Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
Doktor Uozumi ubeđuje ostatak tima da falsifikuju izveštaj kako bi spasili svoje karijere. U međuvremenu, vozilo hitne pomoći ostavlja misterioznog pacijenta u bolnici, zaraženog smrtonosnom infekcijom. Kada se pacijentovi mišići i unutrašnji organi pretvore u tečnost, doktor Kiyoshi Akai ubeđuje dvojicu kolega da istraže i ispitaju virus, vodeći zaposlene u noćnoj smeni do tragičnog kraja.
Dakle, lokacija, ambijent i atmosfera u filmu su čista desetka, a kada svemu tome dodam i zanimljivu karakterizaciju likova, gde svaki lik ima neku svoju priču, kao i odličnu režiju, onda dolazim do zaključka da je film remek-delo. Dodao bih i da je većina glumaca svoj posao odradila na visokom nivou, efekti su dobri i upečatljivi, a neke scene su impresivne.
Ocena:
Bio je prosečan decembarski dan u Beogradu. Opušteno sam se vozio gradskim ulicama slušajući radio... Cosmic Girl - Jamiroquai... volim u kolima da slušam ovu pesmu. Tačnije, volim da vozim uz ovu pesmu. Uvek sam razmišljao da li je to podsvesno uslovljeno zbog spota za ovu pesmu ili je jednostavno spot potpuno adekvatan pesmi. Možda su jednostavno shvatili da je pesma k'o stvorena za vožnju, pa su u skladu sa tim i napravili spot... ili to ja samo tripujem. No, potpuno nebitno, bitno je da je osećaj dobar.
Dobar vajb je remetio samo osećaj da nešto nije u redu, nešto u okolini je narušavalo ravnotežu! Vrlo brzo sam shvatio šta je u pitanju - ispred mene već neko vreme ide Golf (dvojka!) i ... koristi migavac!!!!! Prestrojava se uz migavac, skreće levo uz migavac, skreće desno uz migavac... na sledećoj raskrsnici opet!!! Ja u šoku, mozak počinje ubrzano da radi, no vrti se u beskonačnoj petlji - zašto, kako??!! Jednostavno, informacije koje dolaze do mozga ne mogu biti obrađene. Polako me obuzima blagi osećaj panike i bespomoćnosti.
Bacim pogled na retrovizor i iza sebe ugledam još jednu "dvojku". Pratim ga pogledom. Jedna raskrsnica i skretanje - ne daje migavac, sledeća - ne daje migavac, sledeća - takođe. Stvari polako počinju da dolaze na svoje mesto, mozak lagano počinje da ulazi u ritam.
U tom trenutku iz jednosmerne ulice iz, naravno pogrešnog smera izlazi još jedna "dvojka" i skreće bez migavca!
Dobro je! Sve se vratilo na svoje mesto... Ravnoteža se vratila u univerzum!
Nastavljam mirno sa vožnjom... Jamir je odavno otpevao svoje, ide Incognito i "Everyday"...
Everyday in every way
My joy is growing wiiiider...
Nije prošlo previše vremena od premijere Nikona D90, koji je pa slobodno ću reći uzdrmao ponudu DSLR fotoaparata pošto je ponudio nešto što do sada nije viđeno na DSLRovima - snimanje video materijala. Da budem iskren, možda je jedan od razloga žašto se ovakva opcija pojavljuje tek sada fotoaparatima u DSLR klasi je i prosto nedostatak interesovanja primarne grupe korisnika DSLRova za snimanje video materijala - fotoaparatom.
Fotograf Mladen Mitrinović je za Axelfoto testirao Nikon D90 uz Nikkor 18-105 3.5-5.6 VR, pa da vidimo kako to radi novi Nikon.
Nikon D90 je najnovije telo iz Nikona koje je predstavljeno kao naslednik modela D80. Sa ovim modelom Nikon je prvi put u svoju ponudu DSLR aparata uveo mogućnost snimanja video zapisa. Senzor od 12mp je isti kao u modelu D300,a razlika između ova dva modela je napravljena u pogledu ostalih karakteristika. Za razliku od prethodne kombinacije iz ponude,modela D80 i D200,sada bi se moglo reći da je razlika između D90 i D300 veća nego što je bila između njihovih prethodnika,jer su autofokusni sistem kao i sistem merenja zasnovani na različitim modulima.
Ekstremno mikroblogovanje svedeno na 1 karakter ;)
Od nedavno pušten je u rad servis Blogostaj.com koji putem sopstvene formule računa rang regionalnih blogova, korišćenjem Google Page Ranga, Technorati ranga i Alexa ranga.
Nadajmo se da će se ovaj servis zadržati duže na Webu nego prethodni - Blogaritam…
Godina trči poslednji krug i uskori će proći kroz cilj. I uvek je tako. Nikada ne zakasni, uvek na vreme stigne i gotovo uvek u istom vremenu.
Ponekada dan kasnije i čini se da nas uvek pobedi.
Mi se sabiramo i oduzimamo, delimo a sve manje množimo, potom podvlačimo crtu, zaćutimo, pogledamo na gore, progutamo onu gorčinu u grlu koja iz srca dolazi, odagnamo neprijatnost i pokušamo da se vratimo u stvarnost, ma kakva da je.
Nema nam druge, izbora nemamo.
Biće tako i na kraju ove 2008. godine.
Pa ma kako nam svi pretili narednom, opasnom i opakom, nakostrešenom, goropadnom, naoštrenom i već spremnom u niskom startu da potrči, valja nam isto kao i u protekle dve – tri decenije skupiti ono snage što u sebi nosimo, podići glavu, sa osmehom ući u ring i punim plućima se uhvatiti u koštac.
Na kraju, ipak mi ostajemo u ringu, u modricama, ponekad na kolenima, ne daj Bože na podu, dok godina, ma kakva da je bila, pognute glave odlazi sa bojišta.
Dočekujući Novu godinu, ovog puta će nam moral tako neophodan u svim “ratovima“ podići program koji nam lokalna samouprava daruje.
Proterujući petarde i srču, okupljajući sve generacije uz Tamaru, Zvonka i Romantičare okupićemo se svi, napuniti baterije, proveseliti se, popiti po koju, neko i po koju više, izljubiti se, poželeti sve najbolje u toj sa kojom nam tako uporno i ozbiljno prete.
A šta nam ona može, šta nam sme?
Ma prošli smo mi kroz mnogo gore no što nova donosi.
I crvenog i razbijenog nosa.
Vidimo se na trgu pred ČUDOM 31.decembra 2008.
aleandro minore
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
