Komenatrišući izjavu ombudsmana Saše Jankovića da je rad Visokog saveta sudstva u sadašnjem, nepotpunom sastavu postao nelegitiman, Homen je rekao da je Vladi Srbije najvažnije da Evropska unija podržava njihov rad.
“Nama je najvažnije da ceo taj postupak ide u saradnji sa Briselom i Evropskom unijom i da oni podržavaju taj postupak”, kazao je Homen.
Šta obući za Novu godinu pitanje je koje bar jednom godišnje progoni pripadnice ženskog pola (i roda).
Kažem bar jednom zato što u Srbiji nikada nije dovoljno povoda za slavlje pa Novu godinu dočekujemo dva puta. Oba puta moramo biti posebne, zasijati punim sjajem, biti kraljica večeri (dopuni niz sintaksom iz ženskih magazina) što kod mene izaziva ospice, a devojkama muke, htele to da priznaju ili ne.
Stilisti kažu da u novogodišnjoj noći imamo pravo dati sebi oduška i izaći van ustaljenih okvira. Zato tada devojke mnogo češće posežu za šljokicama, trakicama za glavu, haljinama čudnog kroja, specifičnim nakitom ili svim tim u kombinaciji.
Listajući aukcije na Limundu, izdvojila sam neke interesantne kombinacije garderobe.
2. Na drugom mestu je moj lični favorit ( ne znam kako bih ga nazvala, ali slično sam se obukla u prvoj novogodišnjoj večeri, namig;))
Svilena košulja (preporuka: zavrnutih rukava), uske pantalone ili opet helanke i udobna obuća (u mom slučaju su to bile čizme na štiklu, ali udobne + i traka za glavu sa šljokicama).
Nakit koji najbolje paše ovoj odevnoj kombinaciji jesu biseri.
Onim smelijim damama preporučujem da monotoniju razbiju ludim helankama. Iskreno, nikada ne bih smela da iskombinujem zajedno ove helanke i košulju, ali znam par njih koje jesu i odlično im stoji.
3. Na trećem mestu nalazi se klasika – crna haljina
Ovo je siguran izbor za svaku posebnu priliku. U pravu su svi koji kažu da bi crna haljina trebala da bude obavezan komad odeće u ormaru svake žene. Crne haljine se mogu nositi u raznim prilikama, a čine da u svakoj izgledamo otmeno i posebno. Ja ih vrlo rado nosim. Crna haljina uvek može biti upotpunjena najrazličitijim komadima nakita, a preporuka je da se taj nakit složi – to se postiže kupovinom kompleta poput ovog. Ako ste izbirljive i spadate u grupu dama koje misle da same sebi mogu napraviti najbolje, potražite dodatak za nakit.
Modni detalji su tu da zaokruže čitavu sliku tako da i najobičnije kombinacije garderobe učine posebnim.
Godine 1687. engleski naučnik Isak Njutn objavljuje knjigu Matematički principi prirodne filozofije (zbog veličine naslova, knjiga se obično naziva Principi). To je druga savremena naučna knjiga u istoriji (prva je Galilejeva, Dijalog o dva glavna sistema sveta). Obimno delo, pisano na latinskom, nastalo je, ne bez Njutnovog protivljenja (o čemu će posebno biti reči), iz silnog navaljivanja njegovog prijatelja Edmunda Haleja (istog onog čija nas kometa pohodi svakih 76 godina, a poslednji put okruglo 299 godina po izdavanju Principa). Knjiga pobuđuje veliko interesovanje, doživljava tri revizije (poslednja godinu dana pred Njutnovu smrt), njen sadržaj biva opšte priznat, njen pisac je poštovan, dobija titulu, državna prava i obaveze. Sir Isak Njutn umire 1727. godine i, uz počasti rezervisane za kraljeve, biva sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, gde će biti dodatno počastvovan jednom posetom godine 1882: dolazi mu Čarls Darvin, da druguju u večnosti. Monumentalnost Njutnove grobnice (a našoj kulturi to ume da bude jedini uslov veličine) među naučnicima je bez premca.
Tri stotine dvadeset i pet godina kasnije Matematički principi prirodne filozofije su prevedeni na srpski jezik. Učinila je to Ljiljana Matić prevođenjem engleskog prevoda trećeg izdanja knjige, iz 2005 godine, uz prevod predgovora prvom izdanju (sa latinskog) Danijele Jevtić. Izdavač je Akademska knjiga iz Novog Sada, koja, kroz biblioteku Physis, čini napor prevođenja relevantnih naučnihknjiga.
Principi izlažu Njutnove zakone mehaničkog kretanja i Njutnovu teoriju gravitacije, uz osnove diferencijalnog i integralnog računa. Knjiga ima tri celine: u prvoj se postavljaju temelji mehanike kakvu danas poznajemo i učimo na časovima fizike u sedmom razredu osnovne škole; u drugoj se Njutn bavi kretanjima pod uticajem otpora sredine; u trećoj se definiše sila gravitacije i dodeljuje joj se status univerzalne sile. Pored izvođenja dokaza za tumačenje raznih vrsta fenomena iz oblasti mehanike čvrstih tela i fluida, kao i gravitacije, Njutn koristi priliku za davanje mišljenja i izvlačenje opštih zaključaka. To su divni delovi teksta pod nazivom sholije.
