Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

OK, znam da možda neke od vas već smaram fotografijom, ali mene ovo zanima. Kome smeta, neka preskoči ovaj i slične postove. Doduše, ovaj put nisam slike stavio na blog, niti ću to više raditi, jer ovo nije foto-blog, ali... slike su na internetu. Danas sam prvi put koristio dnevno svetlo (mada sam bio prinuđen da koristim svetlo između 13 i 15h, tako da su senke oštrije nego što bih voleo) i od preko 70 fotografija odabrao sam 10 za koje mislim da nisu loše i molim za komentare... Na kraju sam postavio samo 9, jedna mi je ipak ružna bila pa sam je odbacio. Dobra ideja, ali sam promšio ugao...

(Kliknite na sliku za posetu DA galeriji)

Dakle, ako imate DA nalog, možete da komentarišete tamo, ako ne, slobodno komentar ostavite na ovaj post, s tim da vas molim da navedete koju sliku komentarišete. Kao i uvek - gde sam pogrešio, šta mogu da popravim, na šta da obratim pažnju...
Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Stavio sam si danas novi wallpaper za koji mislim da ću ga duže zadržati na ekranu. Promjena je život, stagnacija je smrt. To je istina koju sam osjetio na svojoj koži. Nema ništa od zujanja i čekanja boljeg sutra. Živi se danas.Klik za original wallpapera dimenzija 1680x1050.

Web arhiviranje (Web Archiving) se može definisati kao skladištenje u digitalnom repozitorijumu celine ili određenog dela internet sadržaja, zarad obezbeđivanja trajnog pristupa tim digitalnim sadržajima u budućnosti. Usled nesagledivog rasta sadržaja na internetu, koji se eksponencijalno širi, web arhiviranje postaje aktuelna tema u mnogim zemljama sveta, koje posmatraju svoje nacionalne internet domene kao sastavni deo kulturne baštine (što će najverovatnije prihvatiti sve države tokom vremena, kako se svest o tome bude izgradila, tj. korišćenje interneta i prisustvo na njemu). U ovom slučaju, u pitanju je veoma posebna vrsta kulturne baštine, koja ne postoji u fizičkom (analognom) obliku, pa se i njeno dugoročno čuvanje (arhiviranje je prava reč) mora rešiti na drugačiji način. Naročito ako se uzme u obzir promenljivost sadržaja na internetu, gde mnogi izvori i veb sajtovi postoje u vrlo kratkom roku (svega nekoliko meseci, kao u slučaju određenih manifestacija, gde se nakon okončanja programa često ugasi/obriše i internet zapis o tome). Istraživanja od pre nekoliko godina utvrdila su da prosečni (aktivni) životni vek novih internet sajtova ne prevazilazi dužinu života jedne muve, tačnije 44 dana. Postoje slučajevi masovnog odumiranja internet prostora, kao u našem slučaju gašenja yu domena, kada će 30. septembra 2009. neminovno nestati u ništavilu deo naše "digitalne kulture", sviđalo nam se to ili ne. Kao i većina novina s kojima se prevashodno ustanove kulture hvataju u koštac, i ovde postoji mnogo eksperimentisanja i višegodišnjih pripremnih radova, tako da je vrlo malo zemalja izgradilo nacionalnu strategiju web arhiviranja celog ili dela svog nacionalnog domena. Zanimljivo je da nivo tehnološke razvijenosti ili kulture korišćenja interneta ne određuje i preimućstvo, jer u suštini proces "hvatanja" sadržaja sa interneta nije preterano komplikovan (postoje i open source programi koji se mogu instalirati na kućnom računaru i koji vrlo lepo prenesu na lokalni disk čitav sadržaj nekog sajta ili internet resursa). Mnogobrojne faze moraju se proći pre samog "harvesta" (žetve) interneta: stvaranje pravnog okvira koji bi nekim ustanovama omogućio da pristupaju sadržajima pod zaštitom autorskih i vlasničkih prava i preuzimaju ih u celosti (u suštini najduža faza); stvaranje i organizovanje nacionalnog repozitorijuma, što nije samo pitanje kupovine nekog sistema velikog kapaciteta za skladištenje podataka, već načina kako će se omogućiti dugoročni i sigurni pristup podacima u budućnosti, uz garantovanje autentičnosti tih podataka (da neko sa strane ne bi vršio neke izmene na digitalnim dokumentima, što je u digitalnom svetu vrlo moguće); kriterijumi za selekciju sadržaja koji će biti arhiviran (ni ovde ne treba sve arhivirati, već samo ono što se smatra korisnim za buduće korisnike); rešavanje problema zastarevanja softvera i hardvera, tj. migracija podataka na nove platforme i sisteme, kako generacije posle nas ne bi imale samo muzejske primerke hard diskova, sa nečitljivim podacima na njima; itd. Nakon što se reše ovi i mnogi drugi problemi, može se pristupiti planskom radu na digitalnom čuvanju (Digital preservation), što je u stvari menadžment digitalnih informacija tokom vremena (ili na dugi rok, kako bi smo mi rekli). Za zemlju Srbiju dobri primeri web arhiviranja nalaze se u samoj Evropi, recimo u Češkoj Republici, ili nešto dalje, kao što je to urađeno u Australiji. Postoje i internacionalni projekti, poput dobro poznatog Internet Archive, koji više od deset godina pokušava da indeksira čitav(!) internet, međutim, kako je to ipak američka ustanova, kada dođu izbori u SAD ili, nažalost, neke velike tragedije, nacionalni resursi se usmeravaju na nacionalni domen. Primer Čeha odnosi se na gornji komentar o neskladu između tehnološke razvijenosti i nivoa svesti o potrebi i hitnosti očuvanja svoje kulture i baštine u digitalnom obliku, pa mislim da i mi tu mnogo možemo naučiti.

