Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Opa, već peta emisija :) Nema šta, ekipa radi punom parom i usuđujem se biti subjektivan i reći da nam se kvaliteta poboljšava iz emisije u emisiju, u bilo kojem pogledu. Ovo je sve za ovu godinu, iduća emisija je na programu 8. siječnja 2009., a do tada ćemo već imati i svoj site, na kojem će [...]

Opa, već peta emisija :) Nema šta, ekipa radi punom parom i usuđujem se biti subjektivan i reći da nam se kvaliteta poboljšava iz emisije u emisiju, u bilo kojem pogledu. Ovo je sve za ovu godinu, iduća emisija je na programu 8. siječnja 2009., a do tada ćemo već imati i svoj site, na kojem će [...]

Napokon je moguće napraviti rezervnu kopiju svih podataka sa blogger-zasnovanog bloga. U pitanju je izvoz u atom.xml fajl koji čuva template, sve postove i komentare, linkove na slike u postovima... Sjajna stvar.

Potrebno je u podešavanjima , odmah na prvoj strani, izabrati opciju "izvеzi blog".

U poslednjem (od ta dva brza i laka) koraku kliknite na dugme i sačekajte da se download završi. U slučaju neke gluposti koja bi mogla prouzrokovati nepredvidive posledice - imate backup svog bloga.

Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Cilj finansijskog bailouta koji su odobrile prvo SAD pa onda evropske zemlje je bilo spasavanje kreditnog tržišta. Ne nekoliko institucija, nego kreditnog tržišta, čije je funkcionisanje navodno bilo dovedeno u pitanje. Tako se od Paulsona, Bernankea i drugih političkih lidera moglo čuti da je tržište kredita "zamrznuto" ili da je nastupio "kreditni krah" (credit crunch) koji će, ako se hitno ne reaguje, onesposobiti čitavu ekonomiju. Te dve fraze su postale obavezni deo finansijskog žargona.

Ali od samog početka krize s vremena na vreme se mogao čuti po neki izolovani glas sa pitanjem -- šta to ukazuje na kreditni krah? Gde su podaci? Broj ekonomista koji su se usudili da postave ovo pitanje je vrlo mali, dosta manji od broja tržišno orijentisanih ekonomista koji su se protivili bailoutu -- koliko ja znam od poznatijih javnih ekonomista to su bili samo Alex Tabbarok sa Marginal Revolution i u poslednjih nedelju dana već nekoliko puta ovde pominjani Robert Higgs. (Pošto su obojica blogeri, treba reći da su ekonomski blogeri tokom ove krize dosta dobili na značaju, jer se ispostavilo da je to najbolji način brzog reagovanja na konkretna i tekuća pitanja, brži od novinskih članaka i neuporedivo brži i relevantniji od naučnih radova. Arnold Kling je samo na osnovu blogovanja dobio poziv da o uzrocima krize svedoči pred Kongresom.)

Tabbarok, Higgs i možda samo po još neko su sve vreme ukazivali da podaci samog Feda ne pokazuju nikakvo smanjenje kreditne aktivnoti. Propast nekoliko velikih banaka je naravno potresla tržište, ali stotine manjih banaka je sve vreme nastavilo nesmetano da radi. Jedinstveno merilo kreditne aktivnosti ne postoji, ali po raznim pokazateljima kredita razne ročnosti, izgledi su da kraha nikada nije ni bilo. Na to upućuje i kretanje realne ekonomije. U Americi recesiju je proglasio NBER silovanjem podataka, a u EU realna ekonomija svejedno nastavlja sa svojih pola procenta godišnjeg rasta.

Tako je priča utihnula, dok sada Rojters nije objavio nalaze nove obimne studije jedne konsultanse kuće koja zaključuje isto: kreditna aktivnost je nesmanjena kako u Americi tako i u Evropi. Bailouti od 700 milijardi u SAD i skoro duplo od toga u Evropi, čemu god da služe, ne služe odmrzavanju kreditnog tržišta jer zamrzavanja na prvom mestu nije ni bilo. Pošto se sada više ne radi o izolovanim mišljenjima dvojice ekonomskih blogera, nego o obimnijoj studiji koju je objavila vodeća agencija, čekamo reakcije. Fed i vlade će i to sigurno ignorisati, ali možda će sada i neki drugi ekonomisti staviti prst na čelo.

Frederik Bastiat je definisao razliku između dobrog i lošeg ekonomiste kao to što loš vidi ono što je očigledno, a dobar vidi i ono što je površinski nevidljivo. Svi vide da Lehman Brothers ili Citibanka propadaju i brzo poveruju da je kreditni krah nastao. Ono što ne vide je da kreditno tržište ne čine samo pet najvećih banaka, već da ono funkcioniše na mnogo raznih načina, sa mnogo različitih manjih institucija. Nepostojanje "kreditnog kraha" ne znači da ne postoji kriza -- ali podsetimo se da je to bio primarni razlog za bailoute. Oružje za masovno uništenje nije pronađeno. Kako ćemo sada opravdati bailout?

Platnene vreće, kese, cegeri, sve je to ime za proizvod koji je izrađen od ekoloških materijala, lako razgradivih u prirodi, proizveden od recikliranih sirovina. Ovu su samo neki od primera, ostatak ponude pogledajte ovde. Torbe od recikliranih bio razgradivih materijala.       

Nakon što je uvaženoj gospodi zastupnicima ukinuta povlastica besplatnog parkiranja po Gornjem gradu, u cijeloj Hrvatskoj se pokreće humanitarna akcija “Dajmo da parkiraju” u kojoj će se prikupljati pomoć kako bi ovaj iznenadni udar na njihove nejake bušte sabornici lakše podnijeli.

Svetsko upravno telo moto sportova - FIA je u saradnji sa timovima iz Formule 1, u petak, donela određene odluke u cilju smanjenja troškova u narednim sezonama.

Evo nekih izmena koje ćemo viđati ubuduće:

- Od 2010. godine, motori će biti dostupni timovima za cenu manju od 4.5 miliona evra, a njih će obezbeđivati nezavisni proizvođači sa kojima će biti potpisan ugovor. 

- Od sledeće godine više neće biti dozvoljena testiranja u toku sezone, to jest, timovi će imati priliku za to samo na trkačkim vikendima i tokom zvaničnih vežbi.

- Takođe je dogovoreno smanjenje osoblja u timovima. 

- Vreme korišćenja jednog motora će biti duplirano, što znači da jedan vozač može iskoristiti maksimum osam motora u sezoni, plus četiri za testiranja (ukupno 20 motora po timu). 

- Broj obrtaja u minuti će se ograničiti na 18.000 (rpm) 

- Motori iz 2010. godine će se takođe koristiti i u 2011. i 2012. godini.

- Na trkačkim vikendima će biti standardizovani radio i telemetrijski sistemi, biće zabranjeni grejači guma kao i mehanički sistemi za čišćenje guma.

- Postojaće mogućnost menjanja dužine trajanja nekih trka. 

- Neki elementi na šasiji će morati poštovati određene standarde i propise, dok će razvoj i unapređenje pojedinih elemenata biti dozvoljeno samo uz korišćenje jeftinijih materijala.

- KERS je predviđen da uđe u upotrebu 2009. godine, ali nije obavezan, dok će u 2010. godini on biti sastavni deo bolida. 

- U dužem roku, FIA i FOTA će insistirati da se uvede novi, efikasniji pogon u bolide F1, koji će imati veću efektivnost uz manje utroške energije. Cilj je da se razvije jedan sistem koji će imati veliku primenu u putničkim automobilima

Ovaj unapređeni KERS sistem će biti najverovatnije jedan od najznačajnijih elemenata u budućnosti.

Znači, dobro ste razmislili i zapisali na papir lepo pod crticama za šta ćete tačno koristiti računar. Onda ste se informisali koje komponente i koje jačine te vaše potrebe zaista zahtevaju. Sada je vreme da zaista i kupite prokletinju pre nego što vam se sve smuči i pobegnete u legiju stranaca.

