Ako ste čitali
kakvu muku paukovi imaju da bi oplodili ženke i kako se one arogantno ponašaju prema malim kaskaderima, a pogotovo prema velikim bilderima pumpadžijama, onda vam neće ni ovaj tekst pasti teško.
O čemu se radi?
Naučnici iz NASE su nešto eksperimentisali sa našim paukom, zvaćemo ga Mića. A, on ko svaki pravi vredni pauk, uredno se javio na ispitivanje da pokaže tu njegovu divotu od mreže. Međutim, čike u belom su ga malo zajebali i ubrizgavali mu različite gudre pa ga testirali.
Mića je dobio prvi dan svoje sledovanje Ekstazija. I ajmo, odmah na posao. Jes' da nije neka GOA žurka, ali daj šta daš. Zapravo, dobio je "Marš na Drinu", da ga seća na rodni kraj. I krenuo on da plete mrežu ko ludak. Nije mu važno bilo kakva će mu ta mreža biti, samo je divljao i hiperaktivno skakao sa jedne na drugu nit. "Pa, šta ste mi to dali? S ovom mrežom ne mogu da uvatim ni skarabej bubu da mi se zalomi tu iz Južne Afrike."
Bilo kako bilo, naš junak je par dana kasnije bio na LSD-u. Zaukao se da plete mrežu po nekim svojim pravilima. Utripovao pauk lepo da to tako treba i nema zvezde koja bi ga mogla odvratiti od mustre. Posle kad je završio, udario nožicom po čelu, pogledao ručni rad i procedio: "Auuuu, lebac ti, zaboravio sam poprečne potke, realno, komarac da upadne, ne bi se upleo."
Sledeća droga kojom su ga častili nalazi se u tabletama za spavanje. "Vi mene zajebavate, pa zaspaću usred posla." Započeo Mićko svoju mrežu i odjednom mu se prispavalo, a što mu se prispavaloooo. Zasp'o pauk a kad se probudio, pogleda svojih žlezda delo i prozbori: "Ovako retardiranu mrežu još nikad nisam ispleo, specijalac."
Kad se povratio od pilula za spavanje, red je bio i za jednu dozu kofeina. A Mića jedva dočekao da se malo aktivira. "Pa, ne znam je l' sam došao il' sam pošao? S koje strane da počnem? Ovo je ludilo, ne mogu da se skoncentrišem, ne znam gde je levo. Kako beše ono početak? A možda bolje ovako? E, nećeš sine, majci više kafu da piješ ni sa tetkom Dušicom, pa makar ti dozvolila da zabodeš tri želje na crveno slovo" Kad je završio, pao je u nesvest od šoka.
Poslednje sledovanje beše sledovanje vutre. I sad bi on najradije sedeo negde na Džamejci i slušao "My cup is running over" ali ne, Mića mora da plete. "Ajde, jebo vas ja". Krenuo Mićkan da plete, i smorio se ubrzo zatim. Ispario entuzijazam, ma kakvi - opala motivacija. Drugim rečima: bolelo ga ćoše za sve i mrežu i nauku, i NASU i ljude u belom. Tek kad je završio mrežu i ugledao, počne da se cepa od smeha: "Ahahahahaa, koji sam ja kraaaaaalj!"
Na kraju je naš Mića, za uzvrat što je bio deo eksperimenta dobio od naučnika na poklon devet paučica devica i vikend na Džamejci. Kralj si, Mićko, jesi.
DROGA - NE! STOP DROGAMA!
Ama, ništa posebno: ovakve fotke sad dobijam rutinski. Mišn akomplišd. 
Majmuni kao kupoholičari. Zanimalo nas je da li majmuni pokazuju iste sklonosti kao i ljudi u kupovini.
Ako postavimo iste scenarije u našim majmunskim tržištima, da li će uraditi iste stvari kao ljudi? Dali smo majmunima izbore, između momaka koji su sigurni - uvek rade istu stvar - i momaka koji su rizični - svaki put rade nešto drugo.
Šta se desilo?
