Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Početkom novembra javili smo da studio FatShark radi na akcionoj-RP igri sa Steampunk tematikom i prikazali neke sličice. Ovaj put imamo promotivni video koji treba da zagolica maštu i zainteresuje vas da pratite dalji razvoj igre. Da li u tome uspeva, odlučićete sami.[Pročitaj ceo članak...]

Iako nasljednika iznimno popularnog Galaxya S2 neće biti moguće vidjeti za vrijeme nadolazećeg Mobile World Congress 2012 sajma, to bi se trebalo dogoditi početkom petog mjeseca, barem ako je za vjerovati izvorima kojima raspolaže Slashgear. Uz četverojezgreni procesor uređaj bi trebao biti iznimno tanak – svega 7mm.

Isti izvori navode kako je Samsung odlučio da uređaj mora biti tanji od postojećeg još u ožujku 2011., a kako bi se sve smjestilo u milimetar i pol tanje kućište komponente su se morale smanjiti za 10-20%. Samsung je navodno morao upregnuti sve svoje inženjerske umove kako bi se ostvario zadani cilj.

Jedina komponenta koja se neće moći smanjiti jest 8MP kamerica, koja će se smjestiti u nešto većoj grbici – vjerojatno vrlo slično izvedenoj kao kod drugog tankog pametnog telefona, Motorole Droid Razr (7.1mm na najtanjem dijelu/cca 11mm na mjestu gdje je kamerica). Uz navedenu stražnju kamericu, prednja bi trebala biti razlučivosti 2MP i uz mogućnost snimanja FullHD videa. Super AMOLED Plus ekran bi se trebao pojaviti i na novom modelu, ali ostali detalji vezani uz ekran nisu poznati (dijagonala, razlučivost).

Ostatak značajki bi trebale biti jasne – hrpa senzora, puna podrška za sve moguće i nemoguće načine za povezivanje, uključujući i NFC čip, reprodukciju sadržaja putem HDMI-a, itd.

Izvor: Slashgear

Kako su prošli tjedan procurile informacije o “Apollu”, nadolazećoj novoj inačici mobilnog operativnog sustava Windows Phone, buka ne jenjava. Najsvježiji val informacija donosi potpuno nove dizajne i oblike koje bi mogao koristiti taj sustav, a vidljive u jednom od slajdova sa Nokia World konferencije.

Kako stvar ne bi ostala na rekla-kazala faktoru, generalni direktor Windows Phone Design Studia Albert Shum dao je TechRadaru par “mrvica” vezanih za ono što dolazi. Trenutni oblik u kojem dolazi praktički svaki Windows Phone uređaj je standardni za smartphone – ekran ispod koje se nalaze kontrole. To bi se trebalo proširiti na ukupno šest različitih oblika namijenjenih različitim sferama korištenja;

Ovo je još uvijek nešto na čem se radi, nikako gotova stvar. Ipak, za ekosustav želite da nema samo jednu ili dvije moguće stvari; želite čitavu lepezu raznovrsnosti. Ako uradite dobre stvari ne samo u segmentu telefona, već na osobnim računalima i tabletima, vaš ekosustav može uistinu živjeti i disati.
Albert Shum

S posebno istaknutim telefonima, stvar se na prvu čini u suštoj suprotnosti s onome što je Microsoft do sada zagovarao. Iako je nemali broj puta riječ bila o tome da Windows Phone kao operativni sustav ostaje samo i isključivo za telefone, a Windows 8 ide na tablete, situacija je nešto kompliciranija kada se pogleda slajd.

Nije izuzeto da bi Windows Phone mogao nastaniti uređaje veličine Galaxy Notea koji više ulaze u “tablet segment” s mogućnošću telefoniranja, nego li u segment “velikih” telefona. Na slajdu se nalazi i minijaturan uređaj za koji se može pretpostaviti da je namijenjen nošenju na ruci, uređaj bez prednjih tipki, i još par zanimljivosti…

Sve ove informacije i dalje donose više upitnika nego li odgovora na ono što se sprema, no što je – tu je. Platforma bi mogla postati još zanimljivija s ovakvim formama – od malog ručnog uređaja, preko standardnih i blackberry-like uređaja, do gigantskih tabletfona.

