Deficit znanja koji nosi Četvrta industrijska revolucija kompanijama pruža priliku da preuzmu vođstvo

U protekloj godini, Deloitte je zaposlio toliko ljudi da bi njima mogao da napuni najveći ruski stadion Lužnjiki, ali njihova potreba za mladim talentima nije jedinstvena: kao najveća globalna kompanija za pružanje profesionalnih usluga Deloitte svake godine zapošljava više diplomiranih studenata nego bilo ko drugi, i to na globalnom nivou, ali daleko od toga da je ovaj multinacionalni gigant usamljen u svojoj potrazi za kvalifikovanim ljudima.

Širom sveta, poslodavci svih oblika i veličina se bore da popune slobodna radna mesta. Postoji jaz između njima potrebnih veština, i onih raspoloživih na tržištu, i taj jaz preti da postane kanjon, s obzirom na to da industrija 4.0 transformiše biznis i radna mesta brže nego što radnici mogu tome da se prilagode.

Procenjuje se da će dve trećine današnjih petogodišnjaka, za oko 15 godina, raditi poslove koji danas još uvek ne postoje, dok poslovi za koje i sada znamo neće nužno biti na glasu tamo su oni koji ih traže.

Umesto da brinu gde će nabaviti radnike u budućnosti, lideri u svetu biznisa bi trebalo da se bave razmišljanjem na temu uticaja na razvoj talenata u skladu sa potrebama poslovnog sveta u budućnosti. Ako iskoristi tu priliku, biznis zajednica ima šansu da spreči pogubnu katastrofu – deficit traženih veština, na svetskom nivou.

Postoje tri pristupa ovom problemu. Prvi se oslanja na sopstvenu organizaciju čineći sve što može da u porebnom smeru razvija svoje ljude. Deloitte-ova organizacija je uspostavila sistem od sedam objekata univerzitetskog tipa koji se nalaze širom sveta. Taj Deloitte Univerzitet (DU) pomaže zaposlenima da razvijaju specijalizovane veštine i stručnost u različitim oblastima kao što su veštačka inteligencija, sajber bezbednost, zdravstvena zaštita i manuelna proizvodnja.

Prošle godine više od 90.000 profesionalaca iz Deloittea učestvovalo je u DU programima, uz pomoć skoro 2.300 partnerskih firmi, mentora i direktora koji su vodili programe.

Deloitte-ovi zaposleni su učestvovali i u regionalnim i lokalnim industrijskim i tehničko-obrazovnim programima, programima za formalno rukovođenje, kao i onim za mentorstvo i obuke.

Drugi pristup rešavanju globalnog problema obrazovanja i nedostatka veština jeste proaktivna saradnja s trećim stranama koje već traže rešenja. Deloitte to radi kroz program World Class koji usklađuje korporativne odgovornosti na lokalnom i globalnom nivou u cilju unapređenja obrazovanja, razvoja veština i korišćenja prilika.

Treći pristup je učestvovanje u širokim, koordiniranim i posvećenim naporima da se investira u nove ideje i načine osposobljavanja omladine za profesionalne potrebe budućnosti. Ovo je ujedno i najkritičniji metod jer se sveobuhvatna rešenja ne dešavaju u vakuumu – poboljšanje potencijalnih prilika za zapošljavanje mladih ljudi širom sveta zahteva saradnju kompanija, vlada i drugih ključnih aktera u cilju usklađivanja obrazovnih inicijativa, programa za razvoj radne snage i javne politike.

Da bi podržao ovaj napor, Deloitte Global je uspostavio saradnju sa Globalnim biznis udruženjem za obrazovanje, i to na istraživanju kako se biznis može najbolje angažovati na rešavanju ovog pitanja.

Zajednički izveštaj, pod nazivom „Priprema radne snage budućnosti za četvrtu industrijsku revoluciju“, nudi poslovnim liderima savete o izazovima i mogućnostima sa kojima se suočavaju. U njemu se, takođe, navode preporuke koje u svojoj komplementarnosti stvaraju moćan radni okvir za napredak.

Ovaj izveštaj je ujedno i poziv na akciju, posebno za one korporacije koje veruju da u njihovim sistemima ne postoji deficit radne snage.

Kada je Deloitte Global krajem prošle godine, za svoje istraživanje na temu „Četvrta industrijska revolucija je ovde – da li ste spremni?“, anketirao menadžere nadležne za proizvode i usluge prodaje organizacija u kojima su zaposleni, mnogi nisu uviđali nužnost da hitno reaguju za dobrobit budućnosti svoje radne snage.

Nastavak sprovođenja tog istraživanja koji će biti pokrenut u januaru 2019. godine pokazuje da je zabrinutost u vezi ovog pitanja porasla, ali istovremeno, u proseku više lidera smatra da je odgovornost pripreme za četvrtu industrijsku revoluciju na pojedincima koji za nju treba sami da se osposobe, a ne na visokom obrazovanju, državiu ili kompanijama da to urade za njih.

Ovo je izuzetno opasan način razmišljanja, jer se nedostatak traženih veština ne može rešiti prebacivanjem odgovornosti na studente. Na taj izazov treba odgovoriti genijalnim rešenjima na više frontova, uz doprinos svih zainteresovanih strana, a naročito biznisa.

Svi zajedno imamo priliku da osposobimo omladinu za karijere koje ih čekaju i ako planiramo da sutra budu spremni da rade svoj posao, mi svoj moramo započeti  još danas – a vreme leti.

About the author

Bloger

Bloger

Obožava dobre sadržaje.

View all posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *