Za ovu ujdurmu krivi su isti oni koji su bacili auto iz aviona i okačili ga na bandži. Elem, viralna reklama za tamo neki Čavrlot (ili beše Šerpolet).

Tri, četr:

Vesela neka družina. Kad bi umeli tako da odsviraju šta god požele, e to bi bio posao. Ovako, postoji osnovana sumnja da su ta četiri meseca pripreme i četiri dana snimanja bili frizirani za rezultat…

Deathmobil (Novo groblje, Beograd)

Nevezano: pizde su mogle da oslobode ljude od plaćanja putarine dok traje ovaj kijamet pogotovo što su lokalni putevi jedva prohodni pa si prisiljen da ideš usranim koridorom.

Em je vanredno stanje, em je sneg do kolena, em nas je sneg ponovo iznenadio! Naravno, o čemu ćemo kada pada sneg? Pa, ćemo o snegu! Kao što već rekoh, izađem iz zgrade, na ulici pola metra snega (zapravo, mnogo više snega!). Moju ulicu niko ne čisti; ja u više navrata očistio od snega ulaz u zgradu. Ulicu da čistim? Neka čisti onaj ministar koji kaže da pre no što kritikujemo VLADU, prvo mi da očistimo sneg! Jasno, neka ministar plati porez umesto mene!

Vanredno stanje? Kao klinac doživeo sam mnogo veće mećave od ove, i nije bilo vanrednog stanja; mi klinci bi se strašno radovali u ta vremena da su nam tada zabranili (zbog snega, jelte) da pohađamo školu, i umesto da budemo na času, igrali bi po tom istom snegu, zbog kojeg se „preporučuje“ nepohađanje škole. Ovaj (ili onaj) sneg nas uvek iznenadi! Možete li uopšte zamisliti da u julu, po kanikuli od 35 stepeni u ‘ladu, kafedžija kaže da nema hladnog piva, jer ga je iznenadila vrućina! Ove naše iznenadi sneg koji pada zimi! Možda bi smo trebali da se pomolimo onom tamo „gore“, da nam priredi iznenađene od mećave u avgustu!
JASIKEVIČEUS GRANDE

U pitanju je konzolni instalater apt, ali sa mogućnošću pozivanja na desni klik. Možete ga preuzeti ovde. Nakon preuzimanja raspakujte arhivu i instalirajte ga:

sudo ./install

kbuildsycoca4

Kao što se vidi, odavde možete da vršite ažuriranje, da nadogradite sistem, da tražite i instalirate pakete, da dobijete informacije o instaliranim paketima, da uklanjate pakete, da manipulišete repozitorijumima itd…

Izvinite na provokaciji…

Naime, reč je o tome da nisam mogao da se obuzdam. Ovo nema smisla, ali neka bude uteha to što sam svestan svog greha.

Što reče onaj, “mi se izvinjavamo“! A mišn, ne pitajte!… 

PREMA istraživanju OECD, porast ulaganja u oblast elektronskih komunikacija za osam odsto, uslovljava rast bruto društvenog proizvoda za jedan odsto, a istraživanje Svetske banke ukazuje da povećanje širokopojasnih priključaka za 10 odsto obezbeđuje rast bruto društvenog proizvoda od 1,38 odsto u zemljama u razvoju, odnosno 1,21 odsto u razvijenim zemljama - navodi Stefan Lazarević.

''Rezultate ovakve politike smo videli početkom decembra u Briselu kada je predstavljen izveštaj Evropske komisije u kome se Srbija nalazi na vrhu lestvce po pitanju rasta širokopojasnog interneta od oko 47 odsto, što znači da smo zaista daleko odmakli u odnosu ne samo na zemlje regiona, nego i u opšte'',

Ailurus je program koji vam omogućuje da na jednom mestu podešavate sistem i upravljate (ne)instaliranim aplikacijama.U gornjem delu prozora se nalazi 11 kartica koje Vam dozvoljavaju lako manipulisanje najrazličitijim elementima i kompletan pregled hardvera, softvera i sistema.

Nešto kao spoj System info-a, Network-a, Ubuntu Software Center-a, Software Sources-a, BleachBit-a itd…

Instalacija:

sudo apt-get install gdebi

wget -O ailurus_10.10.1_all.deb http://goo.gl/x0R3o

sudo dpkg -i ailurus_10.10.1_all.deb

- Osnovni zadatak savremenog društva je da se svakom građaninu obezbedi pristup širokopojasnoj mreži - objašnjava za „Novosti“ Stefan Lazarević, savetnik u srpskom ministarstvu finansija. - Ovakvim pristupom građanima će biti omogućeno da pored telefona, interneta i televizije, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga kao što su e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovina, e-obrazovanje i e-zdravstvo. Sve zajedno će dovesti do znatnog povećanja efikasnosti poslovanja svakog pojedinca, ali i do značajnog stepena razvoja svih proizvodnih, industrijskih, bankarskih i trgovačkih oblika poslovanja.

''Komunikacione potrebe su sve veće, kako građana, tako i institucija i zato je potrebno napraviti balans između onoga čime raspolažemo i šta nam je potrebno'', istakla je Matić.
 Prema Matićevoj, to upravo i jeste ideja za stvaranje nacionalne mreže u kojoj bi, sa jedne strane, bili objedinjeni svi postojeći kapaciteti i potrebe, pre svega državnih institucija, a onda i komercijalni razlozi, sa druge strane.

''Naš cilj je da se napravi državna mreža za institucije koje imaju sve veće potrebe za komunikacijom. Istovremeno i građani, ali i privrednici sve više očekuju da sa administracijom komuniciraju preko interneta, predaju poreske prijave, zakazuju termine za vađenje ličnih dokumenata, dobijaju, ali i dele informacije'', istakla je Matić.

Zbog toga, kako je navela, bitno je da država ima dobru mrežu koja bi omogućila podizanje efikasnosti rada administracije.

''Analizom prikupljene dokumentacije će se takođe videti da li postoje i dodatni kapaciteti koji bi se mogli komercijalizovati za građane, ili ćemo taj deo prepustiti operatorima koji onda od toga treba da prave svoj biznis'', objasnila je Matić.

''Poenta je da ova mreža već postoji, a ovaj projekat će povećati efikasnost njenog korišćenja, što će biti dobro i za privatne operatore i za državu i građane, jer će nešto što je već dato moći da bude efikasno korišćeno, a ne da se investira u projekte koji propadaju'', naglasila je Matić.
 
''Ne treba izgubiti iz vida da Srbija ima dobru primarnu mrežu, tzv. optičke koridore između gradova, ali ne postoji sekundarna mreža, za pristup koja ide po gradovima, direktno do korisnika, pa bi ovo bio dodatni podsticaj za dalji razvoj elektronskih komunikacija u zemlji'', zaključila je državna sekretarka Matić.