Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Posle kraćeg odlaganja zbog gužve, ulučio sam priliku da preselim sadržaj Praktikum na Webu u RS domen. Zahvaljujući prijateljskim fimama koje su mi pomogle da učinim taj (svakako nužni) korak, registrovani su domeni praktikum.rs i praktikum.co.rs (drugi domen je web alias prvom).

Uzgred, registracija domena je učinjena tek 15. septembra, na dan kad je počeo landrush, tj. period slobodnog zauzimanja domena nakon ograničenog vremena za tranziciju domena firmi sa preimućstvom. To, zapravo, i nije moglo da bude izvedeno ranije, jer su "nedostajali papiri" za firmu-vlasnika domena u .co.yu poddomenu. Sva je istina da ta firma nikad i nije postojala: radeći kao administrator jednog Web servera na kome je hostovano par stotina domena (na kome se nalazi i Praktikum na Webu), znao sam za stihiju u ragistraciji domena koja se desila neposredno posle bombardovanja 1999. godine. Iskoristio sam gužvu, poturio prijavu u paket od nekih 5-6 prijava odjednom - i uspeo da dobijem domen. I zato, kad je došlo vreme za otvaranje novog domena u RS domenu, našao sam sa u neprilici. Par drugara, koji su blizu onom kako-se-zove telu za upravljanje RS domenom, rekoše da bih mogao da idem na arbitražu, verovatno dobijajući pravo da registrujem domen-naslednik u .co.rs iako nisam firma, zahvaljujući ugledu Praktikuma na Webu. No, nisam sklon komplikovanju, nadao sam se da neće biti posebnih problema kad se desi landrush. Tako i bi.

Učinio sam preventivne korake da stare adrese "prežive". Postavio sam namenski skript za lov na grešku 404 (Page not found), tako da će svi stari linkovi (uključujući i one ka konkretnim stranicama) brzo završiti na ekvivalentu iste stranice u novom domenu. To će mi, između ostalog, dozvoliti da bez žurbe i panike prepravim sve stare linkove do kojih mogu da dođem sam (poput onih na ovom blogu). A što se tiče linkova ka stranicama Praktikuma koje su drugi postavili na svojim sajtovima, oni će ostati u funkciji sve dok .yu domen ne bude konačno ugašen (u septembru 2009. godine, ako se ne varam). Posle toga, neka svako vodi brigu za svoj račun.

No, ima još posla, nije da nije. Sledi preseljenje mail domena, prepravka nekih zamumuljenih skriptova, konačna kontrola... Budete li otkrili bilo kakav problem, neusaglašenost ili mrtav link, biću vam zahvalan ako mi se obratite na adresu [p_drgrba AT praktikum.co.yu]. Nove mail adrese će biti objavljene na ovom mestu kada postanu aktivne.

Copyright (C) 2007-2008, Praktikum na Webu. Sva prava pridržana.

Nakon što smo imali prilike da vidimo koncept pametne digitalne saksije još uvek nismo doživeli njenu realizaciju ali smo zato doživeli realizaciju slične pomoći vrtlarima kroz čarobna tri slova: USB. Naime, kompanija PlantSense napokon je poslala na tržište svoj USB štapić pod imenom EasyBloom. Uređaj je namenjen analizi kvaliteta u vrtu, a da bi prikupio [...]

Na današnji dan pre trideset i četiri godine održao se legendarni boks meč “The Rumble in the Jungle”. Na stadionu Mai 20 u Kinshasi (danas Congo, tada Zaire) u oči su se pogledali svetski šampion George Foreman i izazivač Muhammad Ali.

Don King je bio promoter, a pošto, kao rookie u poslu, nije imao novca, potražio je neku državu koja bi sponzorisala događaj. Predsednik Zaira  Mobutu Sese Seko, željan publiciteta i reklame, zatražio je da se borba održi u njegovoj zemlji.

Nakon nekoliko godina apstinencije zbog odbijanja da se odazove u armiju, Ali se vratio u ring i 1971. izgubio od Joe Fraziera. To je bio jedini poraz u njegovoj karijeri. Trebalo je da prođe još tri godine pre nego što će Ali dobiti priliku da pokuša da povrati šampionski pojas.

Leto 1974. je bilo vrelo i dvojica boksera su ga provela u Zairu vredno trenirajući. Forman je bio ogroman, snažan i sirov. Ali je bio poznat po svojoj brzini i tehnici. Kladionice su bile na strani Foremana. Ljudska bića su bila na strani Alija.

Borba je počela Alijevim napadima, ali je on ubrzo promenio taktiku odlučivši da izmori protivnika. Sve češće se držao konopaca dopuštajući da Foremanovi udarci promašuju njegovu glavu i telo. Ovu strategiju Ali je kasnije nazvao rope-a-dope. U klinčevima, Ali se svom težinom oslanjao na protivnika iscrpljujući ga još više. Pri tom, stalno je govorio Foremanu kako je čuo da može snažno da udari i kako ne udara dovoljno snažno i precizno. Sve to je izazivalo Foremana koji se sve više trudio da obori Alija. Konačno, u osmoj rundi, Ali je desnim knockoutom dokrajčio totalno iscrpljenog Foremana i pokazao svetu šta znači strategija i taktika u ringu.

Nakon meča, Ali i Foreman su postali prijatelji, a na dodeli Oscara za film “When We Were Kings” Foreman je pomogao bolesnom Aliju da se popne na binu. Knjigu o meču “The Fight” napisao je Norman Mailer.

Za mene, to je jedan od retkih, zbilja čistih i briljantnih trenutaka kada sport (borba) filozofski jasno i nedvosmisleno otkriva suštinu ili pak smisao života i našeg postojanja na zemlji.

više na Wiki

Rekla je samo nemoj
... i dan se povukao u svoju crnu senku
ispod koje su nesretni zemljani patuljici igrali ruski rulet sa drvenim pištoljima,
... I bio je Vrbas, al ne onaj koji Dunavom odlazi u Crno more, već onaj ispod Kastela,
koji se vraća po priču za uplakane vrbe sa ade
... i bila je mesečina čije su zvezdane oči olovni oblaci prekrili svojom vlažnom pelerinom...
... i bili smo mi
i nismo bili...
dve senke, jedna senka, pola senke
i ćutnja... i ćutnja... i ćutnja...

.. i znao sam...
tek kad se iz kastela pojavi prvi svitac moći ću nekako
da joj kažem...

Oprosti što nemam reči tiših od pčelinjeg zuja,
dok mesec sleđenim srebrom zasipa jesenje vrbake.
Srce se najlakše opije ranjenim korakom,
leluja prtinjajući nebesku stazu kroz sunce i kroz oblake.

Oprosti što su mi oči prepune zlatnih svitanja,
pa su mi breze, princeze, umotane u marame od lana.
Na koplju ti nosim dušu umornu od samoće i skitanja,
da kisne pod tvojim balkonom bez kaputa i kišobrana.

Umiven suzama neba što preti da se u slapu prospe
šapućem ti uspavanku rimama isčezlih trubadura,
a u srcu nosim medaljon sa ikonom presvetle Gospe.

Moje su pesme noćas umolitvene u lavirint od nada,
praćene muzikom kiše, svirane iz neznanog dur-a,
pa nek ti budu jastuk na koji... mesečina pada...


Rekla je samo nemoj...
i stado crnih leptira je sakrilo stotinjak sveća u staklu...
i ne znajući da igraju poslednju noć...
... i ponovo je bio mesec oskrvavljen kao dečji balon
nakon strasnog poljupca nokta
... i bio je splav od poljskog cveća za Robinsona i za Petka,
koga su vetrovi slučajno poveli na malo noćno kupanje
... i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke... jedna senka... pola senke...
i ćutnja... i ćutnja... i ćutnja...

i znao sam...
tek kad iz Kastela zapeva prvi slavuj moći ću nekako da prošapućem...

Ovde u zatvoru sobe, u kraljevstvu koje te sluti
u svakom zovu trube napravljene od vrbovih kora...
Ovde gde jednako traju i vekovi i minuti
i gde beli jedrenjaci deru pučinu mrtvog mora...

dani dišu na škrge i u ponoć bi da se udave
u reči što ispod zemlje svoje korito guta,
u čiju senku je bačen ključ od trostruke brave
sudbonosnih vrata, na papirusu pisanog puta.

Noć se po zemlji kotrlja strepeći od svakog kruga,
opijena mirisom dunja što ih niko ubrati ne želi...
neke se ptice nikad ne žele vratiti s juga...

Niz nisku usnulih reči crvenkasta cure slova...
Ćuti i ne gledaj mesec što se nedoklan deli,
nad ikonom gde kleči grešnik bez Božjeg blagoslova.


Rekla je samo nemoj...
i nisu još verovale ribe što ponekad u sumrak izlaze iz Vrbasa
da slušaju šaputanje juga u naručju breza i topola...
.. i bio je čamac u žicama od puzavica , bez užeta i sidra,
sveže ukraden iz doline našeg detinjstva
... i bila je mesečina... noćno sunce... kašika meda i
gitara na kojoj su svirci svirali Uspavanku za gospođicu N...

i bili smo mi... i nismo bili...
dve senke, jedna senka.. pola senke...
i ćutnja... i ćutnja.... i ćutnja...

... i znao sam...
tek kad se na Kastel sruše prve zvezde ona će znati...


Lagan sam kao perce iz krila divljeg gusana
kome su lovačke puške otkinule pola kljuna.
I doći ću ti kao senka da pokupim šećer sa usana
koji će pospanim okom da osvetli jesenja luna.

Ne traži me na trepavici noćne lampe
gde se senka ukrsti sa kazaljkom noćnog sata.
Ja imam dvorac od maćuhica i ako podigneš ruku
dodirnut će nam se prsti
za malu noćnu muziku... kidanih srebrnih žica...

