Gerila marketing? Mnogi misle da je to ono kad neka vickasta zubarica časti klince da flomasterom napišu na zidu svih telefonskih govornica na železničkoj stanici „Vadjenje zuba – 334-67..“… Naravno – najbolje ideje su one najjednostavnije, ali kada se dvadesetak godina bavite ovim sportom to vas može odvesti vrlo daleko…

O jednoj takvoj „komplikovanoj“ akciji sam hteo nešto da vam ispičam. Ponekad je teže neku ideju objasniti nego je osmisliti i sprovesti u delo, a ovo je upravo jedna takva. Na prvi pogled ne izgleda naročito komplikovano: odštampali smo nekoliko stotina reklamnih lepeza. Na jednoj strani je MiFiMi reklama (sa karakterističnom Pedynom ilustracijom i tekstom u istom stilu). Na drugoj strani je GreenDesign, a na trećoj Deto. Naravno ni jedna lepeza nema tri strane, ali mi iz Deto d.o.o. obožavamo tu vrstu problema…

Ipak, ono što je STVARNO specifično u ovoj akciji je način na koji je osmišljena i sprovedena. U potpunosti je nastala na Tviteru, akteri se nikada lično nisu sreli, nemaju nikakav ugovor, i nikada nisu pre saradjivali medjusobno. U toku ležerne komunikacije izmedju moje malenkosti (na tviteru @detozin) i Milana Veljkovića (na tviteru @juzhnjak), dok smo se šalili kako moje reklamne lepeze predstavljaju „ozbiljnu konkurenciju“ njegovim štedljivim sistemima za klimatizaciju – rodila se ideja o zajedničkoj promociji. Pet minuta kasnije, ja u priču ubacujem @1zverko  pošto mi se učinilo da njegova firma ima više veze sa konceptom (zelena energija + zeleni dizajn), a Deto d.o.o. sam smestio na etiketu kao „izvodjač radova“ (tj. zelena štamparija). U stvari – tada mi se rodila ideja da u celu priču uključimo što više ljudi, po sistemu „The more The merier“… Sve uz džentlmenski sporazum: „ja štampam + vi rasturate + svi zajedno promovišemo (jedni druge)…“

E, tu dolazimo do filozofije… Odnosno do pitanja:

Uobičajena poslovna doktrina (i tzv „zdrav razum“) nameću brojna pitanja u stilu: „Ko to sve plaća?“- ili malo stručnije: „Kako izračunati pojedinačni ROI? (return on investment)“ – ili još komplikovanije: „Kako je izbalansiran rizik?“ Zapravo većina „normalnih biznismena“ će ovakav koncept već u startu odbaciti kao čistu glupost, pa se sva ta pitanja neće ni postavljati. Pogotovo ako im je u celoj ideji namenjena uloga onoga ko treba „da povuče“ celu stvar. Svi mi koji se bavimo nekim privatnim poslom moramo istovremeno da imamo sposobnost prognoze i vizuelizacije (kreativnu maštu) – ali i osećaj za surovu realnost, što se na kraju krajeva svodi na praćenje stanja u sopstvenom novčaniku… Ako je ono prvo – balon pun toplog vazduha, ovo drugo je gondola sa balastom, ako ne i lenger zakačen za zemlju. Zato se većina dobrih ideja nikada ne realizuje. Jednostavno – rizici su preveliki, ili su okolnosti suviše komplikovane i nejasne. Pogotovo u krizna vremena – svi se drže neke proverene rutine, razmišljaju rigidno i strogo po onoj narodnoj „plati pa se klati…“

Mogao bih sada da lamentiram nad sudbinom planetarne ekonomije, i da u celu ovu priču uključim i pokret „okupirajmo Vol Strit“ ili „Piratsku Partiju“ (uz veliki pozdrav za @Miss_Cybernaut i drugove). Da kažem kako je sav taj ekonomski formalizam koji nas sve steže i guši, zapravo relikt iz nekih davno prošlih vremena, i kako je sve to u strašnom neskladu sa novom free-ekonomijom koja nas čeka iza ćoška.

Ali iako verujem da je dobar posao nešto kao poezija – ne mislim da biznismen novog doba treba da bude MAHNITI pesnik. Pa ipak – ne sme da bude ni dosadni knjigovodja. Kontrola je neophodna, ali da li je moguće i potrebno baš sve kontrolisati?

Alegorija broj jedan: Imao sam kolegu koji je vodio prilično veliku firmu prateći potrošnju samo jedne, pažljivo izabrane pozicije repromaterijala. Mogao je nepogrešivo da zna da li se i koliko čega proizvodi, koje ostale sirovine treba da naručuje i koliko, da li postoje neki problemi u organizaciji… Sve to bez Excela, papirologije, predradnika i poentera… Samo brojeći šrafove u nekoj tegli.

Alegorija broj dva: Kažu da zmije, žabe i bube izlaze iz zemlje pre katastrofalnih zemljotresa. Niko ne zna zašto (postoji gomila nepotvrdjenih teorija) ali ako vidim stampedo gmizavaca i insekata ispred kuće neću ići na Vikipediju da se raspitam – već ću bežati napolje koliko me noge nose.

Poenta alegorija: Moramo da naučimo da pratimo signale kako racionalne, tako i one koji to bar naizgled nisu. Ako volite da to nazovete intuicijom – ja nemam ništa protiv, a dopuštam i da je to i obična staromodna logika sa malom falinkom…

Zašto verujem da su @1zverko i @juzhnjak dobro poslovno društvo, i da će cela ova priča daleko prevazići neki prosti kupo-prodajni odnos? Pogledajte količinu energije koji ova dvojica ulažu u svoje poslove. Kako se to meri? Ili strast koju možete da naslutite iza svakog tvita koji pošalju, ili iza dizajna njihovih sajtova? Kako i koliko možete da platite takve ljude da rade nešto za vas? Mislim da nema tih para…

To je ono na čemu „stara ekonomija“ pada. Sa najboljim ljudima možete (i treba) napraviti ugovor, ali potrebni su nam novi poslovni modeli. Poslovni modeli koji svima pružaju motivaciju i priliku da se razmašu. Uz @ptiki-jevu pomoć ćemo uskoro pokušati da na GreenDesign platformi pravno formulišemo jednu takvu novu kooperaciju kreativnih ljudi. Ali otom-potom (u nekom sledećem nastavku)…  Da nemate i vi neku sličnu ideju koja može da mobiliše ljude u zajedničkom interesu?

Umalo da zaboravim… A da vam ne treba možda dobra i ekonomična klimatizacija? Ili neki originalan a povoljan dizajn?

Ili besplatna lepeza?

…

East Weekend Fest 2012, 15. maj 2012. by rtvbor

p.s. U ponedeljak sva trojica gostujemo kod @DucaDubravka na Radio Beogradu. Pričamo o biznisu, tviteru, svemu i svačemu. Puštamo dobru muziku i čitamo vaše tvitove direktno u program. Hash tag: #vzajedno

Svaka pametna i ciljana promena u ishrani zbog zdravlja ili fizičkog izgleda podrazumeva da saznate koliko je vama zapravo kalorija potrebno da biste živeli, da biste smršali, da biste se ugojili ili da biste održavali težinu.

Prva stvar koju morate da saznate o sebi jeste vaš =>

Šta je to? To je količina energije, kalorija, koju morate uneti svakog dana u svoj organizam da bi vaši organi funkcionisali normalno i da biste se održali u životu, prilikom mirovanja. Vaš BMR je vaša potrebna i dovoljna količina energije koju morate uneti i da ste u komi, da se slikovito izrazim i da pojačam važnost toj činjenici. Dakle, da ne radite ništa, da ležite.

Treba da znate da mi trošimo energiju i dok spavamo, da varenje, jedenje, obrada hrane troše energiju, stres troši energiju, dolazak s posla, neprijatan telefonski razgovor, problem sa kompjuterom, osećaj sreće… sve to troši našu energiju i svome telu moramo obezbediti  zdravstveni minimum ispod kojeg ne bismo smeli da idemo.

Sako ima drugačiji BMR, on  zavisi od pola, godina, vaše visine i težine.

Formula koja se koristi za izračunavanje izgleda ovako (koristi se od 1919. i zove Harris-Benedict formula):

Da se ne biste mučili s kalkulatorom, izračunajte svoj BMR naprimer, ovde.

Postoji još jedna formula koja podrazumeva da osim gornjih podataka o sebi, znate i procenat svoje telesne masti, odnosno, procenat mišićne mase u telu (ova druga troši više energije). Zove se  Katch-McArdle formula i ona bi vam dala nešto precizniju količinu neophodnih kalorija kada ste u mirovanju.

Evo, na primer, ja sam visoka 172 cm, teška 58 kg, imam 46 godina i žensko sam. Procenat telesne masti mi je 18%.

Po prvoj formuli, moram da jedem minimum-minimuma oko 1300 kcal dnevno ako ne radim ništa. Po drugoj, to bi bilo oko 1390, kada znamo da imam veliki procenat mišićne mase koja troši više kalorija nego salo.

Nije loše da znate šta to troši tu energiju, u mirovanju, kako će nestati tih 1300 ili 1390 kcal koje pojedem u toku dana:

• Jetra – 27%
• Mozak – 19%
• Srce – 7%
• Bubrezi – 10%
• Koštano-mišićna muskulatura – 18%
• Svi ostali organi – 19%

I još ni prstom nisam mrdnula! 1300 mi je neophodno da bi ovi organi radili normalno!

Sada, kada to znate, sigurno vam je jasno da ako bih jela manje od 1300 kalorija dnevno, moji jetra, mozak, bubrezi… mogli bi biti u velikoj opasnosti zbog nedovoljno unetih važnih gradivnih materija. To, naravno, nećemo.

Zato nikada, nikada ne pristajte na dijete od 1200 kalorija i tome slično, jer to direktno ugrožava vaše zdravlje! osim ako niste sićušno stvorenjce od metar i po, sa 40 kilograma. a većina nas nije.

TDEE je formula koja vam daje rezultat broja kalorija koje treba da unesete u sebe, i to u odnosu na svoj stil života, a da biste održavali sadašnju težinu.

Formula izgleda ovako:

Ja imam sedeći posao, aktivna sam ali ne i profesionalni sportista, te svrstavam sebe u kategoriju 3. To znači da mi je dnevno potrebno, u odnosu na moj stil života, 1.390 x 1.55 = 2.154 kcal da bih održavala svoju sadašnju težinu.

Šta je potrebno da radim ako želim da smršam? Spuštam TDEE za 20%, naprimer, pa jedem dnevno oko 1600 i svaki dan pravim deficit od oko 400 kcal, čime ću ozbediti da mršavim oko jednog kilograma mesečno. Otprilike.

Šta je potrebno da radim da bih se ugojila, ili kako se mi to uopšte gojimo? Tako što na nedeljnom nivou jedemo više od onoga što je naš TDEE, i višak se taloži u masne naslage. Ili je dovoljno da nastavim da jedem u tom nekom deficitu, ali da prestanem da se trošim i da pređem s nivoa 3 na moj stari nivo 1.

Ako želite da na zabavan način sazate šta je tačno vaš TDEE, poigrajte se sa ovom igračkom. Prebacite na metric sistem i kcal. Možete u kometaru napisati koji rezultat ste dobili i pitati šta god vas zanima u vezi sa tim. Meni se čini da je ovaj kalkulator malo preteran, ondosno, da daje više rezultate nego Harris-Benedict formula, ali je zabavno da vidite koliko u toku dana vremena provedete sedeći. Zvuči opominjuće.

Eto, to je sva mudrost.

Energija unutra, energija napolje. To je i odgovor iz naslova => koliko kalorija, zavisi od nas i naših ličnih ciljeva.

Uskoro počinje nogometna groznica na Europskom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajini, a mi koji ne odlazimo gledati tekme uživo, moramo na vrijeme pripremiti svoju “tribinu” u stanu ili na terasi kako bi mogli nesmetano uživati u dobrom nogometu. A kako drugačije do sve potrebne opreme nego preko interneta i jedne od najboljih domaćih web trgovina – eKupi. Evo mali vodič o svim potrebnim elementima za navijanje iz udobnosti vlastitog doma.

Da bi mogli navijati, morate gledati pa vam treba dobar TV ili još bolje projektor, jer kod ekrana/platna je pravilo – veće je bolje. Svašta nešto od toga možete nabaviti na eKupi, za punu cijenu ili za sitne pare na aukcijama. Ako se mene pita kupujem super povoljan i kvalitetan projektor sa mogućnošću 3D prikaza i platno za zid. Kada si sve to lijepo montiram, mogu uživati u nogometu ili filmovima, a žena u sapunicama kad me nema doma.

Da bi ugođaj bio potpun treba mi još dobar sustav zvučnika ili kućno kino. Za prvu ruku će poslužiti ovaj Samsungov model pa mogu uživati i u super zvuku. Spojim nekoliko kabela, uključim u struju i imam sve spremno za dolazak ekipe, skoro sve.

Sad kad ste već postigli uzavrelu atmosferu stadiona uz veliki ekran/platno i kvalitetan zvuk, treba vam i klima da se malo skulirate. Ako već nemate, krajnje je vrijeme da si nabavite neki klima uređaj jer kako prognoze kažu, čeka nas vatreno ljeto. Ja da opet kupujem klimu odlučio bih se za ovaj model na eKupi trgovini, sa dvije unutarnje jedinice, jedna za sobu, druga za dnevni. Lijepo na 12 rata, pa lagano otplatim do drugog ljeta. Što se tiče montaže, neki to vole napraviti sami, no ja bi radije taj posao prepustio profesionalcima i sam se posvetio montaži kućnog kina, projektora i spajanja svega sa postojećom elektronikom doma.

Što piti dok gledate tekmu, nije uopće stvar rasprave. Svima je poznato da uz nogomet najbolje ide pivo, pa čak i ako ga ne pijete. A da bi vaša zaliha piva bila uvijek spremna i hladna potreban vam je klavitetan hladnjak. Super su mi oni hladnjaci u bojama, a entuzijasti uvijek mogu nabaviti robota koji vam donosi pivo.

Ako znate igrati nogomet, zaigrati s frendovima je super. Vikendom na livadi ili na obližnjem igralištu, nije važno. Isto tako nije važno koliko dobro igrate dok je ekipa na okupu i svi se dobro zabavljate. Kad malo razmislim, čak je i zanimljivije kad nitko ne zna igrati kako treba pa se svatko svakome smije.

Da bi uskladili veliki broj obveza, koje pretpostavljam svi imate, sa rasporedom utakmica koje želite pratiti, ubacite ih u svoj kalendar i planirajte slobodno vrijeme. Na taj način ćete ostati produktivni na poslu i stići ćete pogledati više utakmica nego bez plana. Ako pak želite pogledati više utakmica no što fizički stignete uvijek postoji snimka na internetu, pa i to isplanirajte.

Ipak, nije sve moguće nabaviti na internetu. Ponekad je dobro izaći van i protegnuti noge, pa makar samo do najbližeg trgovačkog centra po zalihu piva i grickalica. Nemojte se previše ulijeniti jer se to odmah primjeti na trbuhu, uz svu tu pivu, nije ni čudo. Zato uživajte u lijepom vremenu, družite se, zabavljajte i nemojte se živcirati ako ispadnemo iz skupine. Jer čak i tada vi imate full opremu za navijanje, bilo da se radi o nogometu, rukometu ili novoj turskoj sapunici. Jesu one još uvijek in?

Evo i jedna prikladna za kraj:

 eKupi sponzorira pisanje ovog članka

Neko vreme nisam bila na sajtu cssmania.com. Inače, za one koji ne znaju, ovo je jedna od najpoznatijih CSS galerija na internetu, i imala je za svrhu da prikazuje najbolje dizajnirane sajtove, koji su, rađeni, normalno, uz korišćenje CSS-a.

Pre nekoliko dana, htela sam da prijavim jedan sajt u galeriju, i naletim na ovu situaciju:

Uveli su plaćanje prijave sajtova! Razumem ja da od nečega mora i da se živi, ali, za ovakav tip sajta, mislim da mora da se postavi pitanje objektivnosti. Ako se prijava naplaćuje, znači li to da za mojih 10$ moraju da objave moj sajt, pa ma kakav bio? A ako ga ne objave, da li se onda moja uplata smatra donacijom?

Ne znam priču koja stoji iza ovakvog postupka CSS Manije, ali znam da moje simpatije ipak ostaju na strani besplatnih servisa, pogotovu kada oni imaju i edukativni karakter, kao što je slučaj sa galerijama lepih sajtova.

• Facebook će se plaćati

Jučerašnje ročište je održano. Bilo je predviđeno da sudski veštak za finansije da objašnjenje svog veštačenja iz maja 2010. godine koje nije završio jer je tražio da mu se omogući dodatna dokumentacija iz banaka.

Veštak je objasnio na jučerašnjem ročištu da je dobio izveštaje iz banaka, ali da on tim izveštajima ne veruje jer su na "mame mi", te da je on samo video kopije dva neka čeka ali bez dokaza da su realizovani. Traži da sve te "stranjske" banke dostave sve potpisane naloge za prenos, uplate i isplate za taj period (31.3.2006. - 23.2.2010) kako bi on to sve proverio. Taj zahtev im je on već tri puta uputio, kao i istražni sudija jednom, ali su te banke bezobrazne i neće da slušaju, ponašaju se "muanito" (objasnio je da je to kad konj neće da pije vodu gde mu se kaže) i kod njih nikakva kontrola ne sme da uđe. Srećom, to kaže nije samo u našem slučaju, nego u svim i još gore ume da bude. Saznali smo i da naše 4 banke što su ugašene dobro posluju, da je on to čitao u Novostima, koje inače ne čita nego kad baba kupi, a da on čita Politiku, i sve tako neke vrlo korisne informacije.

Elem, upućen je novi zahtev bankama da dostave tu dokumentaciju i novo ročište je zakazano za 3. oktobar do kad će valjda to te "stranjske" banke dostaviti pa će on to sabrati i ukoliko bude delova za pisaću mašinu otkucati.

Znači, 3. oktobar.