Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
), sa gipsiranom nogom pokusavajuci da istreniram mog "ljubimca" da radi kako treba? Neznam, koliko ste svi vi zaglipili u usavrsavanju masina
?...
Austrijski kompozitor, dirigent i violinista Johan Štraus mlađi (Johann Strauss II) rođen je na današnji dan - 25. oktobra 1825. godine. Bio je sin čuvenog Johana Štrausa (starijeg) i brat Jozefa i Edvarda Štrausa. Njegov otac nije se slagao sa željom malog Johana da postane muzičar. Ne toliko zbog mogućeg rivalstva, već zato što je znao koliko je bio težak život muzičara. Zato je i predlagao Johanu da postane bankar. Srećom, Johan je krišom od svog oca (a uz podršku majke) išao na časove violine. Tek kada ih je otac napustio zbog druge žene, 17-togodišnji Johan mogao je potpuno da se posveti svojoj muzičkoj karijeri.
Posle puno učenja i priznanja od najboljih muzičara tog doba, Johan je podneo zahtev za licencu izvođača bečkim vlastima. Takođe je osnovao i mali orkestar. Međutim, veliki ugled i uticaj koji je Štraus stariji imao u muzičkim krugovima Beča, stvarao je njegovom sinu probleme pri zakazivanju koncerata. Naime, iz straha da ne naljute Johana starijeg, organizatori koncerata su odbijali njegovog sina. Rezultat svega toga bili su naslovi u štampi “Štraus protiv Štrausa”, u kojima je izveštavano o rivalstvu između oca i sina. Štraus mlađi je tada počeo da prihvata angažmane u oskolnim gradovima, gde je ostavljao dobar utisak i dobijao odlične kritike. Njegova popularnost polako je rasla. (more…)
Da li vam srce zaigra kada čujete reči vlast, moć, diktatura. Čak i da nemate baš takve autoritarne afinitete, na ovim prostorima itekeko važi već otrcana fraza da bi svako hteo da bude selektor fudbalske reprezentacije i predsednik države. Za ovo potonje postoji rešenje – instalirajte Tropico i uživajte... Bar do sledećih izbora.
Tropico je upravljačka simulacija jedne fiktivne banana republike. Prvo sa čim ćete se sresti jeste kreiranje vašeg malog karipskog raja. Možete menjati veličinu ostrva, nadmorsku visinu, veličinu populacije, količinu vegetacije i rudnog bogatstva, zatim kompleksnost ekonomije i stepen političke stabilnosti koji zajedno utiću na težinu igre i visinu vašeg konačnog skora. Zatim određujete cilj igre: da li je to blagostanje naroda, ekonomski prosperitet države, saldo vašeg računa u Švajcarskoj banci - na vama je da odlučite. Na kraju još treba izabrati i tip predsednika sa kojim ćete igrati. Možete izabrati neku od već ponuđenih ličnosti (Kastro, Če Gevara, Pinoče, Norijega, Evita Peron i dr.) ili kreirati lik prema sopstvenim afinitetima. Ličnosti se razlikuju po načinu dolaska na vlast, poreklu, vrlinama i manama koje mogu bitno uticati na dalji tok vaše buduće vladavine, stoga mudro birajte.
Igru startujete na gotovo praznom ostrvu, samo sa svojom palatom, 3-4 farme kukuruza i nekoliko straćara koje predstavljaju dom vaših "podanika". Sa leve strane se nalazi mini mapa sa opcijama za zumiranje i rotaciju pogleda. Odmah pored su i tri najvažnije ikone. Gornja ikona služi za izgradnju objekata, donjom ikonom možete baciti pogled na mišljenje ubogog plebsa po pitanju ishrane, plata, komfora, uslova stanovanja, političkih sloboda, zdravstva, školstva i sličnih stvari. Klikom na bilo kog čoveka dobićete sve relevantne podatke vezane za njega. Srednja ikona služi za izdavanje edikata. Oni su svrstani u nekoliko kategorija i svi koštaju nešto novca, a mnogi zahtevaju i druge preduslove (na primer da bi organizovali papinu posetu morate imati jaku podršku religiozne frakcije, da bi održali pan-američke sportske igre morate imati izgrađen stadion).