Svi problemi u knjizi se rešavaju strogo geometrijski. Njutn čini ogroman napor da izložene ideje budu dostupne uz minimum novih pojmova, pa izlaganje predstavlja fantastičan omaž euklidskoj geometriji. Teško je preceniti značaj ovakvog načina objašnjavanja. Njutn nas zapravo uči da matematički simbolizam zamagljuje suštinu problema koji rešavamo. Ovu lekciju nismo naučili: sećam se medijski ispraćene priče jedne devojke sa polaganja prijemnog ispita na Njutnovom Kembridžu, gde je njeno označavanje fizičkih veličina (čini mi se da je dete, kuku nama, površinu označilo slovom P, a ne očekivanim A) zahtevalo dodatni napor pregledača i ugrozilo konačni rezultat. Takođe, Njutnov način rešavanja problema razotkriva smejuriju u koju se mehanika pretvorila komadanjem na statiku, kinematiku i dinamiku, a sve u borbi za veći broj predmeta i nastavnog kadra, kao i zgodnih tema za doktorske disertacije.
Njutnov stil je lepršav, na nekoliko mesta ukazuje kako bi izveo još neke eksperimente, ali nije „imao slobodnog vremena“. Takođe, matematičke dokaze smatra manje bitnim, nailazimo sporadično na podrugljive rečenice „matematičko izvođenje ostavljam onima kojima je do njega stalo“. Sve u svemu, u savremenoj naučnoj izdavačkoj delatnosti, ugušenoj takozvanim impakt faktorima Principi ne bi imali nikakvu šansu. Sa druge strane, pokazuje Njutn fascinantnu eksperimentatorsku snagu, ukazujući da je eksperiment alfa i omega nauke. Takozvani naučnici koji udobno sede po Institutima mogli bi bar malo da se postide zbog toga (ali neće, naravno). U današnje licemerno vreme, gušeno trkom kompanija za profitom, koja se krije iza institucionalne brige nas za nas, i kada nije moguće kupiti živin termometar, deluju nestvarno Njutnovi eksperimenti kojima je određivao otpor sredine: „pustio sam olovnu kuglu da osciluje u posudi napunjenoj živom“. Da, kada je umro, u telu su mu našli ogromnu koncentraciju žive. I da, dobro računate, Njutn je živeo osamdeset četiri ondašnje godine, bez zubara, vakcina i antibiotika.
Baš me briga koju reč koristim…?!!! Sada još i na to treba da pazim…?!!! Nemam druga posla…?!!! Da li je baš tako? Koliko su važne reči koje u svakodnevnom rečniku i žargonu koristimo? Pričamo neke stvari, naročito one suvišne i nepotrebne, a izgovaramo se samom sebi u fazonu „Ma to je na nivou razbibrige“…?!!! E, [...]
I još uvek se pitate zašto nam sve ide tako kako nam ide? Još uvek vam nije jasno? Pa kako može da nam ide dobro kad dočekujemo novu godinu na petak 13-ti?
Kao klinci zbivali smo šale „Da li znaš da nova godina pada za petak 13?“ Ni svesni nismo bili da je u Srbiji i to moguće. Zemlja čuda. Zona sumraka.
Sve u svemu želim vam srećnu Srpsku novu godinu a te fore oko broja 13 i petka 13-tog, to je i ovako samo sujeverje. Ili nije?
Moje mišljenje u vezi Srpske nove godine, petka 13-tog, sujeverja napisano tačno pre godinu dana možete pročitati ovde.
Facebook Music komponenta je društvene mreže koja vam omogućuje da slušate glazbu sa servisa poput MySpacea, Saavna i drugih. Najavili smo je još tijekom lipnja prošle godine, a sada je napokon LIVE. Nakon što instalirate aplikaciju u vašem Timelineu prikazivat će se pjesme koje upravo ili ste ranije poslušali.
Glazbena komponenta Facebooka odvest će vas na vanjske servise, no s obzirom da ste im pristupili preko društvene mreže, sve vaše glazbene aktivnosti prikazivat će se na vašem zidu. Jednako tako, ostali korisnici će uz vašu ikonu na chatu vidjeti malenu ikonu note, a koja će im sugerirati da upravo nešto slušate.
Danas je Facebook uveo još jedan novitet svoje glazbene komponente, a to je mogućnost slušanja glazbe sa svojim prijateljima. Od sada je omogućeno pridružiti se glazbenom odabiru nekog od vaših prijatelja, no ova komponenta nije ograničena samo jedan na jedan. U istu virtualnu glazbenu sobu može se pridružiti nebrojeno korisnika, a samo jedan ima ulogu glazbenog urednika.