I da znaš... kad noć napukne i kroz pukotinu proviri,
stidljivo kao puž pred obrisom nezvanog gosta...
... ja lelujam kroz vrbake sa smeškom što se širi.

I ne znam gde pobeći osim sna,
koji boji u lila ...mesečevu dugu što se zlati povrh mosta
gde ćeš biti zauvek
i gde si oduvek bila.


Miladin Berić

Iz godine u godinu multifunkcionalnost prerasta u obaveznu karakteristiku uređaja jer su potrošači odavno naviknuti da imaju 3u1, 2u1… čak i u ponudi napitaka kao što je kafa. Medjutim, u poslednjih par godina među proizvođačima potrošačke elektronike počela je trka koja vodi korak dalje sa ciljem napraviti što atraktivniju multifunkcionalnost. Tako je nastao spoj ručnog [...]

Čeznete za browser-skom brzinom, a stabilnost vam je od sekundarnog značaja? Probajte Mozillin Minefield. Radi se o sledećoj verziji Firefoxa sa novim JavaScript engine-om koji je prema ars Technici 10 posto brži od Googleovog Chromea. Dostupan je za Windows, Mac i Linux, a podržava i postojeće dodatke za Firefox u posebnom, kompatibilnom načinu rada. Posted in besplatni SOFTVER   Tagged: [...]

Otvorena je Internet stranica arhitektonskog ureda Bas d.o.o. iz Belišća gdje možete pronaći pored referentnih radova i blog s vijestima, komentare i savjete iz područja arhitekture i prostornog uređenja, ali i neke druge teme lokalnog karaktera. Poduzeće Bas d.o.o. za poslovne usluge osnovano je 1996. godine u Belišću, dok usluge vezane uz arhitektonsko projektiranje pružamo od [...]

Otvorena je Internet stranica arhitektonskog ureda Bas d.o.o. iz Belišća gdje možete pronaći pored referentnih radova i blog s vijestima, komentare i savjete iz područja arhitekture i prostornog uređenja, ali i neke druge teme lokalnog karaktera. Poduzeće Bas d.o.o. za poslovne usluge osnovano je 1996. godine u Belišću, dok usluge vezane uz arhitektonsko projektiranje pružamo od [...]

…za dodir. Za pogled. Za osmeh. Za reč. Za pesmu. Za stih, nenapisan, ili pročitan. Za zrak Sunca preko oka. Za pozdrav ptice, krilom, levim. …da naučiš da pišeš. Da probaš da slikaš. Da sačuvaš. Da zagrliš. Da osetiš osmeh. Da čuješ tišinu. Da zamisliš drugu istinu. Da zaboraviš sebe. …da pogledaš fotku i spakuješ budućnost u [...]

Uoči 500 različitih detalja


Gledala sam Pinkovu, otaljanu i smućkanu do bizarnosti, parodiju plesa; Stvarno ne mogu da provalim otkud tako nizak kriterijum; Biće da je stoga što nemamo tradiciju, a ispod časti nam je da iskopiramo nekoga ko to zna da radi. Bila bih jednako preneražena i da nisam znala šta su uradili Hrvati i na koji nivo su podigli svoj show i veštinu i umetnost plesa.
Razmišljala sam... Ovi na Pinku su ludi, nema druge, jer sigurno nije u pitanju ograničen budžet, pa da je to razlog jeftinog dizajna scenografije i skaradnih kostima. Kad sam videla da mi se ne pričinjava to što vidim, rešila sam, iako zgrožena, da odgledam do kraja, da bih mogla napisati post, i oporaviti se od šokova, računajući na terapeutsko dejstvo blogovanja.
Na prevelikoj nedizajniranoj sceni, malo ćaprdnuta, ali samozadovoljna voditeljka (poznata po lapsusima), koja se od prošle godine još više ofucala, stalno nešto nesuvislo drobi i tera me da navučem deku do očiju od sramote. Jadnici (uparen anonimus i celebrity) koji su pristali da parodiraju ples, izgledaju kao pokupljeni s konca i konopca; To što nose na sebi su ili doneli sa svog tavana ili u Pinkov fundus treba poslati Trash Busterse. Izgledaju kao Strašila iz Čarobnjaka iz Oza. To, da ne znaju plesati i da se nisu mnogo ni trudili, nije uopšte sporno i komično je samo po sebi. Jakovljević nosi solidno odelo, ali za poslovni sastanak. Ovakav show, NE MOŽE bez smokinga. I večernje haljine za ćaprdnutu (Eh, da je to jedini propust bilo bi još i super) PSS bi trebalo da reaguje na takvu degradaciju plesa. Možda to i ne treba da liči na sportski ples, nego na lokalnu zabavu u Babušnici. Najgore od svega je što u sav taj cirkus upliću neke bolesne ljude i na taj način manipulišu glasovima.