Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Igru Prestola nikako da dočekamo, a Cyanide je već najavio Confrontation. Miks RPG-a i strategije, po izvođenju mi se čini da malo vuče i na old school. Izlazi samo za PC, "uskoro". Priča je pomalo kliše doduše, ali prijatan. U svetu Aarklash je trenutno Age of Rag'narok. Vodite grupu elitnih Griffin ratnika, a na putu vam stoje druge rase: Jackal, Wolf i Scorpion. Dalje sledi u prilogu.
[Pročitaj ceo članak...]

#leftcontainerBox { float:left; position: fixed; top: 60%; left: 70px; } #leftcontainerBox .buttons { float:left; clear:both; margin:4px 4px 4px 4px; padding-bottom:2px; } #bottomcontainerBox { height: 30px; width:50%; padding-top:1px; } #bottomcontainerBox .buttons { float:left; height: 30px; margin:4px 4px 4px 4px; }

Februar ove godine nikako neće biti dosadan deci jer je prepun konkursa. 

Ukoliko želite, prijavite se. Mi vam predstavljamo neke od njih.

 

KONKURS ZA “NAJPOSEBNIJEG” SNEŠKA BELIĆA

S obzirom da ove zime imamo puno snega širom zemlje, smatramo da bi bilo lepo da to iskoristimo za jednu kreativnu i edukativnu akciju. Pozivamo vas da sa svojom decom, učenicima, sestrićima i sestičinama, bratancima i bratanicama, unucima, kumčićima, decom iz komšiluka…. krenete u akciju pravljenja vašeg jedinstvenog Sneška Belića.

Uslove konkursa možete pročitati OVDE

 

8. DEČJI VASKRŠNJI SABOR

UG „KREATIVA -KREATIVNO OBRAZOVANJE objavljuje VASKRŠNJI NAGRADNI KONKURS

povodom 8. republičke smotre „DEČJI VASKRŠNJI SABOR“

Banja Vrujci, 16-17. april 2012.

Uslove konkursa možete pročitati OVDE

DECA ZNAJU SVE!

Kulturni centar Pančeva kao organizator Četvrtog međunarodnog bijenala umetničkog izraza (4. BUDI), poziva sve pojedince i polaznike/članove obrazovnih i kulturnih institucija uzrasta od 5 do 15 godina, da pošalju svoje radove najkasnije do 15. aprila 2012. godine na Konkurs sa temom Deca znaju sve!

Uslove konkursa možete pročitati OVDE

 

Prema pouzdanim izvorima, u narednih nekoliko nedelja Facebook će pokrenuti oglase za mobilne uređaje. Facebook je navodno već kontaktirao reklamne agencije pojašnjavajući im šta će biti "Featured Stories" u NewsFeed-u korisnika. Ovi mobilni oglasi navodno će biti pokrenuti već početkom marta. Ovo pokretanje oglasa za mobilne uređaje svakako će biti novi izvor prihoda za najpopularniju [...] Relevantni naslovi:

300 miliona korisnika pristupa Facebook-u putem mobilne aplikacije

Google uhvaćen u prijevari sa oglasima za vlastiti Chrome

Google počeo sa oglasima u Chrome-u

Intel ulaže 100 milijuna dolara u softver i usluge za mobilne uređaje

Ljudi sada više koriste mobilne aplikacije od preglednika

Facebook prodaje svoje korisnike oglašivačima!

Facebook testira privatne poruke za Stranice

Kakve postove će Facebook korisnici Like-ovati?

Srbija ima duplo više Facebook korisnika od Hrvatske

U prosjeku 4.74 osobe razdvajaju sve Facebook korisnike

Victory: The Age of Racing je besplatna online trkačka igra sa dosta sadržaja i mnogo zanimljivih načina za modifikovanje automobila. Pored matchmaking sistema za takmičenje sa drugima, tu je i Handicap mode koji dodatno otežava stvari i donosi bolje nagrade. Vae Victis razvija igru još od 2007. godine, a rešili su da je samostalno izdaju uz pomoć GamersFirst-a. Trenutno je u otvorenoj beta fazi. Registrujte se pa probajte.
[Pročitaj ceo članak...]

Da, dobro ste pročitali. Možda je to i jedina stvar koju će PC igrači dobiti, jer se Nether Realms još razmišlja oko PC verzije devetog dela za Evropsko tržište. U svakom slučaju, originali su legendarni i dobili smo ih! Do 9. Februara imate 15% popusta, tako da kolekcija sada košta 8,49€. Puna cena joj je 9,99€. Pravac Steam.

Društveno koristan rad = DKR, ili popularnije među učenicima nazvan DRK. Pogodite zašto...
Da, stvarno zašto? Zašto baš ovaj post kao prvi u 2012. godini?
U komentarima na "Poslanicu" krenulo se od priče o "neobranom grožđu" kao razlogu što na ovom blogu nema novih tekstova. Šaljivi komentar starog prijatelja pretvorio se u sledeće:

"Sistemi obrazovanja se stalno menjaju, mada se ne primecuje da od toga ima neke vajde, stavise naprotiv, deca sve manje znaju. Knjigu sve vise zamenjuje racunar koji se koristi ama bas za sve samo ne za ucenje.
Mozda to tako treba, a mozda cemo se opet vratiti na ono staro, konzervativno. Sta fali djackim keceljama, crnim zenskim trikoima, muskim belim treger majcama i plavim sorcevima, a de ne pominjem cuvene sangajke.
U svetu se uveliko primenjuje reciklaza otpada, a dobro se secam tadasnjih akcija sakupljanja sekundarnih sirovina-starih novina i flasa. Pored berbe grozdja bilo je i posumljavanje goleti.
Nemam pojma da li je zaista to tadasnje drustvo imalo neke koristi od tog naseg DKR-a, ali je cinjenica da smo se mi kao deca i ucenici osecali drustveno korisni"

Dakle, šta je ovde sporno ili makar intrigantno?
Dosta toga da bi prošlo bez malo dužeg osvrta (nego što je još jedan komentar).


Upotrebom računara danas deca znaju sve više u sve mlađem uzrastu, vrlo često i neprimerene sadržaje do kojih dolaze, i to je glavni problem. Nekada su se pričale bajke o hakerima koji provaljuju databanke, ali danas deca sa 7 godina kao od šale provaljuju zaštitne kodove na video igricama. Isti je princip kao kod banaka, FBI, berzi ili privatnih računa i elektronske pošte. Na roditeljima je odgovornost za ponašanje dece, ali roditelji su nažalost većinom nespremni ili nedovoljno obrazovani da shvate šta njihova deca rade.
Da se razumemo - ne odobravam nijedan vid zloupotrebe pa tako ni ovaj.
Kao što se ne slažem ni sa sistemom obrazovanja koji decu uči da je Darvin satanista, gde glavna kvalifikacija vjeroučitelja bude to što redovno ide u crkvu, gde se na časovima informatike igraju igrice (ako ih nastavnici uopšte i drže, jer je prečesta praksa da samo upisuju časove u dnevnik i raspuste decu), gde nadležni ministar neke budalaštine karakteriše kao "dečiju igru sa presvlačenjem" i to nasred konferencije za medije na koju je došao očigledno pripit, gde se nastavno osoblje cele godine više bavi pripremama za ekskurziju koju će im platiti roditelji - umesto da razvijaju kreativno razmišljanje kod dece (bez obzira na predmet koji predaju) i smisao za solidarnost & toleranciju, a ne za kolektivističke igre, gde... ma znate i sami, što da dalje nabrajam.


DKR bi po današnjim standardima bio okarakterisan i zakonski sankcionisan pod formom "zloupotreba dece za besplatan rad, u cilju sticanja profita kod organizacija kojima to nije dozvoljeno", i ja bih to svim srcem podržao. Ne možeš ništa u životu da radiš za džabe ako nije dobrovoljno, a i za to postoji starosna granica. Ko nije hteo da ide na DKR morao je da ubedi roditelje da mu napišu opravdanje ili da ide kod lekara. Kome se to ponavljalo, ubrzo je bio proglašen za crnu ovcu, od strane kolektiviteta poznatijeg i kao "odeljenska zajednica". Još jedan vid kontrole društveno nepodobnih pojedinaca i to od malih nogu. Nema svrhe kovati u zvezde propali "sistem", jer smo ga svojim ponašanjem upropastili, niko to drugi nije uradio umesto nas. Drago mi je da je tako ispalo, jer je sve bilo samo maska za orvelovštinu koje nikako da se otresemo, koju i dan-danas iskijavamo jer ne želimo sebi da priznamo:
- da "ono staro" nije bilo dobro
- da je "ovo sada" trebalo da bude bolje a podjednako je loše, lažno i isprazno
- da smo sami za to krivi
- da se ne živi u prošlosti nauštrb budućnosti

