SIMONIDA STANKOVIĆ
GRABLJIVICA
Kažu da je Grabljivica prodata u više od 100000 primeraka – tako piše u četvrtom dopunjenom izadanju čiji tiraž je 40000 primeraka. Da li verovati impresumu? Nebitno.
Odmah nakon što sam je pročiato odlučio sam da o tome napišem blog. Nakon drugog čitanja utisak je sledeći:
Prvo sam hteo da napišem dobra korica i da tu završim, ali nešto mi se baš pisalo.
Knjiga Grabljivica satoji se iz dva dela: patetičnog i pornografskog (erotskih delova nema). I upravo taj patetični deo sprečava da se Grabljivica čita jednom rukom ili da se eventualno pretoči u porno film. U patetični deo smeštena je radnja. U stvari, nije to radnja, to je više nekakav dnevnik – približno. Ne znam kako drugačije nazvati nešto što počinje sa ”Rodila sam se pre 25 godina u Užičkoj bolnici, u koju je moja trudna majka došla iz 20 kilometara udaljenog sela da bi se porodila.” U stvari knjiga počinje nabrajanjem muških imena po azbučnom redu, od A do Š – spisak zaprema četiri strane. Mislim da je taj deo prepisan iz crkvenog kalendara. Onda podvlači crtu i otkriva da se sa svima njima jebala. Time nam otkriva i svoje pravo ime – ne ono od kuma koje je Bog blagoslovio – Grabljivica. Odmah na početku ona nam otkriva ko je. Hroronološki gledano radnja ide ovako:
Rođena je pre dvadeset pet godina u jednom selu u okolini Užica – zove se Violeta. U početku, život na selu joj nije bio ni malo idiličan. Živela je u ”zajednici” sa babom, prababom, pradedom... morala je po ceo dan da rinta i rmbači. Da peške ide u školu a iz škole pravac na njivu ili da čuva ovce, muze krave, sprema doručak, ručak i večeru. Ništa od toga je nije sprečavalo da bude odličan đak – ”sa svim peticama”. Kako je živela u patrijahalnoj-zatucanoj sredini, što samo po sebi nije lako čak i da ti je porodica za takvu sredinu nestandardna – a njena je bila i više nego standardna, i pri tom imala brata ”tiranina”, ”naslednika krsne slave i prezimena, čuvara ognjišta i buduću glavu porodice” od malih nogu naučila je da kroz život ide sama. Patila je puno. Brat je imao sve, i televizor, i muzički stub, i video... a Viloleta niša sem četiri bela zida i tišinu.
Još kao dete podrvgnuta je rigoroznom seksualnom obrazovanju. Časove je držala majka lično, po metodu strah-u-kosti.
Majka: ”To rade samo loše devojke. Vidiš, sad joj priča da je voli, a u stvari samo će da je iskoristi, pa da joj se posle smeje. Napraviće joj dete, pa će da je ostavi da je celo selo izvrgne ruglu. 'Oćeš to da radiš?! Da budeš kao ona Živkina koja nosi kopile?! Nemoj zmija da te ujede da tako obrukaš kuću!”
U sednom razredu zaljubljuje se u svog vršnjaka Mihaila iz susednog sela. Viđali su se na vašarima i sličnim feštama – crvenela je kad god bi se pogledali. Slali su jedno drugom pisma po njenoj komšinici koja je u Mihailovom selu radila u prodavnici. Kako je život kurva otkad se za život zna, udesio je da ona upiše užičku gimnaziju a Mihala odvede u Karlovce da tamo pohađa bogosloviju. Daleko od oka ali ne i od srca, fizička razdvojenost u početku ne znači ništa. Violeta svako veče sedi, kroz prozor gleda u ništa i mašta o Mihailu. Ova i slične epizode u knjizi se podvode pod ”romantično”. Romansa je zvanično započeta na ispraćaju u vojsku zajedničkog druga kada su se u bagrenjaku zakleleli da će zauvek pripadati jedno drugom. Narodna mudrost se kalila vekovima, stoga ne treba olako shvatati njene poruke – vremenom Mihailova pisma postaju sve ređa, počela je da popušata njegova ljubav i zavet dat ispod svete voćke predaka. Violeta to uviđa i u panično-depresivo-očajnom raspoloženju odlučuje se za još romantičnih poteza. Poslala mu je stihove jednog od hitova Vesne Zmijanac: ”Plačem, plačem, zašto bih to krila, da sam suze prodavala, ja bih se obogatila.” Nije odgovorio. Zatim mu je poslala i kasetu. Nije odgovorio. Poslala mu je i pismo na papiru koji je istrgla iz sredine sveske i u svaku kockicu upisala njegovo ime – Mihailo! Nije joj odgovorio. Poslala je opet. Mihailo je i dalje nemušt. Na kraju mu je poslala celu svesku u kojoj je svaku kockicu ispunila njegovim imenom. (Nije me mrzelo ali sam izračunao koliko je puta ispisala njegovo ime – oko 13000 puta.) Violetin trud je urodio plodom, dobila toliko željeni odgovor – ”Mnogo učim. Nemam vremena da ti pišem.”
Negde posle osamnaestog rođendana odlučila je da ”skine mrak”. ”Teoretski sam već bila dobro potkovana. Redovno sam gledala porniće na videu, učila poze, vežbala da dahćem i stenjem, da oblizujem usne i nameštam erotsku facu.” I sprovela je odluku u delo. To je prelomni trenutak u Violetinom životu – tada je od smerne i majčinim savetima zadojene Violete postala nezasita Grabljivica. Ali ne odjednom. Postepeno. Preko nedelje je u sebe primala polne udove raznoraznih muškaraca a vikendom je išla u selo da muze krave i okopava kukuruz. Vremenom je krave posećivala sve ređe. Kada je kroz sebe proturila celo Užice sa okolinom odlazi u Beograd. Onda je i Beograd proturila kroz sebe. Postaje sponzoruša, počinje da se drogira, već je bila navučena na alkohol. Svoje društvo tarifira u skladu sa mišljenjem koje ima o sebi – vredi. Kreće se u visokim krugovima, ima para i na trenutke joj teško pada to što radi. Oraspoložava je novac. I kokain.
Pornografski deo sastoji se od nekih petnaestak manje-više detaljno opisanih scena seksa koje od početka pa do kraja presecaju radnju. Na spisku su Vićko, njen prvi, pa zatim ugledni pop – prijatelj kuće, pa njegov sin, pa neka dva lika iz samoposluge, pa drugaricin dečko, pa direktori, šefovi, biznismeni, pevači, koleginica i direktor, prva ljubav Mihailo, psihijatri... Uspela je i da zatrudni sa nekim mafijašem. Ona će njemu da rodi sina a on će zauzvrat da joj obezbedi stan. Kad je bila u petom mesecu, u zemlji u kojoj živi izvršen je atentat na premijera, a njenog mecenu posle nekoliko dana ubija policija jer se opirao hapšenju. Onda je abortirala u petom mesecu na nekoj privatnoj klinici – za to je platila 1200 evra. To se nešto iskomplikovalo i zaglavila je u bolnicu. Operišu je a ona u glavi premotava film. I tako počinje radnja. Leži na stolu – sve ostalo je flashback.
Još jedna bitna stvar za pornografski deo je to što su sve te scene u suštini nedovršene. Ni Violeta a ni Grabljivica ne mogu da dožive ograzam. A nije da se nisu trudile. Jednostavno im ne ide.
Da nema onog patetičnog dela sa radnjom knjiga bi mogla da funkcioniše kao pornić. Sa radnjom nikako.
Desadovski deo kada Grabljivica pokušava da oralno usreći matorog pripadnika bivšeg režima koji se na vreme nakrao i sada ima 5 stomaka, ojed između butina i na tri stomaka i raznorazne vrste gljivica tamo gde ne sme (Alf je sa svojim stomacima bio zanimljiv) ne uklapa se ni u jedan od dva osnovna dela romana ali kao digresija ne štrči i zanimljiv je detalj.
Na kraju ova knjiga ipak nosi jednu univerzalnu poruku – nije pisanje za svakog!
To međutim ne znači da ne treba da pročitate Grabljivicu. Preporučujem to svima. Nećete se pokajati. Obećavam. 149 dinara – skoro pa džabe. Brzo se čita. Jeste da ima 140 strana ali kada bi font, prored i format knjige bili standardni ne bi to imalo više od jedno 30 do 40 strana, možda i manje.
A da, knjiga ima i nekakav apendix, nešto u vidu preporuka. Tu grabljivicu redom preporučuju: Zdravko Čolić, Zorica Tomić, Lepa Brena, Jovan Ćirilov, Bata Živojinović, Lokica Stefanović, Goca Tržan, Vojislav Tufegdžić, Iva Štrljić, Ivan Tasovac, Bojana Ranković, Željko Joksimović i Mima Karadžić. Od svih preporuka najzanimljivije su Ćirilova, koji je pokušao da kaže ništa ali nije uspeo, i Ivana Tasovca koji kaže sledeće:
”Ovu knjigu ćete kupiti na trafici.
Ovu knjigu ćete nositi kući sakrivenu između listova nekog porodičnog nedeljnika.
Ovu knjigu nećete pokloniti kumovima za slavu, niti deci za rođendan.
Ovu knjigu nećete držati u bibliioteci na vidnom mestu, između metra ruskih klasika i pola metra Hesea.
Ova knjiga će vas podsetiti da devedesete nisu bile tako davno.
Ova knjiga neće dobiti Ninovu nagradu.
Ovu knjigu ćete pročitati u jednom dahu.
To ne govori puno o knjizi, ali govori skoro sve o vama.”
) danas sam snimio nov film. Nadam se da bolje izgleda 
prijatelj mi je nedavno dao svoj tekst o modelu T ali razvoju u automobilskoj industriji i fordovom modelu T istorija šta reći ali i inovativnost satkana u njoj. Ako ste zainteresovani 