Izvor: TechRadar

Češka Vlada suspendirati će proces ratifikacije ACTA sporazuma (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), priopćio je danas premijer Petr Necas. ACTA je međunarodni ugovor potpisan od strane 22 zemalje članica Europske Unije koji nastoji standardizirati mjere za zaštitu autorskih prava, obuzdati trgovinu krivotvorenom robom, uključujući i zaštićene online materijale. Preventivne mjere uključuju mogućnost novčane ali i kazne zatvora. [...] Relevantni naslovi:

U Europi prosvjedi, ACTA sporazum uzdrman

Nevjerojatna isprika Veleposlanice Slovenije u Japanu zbog potpisivanja ACTA sporazuma

Nakon zatvaranja MegaUpload-a i hapšenja Kim DotCom-a Anonymous odgovorio sa najvećim napadom do sada

Kako zamračiti svoj sajt u znak podrške Slobodnom Internetu

Google će sutra promjeniti svoju početnu stranicu u znak protesta protiv SOPA

 


I don't know about you, but when I visit home of my sisters or girlfriends, besides chit chat about relationships, parties, work, travel, fashion talk is always on the menu and, of course, closet investigation! :) The most of the people I'm sorunded with are super, super stylish, so it's always such a pleasure:)
We all like to peek in someone elses closet, don't we? The COVETEUR.com is the best way to do that! On that URL you'll only find the fashion's finest! Enjoy!

Ne znam za vas, ali kada odem kod neke moje rodjake ili drugarice pored kuvanja kafice i price o muskarcima, vezama, raskidima, zurkama, putovanjima, problemima, prica o modi je uvek na meniu kao i obavezna inspekcija ormara... buduci da sam uglavnom okruzena super stylish ljudima, ovaj deo je prava poslastica:)

Svi mi volimo da zavirimo u tudje modno carstvo, zar ne? The Coveteur je pravi nacin da uradimo tako nesto, na ovom URL-u cete pronaci pravo modno blago: klasicne, trendovske, revijske i kolekcionarske komade stylish ekipe! Uzivajte!

P.S. U ciji biste vi ormar voleli da zavirite? 

Gotovo je ! ispekla sam kiflice sa đumbirom  za doručak !

Lepo miriše, krckavo  i privlačno !


 Ujutro uz zimski aromatični čaj, ili uz kapućino .. ni smisliti ne mogu bolje .

Pravi  doručak !

Spemila sam  dve vrsta, sa ( domaćim ) džemon  od jabuka  zacinjenim  sa cimetom i  pomorandžom, i sa čokoladom.




A kako  se spema ?







Nije komplikovano  i  dok se peče  greje se i stan,   što je za ovo  zimsko doba vrlo korisno.


Pravim  testo sa kvascem, znači  u mlakom slatkom mleku ( 1 dl ) otopimo kvasac, u  sredinu   brašna  pravimo  rupu, dodajemo  spreman kvasac, mešam testo tako sto dodam  još  malo soli, đumbir, jaja i ostatak mleka ,  kad  je testo već dobro,  ostavimo da odmara i da raste do duple zapremine .
Raširimo testo   na oko 1cm debljine, na radnom  stolu koji  prvo posut  sa šećerom. Iseckamo trake  oko 8 cm širine, koje  dalje sečemo  na oblike trougolova. U sredini   svakog trougla stavimo   džem i  lagano umotamo. I u zagrejano rerni  pečemo  oko 20-25 minuta .



Potrebno je  :

  Kvasac,
2 dl mleka,
supena kašika   šećera ,
500 g  brašna
đumbir
2 jaja
100 g šećera

džem od jabuka sa cimetom i pomorandžom
krem od čokolade










Možda daje i  ovaj specialni džem taj izvanredni   ukus,  ali  vrlo  dobro  deluje   u testu  đumbir  i to ni slučajno ne smete  izostaviti , bez toga  ove kiflice  nisu prave   kiflice sa đumbirom.

Potreban materijal:

Piletina

2 bataka
2 karabataka
2 krilca

Marinada

750ml mleka
3 kašike limunovog soka

Masa za oblaganje

1-2 umućena jaja
oko 250g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica mlevenog bibera
1 kašičica suvog origana
4 kašičice slatke aleve paprike
1 kašičica suvog peršuna ili majčine dušice
1 puna kašičica belog luka u prahu
izmrvljena pileća kocka za supu oko 10g (udrobljena u malo brašna dok se ne pretvori u prah)

svinjska mast za prženje

Priprema:

Staviti piletinu u duboku posudu i preliti je mlekom i limunovim sokom. Marinirati nekoliko sati ili najbolje preko noći u frižideru.
U brašno dodati sve navedene začine: so, biber, origano, alevu papriku, peršun, beli luk u prahu i pileću kocku za supu. Komade piletine malo posoliti pre umakanja u jaje. Umakati komad po komad piletine prvo u umućeno jaje, pa onda dobro uvaljati u brašno. Ređati obložene komade piletine na ravan tanjir. Spuštati ih u vrelu i duboku mast da su bar dve trećine visine u masti. Pržiti par minuta sa svake strane dok se ne dobije lepa i rumena korica. Potrebno je da se dobije samo rumena korica, ne da se ispeče piletina do kraja. Složiti pržene komade na rešetku od rerne. Ispod rešetke staviti pleh od rerne. Ubaciti u rernu rešetku sa piletinom i pleh ispod nje jer ako je ne stavite sokovi će kapljati po dnu rerne i mnogo će dimiti. Peći na 180C oko 45 minuta. Štipaljkom za meso možete okrenutu komade negde na sredini pečenja, pažljivo da ne poremetite koricu.

Recept je isproban po Jeleninom receptu, u sklopu igrice “FBI rukavice” koju je pokrenula mamajac.

Moje preporuke da isprobate i ovaj Jelenin recept. Ma kako delovalo možda komplikovano i vremenski zahtevno, to uopšte nije tako. I naravno, bitan je krajnji rezultat, a nama se jako svidelo, pa smo za ručak pojeli baš sve što sam spremila.

IndieGala sa radošću najavljuje drugi paket igara koji je dostupan po ceni koju sami odaberete. Unutra se nalazi pet igara koje do sada nisu bile u raznim paketičima, dodatnih šest igara iz prvog IndieGala paketa, te sedam muzičkih albuma![Pročitaj ceo članak...]

Volim kada mi tako lepo zadate izazov.
Juče smo pričali o kancelarijama online kompanija širom sveta (mahom Amerike i Britanije), a Amelie se u komentarima zapitala može li i kod nas tako.
Pa može li?
Može! I jeste.
Nećemo njuškati kroz nepregledno online polje, kod nas je ono tek u zamahu, ali svakako ostajemo u domenu mode. I kako to ljudi zaposleni u ovoj industriji vide&organizuju svoj prostor za rad.
Predstavljam vam zgradu kompanije Textil.
Nalazi se u Užicu i deo je arihitektonskog dua Snežane Vesnić i Vladimira Milenkovića, odnosno tima Neo arhitekti.
Upravo ova zgrada, sagrađena 2007. godine, ovenčana je priznanjem Salona arhitekture, kao i Arhitektonske komore za izuzetno dostignuće u arhitekturi.
Okrugli prozori, dosta prostora, nameštaj jednostavnih linija i udobne bele sofe za odmor.... Pa u jednačinu upišite i mnoooogooo šarenih bala materijala i mnoštvo modnih magazina, knjiga i kataloga. Jel vidite o čemu govorim?
Kako sam i sama imala priliku da sarađujem sa njima uverila sam se da se Textil tim trudi da trendove otkriva pre svih kako bi kompanijama i kreatorima ponudio materijale koji će u modu ući tek sutra. Kako bi ostali u toku, njihovi timovi redovno posećuju najveće i najrelevantnije nedelje i sajmove mode, a to zatim nesebično dele. Te možete čitati njihov blog, ili još bolje prijaviti se za newsletter koji će vas izveštavati o trendovima za sledeću sezonu. Trenutno čitamo kako su se to proveli na upravo završenom Bread&Butter sajmu; otkrivaju da će sledeća zima biti obojena pastelnim nijansama, a da će forme neodoljivo ličiti na one iz dvadesetih godina.
Ipak, da vam ne prepričavam, proverite i sami - klik!

Pavle je već u prošlom postu rekao nešto o pojačanom učešću države u privredi i preuzimanju firmi. Iskreno, i ja sam se već nosio mišlju da reknem koju o tome jer je tema neiscrpna, naročito u Srbiji(ci). Ne treba puno lomiti glavu o tome koji su glavni razlozi za ovoliko veliko učešće države u privredi kod nas: socijalističko nasleđe je samo izgovor za nepostojanje želje ili sposobnosti najvećeg dela političke elite da se uhvati ukoštac sa zlom državnog intervencionizma u vidu državnih javnih preduzeća. Javni sektor u Srbiji je izuzetno neefikasan, sa velikim brojem monopola a veliki deo tog sektora su zombi firme čija imovina ima samo računovodstvenu ali ne i tržišnu vrednost a koje preživljavaju od subvencija. Ono malo firmi koje koliko-toliko dobro posluju, a koje naši novinari u nastupu euforije pri odbrani socijalizma nazivaju ''zlatnim kokama'' to čine isključivo zbog otvorenih monopola. Primeri su brojni: EPS ima monopol na prodaju i distribuciju električne energije, Telekom na fiksnu telefoniju, aerodrom Nikola Tesla jer nema nijednog drugog civilnog aerodroma blizu Beograda itd. A onima koji još uvek ne veruju u aksiom ekonomije koji kaže da je privatna svojina uspešnija od državne, poručujem da pogledaju JAT airways kao eklatantan primer koliko su državne kompanije uspešne kada postoji barem delimična konkurencija na tržištu.
Pre par meseci se pričalo samo o prodaji Telekoma - neki su bili za, a neki protiv, pa se pričalo i o tome koliko para bi se možda dobilo. A onda je usledio hladan tuš - 51% kompanije koji je procenjen na vrednost od 1,4 milijarde evra nije hteo niko da kupi. Javio se samo Telekom Austrija koji je ponudio 950 miliona evra, njegova ponuda je odbijena i Telekom je ostao u državnom vlasništvu. Ove godine nas je dočekala još neprijatnija vest - zamalo-pa-privatizovani Telekom je sada opet 100% u državnom vlasništvu! Grčki OTE, vlasnik 20% akcija je svoj deo prodao državi za 380 miliona evra. Ono što mi je palo u oči je diskrepanca u tome koliko političari misle da je Telekom vredna firma, a koliko to procenjuju privatne kompanije - dakle, pred pokušaj privatizacije političari su procenili vrednost Telekoma na skoro 2,8 milijarde evra a tržište na 1,9 milijardi. Dakle, razlika od samo jedne milijarde. Neko bi možda rekao da je Telekom Austrija nudio i još 450 miliona evra novih investicija, pa bi to podiglo tu cenu. Ne, ne bi, jer kada moj komšija prodaje auto njega interesuje samo koliko para može dobiti za njega, a ne da li će kupac da nabavi posle i nove amortizete i zimske gume. Jedan od razloga koji me još nagoni na zaključak da je Telekom loša firma je to što je privatni investitor iz Grčke odlučio da ode iz njega - dakle on u nekom dužem periodu ne vidi mogućnost da iz njega izlači profit. To je činjenica koji ljudi često predviđaju a jako je važna jer kreatori naše ekonomske politike (a time i naše sadašnjosti i budućnosti) nacionalizaciju Telekoma predstavljaju kao veličanstvenu pobedu, a ne kao ubedljiv poraz. Telekom se na tržištu može održati isklučivo kroz postojanje monopola, više cene i lošije usluge nego što bi one bile da postoji slobodno tržište. A slobodi tržišta u domenu telekomunikacija sada kada je država još ojačala svoj položaj, možemo reći samo doviđenja, barem za neko dogledno vreme.
Posle Telekoma, pukla je i vest kao ''grom na Svetoga Savu'' da US Steel, najveći srpski izvoznik, planira da proda železaru u Smederevu. Naravno, širokogruda i bogata Srbija je rešila da uskoči i pripomogne Amerikancima nacionalizacijom bivšeg Sartida, i to za 1$. Ministar ekonomije, g-din Ćirić je imao i toliko smelosti da kaže da je cilj države da radnici železare žive od svog rada. O tempora, o mores! Uz gubitke od 100$/t obrađenog metala se baš i ne može živeti, osim od izdašnih državnih subvencija. A subvencije nastaju od poreza, a porezi nastaju od rada ljudi koji pozitivno posluju. Ergo, radnici železare neće živeti od svog rada nego od tuđeg rada. Neki vladini zvaničnici kažu da će Železara uskoro pronaći strateškog partnera ili investitora koji će je kupiti i da će se onda država povući - prema ovome sam jako skeptičan, jer da je bilo moguće naći nekog kupca koji bi dao za nju više od 1 USD, mislim da bi ga USS našao i njemu je prodao. Ovako, bojim se da će se priča sa Sartidom od pre nekoliko godina ponoviti. Jer opet se postavlja i pitanje da li Srbiji uopšte treba čeličana - nemamo rudu već je nabavljamo iz Čilea uz velike transportne troškove, te je zaista za mene čudo kako su Amerikanci i do sada mogli da je uspešno vode. Siguran sam samo da država neće nikako biti bolji gazda, a da će to dosta koštati celokupnu srpsku privredu i sve nas.
Sa druge strane, tu je i naš dragi Srbijagas koji je od skora vlasnik Azotare, Agroživa, Staklare i mnogih dugih firmi iz Srbije koje su odavno umrle, samo što im lekar još nije konstatovao stanje. A taj isti Srbijagas koji ih je preuzeo na ime duga za neplaćene energente sada vrši investicije da bi ih pripremio za nekakvu proizvodnju, pri tome tražeći državne garancije od skoro 200 miliona evra. Za likvidnost, kako kažu, ali MMF prilično razumno procenjuje da taj kredit morati da vrati država jer Srbijagas to jednostavno neće moći.
Državni uticaj u bankarskom sektoru je još uvek značajan: država je većinski vlasnik Komercijalne banke (da bi to i ostala, potrebna je dokapitalizacija od oko 100 miliona evra ove godine, a prema dogovoru sa MMF-om ona bi morala da se privatizuje do 2015). Osnovana je i Razvojna banka Vojvodine, u vlasništvu naše severne Autonomne Pokrajine, a dugo se već po medijima prenose glasovi i o mogućem osnivanju Razvojne banke Srbije. Kako smo krenuli, ne bi me čudila ni vest da je Edvard Kardelj još uvek živ i da radi Nemanjinoj 11.
Ono što je Srbiji potrebno je ekonomski rast i porast kvaliteta života najvećeg broja njenih građana. Ekonomski rast je u inverznoj korelaciji sa državnim vlasništvom i intervencijom u privredi. Javna preduzeća u najvećem broju slučajeva služe kao sredstva za vođenje socijalne a ne ekonomske politike, kroz preveliki broj zaposlenih i održavanje cena nekih proizvoda na veštački niskom nivou, a o njima kao izvoru nepotizma i korupcije da i ne govorimo. Da bi Srbija mogla da se razvija, i da bi posledično svi mi mogli da živimo bolje, potrebno je da se država povuče iz privrednog života kroz privatizaciju javnih preduzeća i široku liberalizaciju tržišta. Ukoliko do toga ne dođe, budućnost Srbije ne deluje nimalo svetlo i privlačno.