Praksa "društveme korisnosti" pojedinca nastala je negde 20. i 30. godina XX veka u tri tada postojeća/dominantna društvena sistema:
1. ruski (i satelitski) praktikujući komunizam, boljševizam, kolektivizam koji je zloupotrebivši istočno hrišćanstvo propagirao jednakost u nepostojanju privatnosti - kako ličnosti tako i imovine
2. američki (i satelitski) korporativni i kapitalistički državni antikomunizam, začinjen sa dva prstohvata zapadnog hrišćanstva, gde su pojedincima "prodavane" prvenstveno imovinske slobode (naročito ona o posedovanju oružja; međutim, kao sistem kontrole uspešno su nametnute hipoteke na otvaranje privatnog biznisa pa mu je opet sve izlazilo na isto kao u bratskoj im Rusiji) kao kompenzacija za KKK, lov na crvene veštice i gaženje sopstvenog Ustava i Povelje slobode
3. nemački (i satelitski) nacionalsocijalizam-fašizam, sličan boljševizmu po suštini a različit po ikonografiji, rasno čisto društvo jednakih usijanih glava napunjenih epskom tevtonskom paganštinom, homogenizovano oko iskompleksiranog ludaka i medijske mašinerije iza njega, tampon-zona između kolektivizama pod rednim brojem 1. i 2.


U sva tri "sistema" postojala je (i postoji još uvek) visokoorganizovana mašinerija kolektivističke kontrole čoveka-pojedinca-ličnosti, nametanjem priče o "društvenoj korisnosti", koja se skoro uvek završavala društvenom nepodobnošću. Ponavljam - u sva tri sistema podjednako. Samo je jedan korak delio društvenu "korist" od nepodobnosti.
Prvi i treći sistem su na sreću nestali sa lica Zemlje; drugi, korporativno-kapitalistički, lomi se ovih dana. Mi to ne možemo da shvatimo jer nikada nismo živeli u kapitalizmu zato i ne treba da nam ga bude žao više nego samih sebe.

Stvarno, da se vratim na DRK, kakva je to sreća bila kada u osnovnoj školi kao petak ideš na Aliju da sadiš boriće dok ti osmaci lupaju čvrge i udaraju ako nećeš da kopaš rupe i za njih. Đački nestašluci. Naravno, dežurni nastavnik za to vreme sedi i cirka u zadružnoj kafani, ne pada mu napamet da se oblati po brdu.
Ili kada u srednjoj školi ideš u Čubru na berbu jabuka pa ti kažu da možeš da poneseš samo jednu kesu po odeljenju od 30 đaka. Cegere i cegere (napunjene našim rukama) koje su vukli profesori i razredne starešine smatrajte za njihov nestašluk, slobodno.
Nestašno li društvo beše to "dobro staro".
U sva tri gorepomenuta društva deca su iskorišćavana i zloupotrebljavana na najgori način, od besplatnog rada do guranja oružja u ruke.
...
19. marta 2009. godine gradonačelnik Beograda i ministarka pravde potpisali su Memorandum o saradnji u sprovođenju alternativnih sankcija, kojim je predviđen društveno-koristan rad kao zamena za zatvorsku kaznu. Apsolutno primerena i u svetu primenjena praksa. Kod nas nemoguća jer je zamenjena narukvicama za praćenje. Koje se daju hakovati, naravno.
Voleo bih da vidim Cecu i ostalu bagru kako društveno korisno prte sneg po Sjenici, a ne da ih na monitoru pratim u kojoj su trenutno sobi svog zagrejanog dvorca.
Na stranu zajebantska konotacija pa i naslovi po novinama, ali pojam "robijanje na slobodi" ima daleko veću težinu nego što to na prvi pogled izgleda.
Šta smo mi, tadašnji đaci i Titovi pioniri, tom "starom društvu" toliko bili skrivili da nam odrede DRK umesto zatvora, gde nam je svaki učenik starijih razreda nekažnjeno mogao da bude kapo? Koje krivično ili prekršajno delo? Ili je to ipak bilo preventive radi, da ne zgrešimo personalno nauštrb kolektivnog?
Nikada, i ponavljam nikada nismo išli na ekskurziju parama obećanim od DRK(anja).


Ne interesuje me ničija društvena korist/podobnost. Društveno korisni mogu da budu samo volovi u jarmu, pilići na farmi, disciplinovani i zaslepljeni partijski aparatčici i ostala stoka. Živi ljudi to ne mogu niti smeju, čak ni pod navodnicima.
Interesuje me samo DRUŠTVENO ODGOVORAN građanin jedine nam i voljene Srbije i Negotina, spreman da bez kompromisa menja ovo sranje u koje smo pretvorili sopstvene i tuđe živote.

***
Uskoro će provereni i dokazani društeno-beskorisni radnici, poznatiji kao "domaći političari" i "državnici", raspisati izbore na kojima će trčati sami za sebe. Zahtevaće od vas da budete društveno-korisni i disciplinovano izađete na izbore, "glasate" za jedno od ponuđenih zala - veličine i gabarita po sopstvenom afinitetu. Da bi potom mogli nesmetano da vas iznova "usrećuju"...


Da li ćete opet na DKR/DRK (svejedno), po ko zna koji put?
Ili ćete konačno, ovog puta zahtevati da se odmah promene pre nego što pomisle da sledeći put zinu i lažu, pozovu da im date još jedan mandat kako bi vas i dalje pravili budalama, trgovali glasovima koje ste im VI dali, ubeđivali vas kako ste sa njima srećni?

Neće de se promene? Fino. Marš.
Ništa nije nemoguće.

Zašto institucije države dozvoljavaju javašluk na tržištu? Hoće li neko najzad sprečiti lažno oglašavanje? Pa nije valjda da treba da prodamo dupe Evropskoj uniji da bi to bilo uređeno?

Ne mogu da odolim, moram da prenesem jednu prepisku sa fejZbuka koju sam video silom prilika. Reč je o firmi koja prodaje nekakve cipele na koje se današnja omladina loži. Beli kvadrat je predstavnik prodavca na fejZbuku.

Deco, deco! Navlači vas banda lopovska. Neistinito reklamiranje treba da prijavite Udruženju za zaštitu potrošača i tržišnoj inspekciji. Na stranu laganje na koje je PR sirotica naterana za platu koja je mnogo manja od cene laganja (nema veze za nju, shvatiće vremenom, daće otkaz, doći će druga). Sad je poskupelo zbog rasta kursa dolara. Posle će da poskupi zbog rasta kursa jena, a nešto kasnije zbog rasta cene nafte, kukuruza, kafe i praziluka na svetskim berzama.

Dobro pomenuh kukuruz. Znam kako bih osmislio kaznu u vidu društveno korisnog rada za takve lažove i lopove.

dakle sneg je u količinama. ne samo kod nas kontinentalnih, nego i kod ovih primorskih. uf.

sad... ja ne volim zimu, nikako ne volim sneg jer on znači hladnoću i bljuzgu, al ima nešto u snegu... tišina. u snegu se krije tišina kakva nikad nij e kad je lepo vreme pa sve vri od života. sneg ćuti i sve oko njega ćuti, čak i u gradu, čak iako svi psuju gradske servise i boga i vreme mu, sneg upija čudesno. i mnogo. jer mnogo je snega.

ovako je izgledala planeta odozgo, juče. belo je sneg, žuto je led. ujebote. :)



a ovako izgleda tašmajdan večeras. nigde nikog, sama tišina. divota.



i generally dislike winter and snow and these days there's a lot of both. ok, i know, traffic is in collapse, heating is not working that good, now and then very old pipes break at this temperature, so no water, but still... there is something in the snow. silence. even in the city silence prevails. priceless. :)

well, enjoy the silence. ;) what else is possible?

tasmajdan february 2012 snow

Neko je odlučio da privatizuje naplatu gradskog prevoza u Beogradu i to tako da po sopstvenoj volji, bez tendera, javnih rasprava i sl, dodeli posao firmi koja je osnovana samo zato da bi taj posao dobila. Ovo se tiče svih koji žive u Beogradu.

Priče o efikasnijoj naplati koja će dovesti do toga da prevoz radi bolje besmislene su. Zašto? Zato što ne postoje odgovori na osnovna pitanja: po kom kriterijumu je nepoznata firma dobila posao, ko je odlučio da je promena sistema naplate prvi korak ka boljem gradskom prevozu, ko je najprofitabilniji sektor GSP-a stavio u privatne ruke za proviziju u naplati od preko 8%, itd..

 

 

TV Prva bila je redak medij koji je pokušao da dobije odgovore na ova pitanja: TV Prva o BusPlus-u.

I dok gradski čelnici objašnjavaju kako ste radikal ili voštunjavac ako ne volite lepe nove aparate koji govore zapravo se koriste najjadnijom forom da prikriju neregularnosti u celom tom poslu i u korenu saseku bilo koga ko pokuša da pita ono što se pitati mora.