Resizo - kao što piše na slici, jednostavan online alat pomoću kojeg možete promijeniti veličinu slike. Prvo podignete sliku na server (upload), zatim promijenite veličinu (resize), te je na kraju spremite (save).

Ako ste primijetili prije dva dana sam napisao post o Wpcount galeriji, a danas sam sasvim slučajno doznao za još jednu galeriju koja jednostavno voli WordPress. weloveWP.com - je galerija gdje možete pronaći stranice, blogove s jedinstvenim dizajnom i ispravnim xHTML-om i CSS-om koje pogoni WordPress. U galeriji je trenutno skoro dvije tisuće radova podijeljenih po [...]

I ako ste verovatno već primetili widget sa desne strane ovog posta, moram i zvanično da najavim: Eniac’s Ground je postao zvanični blog partner OpenWebAwards takmičenja. Yippi yeey!

Za one koji nisu upućeni u celu priču, OpenWebAwards je globalno organizovano takmičenje za najbolju inovaciju u oblasti web tehnologija. Tokom tri kruga glasanja (drugi je već u toku), prepoznaju se i nagradjuju visoka dostignuća u 26 kategorija, koje možete videti na samom widgetu. Samo takmičenje ima snažnu podršku blogerske zajednice tako da ove godine ima blog partnere u preko 100 zemalja, od kojih je jedna i Srbija (ali i Hrvatska obzirom na ne mali broj onih iz Hr koji čitaju ovaj blog).

Inače ovo je drugi OpenWebAwards po redu, prvi je prikupio preko 250.000 glasova, ponajviše zahvaljujući organizatoru samog dešavanja, Mashable-u koji uživa veliku popularnost medju web profesionalcima, pogotovu onih fokusiranih na social web. Medju pobednicima prošlogodišnjeg takmičenja izdvajaju se svima poznati: Facebook, Digg, Google, Meetup, Twitter, Netvibes, woot!, Last.fm i Mahalo.

