Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Tender za izbor strateškog partnera za RTB “Bor” biće obavljen 10. oktobra, potvrdio je državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić. Do sada su, tokom pretkvalifikacionog postupka, pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo sa RTB dostavili švajcarski Glencore, austrijski A-tec, kiparski East point i dve ruske kompanije. Švajcarska kompanija Glencore će na tenderu za strateško partnerstvo sa RTB [...]

npr.(gledaju Big Brother show)Darko: Ne kužim kak' izdrže bez seksa...Fabricio: Pa nisu zvijeri! Čovjek je prije svega misaono biće! Emisije poput ove devastiraju cijele generacije gledateljstva i

  Kad jesen pogasi sumove,
I boje u predsmrtnom sjaju
Stanu polako da mru,
Kad se suncu otme vlast,
Ja cu se dati na put.

Znam da se nece vratiti
Leto sagorelo,
I da je mrtva radost i pogasena zedj,
I da tudjina nikom
Jos srece nije dala,
Ali znam: da su za nesrecne oci
Novi krajevi lek,
I da se svaki bol jedino novim i vecim
Sazize i leci.


Ivo Andric

Ako ikada poželite da nacrtate životinje kao sa slike pomoć potražite na stranicama Gardiana. Korak po korak, i imaćete veoma realistične crteže ugroženih, praistorijskih i mnogih drugih životinja.

"Jeste l čuli deco,
verujte bez šale
otvara se blog
za blogere male."
Izvesni blogeri ispucavaju nagomilanu mržnju i agresiju, na kako oni kažu, SVOM blogu; Bude tu i duhovitih tekstova, ali ovo prvo preovladava i stalno se bakću s politikom, što mi je toliko dosadno da hoću da umrem; Čudno je i kako se nekako poistovećuju i intimiziraju sa nečim neživim kao što je to blog. Oni bi takođe, da budu popularni i „interaktivni“, ali ne daj Bože da imaš drugačije mišljenje; Sledi okrutna jezuitska ekskomunikacija (kakva bi druga mogla i biti, ako je jezuitska), a bilo bi i inkvizicije da nas zakon ne štiti od tako nečeg primitivnog; Imaju neobično shvatanje demokratije, na koju nekako polažu suviše prava; Stalno dele lekcije o demokratičnosti u ovoj „odvrrrrratnoj“ zemlji; Ponekad se toliko „srozavaju“, da ismejavaju nečiji fizički izgled, i dr. Njihovi sledbenici bi bili smešni da nisu toliko patetični. Neodoljivo me svaki put podsete na "Pačju školu"!

"Svi pačići došli
kao đaci stoje
stari patak metnuo
naočare svoje. "

Na zadatu temu im postavi zadatak (post) i onda oni poslušno gaču. Sve pršti od utrkivanja čije će mišljenje biti najbliže mišljenju gazde bloga; Svi se međusobno biskaju, kao giboni u doba parenja; Često bude i sledbenika koji ne uoče Gazdinu ironiju ili sarkazam, pa umesto niz, oni poteraju uz dlaku :-)) Jadni.

"Učio ih , učio
od srede do petka
al' se nisu makli
dalje od početka."

"Ništa više ne nauči
pačurlija ta
nego što je pre znala:
"pa-pa-pa".

Dan Hanna rotates in sync with the earth around the sun for 17 years!

Jedan od komentara na film:

Mike T. Says:
September 17th, 2008 at 7:03 pm
I worked with this guy back during the dot-bomb era (ca. 1999-2001) at a place called Protozoa / DotComix (hi, Dan!). He is definitely the uber-geeky-burning-man type, but he was also a brilliant mechanical engineer who developed hardware and software for motion-capture 3D web animations. He had told me about this project way back then (almost 10 years ago — year 7?) and I always wondered what the final product would look like. He would come into work with half-shaved mustache and/or beard and/or hair (look closely frame-by-frame) that progressively turned to shaved over the course of a week or two. Good thing other reddit’ers dig this stuff too. Not sure about the whole “room v. camera placement” argument in these comments. If you look closely, though, you can see him turning his neck, which makes me believe he just turned his head 4 degrees each day.

neke želje
ni ne misliš
da ostvariš
samo ih želiš
onako
(bez žaljenja)

Colbert Gregory

Mankiw ima na svom blogu dobru listu zanimljivih komentara američkih ekonomista o finansijskoj krizi u SAD. Čini mi se da su većina manje-više na liniji onoga što smo Slaviša i ja pisali u prethodna dva posta.

