Što se USB gramofona tiče njih na tržištu postoji nepbrojeno, a neke od zanimljivijih varijanti našle su se i na stranicama Gadgeterije. Ovo je pak, ako se ne varam, prvi USB videorekorder na koji sam naišao.
Iako je u današnje digitalno doba prilično lakše nego ikada kopirati određeni sadržaj, prenijeti ga s jedne lokacije na drugu ili na neki drugi medij, arhaične VHS kazete su mi nekako prirasle srcu. Štoviše, kako Zla tako i ja još uvijek posjedujemo određenu količinu materijala na ovom zastarjelom medijumu.
Što se pak gadgeta sa slike tiče radi se o videorekorderu koji se na računalo spaja USB vezom, dolazi s pripadajućim softverom kako bi prenos i manipulacija digitaliziranim materijalima bila olakšana, a moguće ga je nabaviti po cijeni od 249,95 dolara.
Izvor… croportal_url = "http://gadgeterija.net/?p=1513";croportal_title = "Udahnite život starim VHS kazetama";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal"; Vezani članci

Religiozni audio player by Groovyrider on September 25th, 2007

Sat od tvrdog diska by Groovyrider on September 18th, 2007

Spasitelj starih LP ploča by Groovyrider on October 2nd, 2007

Popis prvih 100 .com registriranih domena by Groovyrider on August 31st, 2007

Ultra-turbo-cool retro MP3 radio by Groovyrider on July 26th, 2007

Da bi se prijavili, dovoljno je da unesete adresu našeg RSS feed izvora u svoj RSS čitač, Ili da prijavite svoju email adresu za slanje vesti.

Od danas postoji mogućnost da se pretplatite - nezgodna reč, ne nije potrebno ništa da platite. Potpuno besplatno se možete prijaviti za praćenje RSS izvora o trenutno aktuelnim izložbama fotografija u Beogradu i okolini.

Ukoliko još uvek ne koristite RSS čitače za praćenje novosti sa vaših omiljenih sajtova, možete se prijaviti i dainformacije o aktuelnim fotografskim izložbama dobijate na vaš email.

Više o RSS tehnlogiji i prednostima koje ona nudi možete pročitati na Feed.rs. Za praćenje RSS izvora potreban Vam je RSS čitač, pogledajte listu besplatnih RSS čitača i adrese gde ih možete naći.

Kada prijavite vašu email adresu, na vaš mail stiže članak koji je objavljen predhodnog dana. FotoManijak koristi usluge Feedburner servisa za slanje mailova. U svakom momentu imate mogućnost da se jednostavno odjavite. Vaša email adresa se neće koristiti ni u jednom drugom slučaju.

"Al' bi bilo dobro da se sad nešto desi", rekao je napućenog kljuna, nekako prazno gledajući u stranu gde su tri travke mazile kamen kao da svet umire za tren i neće imati drugu priliku. Ništa se nije desilo. Ama baš ništa. Zevnuo je. "Kako je lepa noć", izvalio je Riordan, čačkajući nos kažiprstom desne ruke, i svako malo zagledajući šta je našao na slaboj svetlosti koju je bacala vatra u sredini proplanka. Senke su igrale po krošnjama drveća nedaleko odatle i masivnom nosaču vazdušne lađe ukotvljene na 3 sekire u vazduhu, čvrsto privezane, i sa merdevinama od vlakana konoplje koje su poput isplaženog jezika visile u sredini. Anton je prevrnuo očima. "Blejimo k'o ovce patuljka mu malog", rekao je kivno posmatrajući vatru. "Mrtvi smo pijani, noć je još mlada, šta ima da sedimo ovde ukotvljeni kao pet krava pred mužu?" Možda bi i pljunuo, ali grlo mu je bilo suvo, pa je samo nategao jedan buteljak piva. Slasni nektar ga je osvežio. Shvatio je da je to upravo ono što im treba. "Momci", pozvao ih je. Niko nije odgovorio. "Babe, diž' te se!", proderao se piskavo, pa popraviviši glas i stas još jednim povećim gutljajem dodao, "imam ideju, genijalna je". Tri patuljka su ga pogledala zainteresovano, a gospođica Kora je nastavila da spava, promeškoljivši se malo. Anton je ustao, napravio tri koraka i zateturao se. "Moramo da pijemo još, onda će vam sve biti jasno, samo od sbee!" Gerad je počešao vrat zarastao u bradu. "Misliš od sebe", pitao je pokušavajući da sastavi tu komplikovanu rečenicu. Anton je odmahnuo (umalo pavši na glavu dok je to radio) glavom i prelio mu kriglu pivom tako da je suva zemlja počela da pucketa gutajući halapljivo. "Mislim da si previše trezan ako to možeš da skontaš... Kapetan, ne sme, da bude...", zastao je, okrenuo glavu i razgoračenim očima pogledao Koru. "Ona ne pije. Ona spa-a-va!" Udario se krilom po čelu. Tačnije pokušao je, samo se zaneo i pao na leđa. Nešto ga je podiglo u vazduh. Bio je to Radman. Smejao se kao pijani krastavac nakon vrućeg sastanka u dnu bašte. "Pijemo, pijemo, a šta dalje?", pitao je. Gavran je opet prevrnuo očima. Ustao je nekako, pridržavajući se krilima za patuljkov rukav i uspeo se sve do vrha njegove kosmate glave. Stao je mirno, kao da osluškuje vetar, a onda se obratio usamljenom plamenu u mraku: "Onda letimo".

I leteli su. Nekuda. Postoji razlog zašto se vazdušne lađe spuštaju predveče a dižu ponovo ujutro. Naime, iako patuljci kao rasa, koliko god to rasistički bilo reći na takav jedan način, jako dobro vide u mraku, ipak je teško videti nešto čega nema, a opšte je poznata činjenica da kad zatvorite oči onda više niste tu, i nemoguće vas je videti. Iz tog dakle strogo praktičnog razloga, nije bilo brodova zlatne flote za napadati u toku noći, nije bilo trgovaca koji prodaju glave šećera i šarena ogledalca, ama baš nikoga. Svi su nestajali u carstvo snova i gubili se sa neba i zemlje jednako. Tek ujutro bi se pojavili opet, krmeljavi i usporeni, privikavajući se iznova na ovaj svet. Ista stvar je i sa šumama, selima, gradovima pa i vazdušnim lađama kao nebeskim pojavama - ako nema nikog da ih vidi, onda ih i nema. Tako i one nestanu preko noći i vrate se tek ujutro. Sve osim jedne. Vrabca. Koji je leteo. Upravo. Nekuda.

"Pazi na drvo!", proderao se Gerad, ali kasno. Ogromna režeća grana ih je divljački zaskočila iz mraka i ščepala bok lađe. Staklo na prozoru je puklo uz vrisak i krhotine su se rasule po podu. Vrabac se tresao od straha. Stablo je grebalo granama po bokovima, pokušavajući da pokida brod na komadiće. "Gore, u vis!", proderao se Anton, pokušavajući da se seti na koju stranu je vis, i zašto uopšte visi i odakle, ali sledeći potres ga je oborio sa stola i gadno je tresnuo u Koru koja je baš plutala tuda hrčući. "Motor se ugasio", prošaputao je Riordan, pogledavši u Gerada očajno. Radman nije pokazivao paniku, ali znao je da su u opasnoj situaciji. Šuma je mogla da ih proguta za čas ako ne pokrenu Vrapca dovoljno brzo. Gerad nije oklevao. Prozor je pukao. Brzo napolje, na palubu. Nije bilo vremena za gubljenje. Istrčali su na palubu., dotakli ogradu i vratili se unutra. Motor je zakevtao nekud u utrobi. "Hajde, hajde". Nemam pojma ko je to rekao, kad je motor stao, otkazalo je i svetlo. Odozdo je počelo da reži. Gerad je sam pomerio ručicu i Vrabac se propeo kao devojče na perjanom jastuku prve bračne noći. Patuljak je obrisao znoj sa čela. "Koji ti je vilonjak trebalo da stavljaš prozore na brod kad tako lako pucaju", pitao je Anton tražeći iznervirano svoju kriglu koja se nekud otkotrljala. "Otkud sam mogao da znam, svi su ih imali tada, nisam znao", prostenjao je kapetan. "Hm, kad negde sletimo, ja ću da potražim neke poznanike, ima sve da sredimo, da leti kao vrapčić", dodao je gavran pipajući krilima po podu ispod stola. "Ništa ti ne brini. Ništa". jedan uzvik olakšanja odao je svima da je našao ono za čim je tragao. "Samo gledaj da ima šta da se pije, i ništa ne brini".

Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.

Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.

I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.

Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i tamnije teget do skoro-crne.

Sučeva svetlost Crvenog mora, na pučini stvara jednu tanku liniju između mora i neba. I ta linjija je crvene boje. Priča se da je po tome dobilo ime. Ili, kako je nama vodič šturo ispričao “zbog boje crvenih korala”.

Mada mi je priča starog egipćanina Ahmeta , grnčara iz Kaira mnogo interesantnija- naime, davnih godina neki stranac je želeo da izronjeni koral crvene boje prokrijumčari i iznese iz Egipta. Vraćajući se sa ronjenja, čamac je zakačio koralni hrid i stranac je potonuo. Njegova krv rasula se po moru koje poprimilo crvenu boju/ čak i deo pustinskog peska obojen je tom krvlju u crveno!/

Mislim da nema lepšeg perioda za odlazak u zemlju faraona od aprila-maja.

Sunce izlazi rano, negde pola 6 i sve do oko 19.00, a temperatura vazduha u toku dana od 32 do 35 stepeni.More je toplo, pa je toplo, negde oko 25 stepeni. Tako da nije vrućina, već je lepo toplo, prijatno na plaži, prijatno za šetnju/ čak i za obilaske gradova i piramida/ .

Osim more-plaža-plaža- more tih deset dana u prolećnoj poseti Hurghadi, uspela sam da obiđem dugo željeni turistički gradić ili bolje rečeno naselje El Gunu.

El Guna se nalazi 25 km od Hurghade. Izlet brodom doprineo je da ga još upečatljivije doživim.

Naime jedan od najbogatijih ljudi u Egiptu , pre 15 ak godina stvorio je grad na ostrvima. El Gunu ili egipatsku Veneciju. Tu danas imaju vile Bekam, Omar Šarif, i slični. Ta ostrva spojena su mostićima, a prelepo okruženje, travica, more, pesak, palme ništa ne ugrožava. Jer u celom gradu nema automobila/koriste se bicikli , čamaci ili oni kao “keddy”, sa golf terena/.

Bila sam samo jedan dan. Doći ću ponovo da tu i letujem.

I tako, dok sam po ko zna koji put u mirisno- šarenoj prodavnici parfema na obodu Hurghade ispijala topao čaj od hibiskusa, nagovoriše me da odem i na izlet zvani safari!

Nisam se pokajala, izlet je prava avantura, od jahanja kamila, konja, preko “jedrenja” na pesku, vožnje bagija i kartinga do odlaska džipovima u beduinsko selo/ mada su nam arapi iz grada otkrili tajnu, da ti beduini ne žive tu, već u gradu pa po potrebi turista odu u pustinju, ispeku hleb na toj balegi od kamile, prodaju turistima svoje ukrasne kičiće i lekovite čajeve a onda se uveče vrate u grad!/.

Ma to nema veze, sve je autentično i lepo.

Možda vas malo zamori ta aktivnost, uveče jedva čekate zalazak sunca/ zaista je drugačiji u pustinji/ tako da i nemate snage za njihov zabavni program u oazi/ tipa trbušna plesačica, fakir, derviš i slično/ jer vam se spava.

Spava vam se od umora ali šteta spavati kad je tako lepo.

Za kraj, ne propustite prirodni sok od manga u restoranu Felfela na putu od hotela Safir ka gradu. Na nivoima , iznad mora, sa predivnim terasama , sav je u autentičnom fazonu orijenta, muzika, stolice, ukrasi…

I ne brinite, ako nešto ne stignete da vidite.Vraticete se ponovo , verujete mi, kao što sam se eto ja već više puta vraćala- ovoj prelepoj, neobičnoj,toploj, “crveno-plavoj” zemlji.

Neki dan sam kupila novo sredstvo za ciscenje kuce, i posto je kod mene danas bio dan za ciscenje rerne, pre pocetka pranja pazljivo sam citala upozorenja - cuvati daleko od domasaja…ruke posle upotrebe oprati dobro toplom vodom…cuvaj oci…cuvaj daleko od plamena i blah, blah, blah… Opsednuta citanjem upozorenja , citam na svim namirnicama, smrznutim ili ne - dehidrirano ovo,dehidrirano ono, karbohidrati, natrijum sulfati, lipidi, kalorije, aditivi, vazni E faktori itd. Upozorenja su tu, vas je izbor da li cete to kupiti i jesti, te manje vise nezdrave stvari, napravljene da dugo stoje “sveze”, zato sto navodno nemate vremena da skuvate jednostavan , pristojan obrok, ili vam je jednostavno, bavljenje kuvanjem isuvise trivijalna i totalno out kategorija.

U svakom slucaju nase telo ce platiti tu cenu, i kad tad se pobuniti na razlicite nacine. Kad nekad preteram u jelu i picu, cesto osecam krivicu od onoga sta sam uradila svom telu, pa mu se odmah sutradan prosto izvinjavam , zbog dva nepotrebna kolaca posle obilne vecere i par casa vina , vise nego sto bi stvarno prijalo. Odmah uvodim totalno vocni dan sa puno vode i lagane supe od povrca , da se otarasim tog osecaja krivice od “arcenja”onog sto je bogom dano dobro i zdravo.

To je bilo sto se tice fizikusa. A sad razmisljam, kako bi bilo dobro da i na nama ljudima stoje neka upozorenja tipa - lako kvarljivo, cuvati na “hladnom”, fragile, i tako redom. Evo na primer na meni bi moglo da pise upozorenje tipa - uvek u frci i nedostatku vremena, prilicno lezerna , ponekad neorganizovana, kuva odlicno, pogotovo kad ima dobre abonente, voli da putuje i trosi novac na putovanja, voli da upoznaje nove ljude i uopste svet nepoznatog, voli da polemise o svemu, lako se posvadja, jos lakse pomiri, nije zlopamtilo, party maker na zabavama, prima sale na svoj racun tipa - …hoce li jos neko da me sutne dok sam na podu…, ali cuvajte se kad ustanem…lako se sprijatelji s vasim roditeljima , koji je posle obozavaju, dok vi dobijate ospice od tih razgovora, voli da se igra i takmici, i u lice ce vam reci da imate los ukus za filmove , knjige…ako je to po njoj tako…

Jos nije gotovo! Pazljivo procitajte i ono sto pise sitnim slovima, kao na svakom upozorenju, da se Vlasi ne dosete, da saznate da li cete uopste moci da me “svarite” .

I poslednje , ali ne manje vazno, pitam se kako bi bilo sa mnom, da sam na nekim ljudima znala da “citam” upozorenja, koja su nosili, a koja ja nisam citala, ili sam se mozda dugo pravila da ih ne vidim. U temeljnom kontaktu nesto vas upozorava - sebican/a, uobrazen/a, nedrustven/a, nedostatak duhovnosti i duhovitosti, moralna skala niska, vara muza/zenu, hvali se da ne laze, a laze… ne ponekad, nego stalno, pokazuje nedostatak lojalnosti u odsudnim trenucima, ne voli i ne gleda zivot sa bright side, pun/a negativne energije i kuknjave, duhovni vampir….i na kraju vam slama srce… anyway !

Sta kazete? Ma, upozorenja su tu samo ih treba citati, i mnogi od nas bi prosli manje osteceni i manje povredjeni kroz zivot . Zato , putuj Selma…al’ molim te ne naginji se…

Odlazimo u vrtić.

Dolazi mama po Vanju u vrtić, Vanja ima ogrebotinu na licu. Pela se na krevet, i krenula da se sa sve krevetom prevrne, M je zgrabila da ne padne, pa se ogrebala. Nema veze, zarašće, nije opasno.

Krećemo da se obuvamo, kad… nema cipelica. Gledaj tamo, ovamo, onamo… Nemaaaaa. Neko ih obuo, verovatno. Mora da je neki tata došao po svoje dete.

Ili ih je pojela maca… cipelice…

Vratismo se kući u patofnama.

Išla mama da kupi nove. Cipelice-sandalice.