukom Uprave berze, oni koji su plasirali lažne poslovne glasove i oni koji su na sudu izgubila građansku čast.
U Zagrebu je 1911. je Društvo trgovački dom osnovalo Sekciju za promet efektima kao pripremu za osnivanje berze. Tako je u decembru 1918. održana osnivačka skupština buduće berze, ali se sa radom pričekalo zbog državnih promena, tako da je zvanično trgovanje krenulo u junu 1919. Burzovno vijeće (zagrebački ekvivalent beogradskoj Upravi berze) je potom zatražilo od prelazne vlade da se srpsko zakonodavstvo o berzanskim aktivnostima proširi i na teritoriju Hrvatske i Slavonije, što je prihvaćeno. Tako je Zagrebačka burza od svog osnivanja integrisana u privredu SHS. Odmah posle rata, berzanska trgovina se najviše sastojala trgovinom valutama, da bi posle monetarne unifikacije i stabilizacije tršišnog sistema Beogradska berza preuzela primat u trgovini državnim hartijama od vrednosti a Zagrebačka burza u trgovini deonicama industrijskih preduzeća i novčanih zavoda. Berze su dodatno profitirale činjenicom da je SHS bila uz Italiju jedina zemlja u Centralnoj i Istočnoj Evropi gde je bilo slobodna trgovina devizama i valutamana berzi. Zato su trgovci iz Austrije i Mađarske kupovali HoV iz SHS na berzama Beča i Budimpešte, da bih ih onda prodavali u Zagrebu za njima potrebne devize.
Trgovačko udruženje u Novom Sadu je 1920. pokrenulo inicjativu za osnivanje specijalizovane preduktne berze koja je počela sa radom 1921. i to veoma uspešno, dajući impuls trgovini robom - već 1923. su berzanski zaključci novosadske berze imali veću vrednsot od beogradski i zagrebačkih, ali i budimpeštanskih, bratislavskih ili praških. Naredne godine je osnonao i odeljenje za promet HoV pa je preimenovana u Novosadska produktna i efektna berza, ali opet kao i u Beogradu i Zagrebu, trgovina državnim hartijama od vrednosti je premašivala trgovinu akcijama industrijskih preduzeća.
Berza u Ljubljani je osnovana 1924. kao mešovita, ali je slično novosadskoj uglavnom poslovala kao produktna. Najveći promet se ticao trgovine drvom i žitom, i već od samog osnivanja Ljubljanska borza za blago in vrednoste je imala veći robni promet od Zagrebačke burze.
Bačko poljoprivredno udruženje već 1925. osniva Somborsku poljoprivrednu berzu, koja je uspešno poslujući brzo postala druga najznačajnija robna berza u SHS, odmah posle novosadske, a imala je veći robni promet nego ljubljanska, beogradska ili zagrebačka berza.
Trgovačka i industrijska komora u Skoplju je pokrenula inicijativu za osnivanje još jedne berze, koja je počela sa radom 1929. kao produktna berza. Iako se nalazila u veoma siromašnoj regiji gde je preovlađivala još uvek naturalna privreda, i Skopljanska produktna berza je uspešno poslovala, a uspešnost ostalih berzi se može meriti i time što su agrebačka i Beogradska samo od svojih prihoda uspele da finansiraju izgradnju zgrada u kojima su se nalazile. Zagreb ne poznajem, ali Beogradska berza je 1935. izgradila zgradu na Studentskom trgu, u srcu Beograda, u kojoj je danas smešten Etnografski muzej, jer je zgrada naravno nacionalizovana.
Velika ekonomska kriza je znatno samnjila obim prometa na berzama u Jugoslaviji, ali ga nije slomilo. Trgovina devizama je zantno opala, što zbog smanjenja međunarodne trgovine usled podizanja barijera međunarodnoj trgovini ali i zbog povećanja trgovine preko međunarodnih kliringa. Jako je interesantno da su berze uspele da se odbrane od rastuće intervencije države, jer je Ministrastvo trgovine i industrije 1926. ponudilo berzama projekat novog zakona da bi se unificirale dodatno sve berzanske uzanse u zemlji. Prema njemu, berze bi ostale privatne ali bi njihov rad, upravljanje i organizovanje bili pod jakom državnom kontrolom. Zbog otpora berzanskih trgovaca iz cele zemlje, ovaj projekat zakona nikada nije ni ušao u skupštinsku proceduru, pa je sve do okupacije na snazi ostao Zakon o bezanskom poslovanju Kraljevine Srbije iz 1886.
Posle Drugog svetkog rata, u skladu sa stvaranjem novog tržišnog sistema, berze na teritoriji Jugoslavije su ukinute, a njihova imovina je nacionalizovana. Berze su ponovo počele da se osnivaju tek počtkom tranzicije 1988, kao Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti i Jugoslovensko tržište kapitala.
Nešto kasnije objavljujem spisak najčitanijih tekstova sa ovog bloga u protekloj godini, obzirom da je krajem prošle godine ovakva vrsta tekstova bila veoa popularna.
U 2011. g. bilo je skoro 200.000 posetilaca na blogu (oko 50.000 više nego 2010. g.), a ovo su najčitaniji tekstovi koji su objavljeni tokom 2011. g.:
1. Sjaj i beda grupne kupovine Srbiji
Ovaj tekst je najčitajniji prošlogodišnji tekst, što potvrđuje zainteresovanost za ovaj vid kupovine koji je postao hit u 2011. g.
2. Najuticajniji tviteraši iz Srbije i ex-YU
Kako je ovo prvi tekst ove vrste u regionu, nije čudno što je privukao dosta pažnje.
3. Facebook like prevare – Case Verica Končarević
Do ovog teksta nije bilo reči o FB like prevarama.
4. Klasni rat oko “365 lepih dana”: “Hipsteri Vs. Lumpenproletarijat” + Linkbait
Činjenica je da tekstovi gde neko nekog napada – tzv. hejterski veoma privlače pažnju, pa je tako i ovde bio slučaj.
5. Savet: Nemojte prelaziti sa strukovnih na akademske studije!
Na ovom blogu su uvek veoma posećeni tekstovi na temu stuija, pa je tako bio slučaj i sa ovim tekstom.
6. Novo hit zanimanje II – Facebook promoteri
Ovaj tekst je izazvao dosta oprečnih reakcija.
7. Da li se od Cece može učiti e-trgovina?
Čim se u tekstu pominje neka od popularnih “pevaljki”, tekst jednostavno mora biti posećen.
8. Predmet: Kako se zaposliti posle studija
Kao i u slučaju tekstova o edukaciji, slično je sa posećenošću tekstova o studentima
9. Da li znate ko vas je sve “hajdovao”?
Pokazuje se da i teme u vezi sa aktuelnim FB potrebama jesu takođe veoma popularne.
10. Lenjost – Neoprostivi smrtni greh ili bolest današnjice
Prvi tekst u 2011. g. na temu lenjosti je skrenuo dosta pažnje…
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
„Skoro je jedan sat, vreme kad tvoja majka dolazi kući na ručak.
Ne želiš da sa očuhom budeš sam u kući. Još uvek te ljuti što te je bolesnog poslao po poštu, na dan tvog dragocenog odmora.
Koračaš desetak koraka, a onda se plan rađa sam od sebe.
Vrlo pažljivo, bacaš poštu uonakolo po šljunkovitom putu tako da izgleda da je iznenada pala. Polako se spuštaš u kolotrag, raširiš ruke i noge kao neko ko je iznenada pao u nesvest.
Kada kola tvoje majke skrenu na prilaz, majka će te primetiti.
Možda će morati da prikoči kako te ne bi pregazila, ali dovoljno si daleko i misliš da ne može slučajno da naleti na tebe. Pritrčaće ti plačući i sva zabrinuta. Pustićeš je da te nagovori da joj ispričaš to kako te je očuh naterao da odeš po poštu.
.
Ne miči se. Ne obraćaj pažnju na kamenčić koji ti se zabija u obraz. Ne kvari scenu. Možda ionako neće poverovati. Već i sada napola veruje u ono što joj tvoj očuh govori o tebi: da si maloletni prevarant koji ne može da zine a da ne slaže.
.
Insekt, verovatno bezopasni mrav, maršira uz tvoju nogu.
Prolazi mnogo minuta.
.
Kako vreme teče, vrtoglavo ushićenje koje si prvobitno osećao spram briljantnosti svog ratnog lukavstva već počinje da tone u stid. Odlučuješ da ćeš čekati dok deset kola ne prođe glavnim putem, i da ćeš, ako tvoja majka do tada ne stigne, ustati i otići kući.“
(iz priče “Leopard”)
__________________________________________________________
Piše: Nebojša Krivokuća
Prva zbirka priča Velsa Tauera – „Sve poharano, sve spaljeno“ svakako je najbolja knjiga novog autora koju sam pročitao mnogo godina unazad.
I priznajem, po prvi put se nakon toliko godina slažem sa pročitanim „preporukama“ na koricama knjige. Poređenja sa Karverom nisu slučajna – Tauer je očigledno stil brusio čitajući i Rejmondove pripovetke – one u kojima su svi svesni sopstvene zatvorenosti i zatrovanosti,
svi razvedeni ili deca razvedenih,
pomalo gorki a željni pažnje,
željni male pauze od svega.
.
Dokaz izvrsnog prevoda Zorana Trklje i Ljiljane Bubalo je delić jedne od priča iz zbirke, dostupan na ovoj adresi („Booka”)
.
Iako je vreme poklanjanja zvanično iza nas – novogodišnji popusti još uvek traju (knjižara „Beopolis“). Za razliku od onih mamlaza iz reklame, ja i dalje verujem da su knjige bolji poklon od brendirane pivske čaše.
Preuzeto sa: http://preslicavanje.blogspot.com/
自宅で本格的なピーリングができると話題の「ドクターズ・ダイヤモンドピーリング」を紹介します(^-^)
口コミでも、エステサロンやクリニック並みに「お肌が若返る」、「しみ、そばかすが減った」などととても評判です。
その人気の秘密は、美容皮膚科医てさえも認める実感力の高さにあるようです。
「ピーリング」と言うと、ケミカルピーリングやクリスタルピーリングなどと言った薬品を使うものをだいたいはイメージします。
ピーリングをした直後はにはお肌がボロボロになる、そんな話しを聞くのはこのためで、古い角質をすばやく取り除くためにポロポロと剥がれ落ちるからです。
その点、ダイヤモンドピーリングは薬品を使う方法に比べて肌への刺激がかなり少なく、私のような敏感肌の人でも使えるほど安全です。
こういった自宅で全身のピーリングに使えるだけでなく、安全にできる、こういうところも人気の理由の１つでしょうね。
ドクターズダイヤモンドピーリングは、プロ仕様のピーリングと同じ効果を自宅でも気軽に使えるように商品化したものです。
古くなった角質は、お肌のしみやそばかす、くすみの原因になると言われています。
ドクターズダイヤモンドピーリングは、ダイヤモンドピーリングと真空吸引を同時に行うことで、今までにないお肌の若返りを実感できるというわけです。
ダイヤモンド付きのチップで軽くなぞるようにするだけでお肌の古い角質を平面的に除去、しみ・そばかす・毛穴などを目立たなくさせるような効果があります。
さらにお肌を美しくする為のコラーゲンの
生成に必要になってくる刺激を真空吸引で与えることで、肌を奥深くから若々しくしていきます。
この２つを同時に行うことで
ドクターも認める美肌効果が生まれるんですね。=
Krajem prošlog mjeseca objavili smo vam poziv Hrvatske Gospodarske Komore koja je najavila pomoć kompanijama zainteresiranima za nastup na nadolazećim sajmovima CeBIT 2012. i Mobile World Congress 2012. Upravo sutra u 18 sati u prostorijama HGK održat će se natječaj za projekte koje su tvrtke i obrti kandidirali za sudjelovanje na Mobile World Congress (MWC), najvećem svjetskom sajmu telekomunikacija koji se održava u Barceloni od 27. veljače do 1. ožujka 2012. godine. Svoje će prezentacije, pred publikom i žirijem, održati deset tvrtki koje je žiri izdvojio u uži izbor od njih dvadesetak, koliko ih se prijavilo na natjecanje. Predviđeno je da prezentacije traju po pet minuta, nakon čega će žiri i publika odabrati one najbolje kojima će Hrvatska gospodarska komora omogućiti sudjelovanje na MWC.
Pozivamo Vas na deseti po redu Mobile Monday Croatia koji će se, u organizaciji Hrvatske gospodarske komore, održati u ponedjeljak, 16. siječnja 2012. u 18 sati u prostorijama HGK, Heinzelova 69, II. kat. Suorganizator Mobile Mondaya Croatia je Udruženje za informacijske tehnologije pri HGK koje je ovo događanje prepoznalo i podržalo kao središnje događanje koje povezuje ljubitelje i poznavatelje mobilnih aplikacija.
Mobile Monday Croatia je dio globalne serije događanja Mobile Monday koji se već deset godina održavaju u više od 90 različitih zemalja svijeta i povezuju sve koji na bilo koji način sudjeluju u mobilnoj industriji ili su za nju zainteresirani.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
