Operacija koja rešava gojaznost naziva se barijatrijska hirurgija. Gojaznost između ostalog znači da osobe imaju problem sa viškom kilograma, vidljivim salom na telu i debelim slojem masnih i nataloženih naslaga.
S druge strane, ta gojaznost je vrsta bolesti koja stvara ili može stvoriti brojne druge komplikacije.
Danas sve veći broj ljudi ima manje ili više izražen problem sa kilažom, koji je u nekim slučajevima ekstreman i prelazi određene granice. Osobe koji imaju mnogo više kilograma nego što bi trebalo, npr. 40, 50, 80 ili više kila (u odnosu na idealnu težinu) jesu gojazni.
A svaku bolest treba lečiti. Barijatrijska hirurgija je zapravo hiruški poduhvat kojim se uklanja deo želuca – smanjuje zapremina i leči gojaznost.
Nakon operacije dolazi do mršavljenja i skidanja kilaže, nestaju masne naslage i vraća se kvalitet života.
Gojaznost je zapravo bolest, ali i jedan veliki estetski problem. Osobe sa povećanom kilažom svakodnevno se susreću sa brojnim problemima. Najveći problemi su svakako zdravstveni, ali pored njih javljaju se i drugi, povezani sa izgledom, samopouzdanjem i kvalitetom života.
Jako dobra stvar je što ovaj problem danas nije nerešiv. Postoji način da se veoma uspešno izleči a rezultati koji se dobiju, ako gledamo dugoročno, daju najbolje efekte.
Problem se rešava hiruškim putem odnosno operacijom, a lečenje je povezano i sa eliminisanjem ostalih bolesti koje su posledice povećane kilaže.
Problemi koji mogu nastati su:
- povišen krvni pritisak,
- masnoća u krvi – holesterol,
- dijabetes,
- problem sa sterilitetom.
Barijatrijska hirurgija osnovne karakteristike
Barijatrijska hirurgija je lečenje gojaznosti hiruškim putem kojim se smanjuje zapremina želuca. Nakon operacije smanjuje se:
- potreba za dotadašnjom količinom hrane,
- telesna masa, odnosno težina.
Ona se preporučuje:
- za osobe koje imaju gojaznost III stepena,
- kada je ekstremna kilaža povezana sa drugim bolestima – dijabetes, zglobovi, psihološki problemi,
- za osobe koje su nakon dijeta vratile kilograme.
Barijatrijske operacije mogu se izvoditi na odraslima, kao i na deci, jer su prilagođene godinama. Tip operacije i to da li će se pacijent lečiti hiruškim putem zavisi isključivo od procene hirurga kakvo je zdravstveno stanje pacijenta i od njegove kilaže.
Koja tehnika će biti primenjena zavisi od odnosa telesne mase pacijenta, starosti, pola, od bolesti, od očekivanja pacijenta, kao i od njegove saradnje pre, ali i posle operacije.
Barijatrijske operacije ne rešavaju problem preko noći. Potrebno je jako puno vremena, truda i upornosti da se dobije željeni efekat.
Najvažnije je angažovanje osobe koja ima problem – da se aktivno uključi u ceo proces i ne odstupa od terapija.
Šta je gojaznost
Gojaznost je bolest (ekstremno povećana kilaža) i jako je opasna po zdravlje ljudi, jer izaziva brojne zdravstvene probleme. Može da izazove dijabetes, srčane bolesti, holesterol, kardiovaskularne probleme i slično.
Gojaznost se može javiti zbog više razloga:
- naslednosti,
- stresa,
- nepravilnog i nezdravog načina života,
- kao posledica prekomerne količine hrane.
To je bolest koja se ne može izlečiti dijetom, trčanjem, fizičkim aktivnostima ili preparatima za mršavljenje.
Najefikasniji i najbolji način za lečenje gojaznosti je barijatrijska hirurgija, odnosno tip operacije kojom se uklanja deo želuca. To kasnije dovodi do drastičnog smanjenja kilaže i uklanjanja masnih naslaga.
Gojaznost se može podeliti u nekoliko kategorija (indeks telesne mase BMI = težina/visina-m²):
- normalna uhranjenost: BMI od 18 do 24,9 kg/m².
- prekomerna telesna težina: BMI od 25 do 29,9 kg/m²,
- gojaznost I stepena: BMI od 30 do 34,9 kg/m²,
- gojaznost II stepena: BMI od 35 do 39,9 kg/m²,
- gojaznost III stepena: BMI iznad 40kg /m² .
Indeks telesne mase pokazuje da muškarci koji imaju minimum 45 kg viška, a žene najmanje 35 kg viška imaju problem gojaznosti. Ako je indeks telesne mase preko 40 ili 35kg/m2 to znači da se gojaznost povećala na viši stepen. Barijatrijska hirurgija je dugoročno rešenje kojim se leči ova ekstremna gojaznost.
Sa kojim bolestima je povezana gojaznost
Patološka/ekstremna gojaznost je svetski zdravstveni problem i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svake godine se broj obolelih povećava.
Sa druge strane, povezana je i sa mnogim drugim bolestima – dijabetes tip 2, kardiovaskularni problemi, respiratorni problemi, artitis i druge.
Takođe, gojazne osobe imaju veće šanse za pojavu brojnih bolesti:
- bolest kostiju – kolena i kukovi,
- problemi sa kičmom,
- infarkt,
- sterilitet i neredovne menstruacije,
- urinarne infekcije,
- ateroskleroza (nakupljanje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova),
- tumor i rak dojke,
- psihološki problemi,
Tip operacije
U praksi se u današnje vreme najviše primenjuju ove tehnike operacija:
- gastrični bajpas,
- prilagodiva želudačna omča,
- „sleeve“ resekcija.
Gastrični bajpas
Gastrični bajpas je procedura kojom se smanjuje veličina želuca, koji se povezuje sa završnim delom tankog creva. Uklanja se veći deo želuca, a preostali deo se povezuje sa tankim crevom.
Veći deo želuca, dvanestopalačno crevo i takno crevo u organizmu nemaju više istu funkciju – varenje hrane i odvajanje hranljivih materija. Zbog toga je nakon ove operacije do kraja života obavezno uzimanje vitamina i minerala, kako bi organizam nadoknadio energiju i potrebne hranljive sastojke.
Prilagodiva želudačna omča
Prilagodiva želudačna omča je pomagalo koje hirurg postavlja hiruškim putem oko gornjeg dela želuca. Omča deli želudac na manji i veći deo. Hrana ide u manji deo, a osećaj sitosti traje duže nego inače.
„Sleeve“ resekcija
„Sleeve“ ili vertikalnim poduhvatom želudac se smanjuje po dužini (ostaje samo jedan deo želuca), a time se smanjuje potreba za jelom. Uklanja se manji deo želuca, pri čemu organizam nastavlja normalno funkcionisanje.
Ova operacija smanjuje lučenje hormona koji stimulišu glad, pa se osećaj sitosti javlja kada se pojede manja i normalna količina hrane (kao kod osoba koje ne pate od gojaznosti).
Svi tipovi operacija su dobra osnova za trajno smanjenje kilaže, pri čemu se podrazumeva nov način ishrane. Jedino ishranom, vitaminima i mineralima organizam može da povrati sve neophodne hranljive sastojke na koje je navikao.
Ukoliko način ishrane zahteva sezonske namirnice, neke se mogu i zamrznuti tokom sezone. Ali, obavezno se mora voditi računa o namirnicama koje se ne smeju staviti u zamrzivač.
Ova operacija smanjuje apsorpciju hranljivih materija u organizmu i potrebno je vreme da se organizam oporavi i navikne na nov način ishrane. Posle operacije mora se ispoštovati procedura oporavka:
- dve nedelje nakon operacije unositi samo vodu i tečnu hranu – bistre čorbice.
- posle dve nedelje supu, krem čorbe, pasirane čorbice,
- mesec dana nakon operacije jesti pasiranu i izmiksiranu hranu, bez komadića i parčića (samo kašasta hrana),
- posle mesec i po dana jesti mekanu hranu (mekani komadići hrane)
- nakon tri – četiri meseca od operacije nastaviti normalno sa ishranom, ali pod novim redukovanim režimom.
Preporuka je da budu tri obroka dnevno, uz manje užine, voće, povrće, a hrana da bude bogata proteinima, vitaminima i mineralima. Jako je to važno, zato što će se na ovaj način nadoknađivati izgubljeno tokom celog života.
Hrono ishrana može biti dobra opcija. To je zapravo jedan način života i promena odnosa prema hrani. Ovaj način ishrane nije dijeta, već pravilo i metod koji podrazumeva adaptiranje na novi stil obroka. Restrikcija u hrono ishrani ima svoja pravila, a to su:
- pazi se koja se hrana jede,
- pazi se na vreme obroka,
- pazi se na kombinaciju namirnica.
Ponekad se nekoliko meseci pre same operacije uvode korekcije u ishrani, kako bi se smanjila kilaža a telo donekle naviklo na novi redukovani režim ishrane.
Grickalice i kupovne slatkiše treba izbegavati, naročito zbog šećera i kalorija koje sadrže, a koje utiču na gojaznost.
