Plaža u Grčkoj

Zanimljive činjenice iz grčkog jezika za turiste

Pre ili kasnije moraćete na letovanje u Grčku, a ovo je jedan neobično iskustveni tekst o zanimljivostima grčkog jezika koji su nam napisali turoprateri iz turističke agencije Kuća putovanja.

U Grčkoj postoji jezik koji se ne govori već zvižduće

Skriveno duboko u jugoistočnom delu grčkog otoka Evia, iznad lavirinta tesnaca i jaruga koje se spuštaju prema Egejskom moru, smešteno je maleno selo Antia.

U okolini od 40 km nema hotela i restorana, a Antia i njegovi zaseoci su toliko zabačeni da se ne mogu naći ni na Google mapi.

Dok putujete duž puta od mesta Karystos, kroz mitski krajolik megalitskih kamenih grobnica zvane „kuće zmajeva“ i divovskih kamenih gromada, čućete drevnu “pesmu sirena” koja odjekuje kroz uzdignute planine.

Ta “pesma sirena” je zvuk koji su hiljadama godina stanovnici Antije koristili u sporazumevanju, veoma redak jezik, samo njima znan, koji se zviždi!

Ovaj jezik nalikuje zvucima ptica koje odjekuju preko visokih kamenjara.

Sfyria je jedan od najređih i najugroženijih jezika na svetu – tajanstveni oblik komunikacije na daljinu u kojem se razgovori, bez obzira koliko složeni, mogu zviždati. Za poslednje dve hiljade godina, jedini koji su mogli praviti ove zvuke i razumeti njihov tajni sadržaj su pastiri i poljoprivrednici iz ovih zaselaka.

Svi oni s ponosom prosleđuju dobro čuvanu tradiciju svojoj deci.

Poslednjih nekoliko desetina godina, broj ljudi koji žive u Antiji je, nažalost, opao sa 250 na 37. Stariji ljudi ostaju bez zuba, tako da više i ne mogu proizvoditi oštre zvuke. Danas, ovde, na padinama i obroncima planine Ochi, još samo šest ljudi umeju da „govore/zvižduću“  ovaj neizgovoreni jezik.

Niko ne zna tačno kako su i kada seljaci počeli da koriste “sfyriu”.

Zna se da njen naziv dolazi od grčke reči sfyrizo, što znači „zvižduk“.

Neki stanovnici sela Antia pretpostavljaju da je ime došlo od persijskih vojnika koji su tražili utočište u planinama pre nekih 2500 godina.

Drugi tvrde da je jezik nastao u danima vizantijske vladavine, kao tajni signal kojim su se seljaci malenih sela raštrkanih po planini, upozoravali da im preti opasnost od neprijatelja i gusara.

Zanimljivosti o grčkom jeziku

 

Grčki jezik jedan je od najstarijih jezika Evrope. Prvi pisani dokumenti na grčkom su stariji od 3,700 godina! Drevna grčka civilizacija nije bila samo veliko carstvo – bila je to najnaprednija civilizacija svoga doba.

Grčki jezik pripada porodici indoevropskih jezika, on pravi jedinstvenu granu unutar jezičkog stabla indoevropskih jezika. Lingvisti i istraživači nisu pronašli nikakav bliski odnos grčkog sa nekim drugim jezikom u Evropi.

Na mnogo načina se grčki jezik razlikuje od drugih evropskih jezika; za razliku od usko povezanih romanskih jezika (na primer, španskog, portugalskog i italijanskog), grčki jezik nema bliski odnos s drugim jezicima. Ako ste želeli postati bogati trgovac, diplomata i biti obrazovani pre 2.000 godina, morali ste znati tečno da govorite i pišete jezik stare antike.

No, čak i nakon propasti drevnog grčkog carstva, grčki jezik nije izgubio svoju važnost: to je bio jezik koji je definisao razvoj kulture, nauke i religije. Najranije fraze u tekstovima o filozofiji, nauci i književnosti beležene su grčkim pismom i doslovno su stvarali osnovu za sve kasnije evropske kulture.