Prethodni tekstovi u seriji:
- Kako izabrati novi kompjuter - 1x seci
- Kako izabrati novi kompjuter - 3x meri
- Kako izabrati novi kompjuter - Uvod

Pre svega, nabavite neke novine (Svet Kompjutera, Digital, Mikro, ...) i pogledajte cenovnike i adrese prodavnica. Ponekad je lakše nazvati telefonom i raspitati se, nego ići na drugi kraj grada. Takođe, pogledajte i sajtove na internetu koji se bave ovakvim stvarima. Prvenstveno tu mislim na itsvet, iako se često zna pokazati nepreciznim, neki orijentir ipak jeste, a to zna biti korisno.

Dalje, kupovina računara je dosta slična kupovini automobila (o kojoj ja zapravo nemam pojma) ili kupovini knjige - ponekad ono što nađete u izlogu nema u radnji, i obrnuto. Ponekad mislite da tražite jednu stvar a ispostavi se da ste zapravo hteli drugu, a da to niste ni znali. Dakle, kad smislite šta oprilike želite za svoj novac, moraćete da obiđete najmanje pet prodavnica uživo, da popričate sa prodavcima i procenite kako same radnje, tako i njih.

Ovo je veoma važan aspekt kupovine računara. Ne uzimajte računar od nekoga ko očigledno nema pojma šta radi. Ako je u pitanju veća radnja iz nekog lanca, možda oni imaju svoje servisere a prodavac ne mora da zna sve detalje, ali ne budite uplašeni, zahtevajte da pričate sa nekim ko vam može odgovoriti na pitanja i objasniti detalje, ili idite u drugu radnju. Takođe, ako vam je osoba sa druge strane izložbene vitrine sumnjiva, postavite joj trik pitanje. Sećam se da je u PcCentar u Novom Sadu radila jedna gospođa koja se stvarno razume u računare i znala je da odgovori na svako pitanje. na žalost, to često ne važi za većinu ostalih prodavnica u kojima ćete zateći prodavačice. U pitanju su često mlade i izgledom privlačne ženske osobe koje će na svako iole stručno pitanje odgovoriti sa "Sačekajte, pozvaću kolegu". Ako vam se to desi (da ne bude zabune, ista stvar važi za muške i ženske radnike u prodaji), okrenite se i napolje. U prodavnici u kojoj im nije bilo važno da zaposle najbolju osobu za posao, sigurno nikome neće biti važno da vi dobijete najbolji kompjuter za svoj novac. Pitanje može biti i neko skroz glupavo, tipa "Koja je razlika između SDR i DDR ram memorije" ili "kako da vidim imam li PATA ili SATA disk"... Ako vas upute na kolegu, put pod noge. Naravno, i ovde postoje izuzeci, kao što sam već pomenuo, u recimo većim radnjama gde su prodavci odvojeni od servisera i montera i podrške i... Svejedno, ako vidite da osoba sa kojom pričate nema pojma šta govori, tražite i sami da vam dovede nekog stručnijeg, ili zapalite napolje.

Dalje, već sam pomenuo u jednom od prethodnih tekstova iz serije, garancija. Domaći uvoznici i distributeri, ako su proizvodi legalno dopremljeni, moraju da nude garanciju od oko 3 godine za procesore, matične ploče, grafičke karte i slične skuplje proizvode. Diskovi, memorija i optički uređaji će obično imati oko godinu dana garancije. Ako kupite sve komponente na jednom mestu i oni vam odmah sastave konfiguraciju, garanciju ostvarujete uz popunjene garantne listove (za svaku komponentu) i zajednički fiskalni račun. Svaka prodavnica gde vam kažu da nude garanciju samo na njihove gotove računare, i to samo godinu dana, ako vam zalepe pucajuće nalepnice kako ne bi otvarali kućište je leglo prevaranata, i bežite od njih. Istina, neiskusni korisnici mogu da pokvare nešto nestručnim rukovanjem (npr. otvaranjem uključenog računara i pipkanjem komponenti unutra) ali garancija i tako ne važi ako se neka komponenta nestručno i pogrešno ugradi ili se njom rukuje protivno uputstvu... Što nikako ne znači da treba zabraniti korisnicima da otvore kućište i pogledaju šta ima unutra dok je računar ugašen i isključen iz struje, te dodaju još memorije, novi disk, zamene neku komponentu novijom i jačom...

Ako niste sigurni u svoj izbor, uvek možete da pitate nekog. Trudite se da ne smarate ljude. Dakle, ako kontaktirate nekog lično, ili postavljate pitanje na javnom forumu posvećenom kupovini hardvera, gledajte da precizno definišete šta vam treba, šta znate, i šta tačno pitate. Ako već imate konfiguraciju za koju mislite da je odgovarajuća za vas a u okviru budžeta, postavite je i obrazložite zašto ste izabrali baš te komponente i za šta ćete koristiti računar, te tražite mišljenje drugih da li za istu namenu u okviru datog budžeta postoji i bolji izbor.

Računari za specifičnu namenu moraju da se sastave poštujući prioritetni red komponenti. Igrači će prednost dati jačoj grafičkoj karti i više memorije, zatim procesoru i lokalnom disku. Obrada video materijala zahteva jači procesor sa većim brojem jezgara, više memorije, a grafička karta iako dosta potrebna, ne mora biti iz najviše klase (pogotovo jer video obrada može da isključi prikaz materijala, ili da se radi iz konzole).

Razmislite i o operativnom sistemu. Ukoliko ćete računar koristiti za kancelarijski rad, internet i multimediju, veliku uštedu može vam doneti upotreba besplatnih, i što je važnije, slobodnih operativnih sistema u vidu GNU/Linux ili *BSD. Lično sam se uverio da je Ubuntu mnogo intuitivniji i lakši za prvi kontakt sa računarem starijim ljudima. U slučaju da se odlučite za Ubuntu, Fedoru ili PCLOS, pobrinite se da imate adsl ili kablovski internet koji ćete povezati na mrežni ulaz na ploči. Takođe, većina novih procesora podržava x86/64 instrukcije, tako da 64-bitni sistemi pružaju dodatno ubrzanje u radu, ali i mogućnost adresiranja više od 3.2 GB memorije. Hoćete li odabrati sistem prema procesoru ili procesor prema sistemu?
Sa druge strane, ako vam je igranje prvi i osnovni cilj zbog kojeg kupujete računar, moraćete da odvojite koju stotinu dolara za Windows, ili da se bacite u pirateriju i nabavite jedan od komšije iza ćoška. Opet, i tu postoji izbor, a novije generacije traže jači hardver.

Na kraju, izgleda da se javlja dosta pitanja a da su svi odgovori više smernice nego rešenja za prave probleme i nedoumice. To je normalno, jer bi vezivanje ovakvih tekstova za jednu generaciju komponenti ili cena učinilo da vam isti ne vrede u roku 3 dana.

Šta bi bio savet za kraj? Pa... ako znate da neko zna šta govori, i već ste ga pitali, onda i poslušajte tu osobu. Malo ko će vam namerno želeti zlo i gledati da vas prevari, a i ako mislite da vaš drug ima loše namere, pitajte i treću stranu pa proverite. Mišljenja različitih stručnjaka nikad neće biti ista, ali ćete uvek moći da nađete sredinu.
Ako baš nemate koga da pitate, i mrzi vas da se cimate, kontaktirajte mene mejlom koji stoji istaknut na blogu, i za neku pristojnu sumu koja će me zaštititi od zloupotreba ove ponude (300 dinara) dobićete jednokratne konsultacije i neobavezujući predlog konfiguracije na osnovu spiska vaših potreba i budžeta koji dostavite.

Vidite, čim je pomenuta cena, odmah ste shvatili da možda vaš drug i ima pravo kad vam daje savet, i da njegov savet nije bio toliko loš koliko ste vi bili nespremni da saslušate nekog koga niste platili... :)
Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

• How to: Save time by using WordPress shortcodes shortcodes za brzo i lako pozivanje funkcija iz HTML-a (tags: wordpress tips)