Legende sa obronaka Kopaonika

Napisala: Valentina Branković

Kopaonik uglavnom patimo po Pančićevoj omorici i predivnim predelima za zimske sportove. U rimsko doba nije bilo tako, Rimljani su kopali rude olova, cinka i gvožđa na ovoj planini, uopšte nisu bili zainteresovani za skijanje, sankanje i snoubording. Šalu na stranu, veliki je broj radoznalaca, naučnika, profesora i sportista boravila i boravi na Kopaoniku.

U ovom tekstu približićemo vam ovu planinu iz drugog ugla, iz ugla legendi i mitova, narodnih predanja jer Kopaonik je pun priča, zapisa, starih spomenika i crkvi koje su gradili naši preci od kamena, tu ima mnogo starih katuna i ostataka starih naseobina. Uporedićemo broj stanovnika pre sto godina i danas, i potvrdićemo rečenicu starosedelaca da „od onog što priroda nudi, može da se živi„.

Legende oplemenjuju svaki kraj, svako mesto i grad. Priče iz davnina su nešto što je pravi kulturološki dragulj za svakog ko želi da sazna više o mestu gde boravi. Zato, evo nekih malih priča, pisanog traga o nekim mestima na Kopaoniku.

Podaci o selima su iz knjige „Legende bruskog kraja“ iz 1991. Zdravka Kostića.

Brus

Predanja kažu da je gradić dobio ime po tome što geografski ceo taj prostor, padina Kopaonika podseća na kamen brus kojim se oštre srpovi, kose i noževi. Po drugom predanju, za vreme Rimljana, u Brusu se nalazio kažnjenički logor gde su se prevaspitavali svi neradnici i nedisciplinovani rudari koji su radili krvavi posao u rudnicima Srebrenac i Rudište i topionicama podno Kopaonika.

Dakle, tu je bilo mesto prevaspitavanja, brušenja / brusenja pravih bundžija. Priča se i da je lično car Lazar svoje neposlušne dvorjane dovodio ovde na šibanje i brušenje, pa ih tako „izbrušene“ vraćao u Kruševac. Istoričari kažu da je kraj Petar I Karađorđević imao kuma iz Brusa, nekog Sibina Jeličića iz Kobilja.

Brus se nalazi na samo 38 km od vrha Kopaonika, između Rasine i Graševke, na 429 m nadmorske visine.

Ovde, u vazdušnoj banji, treba probati ribizle, grožđe, šljive, rakiju, maline, sve rukotvorine meštanki okolnih sela, i obići sve okolne manastire i crkve podignute od kamena u davnim vremenima. Malo dalje od Brusa, u slivu Batotske reke nalaze se sela Rujevac, Batote, Žarevo, Strmac i svako je za sebe mali istorijski letopis.

Brzeće

Priča kaže da je selo ime dobilo u davnim danima, kada se se narod skupljao da krene sa Lazarom u Boj na Kosovo, pa su se ljudi sakupljali u okolnim selima oko Merćeza i Kuršumlije.

Kažu da je glavno-komandujući u žurbi stalno govorio „Ovamo, brže će stignemo, brže će stignemo…“ te je tako nastalo ime Brzeće. Mesto se nalazi na 12 km od vrha Kopaonika, od Brzeća do vrha Kopaonika se žičarama stiže za 15 minuta, što je velika prednost ovih sajli – duplo su brže od auta!

Ovo je selo u slivu Brzećke i Graševačke reke. Od osamdesetih godina, kada se izgradio hotel Junior, ovo je veoma posećeno turističko mesto – sa 18 hiljada noćenja za tri meseca. Okolno stanovništvo sarađuje sa hotelima na Brzeću tako što ih snabdevaju stokom, povrćem i voćem.

Blaževo

 

Prirodne klimatske osobine koje selo ima asocirale su naše stare na blaženstvo, blagost, pa je ovo selo sa najblažom klimom. Na prostoru jugoistočne padine, u delu Đerekarsko-Blaževačke regije, ušuškano je više manjih sela. Selo je oduvek bilo kulturni i zdravstveni centar ovog dela Kopaonika.

Prva škola je ove počela da radi 1891, u 1925. selo je imalo samo 24 domaćinstava, 1991. ih je bilo 57, a danas ima preko 120 domaćinstava. U Blaževu i danas radi Dom zdravlja, postoji crkva, osnovna škola. Blaževska dolina zimi ima 1.000 stanovnika, a od proleća do kraja jeseni tri puta više, najpre zbog malina.

Tršanovci

Selo se nalazi na tri kilometara od Brusa, u pravcu ka Kruševcu. Kroz njega se ravno sliva Rasina ka Lepencu. Stanovništvo se oduvek nekako selilo sa planine u niziju, što je i normalno, pošto zime na Kopaničkim brdima traju od oktobra do maja. Doseljenici ispod brda Gobelje naišli su na gustu šumu koju su morali da iskrče kako bi napravili mesta za kuće i okućnice.

Tako su  oni koji su sređivali, tj. trsili šumu zvali trsači. Tako je i selo nazvano po njima – najpre Trševina, a onda je smišljeno malo lepše ime – Tršanovci. Ljudi su veoma vredni, veliki broj ljudi ima mala preduzeća, zanatske radnje, hladnjače za otkup voća i proizvodnju organske hrane (džemovi, ajvar, marmelade).

Lepenac

Priča se da je knez Lazar obilazio sa sinom despotom Stefanom manastire oko Kruševca te se jednom zatekao i u Lepencu. Kažu da je bio oduševljen manastirom u Nauparima i ovim u Lepencu te rekao kako je manastir „ispleten kao venac“ te je selu dato ime Lep-enac.

Manastir je rađen u moravskom stilu i zaista je divno delo arhitekture. Reka Rasina protiče kroz selo, a stanovnici se uglavnom bave poljoprivrednom proizvodnjom. Selo se nalazi na pet kilometara od Brusa, u pravcu ka Kruševcu. Selo je 1925. imalo 85 domaćinstava, danas ih ima više od 400 i bar hiljadu stanovnika.

Vlajkovci

Vlajkovci su selo u slivu Brzećke i Graševačke reke. Ime je dobilo po pretku koji je tu osnovao naselje, Vlajku iz Nikšića. Uz tok Graševačke reke nalazi se nekoliko lepih ugostiteljskih i turističkih objekata. Takođe se tokom čitavog toka reke mogu naći izvori vode, ispravni za piće.

Zbog zdrave okoline oko Graševačke reke i zbog blizine puta za Kopaonik, u okolnim selima mogu se kupiti odlični sirevi, mleko, med, pečurke, voće i povrće. Danas ovde ima preko 500 stanovnika i uglavnom se bave poljoprivredom i proizvodnjom ajvara raznih vrsta (čak i sa vrganjima).

Igroš

Kažu da je ime Igroš nastalo kad su Turci uzimali harač od lokalnog stanovništva, te su pored goveda, ovaca i hrane od seljaka uzimali još „i groš“ – te je selu tako nadenuto ovo ime, po kombinovanju dve reči. Po drugom kazivanju, na igrankama su se momci i devojke nadmetali u lepoti igranja kola pa bi neko doviknuo „ne prekidajte igru, dajem još i groš!“.

Prema podacima iz 1925. ovo selo u slivu Rasine imalo je 99 domaćinstava, a prema podacima iz 1991. Igroš je imao 178 domova i preko 700 stanovnika. U selu su još važni toponimi Lazovi, Vlajne, Tresibara.

Kriva reka

Na 16 km od Brusa nalazi se selo Kriva Reka. Prema legendi, u Krivoj Reci je sahranjen Mali Radojica, junak iz narodnih pesama. Mesto je napoznatije po crkvi Sv. Petar i Pavle, građenoj početkom 17. veka.

Tada je od Turaka bilo teško dobiti odobrenje za zidanje crkve, ali je zalaganjem nekog, tada u kraju čuvenog, pop Vuksana selo ipak dobilo ferman od Turske vlasti.

Po statistici selo je 1866. imalo 65 domaćinstava, a danas ima više od 240 porodica i hiljadu stanovnika.

Kobilje

Nekada su se na ovom prostoru nalazile konjušnice za gajenje kobila te odatle i naziv sela. Kažu i da je car Lazar ovde dolazio više puta da kupi dobre kobile, obilazeći svoje vinograde u obližnjoj Botunji. Potoci Čerenac, Otočki potok, Klisura bogati su veoma čistom vodom, te je tako selo Kobilje poznato i po rečnoj vodenici iz 1892. koja je bila sklonište vojnicima, za vrme balkanskih ratova i u toku II svetskog rata. Kobilje je 1866. imalo 52 domaćinstva, a 1991. 136 domaćinstva sa 500 stanovnika.

Marine vode

Legenda kaže da su se na ovom mestu nekada okupljale čobanice, uveče, i tu pravile sedeljke i prela. Tu su se pričale priče, pevale narodne pesme, plelo, prelo..jednom prilikom se dogodilo da neka hrabra devojka po imenu Mara krenula na potok u sred noći, ali se saplela na neku granu i upala u reku i tako nastradala.

Od tada je naziv Marine vode naziv za svaki izvor koji se negde pojavi, a česma koja se izgradi na tom mestu naziva se Marina česma.

Graševci

U doba Rimljana bio je strašno težak rad u topionicama metala i ruda, kažu da su topioničari po licu i telu imali ogromne graške znoja dok su lili otkivke za oružja i oruđa.

Po tim graškama znoja selo je dobilo ime Graševac / Graševci. Nažalost, tamo danas ima sve manje stanovnika i sve više napuštenih kuća.

U 1866. tu je živelo 67 domaćinstava, a 1991.godine 141 domaćinstvo, danas ih ima tek 300. Stanovnici se bave uglavnom čuvanjem goveda, ovaca i uzgojem povrća i malina.

Žunje

Ovo skrovito mesto nekad je bilo poznato po velikom broju ptica – žunja i po njima dobilo ime. Ovde postoji pravi prirodni rezervat ovih ptica. Selo je poznato po proizvodnji kreča od specijalne vrste kamena i pravljenju ćumura.

Danas ćuskijama i pijucima kamen vadi i kreč pravi samo jedan seljanin. Danas se u Žunjama sade kupine, maline i uzgajaju poljoprivredni proizvodi. Što se tiče broja stanovnika, istorija beleži da su 1866. u ovom selu živelo 35 domaćinstava, 1925. godine 61 domaćinstvo.

Danas u njemu živi više od 400 domaćinstava.

Dupci

Stara priča tvrdi da na mestu gde se nalazi selo Dupci nekad nalazio veliki hrast – dub koji je u stvari bio zapis, zaštitnik mesta. Nešto kasnije je oko njega napravljena crkva, a oko nje i selo.

Kako se stanovništvo uglavnom bavi sečom drva, trupaca i debla-dubova, selo je tako i dobilo ime, po dubu. U početku selo je bilo Dubci, kasnije Dupci. Reka Rasina protiče kroz zaseoke ovog mesta.

About the author

Bloger

Bloger

Obožava dobre sadržaje.

View all posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *