500gr girica
1 manja glavica crnog luka
Malo svežeg peršuna
120ml tomatina
2 kašike ulja
½ limuna
2 čena belog luka
1 manji list lovora
So i biber
Girice sa belim lukom
500gr girica
2 kašike maslinovog ulja
1 manji limun
3 čena belog luka
1 kašičica origana
Pržene girice
500gr girica
So, mešavina začina
150-200gr brašna
Ulje za prženje
Priprema:
I način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Složiti u pleh, posoliti, pobiberiti i preliti sokom od limuna. Ulje zagrejati, dodati sitno iseckani crni i beli luk i izdinstati. Dodati sitno seckani peršun i tomatino. Izmešati da se sjedini i sos sipati preko girica u plehu. Peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 25 minuta.
II način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Složiti u pleh, preliti sokom od limuna, dodati izgnječeni beli luk, so, biber i origano. Zaliti uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 25 minuta.
III način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Izmešati brašno, so i mešavinu začina po ukusu. Girice valjati u brašno i takve pržiti na vrelom ulju dok ne postanu krckave.
Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.
Mogu li da budu zabavni kloniranje, nezaposlenost, ekološke katastrofe, inspekcije, bračne nevolje, životinje, kriminalci i vanzemaljci? U ovom bezbudžetnom “filmu” je skoro sve moguće, pa čak i to da postoji takva smislena priča… Šta je poruka ovog filma? Ako vam se prispava za vreme gledanja “Prvog radnog dana” i to je dobro jer ćete svašta sanjati.
“Prvi radni dan” (Ulješura Pictures, 2010) je, moglo bi se reći, prvi celovečernji igrani film Stipana Milodanovića, moglo bi se reći wunderkinda domaćeg filma, a da je Stipan kojim slučajem uključen u ovdašnji sistem proizvodnje filma, onda bi se moglo reći i – kinematografije. Da je kojim slučajem Stipan uključen u ovdašnji sistem proizvodnje, distribucije i prikazivanja filma, moglo bi se reći da je “Prvi radni dan” film koji je domaću kinematografiju isterao do samog kraja, na čistac, samo da bi je spasio. Ovako je “Prvi radni dan”, zagledamo li se u kulturu institucionalistički, samo film za sebe i po sebi.
Još nešto: Kako “Prvi radni dan” nema nijedan elemenat od onih uz pomoć kojih se toliko često a tako pogrešno karakteriše film (filmska traka, sindikati, izlizane priče, otvorena-pritajena propaganda, profi-glumci koji ne glume nego izigravaju idole), dozvoliću sebi da “Prvi radni dan” ponekad nazivam filmom, a ponekad igrom, u smislu ontološkog temelja umetnosti:
(ilustracija: “Evo love vojvođanskom mu filmu”, S. Milodanović)
Stipan od samog početka proizvodi filmove “sam i od sebe” pa je tako i glavna protivrečnost njegovog stvaralaštva zapravo umetnost mogućeg, jer se ta umetnost dešava i saopštava u okruženju u kojem jednostavno nije moguće ostvariti kreativan, svestan i svrsishodan rad.
“Prvi radni dan” se igra i poigrava sudbinom moderno izvajanog čoveka koji, kakav takav je, sa svim svojim vrlinama i manama, treba da proživi svoj vek u sistemu koji ga potpuno obesčovečuje, ukidajući mu sva prava, sužavajući mu egzistenciju, oduzimajući moralnost i uskraćujući sva moguća ljudska prava, pa i pravo i potrebu za svesnim, svrsishodnim radom.
U ovaj vrlo jasan i robustan okvir Stipan je smestio priču koja nas na jedan plemenit način baca u san otvorenih očiju, stvarajući ontološku atmosferu u jednom oniričko-fantastičnom svetu koji kao da netragom nestaje i kojeg je moderna kinematografija (čast retkim izuzecima poput T. Gilijama) jednostavno smetnula s ras-uma. Stipan ovim pristupom konačno uspeva da se istavi iznad nišeiziranih filmskih proizvoda, ostavljajući gledaocu mogućnost da se sam otisne u priču te da, već po svom senzibilitetu, razigrava i artikuliše sopstvenu maštovitost i duhovitost. Jednostavnije rečeno – “Prvi radni dan” na vrlo nenametljiv način korespondira i komunicira sa svim generacijama.
