Infekcije disajnih puteva predstavljaju jedan od najčešćih zdravstvenih problema, a znatno su češće u hladne dane, u jesen, tokom zime i u rano proleće, kada su uobičajene nagle vremenske promene, usled rashlađivanja organizma i dužeg boravka u zatvorenom prostoru.
Najugroženiju grupu predstavljaju deca, jer ona često borave u kolektivu, bilo u vrtiću ili u školi. Takođe, osobe sa slabim imunim sistemom, hronični bolesnici i stara lica posebno treba da se čuvaju infekcija grla i drugih disajnih organa.
Uzročnici infekcije grla mogu da budu virusi, bakterije i gljivice, a od uzroka upale zavisi i postupak lečenja.
Prehlada
Ako je u pitanju prehlada (nazeb), reč je o virusnoj upali sluzokože nosa i ždrela. Početni stadijum je obično dosta nagao, a prvi simptomi su suvoća i bol u ždrelu. Posle nekoliko sati javlja se otok sluznice, što za posledicu ima zapušen nos, otežano disanje kroz nos, kijanje. Iz nosa počinje da curi najpre bistar, vodenkast sekret. Dva dana od pojave prvih simptoma, tegobe se intenziviraju, javlja se promuklost i suv kašalj, a sekret iz nosa postaje gušći i obilniji.
Prehlada obično nije praćena povišenom temperaturom i leči se za 7-10 dana. Lečenje ne podrazumeva primenu antibiotika, obzirom da se radi o virusnoj infekciji. Obolela osoba treba da odmara, da unosi što više vode, limunade i toplih čajeva. Pomažu i aspirin, odgovarajući sirup protiv kašlja, kao i kapi za nos.
Upala sinusnih šupljina (sinuzitis)
Ukoliko se jave komplikacije, u vidu sekundarne bakterijske infekcije, može doći do upale sinusa. Bolest se ispoljava pojavom gustog, zamućenog sekreta, glabovoljom, blago povišenom temperaturom, otežanim disanjem kroz nos. U slučaju bakterijske upale sinusa neophodno je lečenje antibioticima. Preporučljivo je i inhaliranje toplom parom, a inhaliranje bosiljkom je jako blagotvorno.
Upala ždrela
Upale ždrela mogu da budu virusnog ili bakterijskog porekla. Kod odraslih ne mora biti crvenila i otoka sluzokože, dok su kod dece promene lakše uočljive. Javlja se izrazito crvenilo ždrela, providan sekret, otok sluzokože, povišena temperatura i često otok limfnih žlezda u predelu vrata.
Infekcije grla streptokokom
Upala grla je najčešće stanje u kome se nalazi bolesnik zaražen virusnom infekcijom, ali na veoma sličan način se ispoljavaju i prvi simptomi streptokokne infekcije. Kod jedne četvrtine slučajeva upale grla (krajnika i ždrela) radi se o bakterijskoj infekciji streptokokama, a od svih bakterijskih infekcija grla najčešća je gnojna angina, izazvana streptokokom grupe B.
Reč je o zaraznoj bolesti koja se brzo širi, tako da u najrizičniju grupu spadaju osobe koji su u čestom kontaktu sa drugim ljudima, a naročito deca u kolektivu, koja idu u vrtić ili u školu. Bolest obično zahvata sluzokožu nosa i ždrela i brzo se širi na krajnike.
Simptomi streptokokne infekcije grla
Streptokokna upala grla praćena je nizom neprijatnih simptoma. Javlja se povišena telesna temperatura, smetnje pri gutanju, povraćanje, bol u stomaku, žućkasto-beličaste gnojne naslage na krajnicima, crvene sitne tačke na nepcima, izrazito crvenilo ždrela (znatno uočljivije nego kod virusnih upala grla).
Dijagnostikovanje streptokokne infekcije
Ako se jave ovakvi simptomi, obavezno posetite lekara. Dijagnoza mora da bude precizna, s obzirom da od uzročnika zavisi postupak lečenja. Epidemiološka situacija, tj. slični simptomi kod ljudi iz neposredne okoline sa kojima ste u kontaktu, na primer sa kolegama na poslu, ili deca sa svojim vršnjacima u školi, može biti od pomoći pri uspostavljanju dijagnoze, naročito ako je kod nekog pacijenta već dokazana streptokokna upala. Za potvrdu prisutnosti streptokoke uzima se bris grla i šalje na laboratorijsku analizu.
Prevencija i lečenje infekcije streptokokama
Ako želite da se što bolje zaštitite i sprečite zarazu streptokokama, možete primeniti neka opšta pravila koja važe u prevenciji svih vrsta kapljičnih infekcija. Evo nekih pravila kako sprečiti streptokokne i druge kapljične infekcije:
- Trudite se da izbegavate prostorije u kojima ima dosta vlage, jer vlaga stvara idealne uslove za razvoj i širenje bakterija;
- Izbegavajte gužvu, zagušljive objekte pune ljudi;
- Prostorije u kojima provodite vreme provetravajte što češće, bez obzira na to koliko je hladno napolju;
- Uvek kada meteorološki uslovi dozvoljavaju iskoristite vreme za boravak napolju na svežem vazduhu;
- Jedite sveže voće i povrće, jer je ono najbolji izvor vitamina, a posebno one vrste koje su bogate vitaminom C.
Metode lečenja streptokokne infekcije određuje lekar na osnovu rezultata izvršenih analiza, njegove lične procene stanja pacijenta i starosne dobi pacijenta. Glavni medikamenti su antibiotici, s obzirom da je u pitanju bakterija.
Infekcija streptokokama se najčešće leči antibioticima na bazi penicilina, osim u slučaju da je oboleli alergičan na ovu vrstu leka. Međutim, postoji puno dobrih alternativa, a koja je najbolja u konkretnom slučaju, odrediće lekar. Najvažnije je da se ispoštuje satnica uzimanja lekova, da se ne prekida sa terapijom iako je primetno poboljšanje, odnosno da se lek uzima onoliko dugo koliko je lekar savetovao.
Kliconoše
Pozitivan nalaz na streptokok u grlu nakon terapije antibioticima obično je zabrinjavajući, ali često se dešava da je streptokoka u stanju mirovanja i da njeno prisustvo ne izaziva nikakve zdravstvene komplikacije. Čak i u slučaju da osoba ima neke simptome, a da je brisom izolovana streptokoka koja se u grlu, odnosno ždrelu, nalazila i pre, velika je verovatnoća da ova bakterija nije uzročnik postojeće infekcije, a bris grla i nakon sprovedenog lečenja ostaće i dalje pozitivan.
U ovakvom slučaju reč je o zdravim kliconošama, kojima nije potrebno lečenje, jer one niti kijaju niti kašlju, pa samim tim i ne šire zarazu.