Ova opcija bit će svima aktivirana tijekom nadolazećih mjeseci, no raduje da nam je postala aktivna komponenta facebook.com/music.
Kao što vidite sada ćete u news tickeru vidjeti tko od vaših prijatelja sluša.
Facebook Music komponenta je društvene mreže koja vam omogućuje da slušate glazbu sa servisa poput MySpacea, Saavna i drugih. Najavili smo je još tijekom lipnja prošle godine, a sada je napokon LIVE. Nakon što instalirate aplikaciju u vašem Timelineu prikazivat će se pjesme koje upravo ili ste ranije poslušali.
Glazbena komponenta Facebooka odvest će vas na vanjske servise, no s obzirom da ste im pristupili preko društvene mreže, sve vaše glazbene aktivnosti prikazivat će se na vašem zidu. Jednako tako, ostali korisnici će uz vašu ikonu na chatu vidjeti malenu ikonu note, a koja će im sugerirati da upravo nešto slušate.
Danas je Facebook uveo još jedan novitet svoje glazbene komponente, a to je mogućnost slušanja glazbe sa svojim prijateljima. Od sada je omogućeno pridružiti se glazbenom odabiru nekog od vaših prijatelja, no ova komponenta nije ograničena samo jedan na jedan. U istu virtualnu glazbenu sobu može se pridružiti nebrojeno korisnika, a samo jedan ima ulogu glazbenog urednika.
Ova opcija bit će svima aktivirana tijekom nadolazećih mjeseci, no raduje da nam je postala aktivna komponenta facebook.com/music.
Kao što vidite sada ćete u news tickeru vidjeti tko od vaših prijatelja sluša.
U pozadini ovog video zapisa nalazi se promocija novog Nikonovog fotoaparata D4 koji će kroz mesec-dva, kad se pojavi na tržištu, biti najjači digitalac u ponudi te kompanije. Ali, to je manje bitno: boj ne bije svijetlo oružje… Autor ovog video zapisa je sastavio pričicu o troje ekstremnih sportista i o njihovom nagonu da guraju dalje…
Evo, još jednom je Nova godina. Ovog puta i ovde kod nas Nova 2012. godina. Ponavlja se doček, ovog puta po Julijanskom, dakle carskom kalendaru, koji najveći broj vernika, hrišćana istočne provinciencije, ili ortodoksnih hrišćana u ovoj državici Srbijici obeležava.
Istini za volju, nepoznato mi je kada će i koja će Nova godina po Jevrejskom ili Kineskom kalendaru, ili po nekom tećem stići.
Da znam, verovatno bih i to slavio, pošto se u ovoj zemlji sve slavi. Drugo nam ništa i ne preostaje noda slavimo i bežimo od realnosti koja nas je snašla.
Ovako, očekujući Srpsku Novu godinu praznih džepova, praznog frižidera i praznih političkih i ekonomskih ideja predlažem vam trivijalni doček, drage moje dame.
Kada vam Deda Mraz sa iznova praznim džakom poklona dođe u posetu a vi ga se prihvatite.
Za čega?
Pa za ono čega ima, valjda ga ima.
Šta, nem ko da vam bude Deda Mraz?
Nema vam druge već svog dragog brzo u Deda Mraza obucite pa po istom scenariju kao maločas.
Sada vam nedostaje kostim za Deda Mraza?
To shvatite kao olakšavajuću okolnost poštovane lepotice. Crvena kapa sa belom gombicom staje 50 (pedeset) dinara, toliko izdvojiti valjda možete pa svog dragog u nju obucite, a drugo vam i ne treba.
Biće to najlepši dar pa ga oberučke i obenoške prihvatite i neka vam je srećna Nova 2012. godina ako ste propustili da je ovako dočekate pre dve nedelje.
Godine 1687. engleski naučnik 
Svi problemi u knjizi se rešavaju strogo geometrijski. Njutn čini ogroman napor da izložene ideje budu dostupne uz minimum novih pojmova, pa izlaganje predstavlja fantastičan omaž euklidskoj geometriji. Teško je preceniti značaj ovakvog načina objašnjavanja. Njutn nas zapravo uči da matematički simbolizam zamagljuje suštinu problema koji rešavamo. Ovu lekciju nismo naučili: sećam se medijski ispraćene priče jedne devojke sa polaganja prijemnog ispita na Njutnovom Kembridžu, gde je njeno označavanje fizičkih veličina (čini mi se da je dete, kuku nama, površinu označilo slovom P, a ne očekivanim A) zahtevalo dodatni napor pregledača i ugrozilo konačni rezultat. Takođe, Njutnov način rešavanja problema razotkriva smejuriju u koju se mehanika pretvorila komadanjem na statiku, kinematiku i dinamiku, a sve u borbi za veći broj predmeta i nastavnog kadra, kao i zgodnih tema za doktorske disertacije.