Pa kad nas je već zadesilo vreme u kojem se ne može ni (pošteno) raditi, često ni biti duhovit, možemo se upitati da li je čovek čovek ili je čovek samo životinja. Iz te nedoumice Stipan i izvlači svoje smešno u ovoj igri, upućujući nas na Bergsona koji opisuje smeh odbijajući da ga konceptualizira i svesno oponirajući kartezijanskom doživljaju čoveka kao mašine. Odatle se “Prvi radni dan” otvara i zatvara odnosom čoveka i životinje, ostavljajući nam nedoumicu da li je smešno kada čovek podražava životinju ili je smešno kada se razne životinje pretvaraju da su ljudi, jasno nas upozoravajući na moralne kriterijume smešnog, i svakodnevne smešne situacije koje često razaraju samopouzdanje.
Maestralna karakterizacija i izvedba likova u kojoj glumci-naturščici paralelno, selersovski, tumače po nekoliko karaktera priča je za sebe: Brane Trifković nosi kartezijanske čovek-mašina karaktere (robot i inspektor), Boris Čegar idiosinkratske pojave (luda, gatara, prorok), Rudolf Kovač kao štićenik umne bolnice ali i glavni junak bajke koju mu pripoveda niko drugi do Stipan lično.
“Prvi radni dan” je ne samo aktuelan (aktuelno je sve što se danas snimi), nego i relevantan film, jer anticipira pitanja i položaj čoveka, vere, saznanja, igre, rada i bitka u sistemu koji nije ništa drugo nego puka (prazna) iluzija.
Film je snimljen bez budžeta, bez zahvatanja u već ispražnjene džepove građana, besplatan je i slobodan, što Stipana svrstava među malobrojne savremene alhemičare, one koji umeju da stvore nešto iz ničega (nasuprot armiji tzv. radnika, poslanika, menadžera i sl. ljudoždera koji godinama stvaraju ništa od nečega). Sama metoda stvaranja i distribucije filma podučava nas i ukazuje da se u onom što se doživljava kao ništa iz kojeg se stvara nešto, zapravo nalazi izlaz iz civilizacijsko-kulturološkog lavirinta pohlepe: “Prvi radni dan” je stvoren iz dobrih namera, duhovitosti, moralnosti, prijateljstva, iz solidarnosti, kreativnosti, imaginacije, iz truda i iz samomotivisanog svesnog i svrsishodnog rada.
Sve to možete videti samo pod uslovom da se oslobodite napetosti, dakle – opustite se i uživajte:
Još jedan 12. mart. Ne mogu da verujem koliko brzo vreme leti. Ne znam gde je otišlo 7 godina!?!
Kao da je juče bilo kada sam šetala sa tetkom Beogradom, pravi prolećni dan, ni traga ovom snegu i bljuzgavici i pričala o nekim najobičnijim stvarima i onda … vesti, gužva po povratku kući, neverica.
Još uvek ne verujem. Verujem samo kad se nateram da otvorim oči i pogledam gde smo a gde smo mogli da budemo. I opet, samo da podsetim, Srbija je stala, vreme je da se Kapira.
Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o...
[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]
Na svaki nazovimo “običan”, dolazi 5 porno sajtova i svaki dan ih je sve više i više. Nemam pojma odakle mi ovaj podatak, ali eto zapamtim svašta nešto. Svaki od tih porno sajtova zarađuje pare, a sad vi meni recite koliko vi zarađujete para od svog bloga ili sajta?
Trenutno je aktuelna aukcija prodaje domena sex.com, početna cena je 1.000.000 $, ali pored tog stoji i podatak da je u jednom periodu zarađivao i 15.000$ dnevno, pa puta 365 dana to mu dođe 5.475.000$, pa vi sad vidite. E kad bismo imali para, pa da ga kupimo. Organizujemo se, skupimo tričavih par miliončića. Onda sve ove naše postojeće blogove povežemo i namlatimo se para na konto seksa.
“Drkanje kod žena” i “razvod braka” su kod mene na blogu najaktuelniji. Valjda se žene prvo razvedu, pa posle traže način da se samozadovolje, jer im muškarci pređu preko glave, a i preko one stvari. Najzanimljiviji alternativni način, koji sam opet negde pročitala, za samozadovoljavanje kod žena je električna četkica za zube. Upišala sam se od smeha, ali kad razmislim malo bolje, sigurno je da fercera ako se pravilno upotrebljava. Pa eto predloga za sve one koje traže odgovor kod mene na blogu.
A je l’ gledate onaj DOQ kanal na TV-u? Kakvih sve tu emisija i likova ima. Šta sve ljudi rade, ne bi li zadovoljili svoje potrebe i fantazije i pri tom zaradili novac. Na sve strane gole žene, drkaju, tucaju se, čepe se, snimaju se i prodaju uživo ili putem interneta i sve je to upakovano u priče koje nisu vulgarne. Tokijo i Amsterdam su centri ovakvih dešavanja.
I tako, šta li sam ono htela da vam kažem? Omatorila sam, izdaje me pamet, pa mi post dok ga napišem izgubi smisao. Od kad je sveta i veka ovaj svet je podređen seksu i svemu onome što ga čini. Stvarno razmišljam da zatvorim ovaj blog ovakav kakav jeste, pa da se bacim na neke erotske priče i pornografiju. Da zaradim i ja koji dinar od ovog čukaranja. Zvao bi se CharolijaSexa i za 5 godina bih bila najbogatija među blogerima u regionu. Eto, tako sam nešto htela da vam ispričam danas, a vi ako imate neki predlog samo izvolite.
16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима, 17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина. 18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.
Постоје тврдње да EAN бар код, који се користи на већини производа у свету и код нас, у себи садржи број 666, број звери из Откровења Јовановог. О овоме се већ понешто и писало на српском језику, међутим није ми познато да је ико показао где се то на бар коду налази 666 већ се то узимало здраво за готово. Јасно је да многи неће поверовати таквим тврдњама, и отуд овај текст.
Сваки EAN бар код се састоји из левог и десног дела, уоквирених заштитним цртама. Заштитне црте су три пара танких црта, мало дужих од осталих, које се налазе на почетку, средини и крају бар кода, на овој слици обележене зеленом бојом.
Сам бар код састоји се од црта и белина (размака између црта) различитих дебљина; у левом делу кодирање је мало закомпликовано, међутим у десном делу је једноставно и свакој комбинацији црта и белина одговара по један број.
Погледајмо сад како изгледају црте које у десном делу представљају број 6, такође обележене зеленом бојом.
Управо: парови танких црта. Другим речима, заштитне црте изгледају као црте за број 6. А има их три.
И тако се на свему што купујете, било књигама, одећи, храни, лековима или дечјим играчкама, налази број 666. Ово наравно можете и сами проверити на бар коду на било ком производу (додуше, нема сваки шестицу на десној страни).
Замерке
Постоје три мени познате замерке оваквом тумачењу заштитних црта на EAN бар коду.
Прва је да нису само црте већ и белине између њих део бар кода. Код за заштитне црте је црта-белина-црта (за крајње) односно белина-црта-белина-црта-белина (за средње), док је код за број 6 црта-белина-црта-белина-белина-белина-белина.
Код заштитних црта белине дакле одсуствују, и зато сам горе и написао: „црте које изгледају као црте за број 6″. Ово не сматрам јаким аргументом. Црте не представљају број 6 по спецификацији кода, и компјутери их не виде као такве — међутим човеку оне изгледају потпуно исто као и црте које означавају број 6. У најмању руку, веома су сличне цртама које означавају број 6, а несличне цртама које означавају било који други број. И сам аутор бар кода Џорџ Лаурер слаже се да сличност постоји[1] (и приписује је случајности).
Друга је да број звери уствари није 666 већ 616. Ово се изводи из тога да најстарији сачувани препис Откровења Јовановог користи број 616.
Тачно је да најстарији сачувани препис користи број 616; међутим, постојали су још старији преписи који нису сачувани. Број 666 се грчким бројевима пише χξϛ док се 616 пише χιϛ. Моје аматерско познавање палеографије ми говори да би у брзом писању завијуци слова ξ могли да се „испеглају“ и да будућим преписивачима изгледају као ι, међутим није јасно како би преписивач могао да од ι грешком створи ξ. Исписани речима или изговорени, бројеви су такође веома неслични па до грешке није могло да дође ни на тај начин. Додатно, већ је Иринеј Лионски знао да неки преписи користе број 616 и сматрао их је погрешним. Дакле, не бих рекао да је 616 прави број звери.
И трећа је да се EAN бар код не користи као што наводи Откровење Јованово: „жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима“.
Овоме се нема шта приговорити. Људи стварно не носе 666 на челу или десној руци, већ само на производима. Пророчанство је само делимично испуњено: „нико не може ни купити ни продати“ ако нема „број имена њезина“; остатак није испуњен.
Чуђење
А у свему овоме најчудније су ми две ствари.
Прва је да постоји на десетине, ако не и стотине различитих врста бар кодова (и увек је могуће осмислити још). Од њих су (колико је мени познато) EAN и сродни кодови (EAN је настао од UPC бар кода који се данас користи углавном у Северној Америци) једини који у себи садрже 666, а такође и далеко најкоришћенији. Као пример, ево Кодабар бар кода, који се користио за неке намене пре UPC-а:
Никаквих заштитних црта ни нема. Колика је вероватноћа да од свих могућих бар кодова баш овај једини са 666 буде изабран као кичма светске економије?
Друга је да се цела прича лако може учинити небитном. Бројеви су додељени цртама без икаквог посебног реда[1]. Било би тривијално изменити стандард тако да ове црте, уместо три шестице, представљају три седмице или којегод друге три цифре. То је можда и било тешко урадити пошто је UPC заживео, али се барем могло веома једноставно урадити кад је од UPC-а направљен EAN. Није било урађено.
Уместо закључка
Чињенице су горе, а закључак сваки читалац може сам да извуче. Ево мојих предлога, мада ви наравно можете смислити још неки:
случајност;
неслана шала;
сатанистичка завера;
испуњење пророчанства из Откровења Јовановог;
вештачко испуњавање пророчанства из Откровења Јовановог;
Posle odličnog uspeha koji je remasterovana verzija prve Monkey Island igre doživela, ljudi iz LucasArts-a su odlučili da istu formulu primene i na drugi deo serijala, Le Chuck's Revenge. Postavka je ista kao i prošli put - doterana grafika, snimljeni dijalozi, hint sistem... Izlazak se očekuje tokom leta 2010. godine.
Zgrada u kojoj povremeno radim je relikt iz nekog prethodnog vremena, vrlo često pomislim da dišem isti vazduh koji je disao Tito dok je hodao ovim hodnicima, pa se onda zabrinem… Ne želim da dišem taj isti vazduh, kao što ne želim ni onaj pančevački, ali… nije mi baš neki izbor…
Pre nekog vremena hodam dugačkim [...]
Sigurno poznajete ljude koji tvrde da reklama na njih nema nikakav uticaj. Na osnovu čega se ova velika grupa klijenata odlučuje? Reklama na njih ima uticaj – ali na drugačiji način. U ovom delu marketinških komunikacija će vam pomoći Etarget.
Kod njuha je divno što ne podrazumeva nikakvo posedovanje. Na ulici se možemo onesvestiti od užitka zbog neznančevog parfema. Nos je idealno čulo, mnogo korisnije od večno zatrpanog uha, mnogo diskretnije od oka koje glumi gazdu, mnogo istančanije od ukusa koji uživa samo dok se jede i pije. Kada bismo dopustili nosu da nam upravlja životom, pretvorio bi nas u aristokrate.
Organizujemo se, skupimo tričavih par miliončića. Onda sve ove naše postojeće blogove povežemo i namlatimo se para na konto seksa.