Opširniji tekst o nedostacima samog ugovora objavljen je i na sajtu Pištaljka – Nejasan ugovor o Bus Plusu, pa ne budite lenji da uverite sebe kako niste dileja ako vam se cela ta priča ne sviđa.

O neophodnosti promene režima naplate kao primarne izmene u gradskom prevozu Beograda najbolje govori fotografija u tekstu sasvim gore (autobus u Zemunu – BusPlus i plinska boca, jutro 6. februar 2012), i naravno, već čuvena fotografija autobusa na liniji 65 koji je pun snega koji pada kroz bušan krov dok iznad njega svetli tehnološko čudo koje su gradske vlasti poklonile svojim građanima.

U prilog tezi da cela priča smrdi do neba ide i to što je prvih dana oko uvođenja BusPlusa na sajtu GSP stajalo da “informacije vezane za pojedinačne karte (prodaja, cena, zone…) nisu u nadležnosti Direkcije...”

Nažalost, jedini dokaz da je ovo zaista pisalo sada možete videti na ilustraciji ispod: linkovao sam stranicu “pojedinačne karte” na Fejzbuku i u opisu linka ostalo je sačuvan delić originalnog teksta..

 

To ne bi bilo čudno da nakon par dana linkovanja ove stranice po društvenim mrežama, sadržaj stranice nije nevešto izmenjen. Sada tamo piše:

“Издавање нових смарт картица, њихово важење и начин коришћења су у надлежности Дирекције за јавни превоз и систем Бус Плус о чему се информације могу добити на www.busplus.rs.”

Dakle, ako pažljivo pročitate ovaj pasus videćete da on nema logičkog smisla, ili je neko možda namerno grešio padeže da bi mogao dalje da manipuliše datom izjavom.

 

 

Takođe, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, 2. februara 2012. godine, doneo je rešenje kojim je privremeno zabranio Društvu za marketing i usluge Apex Solution Technology (rečena firma) obradu podataka o ličnosti, konkretno serijskog i alias broja personalizovanih SMART kartica u okviru sistema za naplatu karata i upravljanje u javnom prevozu u Beogradu, tzv. Bus Plus sistem. O ovome on piše u svom blog-postu na B92: Nedefinisana svrha – nedopuštena obrada.

Inače, Šabić je i ranije skretao pažnju na probleme cele te priče u još dva blog-posta:

• U autobusu nema mesta za velikog brata
• Koristi li veliki brat gradski prevoz?

Za dodatne detalje možete pogledati i forum na sajtu Beobuild na temu BusPlus.

Za još dodatnih informacija samo pokušajte pažljivo da pratite izjave, cenu karate u budućnosti, i naravno, eventualne sudske sporove do kojih će možda ovim povodom doći.

Paranoja je jedno, opozicionarstvo drugo, političarenje treće, a hrpa suvih činjenica jeste ono što pokušavaju da ignorišu. Nemojte ignorisati.

 

Nekad i povrede imaju dobru stranu. Tokom dana pauze na skijanju, pročitala sam najnoviji roman Miomira Petrovića.

Galerije Maksimilijan, sin običnih ljudi koji se istakao hrabršću u borbama, čime je zaslužio da ga uoči i usvoji Dioklecijan, postao je deo porodice rimskih careva. U nameri da osvoji svet, istrebi hrišćane i postane najveći vladar svih vremena, sprečavaju ga bolest i splet okolnosti.

Miomir Petrović  sebi svojstvenom rečitošću i opisima niže, jednu za drugom,  tačkice slika koje su se ređale dok sam čitala knjigu. Tačno sam videla svaki primećeni detalj, precizno opisane ljude, predele, građevine, čak naslutila atmosferu koja prožima prisutne, bilo da je u pitanju strah, ljubav, očaj, loša namera ili osveta. Osveta je, kažu, jelo koje se servira hladno a koja u ovom istorijskom trileru glavnog junaka vodi dalje čak i kad nema razloga za život. A u Galeriju tinjaju vatre koje će izaći na videlo, pre ili kasnije.

Šta još reći? Znam da sam pristrasna jer je Miomir Petrović moj omiljeni domaći pisac, ali šta ću kad volim da čitam kako on piše, sviđa mi se kako plete priču, njegov rečnik i način na koji pravi zaplet ali, što je mnogo važnije i rasplet romana. Nema onog standardnog: “lived happily ever after” ali nije ni sve došlo do crnog dna.

Pročitajte pa stvorite sopstvene utiske.