Kao što sam spomenuo, u toku je drugi krug glasanja, koji se završava 3. decembra, da bi poslednji i odlučujući krug trajao do 16. decembra kada se proglašavaju pobednici kategorija. Ni region ovog puta nije ostao kratak za predstavnike drugog kruga glasanja, imamo 2 predstavnika iz Slovenije, Noovo u kategoriji social news i Zemantu u kategoriji blog plugins, pa eto poželimo im puno sreće.

Što se tiče samih nagrada, nisam siguran da postoje direktne materijalne nagrade, ali publicitet usled osvajanja nagrade sa ovakvom medijskom pokrivenošću se  ne može kupiti novcem, tako da verujem da je to svima dovoljan motiv da konkurišu za isto.

Imate svoje favorite? Trk na glasanje, odmah tu sa desne strane putem widgeta.

Intervju i prelep slajd uradjen od strane ekipe Bor grad INFO sa Vladimirom Stankovicem aka Dedabor ili samo Deda, ili samnom, ili -ajd da se hvalim malo… Kako hocete, ali meni se svidja kako je uradjeno.

Intervju napravljen  u Osnovnoj skoli ,, Djura Jaksic,, Krivelj u kojoj radim od 2003.godine.

Evo slajda , a ostatak mozete procitati na Bor grad INFO…

Voli vas Deda !!!

Ja sam ovde više puta pisao o tome koliko je neobjektivnost i flagrantno kršenje elementarnih pravila novinarstva imalo uticaja na američke izbore.

Konzervativni filmadžija i komentator John Ziegler je napravio eksperiment koji to skoro egzaktno potrvđuje. Postavio je grupi Obaminih pristalica nekoliko pitanje neposredno posle izbora i dobio je sledeće zaprepašćujuće odgovore. Niko od njih nije znao da dmedokrati kontrolišu Kongres, skoro niko nije čuo za Nensi Pelosi ili Heri Rida, niko imao pojma da je Obama izjavio da će njegova ekonomska politika bankrotirati energetske kompanije, ili da je Bajden morao da odustane od jedne ranije kampanje zbog plagiranja govora, ili da je Obamina karijera započela u dnevnoj sobi teroriste Ejersa iz Weatehr Undeergorund. Ali su svi bez grešeke znali čija maloletna ćerka je trudna, čija odeća je koštala 150 000 dolara, i ko je (po pogrešnim navodima medija) izjavio da se iz njene kuće vidi Rusija (sve Sara Pejlin). Video je zaista urnebesan.

Ali, naravno, ovi sporadični nalazi ne bi vredeli mnogo - neobaveštenih ljudi ima svuda. Ali Ziegler je platio poznatoj kući Zogby da uradi istraživanje na reprezentativnom uzorku Obaminih pristalica na nacionalnom nivou, i da im postavi ista pitanja kao i on u filmu. I Zogby je napravio istraživanje, i to među Obaminim obrazovanijim glasačima - 55% njih su imali koledž, a preko 90% bar srednjoškolsko obrazovanje. I rezultati su bili jednako zapanjujući:

- 57% njih nije znalo koja partija trenutno ima većinu u Kongresu!
- 71% nije znalo da je Bajden plagirao tuđ govor
-88% nije znalo da je Obama izjavio da će posledica njegove politike biti skok do neba cena energije i bankrot termocentrala na ugalj.
56% nije znalo da je Obama pokrenuo karijeru u dnevnoj sobi Bila Ejersa,

ali zato:

- samo 13% nije znalo da je Sara Pejlin imala garderobu u vrednosti 150 000$
- samo 6% nije znalo da je maloletna ćerka Sare Pejlin trudna.
- samo 13% nije reklo da je Sara Pejlin izjavila da iz njene kuće može videti Aljasku (za šta su je mediji optužili a ona nije rekla).

Zaključak odavde nije da su glasači Obame glupi, nego da su katastrofalno neinformisani. Ali ne o svemu, samo o važnim negativnim stranama svog kandidata. Kao što vidimo, vrlo su informisani o nevažnim pikanterijama oko Sare Pejlin. Američki mediji su sistematski pomagali Obaminu kampanju insistiranjem na najsitinijim negativnim temama vezanim za Saru Pejlin uz potpuno i apsolutno prećutkivanje i zataškavanje i najvećih skandala i spornih izjava Obama i Bajdena. Nije da ljudi ne veruju da je Obama blizak prijatelj Bilija Ejersa, ili da je rekao da će svojom politikom dovesti do skoka u nebo cena energije - oni to naprosto nisu čuli jer su mediji prećutali, da bi Obama bio izabran, a oni se informišu u mejnstrim medijima.

Mislim da je ovo jedno dosta mračno i sramno razdoblje u istorijji američkog novinarstva, i da je to sada dosta precizno dokumentovano.

Lenovo je lansirao laptop pod oznakom ThinkPad X301 ovaj laptop omogućuje veću mogućnost skladištenja podataka sa izborom SSD diska od 64 GB ili 128 GB a u proseku osigurava 20% bolje performanse naspram laptopa modela ThinkPad X300 zahvaljujući DDR3 memoriji kao i najnovijem Intel Core 2 Duo CPU-u. Nova je podrška za DisplayPort i GPS na nekim modelima, a tu su i modeli s mobilnim broadbandom velike brzine i WiFi kao i modeli s Bluetoothom i tehnologijom Ultra-Wideband za bežično povezivanje s drugim uređajima. Težina laptopa je oko 1,33 kg i debeo je 2,54 cm.Modeli s WiMAX-om biće dostupni kasnije tokom godine.Početna cena Lenovo ThinkPad X301 je oko £1,900.
Izvor:pcekspert.com

Nakon 27 godina postojanja print izdanja čuvenog američkog print izdanja "PC magazina" (u čijem sam srpskom izdanju imao zadovoljstvo da budem urednik) od januara sledeće godine, kada će izaći praktično poslednji print broj, "PC magazin" prelazi u potpunosti na digitalnu platformu PCmag.com (PCMag Digital Network).

Iako pomalo izgleda pomalo čudno da jedan print mediji koji je imao prosečan tiraž od preko 800 hiljada primeraka na dvonedeljnoj frekvenciji, sa oko 630 hiljada pretplatnika samo u SAD, pređe u potpunsoti na online, to ipak nije slučaj. Uprava izdavača Ziff Davisa je odavnu uvidela medijske trendove i obavlia detaljne pripreme koje su trajale punih 7 godina. Ako ste ikada posećivali "PC magazina" mogli ste uvideti da sadržaji daleko prevazilaze print izdanje.

Sa jedne strane je ok, jer online mediji nemaju ograničenja print izdanja, a sa druge strane bilo je pomalo neočekivano zbog mogućnosti pada print tiraža. Kako kaže Jason Young CEO izdavača Ziff Davis Media "prelzaka na potpuno digitalni format je samo konačan korak u evolutivnom procesu dugom 7 godina".

Jasno, nema print izdanja, a da li se može zaraditi od online izdanja? Cena cele Ad stranica u štampanom izdanju iznosila je od 45 do 70 hiljada dolara, a kako možemo videti u cenovniku online izdanja - CPM (net) za jedanu Leaderboard poziciju iznosi u proseku 95 dolara.

U prevodu, pošto se radi o ceni za efektivnih 1000 impresija, i ako je PCmag.com tokom avgusta zabaležio 28,7 miliona UNIQUE PAGE VIEWS, dolazimo do cifre od 2,87 miliona dolara mesečno po jednom Ad slotu. Računica je više nego jasna, ako se samo setimo cene jedne stranice i ograničenog broja advertajzing strancia po izdanju.

Ipak, šteta je izgubiti onaj osećaj papira u rukama ;)