Muzička Fontana Tašmajdan
Muzička Fontana Tašmajdan

O fontanama Beograda nekad

Putopisci koji su kroz Beograd prolazili tokom 16. pa sve do 20. veka ostavili su zaista odlične priče. Sve one slika su subjektivnog doživaljaja grada i dobre analize društvenih okolnosti.

I svi tekstovi su didaktički jer prenose objektivna saznanja o Beogradu tog vremena.

Beograd. Dunavska ruža

Različiti autori videli su grad veoma slično. Zajednička opisna fraza je „Beograd kao granica Evrope i Orijenta, kapija Osmanskog carstva.“

* Odličan je književni putopis o Beogradu Jana Nerude iz 1870.

Ako je Beograd izdaleka tako privlačan, izbliza se svuda kopa, reguliše, gradi; naziv dunavska ruža priliči gradu izdaleka, jer kad mu se približiš nađeš se u prašini, blatu i prljavštini… [O narodu]

„Narod je sirot, ali ponosan na svoje junake, iako ne brine o ratnim siročićima.“

* Češki istoričar Konstantin Jiriček je 1874. boravio u Beogradu i on ima svoje impresije.

Pored raznoliko obučenog sveta po kafanama i oblik kuća mu je zanimljiv:

„Duž ulica su svuda prizemne, nepravilne kućice pokrivene ćeramidima; tu i tamo se uzdiže limeni krov vitkog minareta.“

* Engleski diplomata Edvard Braun 1669. pominje veliki bezistan u centru Beograda “u obliku kocke, popločan kamenim pločama sa česmom u sredini”.

Putopisi govore i o karavan serajima, turskim kupatilima, kućama sa česmama u baštama, sa bazenima sa vodom (mali, ukrasni bazeni sa saksijama i raznim posudama).

Danas na području Beograda ima 39 javnih česmi koje se snabdevaju vodom za piće iz Beogradskog vodovoda i 5 česmi sa izvorskom vodom. Zvanično, u gradu postoji 18 većih i manjih  fontana. Evo priče o nekima od njih.

Fontana na Trgu Nikole Pašića

Posle izgradnje monumentalne zgrade Doma sindikata 1955. godine, postavilo se pitanje oblikovanja velikog i praznog platoa ispred zgrade. Ceo taj prostor je decenijama bio u planovima, zamislima i ambicijama gradskih urbanista.

U međuvremenu, na tom se prostoru dvadesetak godina prostirao veliki parking sa crvenim kamenim pločama. U julu 1959. novina „Borba“ piše da fontana – samo što nije:

„Za koji mesec, sistem mlazeva u 45 metara dugačkom basenu sa raznobojnim svetlosnim efektima davaće u večernjim satima veoma prijatan izgled“.

Basen će biti dubok 90 cm, a širok 5.5 metara.

Prema zamisli Hranislava Stojanovića, dno basena biće u kaskadama, tako da će se voda prelivati iz jedne u drugu.

Najveći mlazevi dostizaće i do 15 metara. Plato oko basena će se popločati, spoljni deo će se obložiti mermerom, a dno kamenom oblogom zelene boje.“

Nebo i prognoza vremena za Beograd ogledala se njoj!

Naravno od celog spektakla nije bilo ništa.

Fontana je bila suva uglavnom preko godine, tek za vreme državnih praznika radilo je nekoliko mlazeva. Tek je 1986. temeljnom rekonstukcijom trga vizuelno dominantna postala ova današnja fontana, a glavni nacrt radila je Olga Milićević Nikolić.

Vrelo života

 

Ispred Beograđanke je 6. aprila 1982. svečano otvorena fontana Vrelo života, simbol života i besmrtnosti. Napravljena je u spomen postradalih za vreme bombardovanja Beograda 1941.

Svake godine se, uz prigodan program, Beograđani podsećaju ovog tužnog datuma.

Vajar Miodrag Gojković napravio je figuru u obliku cveta lotosa, belih latica, sa 60 mlaznica. Fontana se nalazi u samom centru grada, na mestu gde se ukrštaju ulice Resavska, Masarikova i Kralja Milana. Mesto veoma prometno gde se u šetnji obavezno zastane tokom letnjih meseci i na česmi natoči flašica vode.

Kaskada na Andrićevom vencu

Na početku Krunske, prema ulici Srpskih vladara, nalazi se divna kaskada napravljena u čast Ive Andrića. U Krunskoj ulici je slavni pisac i stanovao.

Kaskada je simbol besmrtnosti pisca i njena forma odiše metafizičkim prisustvom mira – zvuk vode koja se preliva preko kaskada donosi spokoj i mir prolaznicima. Po projektu, ispod nje bi trebalo da se nalazi podzemni rezervoar sa rešetkom za sakupljanje nakupljenog lišća tokom jeseni.

Na Trgu Republike

Ovaj Trg se nekada zvao Pozorišni trg, a ceo taj prostor je poznat po zgradama koje su ga okruživale: tu je bila čuvena kafana Dardaneli, na mestu današnjeg Narodnog muzeja; zatim preko puta Narodno pozorište, kafana i bioskop Kolarac; u blizini palata Riunione i bioskop Jadran.

Što se tiče česmi i fontana, odavno je planirano da se ovde napravi grandiozna fontana. Plan je ostvaren tek pedesetih godina i za njega je zaslužna arhitekta Olga Milićević.

