Postoje teme koje bi trebalo da opterećuju samo odrasle. U idealnom svetu, čak ni odrasli ne bi morali da traže epilog sukoba na sudu. Međutim, realnost je potpuno drugačija, a mi konstantno nastojimo da od te surove realnosti zaštitimo bar najmlađe.
Kada se pokrene pitanje porodičnog spora, jasno je da je reč o legalnom sukobu odraslih. Ipak, u velikom broju slučajeva, posledice celog procesa i te kako osete i deca. Koliko god se mi trudili da ih zaštitimo, deca su najčešće svesna situacije i dešavanja koja se odvijaju u njihovom okruženju, imaju svoja mišljenja i stavove.
U određenom trenutku, naše nastojanje da ga zaštitimo gotovo se može izjednačiti sa eliminisanjem opcije da dete samo iznese svoje mišljenje i na taj način možda utiče i na ishod porodičnog spora i svoju budućnost.
Šta kaže zakon?
Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine (koja je ratifikovana u Srbiji zakonom iz 1990. godine), države članice su obavezne da detetu, koje je sposobno da formira sopstveno mišljenje, obezbede pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta. Pri tome se na umu moraju imati godine života i zrelost deteta.
Dakle, detetu se mora obezbediti mogućnost da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se na njega odnose, bilo neposredno, preko zastupnika ili državnog organa, na način koji je u skladu s proceduralnim pravilima nacionalnog zakona.
Obavezu koju je preuzela ratifikacijom dokumenta 1990. godine, država Srbija je ispunila tek 15 godina kasnije i to donošenjem Porodičnog zakona 2005. godine. Propisano je da dete koje je navršilo 10. godinu života, može neposredno i slobodno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kojem se odlučuje o njegovim pravima.
Dete se može samostalno, preko zastupnika ili određenog organa, obratiti sudu ili zatražiti pomoć. Mišljenje deteta može se utvrđivati u saradnji sa školskim psihologom ili ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere.
Nacrt građanskog zakonika pod detetom podrazumeva svako ljudsko biće do navršenih 18 godina. Članom 2294, predviđeno je da dete koje je sposobno da samostalno formira svoje mišljenje ima pravo i da slobodno izrazi to mišljenje. Dete ima pravo i da blagovremeno dobije sva obaveštenja i materijal koji mu je neophodan za formiranje mišljenja. Sud pristupa razmatranju izjave u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Dete koje je navršilo 10. godinu života ima pravo i da izabere lice u koje ima poverenja, koje će mu pomoći u formiranju mišljenja.
Ukoliko organ koji donosi odluku o pravu deteta zaključi da se mišljenje deteta kosi sa njegovim najboljim interesom, ima mogućnost da detetu uskrati opciju izražavanja mišljenja, ali je dužan da tu svoju odluku obrazloži. Dete ima pravo žalbe na tu odluku u roku od 15 dana od dana dospeća. Država je dužna da preduzme sve potrebne korake u cilju zaštite deteta od zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i svake vrste eksploatacije.
Realizacija prava deteta u praksi
U praksi srpskog pravosuđa, nažalost, prava deteta propisana zakonom i ratifikovanim konvencijama, pod znakom su pitanja. Opravdanje se, u određenoj meri, traži u malom broju sudija kojima se konstantno dodeljuje veliki broj novih slučajeva. Primera radi, u Beogradu koji je milionski grad, u prvostepenom porodičnom sporu sudi svega 12 sudija, a svakog meseca im se dodeljuje u proseku 50 novih slučajeva. Za svaki novi slučaj se moraju pribaviti mišljenje organa starateljstva, često veštačenje neke od specijalizovanih klinika i izvesti barem dva saslušanja parničkih stranaka. Ceo proces oduzima dosta vremena, te se mogućnost deteta da da svoje mišljenje u toku postupka, često previdi.
Zakonska obaveza suda je da pre donošenja odluke o svim pitanjima koja se tiču deteta, razmotri mišljenje organa starateljstva ili druge specijalizovane ustanove. Na taj način se garantuje da će presuda biti zasnovana na stavu struke i njihovim preporukama o vršenju roditeljskog prava (sporovi o ostvarivanju prava deteta na kontakt s drugim roditeljem su najčešći sporovi u oblasti prava deteta). Međutim, time se ne isključuje potreba i pravo deteta da samostalno pred sudijom iskaže svoje mišljenje, u postupku koji se tiče njegove budućnosti.
Konačno, 12.7.2021. godine, održana je prva sednica Radne grupe za izradu nacrta izmena Porodičnog zakona. Planirane izmene, između ostalog, tiču se uspostavljanja definicije deteta u skladu s Konvencijom o pravima deteta, ukidanja mogućnosti maloletničkih brakova i sticanja poslovne sposobnosti takvim brakom. Cilj je da se ukine fizičko kažnjavanje kao vaspitno sredstvo i da se da mogućnost da dete izrazi mišljenje o pitanjima koja ga se tiču, bez obzira na uzrast.
Nastojanje da prava i interesi deteta ostanu prioritet tokom celog sudskog spora, najbolje će sprovesti advokat u kojeg imate poverenja. Često se, nažalost, dešava da prilikom razvoda roditelji koriste decu kao instrument kojim će povrediti doskorašnjeg bračnog druga. U žaru osvete, roditelji ponekad nisu u stanju da zaključe koliko će takvim ponašanjem zapravo naštetiti detetu i uticati na njegov pogled na svet. Pružanje prilike detetu da iznese svoje mišljenje – sudu, pravnicima i roditeljima zapravo može otvoriti oči i detetu omogućiti da, u određenoj meri, samo utiče na svoju sudbinu.
