Unosi za: Poslednjih mesec dana
Otkrivaju nam novine kako ljudi trećeg doba, penzioneri, ostareli sugrađani kradu po prodavnicama, minimarketima i megamarketima, po samoposlugama. Kradu ono što je za život neophodno, bez čega ne mogu, tek da bi preživeli. Sada su te krađe postale učestale, ima ih dosta, u oči padaju, valja ih objaviti, razotkriti.
Pravnici bi rekli da okolnosti od čoveka, lopova stvaraju i bili bi u pravu.
Koje li su to okolnosti u kojima smo se našli?
Šta bi sociolozi rekli, ne znam, ali znam da me je bilo sramota dok sam čitao taj članak, crveneo sam, ne zbog toga što ostareli i usamljeni naši sigrađani, prepušteni sami sebi, otuđuju nezakonito po neku prehrambenu stvarčicu, već sramota što živimo u vremenu koje ih na te krađe tera.
Sramota me što su im okolnosti nenaklonjene i istorijom i geografijom, naravno i sociologijom, biologijom, monetarnim ili ako hoćete fiskalnim naukama, pa su prinuđeni da kao najpošteniji deo društva, u šta sam potpuno siguran, moraju toj sramoti da pribegavaju.
Imati 70 godina i ukrasti jednu litru ulja koja život znači je lopovluk, a ukrasti milion dolara što bankrotstvo i propast znači, zapravo i nije ništa, ma kako da je i u tom milionu sabrano podosta upravo od tih milion ipo penzioonera.
Skloniti pod kaput kojeg su moljci pojeli kilogram šećera je krađa, a kupovina cele, zamislite, cele celcate šećerane za 1 dinar je uspešna privatizacija.
Sakriti kilogram brašna u pohabanoj tašni je nedopustiv kriminal, ukrasti pak generator kojeg smo svi vredni subotičani, sa pre svega vredni zorkaši, kupili je, puj-pike, pa ne važi.
Ruši se gromada od fidelinkine vetrenjače i svi sležemo ramenima, dok za kilogram tog brašna sa vetrenjačom, koji život znači prozivamo ostarele, baš kao da ju je gospodina Kihot svojim kopljem srušio.
Na kraju, ne opravdavajući nikakav kriminal, krađu, ma kolika da je i od koga da je, zvanični organi nas obaveštavaju da ako je krađa ispod 15.000 dinara ne vredi ni da se počinju, mali je iznos za pokretanje mašinerije koja nas štiti, a za 75 dinara srušićemo moral komšiji koji ga je isto toliko godina gradio.
Jesmo li ljudi ili…?
aleandro minore
Prethodni tekst posvećen tajnoj istoriji možda svakodnevnih stvari se nastavlja…
Pred vama je članak koji opisuje uređaj za “opuštanje mišića i skeleta”, za koji ste sigurno čuli i videli ga ali sigurno nikada niste znali kako je nastao.
Tehnologija orgazma
Ono što uvek prodaje svaku priču je seks. Ovaj tekst ima minimalne dodire sa seksom i tu je samo da bi pobudio pažnju.
U svakom slučaju sam proizvod bi mogao da se definiše kao “društveno kamuflirana tehnologija”. (izvor kao i IEEE)
Istorija histerijeDo 17.veka lekari su histeriju definisali kao bolest materice (srp. materica – grč. histera – eng. uterus) izazvana nekom vrstom disfunkcije.
Skraćeni opis disfunkcije se ogleda u sledećem. Nedostatak seksualnog opštenja smanjuje lučenje tečnosti što dovodi do pritiska na unutrašnje organe što izaziva histeriju.
Tokom srednjeg veka i renesanse, lek za histeriju je mogao biti seks ukoliko ste udati, brak ako ste neudati ili karlična masaža od strane babice kao poslednji način lečenja. (babice su zakon) Odokativne statistike iz tog vremena govore o polovini do ¾ žena koje imaju simptome histerije.
Kako je nastao?U drugoj polovini 18 veka, lečenjem histerije bavili su se lekari. (izvor: Wired)
Ovaj metod lečenja koji uključuje karličnu masažu je veoma zamoran ukoliko imate polovinu do ¾ ženske populacije na vratima. I ukoliko populacija itekako želi da dolazi kod vas po lek koji se naziva i završava “napadom pod lekarskim nadzorom”.
U svakom slučaju… Dr Džozef Mortimer Grenvil je odlučio da pomogne svojim kolegama kreirajući “Grenvilov malj” iliti “Kucač”. Tretman ovom napravom je skratio period proveden kod lekara na nekoliko minuta i 100% uspešnosti u odnosu na sesije koje su mogle da potraju i sat vremena – uz neredovan uspeh.