Ova fontana se nalazila ispred stare Gradske kafane i prilikom rekonstrukcije Trga Republike, šezdesetih godina postala je „Fontana pod brezama„. Imala je nove mlaznice, plave pločice i sedišta na rubu kruga fontane. Druga, slična, sagrađena je kod Doma armije.

Kada je 1987. rekonstuisana Knez Mihailova ulica i obnovljena „Delijska česma“ na sredini ulice, na mestu gde se ulica spaja sa Trgom Repubike, arhitekta Branislav Jovin napravio je dve fontane  – prva oblika kupe, a druga sa jakim mlaznicama koje zasipaju basen.

I ova danas, moderna fotnana na Trgu, veoma je posećena -najveća je gužva u maju, kad maturanti proslavljaju završetak školovanja.

Fontana ispred Hrama Svetog Save jedna je od beogradskih fontana koje turisti najviše posećuju jer se nalazi na divnom mestu -Vračarskom platou, ispred Hrama Svetog Save.

Plato ima skoro 400 kvadratnih metara, a idejni tvorci projekta su arhitekte Đorđe Bobić i Vladimir Macura. Njihova ideja je usvojena 1990. na konkursu grada, ali plato je realizovan tek 2003.

 

Slavija

Najnovija fontana ima 800 kvadratnih metara vodene površine, 32 metara u prečniku sa 350 mlaznica i 400 reflektora. Puštena je u rad u junu 2017. godine.

Fontane koje više ne postoje, a koje su mogle biti predivan ukras grada

Sam centar grada, Bezistan, od 1959. krasila je fontana „Žena sa školjkom“. 2011. je rekonstruisana, ali zbog problema sa pumpom, često se dešavalo da se pokvari. Bronzana figura, visoka dva metra, jedna je od najlepših dela vajara Aleksandra Zarina.

Otkrivena je 1959. godine u ovom prolazu koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Imala je oblik kružne osnove, sa mlaznicama po obodu bazena i centralnim tanjirom sa manjim mlaznicama. Figura žene je bila u sredini kompleksa.

Fontana na Terazijama

Prva fontana izgrađena je 1922. i postavljena na Terazijama (tada okretnica tramvaja), a uklonjena  1947. prilikom rekonstrukcije trga. Terazijski vodoskok delo je vajara Ivana Meštrovića.

Bila je to prava lepotica od zelenog kamena, sa lavljim glavama sa strane i kamenog kruga iz kog su izbijali mlazevi vode. Male kamene kornjače su bile na cevima vodoskoka, a stari majstori kažu da je princip rada bio fantastičan, bez ikakvih motora i mehanike, rešen po principu pritiska iz mreže vodovoda. Terazije su pre 1947. izgledale bajkovito sa predivnim cvećnjaci i ogradom na terazijskim skverovima.

Rušenje ove divne fontane bilo je veoma bolan čin.

Razlog rušenja je bila organizacija marša za prvomajsku paradu 1947. godine.

Da li je ovo predstavljalo početak izgradnje velikog modernog Beograda? Možda. Ali i dan danas za ovom fontanom žale generacije nostalgičara.

Nikola Dobrović, arhitekta koji je projektovao novi izgled Terazija, govorio je da fontana smeta i da će preuređeni Trg izgubiti tragove provincijalizma koje je nosio u sebi. Mnogi se neće složiti sa ovom konstantacijom. Zanimljiva je činjenica da su mnoge poznate ugledne ličnosti povele inicijativu za postavljanje nove fontane umesto ove lepotice.

Među njima su bili članovi dinastije Karađorđević. Osamdesetih godina je čak napravljena i mala kopija fonatane i privremeno postavljena u Knez Mihailovoj ulici ispred Francuskog kulturnog centra.

Prelepa fontana „Buđenje“ ispred Paviljona Cvijete Zuzorić delo je arhitekte Dragomira Arambašića. Po nastanku figura je bila izložena na Salonu francuskih umetnika u Parizu.

U knjizi „Fontane i česme Beograda“, autor Vladimir Bunjac piše da je izgradnji paviljona najviše krivac Branislav Nušić. Naime, „kao načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, jednog popodneva u februaru 1922. pozvao je isvestan broj beogradskih gospođa na sastanak…Tako je počelo. Nakon toga su priređivani balovi (Svadba u Skadarliji, Zlatni vek). Prihod je bio namenjen izgradnji paviljona.“

Umetnički Paviljon Cvijeta Zuzorić je za javnost otvoren 1928. godine. Zanimljivo je da je skulpturu tj. akt ženske figure, Dragomir Arambašić izvajao 1920., ali je ona tek 1936. postavljena kao centralna figura prelepe fontane.

Ulepšala je ceo ulazni deo Kalemegdana i bašticu paviljona. Nažalost, 2010. su ukradene figure golubova koje su je krasile i delovi fontane.

Akt ispred „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“

Stojeći akt visine 160 cm delo je vajara Borisa Kalina. Figura ispred pozorišta simbol je boginje pozorišne umetnosti i planirano je da ona bude u centru fontane. Nažalost, ideja nikad nije realizovana. Današnju fontanu Slap izvajali su1989. arhitekta Čedomir Vasić i Đorđe Bobić. Nije bila u funkciji  24 godine. Renovirana je krajem 2013. godine.

napisala Valentina Branković

About the author

Bloger

Bloger

Obožava dobre sadržaje.

View all posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *