//
//
// ]]>
Pred velikim izazovima u 2012. godini: Rafa Nadal
Ukoliko ste propustili: predhodni članci u Profesionalni tenis serijalu koji najavljuju glavne igrače i rivale u 2012. godini.
Ovoga puta bavim se Rafaelom Nadalom, drugim igračem sveta i osvajačem 10 gren slem titula.
Kao što je poznato, Nadal je krajem prošle godine odlučio da u 2012. igra sa težim reketom. Razlog – pokušaj da se jačim servisom i povećanjem broja vinera pronađe ključ za Đokovićevu igru. On je u prošloj sezoni šest puta gubio od Novaka, sve u finalima, i svaki poraz je bio priča za sebe.
Posle Indian Velsa i Majamija stanje u Rafinom štabu nije bilo alarmantno jer je Novak bio u vrhunskoj formi a pobeđivao je Nadala na betonskim terenima i ranije. Porazi nisu bili toliko ubedljivi i Rafa je tada davao optimistične izjave kada je govorio o ostatku sezone. Iako porazi Nadala od Đokovića u Indian Velsu i Majamiju 2011. nisu bili ništa neuobičajeno, pokazali su bitnu stvar – Đoković je mogao da se bez problema prebacuje sa Špancem sa osnovne linije a da se ne umori.
I ranije sam smatrao da je osnovna komponenta visokog vodstva Nadala u međusobnim susretima sa Đokovićem pre 2011. godine činjenica da se Novak u jednom trenutku meča umori i da ne može da drži kvalitet igre, pre svega odbrane. Čim su se stvari za Đokovića poboljšale u fizičkom smislu, sve je postalo mnogo lakše. Dobro se sećam scene u finalu Majamija kada su se “prebrojavali” sa osnovne linije, bilo je preko dvadeset razmena, a posle Novakovog osvojenog poena Nadal je jedva povratio dah od iscrpljenosti.
Ali, šok terapija za Nadala počela je u sezoni šljake, kada ga je Novak ispreslišavao u Madridu i Rimu. Što je najluđe, pobede su bile mnogo ubedljivije nego dva meseca ranije na betonskim terenima. Nadal je pokušavao sve – i da ide “na silu” brutalnim i dugim razmenama sa osnovne linije, i da umiri igru slajsovima, i da pokuša sa “balonjarama”. Uzalud. Novak je protutnjao sezonom šljake, i ko zna šta bi bilo da su se oprobali i na Rolan Garosu.
Pobede u Madridu i Rimu su najznačajnije jer su bile prve pobede protiv Nadala na šljaci. Isto kao što je pobeda u Indian Velsu bila prva u nekom finalu protiv Nadala. Zatim je došao Vimbldon i prva pobeda na travi i u finalu nekog gren slema. Naravno, posle ovih rezultata i takvih poraza protiv Đokovića, Nadalu je bilo jasno da je u problemu, i da njegova ambicija da prestigne Federera po broju osvojenih gren slemova počiva na “tankom ledu”.
Koliko Nadal može da se promeni u 2012. godini?
Mislim da Rafa može donekle da promeni igru, ali ipak ne drastično. Uvek će pozicija gde se on oseća najlagodnije biti dva, tri metra iza osnovne linije, i uvek će mu psihološki prihvatljiviji biti defanzivan a ne ofanzivan pristup poenima. Ali, treba imati na umu da je Nadalova karijera eklatantan primer uspešnih promena. Neverovatno je kako je Španac prilagodio svoju igru betonskim terenima, iako je na početku karijere malo ko verovao da će on uopšte i osvojiti US Open i Australiju.
On je svakako majstor da prilagodi igru i udarce da budu što neprijatniji za protivnika. Tukao je Federera na teške spinove u forhend, Đokovića na fizičku snagu, Mareja na beskrajno prebacivanje loptica i čekanje grešaka. Međutim, pitanje je da li Nadal može da prilagodi igru da bi dobio Đokovića ako srpski šampion bude u formi iz prošle sezone?
Ideja iza promene reketa ne podrazumeva isti stil igre koji je Rafa demonstrirao proteklih godina. On mora da priđe napred i da brže rešava poene. Zvuči šokantno da Španac protiv bilo koga mora da skraćuje poene, ali 2011. godina je pokazala da je to činjenica. Ne vidim poentu da se insistira na taktici dugih razmena protiv Đokovića, jer fizička sprema, dvoručni bekhend i fenomenalna defanziva brzo “prizemljuju” volju protivnika za dužim poenima. Srpski as je pokazao da retko greši, što znači da se on mora napasti brže i da se može pobediti jedino ofanzivnom igrom. Ali, jurnjava za većim brojem vinera obično rezultira i većim brojem neiznuđenih grešaka, dakle, besplatnim poenima za Novaka.
Mislim da u 2012. godini ipak ništa ne zavisi od Nadala, već isključivo od nivoa Đokovićeve igre. Ukoliko bude održao nivo iz prethodne sezone, ne vidim kako bi Španac mogao da ga “uznemiri”. Bez obzira na teži reket, agresivniju igru, efikasniji servis ili neki mastermajnd plan Tonija Nadala.
Vest nije nova, ali ja sam je saznao tek pre nekoliko dana: 
Dakle, kvantitet će da odnese pobedu nad kvalitetom? To se nikad nije desilo, pa neće ni sad. Istina, baš me briga za CNN, što se mene tiče slobodni su da bankrotiraju, ali ovde se formira načelo za kojim će krenuti i drugi: umesto da angažuju freelance fotografe koji će biti plaćeni po angažovanju (što je postao dominantni oblik angažovanja u svim oblastima gde se povremeno zahteva neka stručnost), bolje je sačekati da se pojavi neko ko misli da su njegove fotke vredne objavljivanja?…
Samo se osvrnite po nekoj društvenoj mreži i znaćete o čemu govorim. Budući nesuđeni fotoreporteri imaju jednu i samo jednu vežbu iz fotografije: devojke se trude da napuće usta što više, ako je moguće pola metra; a momci se trude da deluju nabildovano i cool, što rešavaju tako što spuste kapke na očima kao da su pospani. Sklonibožeisačuvaj!