Kako je istorija dobre ideje otišla u zaborav?Krajem 19. veka i početkom 20-tog Kucač se prodavao isključivo lekarima. Onog trenutka kada je počeo da se prodaje u katalozima za robu široke potrošnje, ušao je u svaku kuću. Lekari su, u cilju zadržavanja klijentele, nabavljale monstruozne mašine kako bi stvorili privid da “takvim stvarima” treba da se bave isključivo doktori i da je potrebno “ogromno” znanje.
I tako sve do dvadesetih godina XX veka, kada Kucač počinje da nestaje iz kataloga. Sam proizvod počinje da se pojavljuje u filmovima za odrasle i sa sobom nosi epitet prljavog kao alat samozadovoljavanja žena. Da podsetimo, lekari su do kraja 19-tog veka smatrali da žene ne mogu doživeti orgazam.
Razne serije, knjige i popularna kultura počinju da vraćaju proizvod u glavne tokove posle više od 70 godina.
I sve je to poteklo doktorske ordinacije. Ko bi rekao!
ZaključakŠivaća mašina, fen za kosu, toster su samo neki od uređaja koji su elektrifikovani pre gorespomenutog. Pomagaljka (eng. gadget) koja je nadmašila usisivač za deceniju, po pitanju elektrifikacije je vibrator. (Rachel Maines)
Čitav članak je nastao u glavi davno davno, i svoju finalnu formu je dobio onog trenutka kada su čitaoci pokazali interesovanje za tajnu istoriju (možda) svakodnevnih stvari. Članak koji me je podstakao na razmišljanje, nastao je davne 1999.godine u časopisu Wired.
Socially Camouflaged Technologies -Presented by Carlos Javier Flores Saracho Slični članci
- U tem Teksasu… (1)
- Nekako će da se reši… šta…!
- na kraju dana… – konsalting (8)
- Vi niste Mac korisnik!
- klijent vs. potrošač
- Pravila oporezivanja
Čitam večeras, nekol’ko puta ovaj Ivanin post. I tako se mislim šta li bih ja sa tol’kim parama. Inače ne maštam o parama. Umem da živim sa malo a boga mi i sa mnogo. Očas se prilagodim. A ne maštam odavno ni o čemu, sve si mislim da mi ništa ne fali. Možda neki par cipela, njih koliko god da imam malo mi, k’o da sam stonoga.
I tako misleći šta bih sve vreme mislim otkud ovoj Ivani ideja da na prvo mesto stavi sise.
Elem, imati sise pa još malo nestandardno poveće je nevidjen kuluk. Nikad ne znaš što te ‘vole’. Pa onda radiš na svojoj pameti kao da dokažeš da nisi samo držač za sise. Al’ šta god da uradiš, pameti ti se ne vidi a sise se vide iz daleka. I niko ne proverava da l’ si pametna, svi bi da provere čvrstoću sisa i da l’ je to od majke prirode il’ od gluposti, mis’im ono operacije, margarini, sve ono od čega sise -1 postanu +5. Kad dodju do nekog zaključka da imaš malo pameti, to smeta, svi te više vole kao sisodržač.
Sad, ja stvano ne znam koja je to frka kad nemaš dekolte i počeh večeras sebe da zamišljam kako bi to bilo da nemam sise, da l’ bih te silne pare odma’ dala prvo za sise pa za put oko sveta. I ne mogu da zamislim. Više godina ih mam nego što ih nisam imala.
Al’ mi palo na pamet kako bih kad bi me drmnula neka lova kupila djoku. Onog prosečnog.
Razlog samo jedan – ‘oću, bre, da vidim kako to izgleda kad prodje riba a meni se digne. I da kažem – uuu, al’ mi se dig’o na ovu ribu!
Ovako sam kao žensko hendikepirana. Nije zbog riba nego zbog muškaraca, ono kad prodje pored mene pa kad bih ja rekla nešto u tom fazonu – uuu, al’ mi se dig’o na ovog tipa! Nikad ne znam šta da kažem.
Eto, ‘oću kupim osećaj ako to može.
Inače. Drugaricu moje drugarice nisu drmnule pare nego dasa s lovom. I ona mu se posle par meseci ljubavi poveri kako bi baš volela da ima sise. Čovek plati. Ja odmah bila pozvana da im se divim. Skupilo se nas nekol’ko što sa sisama, što bez sisa, divismo se, pipasmo, za moj ukus ono beše malo potvrdo, al’ ajd’ ja nisam muško.
Pismo neku kafu i malo malo pa onoj sa onim novim sisama – ajd’ majke ti, pokaži još jednom. Ona podigne majicu i pokaže, mi uzdišemo i tako jedno dva sata. Uto naidje onaj što joj je ispunio želju, pravo sa nekog puta pogleda u one sise i ne reče ništa. Mi nahvalismo čoveku one sise, poželesmo da se doktoru ruka pozlati, obadasmo se kćo nenormalni oko onih sisa kad čoveku zazvoni telefon. Čujemo mi kako on kumu objašnjava, dobro je, lepe sise, ma super je, nema ožiljka i jednog trenutka kaže:
Nemoj, kume, da dolaziš ka’te molim. Ona uopšte nema osećaj da su sise njene, ko god je pita ona pokazuje! Nemoj kad te molim dok se malo ne privikne.
Tol’ko.
Mislim, koja planira – psihički da se pripremite.
Odo’ da maštam, ono – jao kad bih ja imala djoku…
Poslednje veče E-Tvrđave može se oceniti kao potpuni uspeh odabranog programa live stage-a.
Program je počeo reggae zvukom. Subox Sound System, Jahamessenjah Sound System i DJ Raggavuk otvorili su poslednji festivalsko več. Program je za razliku od prethodne dana bio tačan, tako da je sve kretalo po predviđenom planu. Kao i prethodnih večeri, u ostalom, kao i uvek publike na početku nije bilo previše, ali je već nakon prvog izvođača počela da pristiže, i da se uz opušteniji zvuk priprema za nastavak večeri. Kao, možda, najveći reggae zvuk ove večeri imali smo priliku da čujemo kruševački band ZAA. Niškoj publici ovo nije prvi put da ih sluša, tako da su mnogi nesebično pokazivali svoje oduševljenje što ponovo imaju prilike da ih čuju. Njihov nastup bio je najava za jedno odlično festivalsko veče. Darkin kristalan vokal se perfektno čuo, i uz pesme kao što su “Rain” “No war” odveo je publiku u neke nove dimenzije.
Voodoo Popeye i njegovih četrdesetak minuta bili su vreme koje je deo starije publike vratio u mlađe dane, a onom mlađem delu pokazao kako se radi pravi hip-hop. Iako delovalo neverovatno deo posetioca je nestrpljenjem iščekivao gosta kojeg je Voodoo Popeye poveo, Travoltu iz Borče Grede. Youtube zvezda je u svom kratkom, ali efektnom i razigranom, show nastupu uveselio prisutne, i naterao ih je da veselo sačekaju nastup sledećeg izvođača.
Headliner live stage bila je hrvatska hip-hop grupa Elemental. Ovo je, možda, bio i sastav koji je publika tokom trajanja festivala najviše iščekivala. Kašnjenja nije bilo, i svi su na vreme bili na svojim mestima. Uz jedan malo rezervisaniji pozdrav i pesmu „Nema ga“ (kojom su zatvori svoj prošlogodišnji nastup na Exitu) otpočeli su nastup. Publika je već uz prve taktove krenula da đuska. Nakon druge pesme „U mojoj glavi“ na licu Remi i Shota bilo je vidno olakšanje, što su nam u kasnijem razgovoru i potvrdili, jer nisu znali šta da od Niša očekuju. Tokom jednoipočasovnog šetanja kroz svih pet albuma i publika i band je bio dosta izmoren, ali se videlo uzajamno zadovoljstvo. Imali smo prilike da čujemo “Crveno” “Iz dana u dan” “Vertigo” “Reži me” “Sama” “Ljuljaj brod” “Male stvari” “Više od toga”… Elemental je u potpunosti ispunio naša očekivanja, a možda ih je čak i nadmašio. Ono što moglo da nas raduje jeste Remino oduševljenje i želja za skorašnjim solo nastupom u Nišu. 
Veče se nastavilo sa hip-hop zvukom uz jednog od naših najpopularnijih repera Struke. Kako dugo nije nastupio u Nišu, još od Beer festa 2006. godine, veći deo publike ga je sa nestrpljenjem iškeviao. Zbog tehničkih problema nastup je malo kasnio, tako da je nestrpljenje bilo još veće. Na iznenađenje mnogih nastup je trajao možda nešto više od pola sata, ali je i to bilo dovoljno da nas podseti na neke odlične starije pesme, i prezentuje nam nove, sa oproštajnog albuma. Čuli smo “Tajne” “Letiš napolje” “Drolje” “Spusti je dole”, “1001 plan”,”Nemoj da mrziš igrača” “Dobrodošli u Beograd” “Ovde” a nastup je završio pesmom “Oči u oči”.
Iako je bilo predviđeno da usledi set DJ Kobazza, to je trajalo svega petnaestak minuta, a nakon toga je binu preuzeo niški Feedback Respect. S obzorom da je tada već bilo jutro u publici nije bilo puno ljudi, ali to niškoj ekipi nije smetalo da pokaže šta zna. Imali smo priliku da pola sata uživamo uz lokalni hip hop, koji je imao čast da ove godine zatvori live stage E-Tvrđave.
DJ stage je ove večeri bio veoma slabo posećen. Tokom čitavog programa jedva da je bilo nekoliko desetine ljudi. Setovi DJ Joya, zatim Tony Carrasco-a bili su gotovo prazni. Situacija se popravila tek pred samo zatvaranje festivala uz novosadskog DJ-a Vladimira Aćića, kada je program Live stage već bio završen. Nakon toga imali smo priliku da čujemo i DJ-a Alexa Miloshevicha. 
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