Kako upravljati IT korisničkim zahtevima u velikoj firmi čija osnovna delatnost nije IT. Problem ovakvih firmi je što postoji više različitih biznis funkcija koje paralelno ispostavljaju zahteve IT-ju i sve očekuju da se njihovi njihovi zahtevi rešavaju istog trenutka. Ukoliko nije tako smatra se da je IT “crna kutija” koja samo troši pare a ništa [...]

Piše gost Bloger : Đorđe Mijušković

Dileme nema – sa „Zvezdom“ nešto mora da se radi. Ukinuti, privatizovati, disciplinovati, svariti…

Uroš Milić je samo posledica onoga što naš najtrofejniji fudbalski klub snalazi još od trenutka osvajanja Lige šampiona, u Bariju 1991. godine. Jer, „Crvenza Zvezda“ je, što pod uticajem stranog faktora (sankcije i ratovi), što pod uticajem domaće filozofije da se najteže prašta uspeh u sopstevom dvorištu, sistematski razarana evo već više od petnaestak godina, da bi sada doživela valjda definitivan i potpuni krah, iz koga, valjda, jedino može ili da stavi katanac na svoja vrata ili da se uzdigne poput feniksa.

Vreme, koje se sada meri u satima, pokazaće šta će se ostvariti od ove dve pretpostavke. Šta god da se desi, ovo je prekretnica. I niko ne može da se pravi lud.

Ja sam iz one generacije koja je Džaju na fudbalskom terenu uhvatila tek pri kraju karijere. Pravi heroji mog detinjstva bili su Dule Savić, Pižon, Miloš Šestić, pa Mile Jovin, Mihalj Keri, Pera Baralić… oni momci koji su igrali u finalu Kupa Uefe 1979. godine i tamo poraženi krađom danskog sudije koji je dosudio nepostojeći penal za „Borusiju“ iz Menhengladbaha. Džaje se sećam tek kroz izmaglicu dečačkih dana. Ali, sećam se da je bio legenda. Bez obzira što je ove godine završio u zatvoru.

A, koga će se sećati ovi novi momci, rođeni ubedljivo posle finala jednog evropskog takmičenja, a verovatno i posle čuvenog Barija? Čijih driblinga, kad u „Zvezdi“ više skoro i da nema igrača koji zna nekog da predribla? Kao što nema ni rukovodstva koje bi bilo sposobno da uradi ono što treba da rade glavešine modernog sportskog kluba – da ga vode samostalno, bez „uličnih“ faktora.

Zato je Uroš Milić sinonim za preporod kluba. Baš kao i Nebojša Trajković. Nesrećni mladić, drakonski zalupljen sa 10 godina zatvora zbog huliganstva na tribinama, ima životnu priliku da postane heroj spasenja kluba. Baš kao i nesrećni žandarm koji je dobio batine. Kako? Pa, prilično utopistički, ali zašto da ne…

Zamislite sliku u kojoj Nebojša i Uroš zajedno sede na Severu i sportski bodre omiljeni fudbalski klub (mada se niko od novinara nije bavio tim pitanjem, postoji 50 odsto šansi da je Nebojša „zvezdaš“, pošto teško da je „ofkovac“)…. Služeći pritom obojica kao živi primeri kako žrtva oprašta dželatu… Nema više huligana, postignut je „viši cilj“.

A, ujedno, tom simbiozom huligana i „zvaničnih struktura“ stalo se na put i kriminalu u sportu, zakulisanim i svim ostalim porocima koji prate najpopularniju sporednu stvar na svetu. Džaja i Cvele u svečanoj loži, pored njih Zeka i Bjeka, Ivica Dačić, kao ministar policije, predstavnici navijača.

Pamtim još i kada je Arkan organizovao ujedinjenje svih crveno-belih navijačkih frakcija u „Delije“. Znači, moguće je i ujediniti Nemanju i Nebojšu. Potrebna je samo jedna poseta zatvoru u kome čami Uroš, Nebojšina ruka pomirenja, Uroševo iskreno kajanje. Tu i tamo, malo diplomatskog i političkog umeća da se preinači već doneta presuda (prilika za Vrhovni sud)… i pamet u glavi. Zna se šta sledi ako se ikada ikakva slična glupost ponovi!

Uroše, ti to možeš. Nebojša i ti. Ajmo, ajde, svi u napad. Za „Zvezdu“, za Srbiju, za fudbal, Džaju, Cveleta, Piksija, Miljana Miljanića… Mišković mlađi? pa dobro – aj i za njega…

Đorđe Mijušković
U saradnji sa MySerbia.net