Pošto je glavni preduslov duge i mirne vladavine novac, prvo ga treba zaraditi. Na početku ćete oslonac naći u izvozu sirovih proizvoda. Duvan se pokazuje kao vrlo isplativa početna investicija, te izgradite par plantaža. Sada će na mapi biti označeno gde duvan najbolje uspeva (tamno zeleno - najbolje, crveno - bolje ne pokušavajte). Postoje još i plantaže kafe, banana, ananasa, sećerne trske, papaje ali je, kao što rekoh, duvan najbolji za početak jer prinosi stižu već u prvoj godini zasada, a i cena mu je solidna. Pogledajte da li na ostrvu imate rudnih depozita (gvožđe, boksit ili zlato) jer ne bi bilo loše izgraditi i poneki rudnik. Tu su još i ribarske postaje, farme koza i goveda, ali one ne donose neku veću finansijsku dobit, već su prvenstveno namenjene dopuni ishrane stanovnistva, pored farmi kukuruza kojima je to osnovna namena. Naravno, što je ponuda raznovrsnija ljudi će biti zadovoljniji nego da ceo život zobaju kukuruz. Kao dobar početni izvor novca je i krčenje suma, ali pazite da brzo ne ogolite ostrvo, jer će se kasnije buniti "ljubitelji drveća" odnosno environmentalisti.
Sa prilivom novca treba obratiti pažnju i na građanstvo. Treba im napraviti bolje stanove i to po mogućstvu što bliže radnom mestu. Ako im ne obezbedite stan, sami će praviti straćare gde god im je zgodno. Graditelja nikad dosta pa stoga odmah razbacajte nekoliko njihovih baraka po ostrvu. Vodite računa i da oni treba da od svojih kuća prvo stignu do barake u kojoj rade, pa tek onda do mesta gradnje, a ako previše šetaju brzo će se umoriti i od posla nema ništa. Uskoro će određene frakcije početi da izražavaju svoje nezadovoljstvo. Zato što pre napravite crkvu da bi smirili one religiozne i srednju skolu da bi intelektualci imali sa čim da se zanimaju. Ali te građevine zahtevaju školovan kadar (sveštenike i učiteljice), pa ih morate obezbediti iz inostranstva, naravno uz određenu novčanu nadoknadu.
Ako ste odlučili da od vašeg ostrva pravite turistički raj, sagradite hotel i nekoliko atrakcija na delu ostrva koje je udaljeno od halabuke i prljavštine vašeg grada. Napravite i par birtija, restorana i noćnih klubova jer će pored razonode za turiste dobro doći i za zabavu lokalnog stanovništva. Kasnije bi bilo poželjno izgraditi i nešto prerađivačke industrije: od sirovog drveta će se praviti gotove oblice, konzerviraćete kafu, banane i ribu, praviti rum od šećerne trske, zavijati duvan u čuvene ostrvske cigare i sl. Za rad fabrika je potrebna električna energija, a da bi je proizveli potrebna je termoelektrana na gas ili ugalj(ugalj je jeftiniji ali zato više prlja okolinu). Za rad u elektranama trebate univerzitetski školovane radnike pa razmislite i o gradnji fakulteta. Kao što nam je to dobro poznato iz našeg bolnog iskustva, na javno mnjenje se najbolje utiče putem javnih medija, pa bi bilo preporučljivo izgraditi novine, a kasnije i radio i televiziju. Možete birati između programa koji veličaju vašu ličnost i možda vam obezbede kog glasača više na izborima ili komercijalnog programa koji će kanuti još koju paru u državni budžet ili mozda vasu ličnu kasicu.
Za one militantnije vođe, sklone represiji i kršenju građanskih prava, tu su još i stražarske kule, kasarne, policijske stanice (kojima je, doduše, prvenstvena uloga regulacija kriminala) i naravno zatvori u koje možete poslati bilo koga ko vas mrko pogleda, ili ne daj Bože zbori protiv vas. Možete dopustiti Amerikancima ili Rusima da izgrade bazu na vašem ostrvu i za to ubirati neke sitne novce, ali naravno prvo morate steći njihovu naklonost.
Ali da bi se sve ovo izgradilo treba ostati na vlasti duže od jednog mandata, tj. pobediti na sledećim izborima. U zavisnosti od ukupnog zadovoljstva birača zavisiće i ishod izbora. Ukoliko vam preliminarni rezultati ne izgledaju baš povoljno uvek možete lažirati izbore i navući još nekih 20% glasova na vašu stranu. Ali, narod k`o narod, obično primeti da je u pitanju neka mućka, pa će početi sve više da se bune i glasnije da protestvuju. Ako baš nemate skolonsti ka demokratiji možete jednostavno ukinuti izbore, pozatvarati (ili čak i likvidirati) sve opozicione vođe i vladati kao suvereni diktator vašeg ostrva. Tada ćete se suočiti sa štrajkovima radnika i stvaranjem gerilske vojske, pa bi bilo dobro da uvek imate dovoljno lojalnih vojnika kako bi se obračunali sa pobunjenicima. Naravno kršenje ljudskih prava uvek će zapasti za oko "svetskom policajcu" Americi, pa će poslati razarače i napraviti svojevrsnu blokadu ostrva, a vi ćete ostati bez značajnog dela prihoda. Drugim rečima, ukoliko igrate kao diktator šanse za opstanak su vam minimalne, i to je možda i najveća zamerka igri.
Tropico vam garantuje sate i sate dobre zabave, ali će vam sandbox mod igranja brzo dosaditi. U igri postoji samo par scenarija (koji baš i nisu nešto posebno), ali sve je to nadomešteno u expansion pack-u Paradise Island, koji takođe i znatno olakšava igranje u ulozi diktatora. Igra bi bila veoma poučna i za većinu naših političara, jer je svakako bolje da se vežbaju i svoje komplekse leče na virtualnom nego na pravom građanstvu:)
Dreamscapes - 26.10.2008, 00:41:31
Moglo bi se reći da je ovo prva kulinarska kreacija mog 23-mesečnog sina :) Imala sam spremno ludo testo u frižideru i smišljala kako bih ga iskoristila. Malac se odmah nakačio čim je video da vadim testo iz frižidera, i dok sam se okrenula počeo da ga čerupa! Da mi u istom trenutku nije sinulo da ćemo od tih čupkica napraviti pogaču verovatno bih ga grdila, a ovako sam ga, zahvalna zbog ideje, samo cmmmmoknula :)
Imala sam polovinu ludog testa spemljenog od 1 kg brašna. Iseckala sam 200 g slanine, malo stavila na dno pleha, preko smo zajedničkim snagama pobacali čupke od testa, pa odozgo ostatak slanine ušuškali izmedju čupki.
Pekla sam oko 40 minuta, a bar polovinu ovog vremena sa folijom odozgo. Bojala sam se da bi slanina mogla da se prepeče i ugljeniše dok bi testo bilo gotovo, tako da sam samo na početku i na kraju pečenja pogaču držala otkrivenu. Ispalo je super, hranili smo i sebe i sebi drage, i pogača je skoro nestala a nije se pošteno ni ohladila...
Nema ništa što više može da iznervira od hladne kafe. Redovno mi se dešava da se zanesem u radu tek pošto sam skuvao kafu. Kada se setim kafe ona je već odavno ledena… idealno rešenje za sve koji imaju problem sličan mom bi bio usb grejač za kafu.
Dovoljno je da ga priključite na usb port kada ga uključite posle par minuta će se zagrejati do oko 50-60 stepeni. Nema dodanih drajvera. Zbog količine struje koju zahteva neophodan mu je usb 1.1 ili 2.0.
Pri instalaciji ovakvih proizvoda budite oprezni, jer ukoliko vaši usb gadgeti budu crpeli previše struje lako može da se desi da vam “izgori” matična ploča. Ukoliko niste sigurni koliko kakvih usb uređaja možete da zakačite na ploču, konsultujte manual.
U četvrtak 16. oktobra bili smo gosti Udruženja menadžera Šapca. Povremeno smo u prilici da pred prijateljima u različitim delovima zemlje održimo informativno-edukativno-motivacionu prezentaciju (ne volim reč “predavanje”) koju zovemo “Inovacija i internetizacija poslovanja“. Mile napravi uvod uvodeći slušaoce u inovacioni mod a posle ih ja trujem idejom o primeni interneta u poslovanju. Povremeno, kao pre godinu dana u Boru ubacimo i radionicu. Na žalost i Šabac smo došli prekasno (oko pola osam) a i publika je bila zaista veoma brojna pa je interakcija u tom smislu izostala. Sa druge strane tokom celih sat i po priče bili smo poprilično često prekidani pitanjima i sugestijama što nam se veoma dopalo i što smo podsticali.
Miodrag Kostić podstiče inovativno razmišljanje šabačkih menadžera
Ja Šabac poznajem iz potpuno drugačije priče, od pre nekih 12 godina. Bilo je to vreme pod Miloševićem, pred bombardovanje, dani protesta. Jadno, sivo, maglovito i depresivno. Privreda koja ne radi, sankcije, jad i beznađe.
Šabac je danas primer grada u unutrašnjosti Srbije koji je uzeo svoju sudbinu u svoje ruke. Nekada snažno trgovačko središte, centar Mačve koja je nekada bila žitnica Srbije a potom grad sa snažnom industrijom nije čekao diktat države, niti sredstva koja bi došla “iz Beograda”. Preduzetne i preduzimljive osobe iz lokalnog miljea uložile su svoja sredstva u privatizaciju pojedinih pogona izgrađenih još osamdesetih, pokušale i uspele da se nametnu i pozicioniraju na privrednoj mapi Srbije. Ako se tome doda činjenica da nema iole ozbiljnije banke koja posluje u Srbiji a da nije prisutna i u Šapcu i da su pootvarana predstavništva trgovinskih lanaca koji su i inače prisutni, a neki su i šabački ekskluzivitet slika je skoro potpuna. Na nju treba dodati i najveću investiciju i nekretnine u Zapadnoj Srbiji, stambeno poslovni kompleks “Sava grad” i samu činjenicu da je grad izgrađen, ušminkan, skockan i veoma lepo osvetljen pa je pozitivna slika zaokružena.
Miloje Sekulić u svom poznatom estradnom stilu propagira upotrebu interneta u poslovanju
Posle formalnog usledio je neformalni ali jednako zanimljiv deo druženja u klubu - restoranu kompanije “Farmakom MB” kome su prisustvovali osnivači i neki od članova UMŠ-a. Veoma mi se dopala zdrava energija ovih ljudi. Odavno nisam čuo da neko ko se ozbiljno i uspešno bavi biznisom pominje, a da to zvuči zaista iskreno, svoju ulogu u zajednici i potrebu da za tu zajednicu nešto učini. Menadžeri Šapca su se organizovalii krenuli u akciju, prvenstveno u edukaciju. Njihov neredni veliki projekat je izrada i lansiranje poslovnog portala njihovog grada i regije na adresi www.sabac.biz. Svratite posle 1. novembra na ovu adresu.
Oktobar i novembar su tradicionalno doba edukacija, treninga i seminara a nas čekaju dogovorena gostovanja u Prijepolju i Kragujevcu.
Reklama: E-PR seminar
“Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!”
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