Evo deset zanimljivosti iz grčkog jezika:

 

  1. Reč „alfabet“ odnosi se na prva dva slova grčke abecede. Prva dva slova u grčkoj abecedi su alfa (α) i beta (β). Stoga, iako engleski jezik koristi rimska slova, reč „alfabet“ zapravo se odnosi na grčka slova!
  2. Grčke reči imaju tri roda. Grčki jezik ima tri gramatička roda: muški, ženski, i srednji rod. Na primer član „the“ može imati tri oblika: u muškom obliku, to je o; u ženskom obliku, to je η; i u srednjem rodu, to je το.
  3. Najduža reč koja se pojavljuje u grčkoj književnosti.
    Kažu da je Džejms Džojs napisao najdužu reč na engleskom jeziku. Grčki lingvisti kažu se najduža reč u književnosti nalazi u jednoj drami koju je napisao dramatičar Aristofan 391. godina pre Hrista. Ima neverovatna 171 slova, a odnosi se na izmišljeno jelo koje se sastoji od nekoliko različitih vrsta mesa.Ako dobro govorite grčki, usudite se da je izgovorite bez greške:

λοπαδοτεμαχοσελαχογαλεοκρανιολειψανοδριμυποτριμματοσιλφιοκαραβομελιτοκατα
κεχυμενοκιχλεπικοσσυφοφαττοπεριστεραλεκτρυονοπτοκεφαλλιοκιγκλοπελειολαγωο
σιραιοβαφητραγανοπτερύγων

  1. Oko 12% engleskih reči potiče iz grčkog jezika

Grčki je izrazito uticao na engleski jezik te stoga mnogi tehnički i naučni izrazi potiču iz grčkog jezika (naročito prefiksi).
Osim toga, skoro svaka engleska reč koja počinje na ph (npr. philosophy, photography, phobia, phenomenon – filosofija, fotografija, fobija, fenomen) dolazi iz grčkog jezika.

  1. I engleski jezik je uticao i na grčki

Iako nije imao toliko velikog uticaja, engleski je značajno uticao na grčki – npr. glagol φρικάρω (izgovara se „freak-are-oh“) dolazi od engleske reči „freak out“. A γκλαμουριά (izgovara „glamur-ee-ah“) proizlazi iz reči „glamour“.

  1. Do 1976. godine postojale su dve različite, službene verzije grčkog jezika

Pre 1976. grčki jezik je imao dve varijacije. Demotik (dimotiki) je korišćen od 1818. u običnom govoru i kontekstu, kao i u književnosti i nastao je iz antičkog grčkog jezika Sa druge strane, Katharevousa se koristila u akademskim krugovima, u pravu, medicini, u žurnalistici i vojsci. Od 1976. grčka vlada usvojila je Demotic kao službeni jezik.

  1. Grčki alfabet je jedan od prvih jezika koji je počeo da koristi vokale.

Grčki alfabet ima dugu istoriju. To je bio prvi alfabet koji je sadržao vokale; pre toga pisani se jezik sastojao samo od suglasnika. Verovatno u 8. veku p. n. e., Grci su pozajmili feničansko pismo i prilagodili ga vlastitom jeziku, stvarajući u tom procesu prvu „pravu“ abecedu u kojoj je vokal imao isti status kao i suglasnik.

  1. Grčki upitnik izgleda kao tačka-zarez

Grčki jezik koristi potpuno drugačiju abecedu od drugih evropskih jezika, te tako ima i interpunkciju drugačiju! Zaista, grčki upitnik je tačka-zarez (;), a koristi se, kao i obično, na kraju upitne rečenice.

  1. Izvorno je grčko pismo pisano s desna na levo.

Drevni grčki, poput savremenog hebrejskog i arapskog jezika, pisao se s desna na levo. Potom je prolazio kroz razdoblje “boustrophedon”, što znači da su se linije menjale pravac s desna na levo i s leva na desno. Danas se piše samo s leva na desno.

  1. Evo nekoliko najčešćih reči u raznim naukama i oblastima:

Dihotomija, letargija, stoicizam, semantika, amnezija, polimer, mizoginist, android, hronologija tezaurus, filantropija, hipokrizija, fenomen, demokracija, biblijski, diftong, didaktika, kosmos, strategija, ergonomija, mnemoničko, ironija, dijagnostika, matematika, anomalija, entuzijazam, paradoks, poliglot (reč se odnosi na osobu koja govori mnogo jezika: poli znači „mnogo“, a glotta znači „jezik“)

About the author

Bloger

Bloger

Obožava dobre sadržaje.

View all posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *