Priča koju donosimo na narednim stranicama nije bajka, već priča o jednoj bajci.
Priča o snovima pretočenim u stvarnost, priča o predanom radu i svetskom uspehu, priča o emancipaciji, srpskom selu, vrednim rukama, priča o Sirogojnu i njegovom najpoznatijem brendu – sirogojnskim pletiljama.
Šezdesete godine 20-og veka, Zlatibor poznat kao vazdušno lečilište još uvek oporavljajući se od velikog rata. Turizam koji je poletno počeo da se razvija stagnirao je i sve počinje iznova.
Zlatiborska sela – raštrkane kolibe, petrolejske lampe i zublje luča, sinije, tronoške i zemljana ognjišta. Porodice sa preko 20 članova, nikakvi izgledi za samostalnost i bolji položaj slabijeg pola i jedna žena, vizionar,
Dobrila Smiljanić i njen san o velikom brendu koji je postao stvarnost.
Vekovima unazad su vredne ruke zlatiborskih žena plele džempere, kape, šalove, čarape od vune i tako oblačile i vunenim odevnim predmetima grejale čitavu porodicu. Ipak, napori i vizija Dobrile Smiljanić koja je prepoznala veštinu i umetnost pletilja, uz predan i neumoran rad stanovnica zlatiborkih sela, dovala je do velikog uspeha i svetske slave kakvom se danas retko ko u svetu može pohvaliti.
Sve je počelo davne 1962. godine organizovanjem izložbe ručno pletenih odevnih predmeta u Zadružnom domu u Sirogojnu. Dana 06. novembra veliku pažnju privuklo je preko 2.000 izložeih eksponata – džempera, prsluka, čarapa, šalova. Počelo je malom izložbom, a vremenom se došlo do saradnje sa Republikom Island, uvoza islandse vune, a izvoza džempera iz Sirogojna.
I to izvoza širom sveta. Sirogonjski brend mogao se naći u izlozima butika u gradovima Japana, Francuske, Italije, Engleske, Nemačke, a džemperi stižu i do Njujorka i Skandinavije.
Žene okupljene oko Dobrile Smiljanić formirale su preduzeće „Zlatiborka“ i postale stub razvoja i napretka Sirogojna, ali i celog kraja. Odjedno, sva medijska pažnja bila je poklonjena pletiljama iz Sirogojna, a u ovo malo zlatiborsko selo počeli su da pristižu novinari, fotografi, znatiželjni gosti željni priče o neverovatnom uspehu, a u Sirogojno je počeo da dolazi i sve veći broj poznatih ličnosti, od domaćih političara do svetskog džet-seta.
Modne revije nisu priređivane samo u Sirogojnu, već i u Užicu, na Zlatiboru, Beogradu, a pletilje vrednih ruku imale su jedinstvenu priliku da na rrevije svojih ručnih dela otputuju i van granica tadašnje Jugoslavije, u Rim, Moskvu, Kijev, Pariz. Slobodno se može reći da je Sirogojno u tom trenutku bilo centar modne industrije Jugoslavije.
„Zlatiborka“ je poslovala kao i svako drugo savremeno i društveno odgovorno preduzeće. Pletilje su imale višestruku korist, mogle su lepo da zarade, a paralelno sa ekonomskim osnaživanjem, kreće se i u obrazovanje, organizovanjem predavanja o kulturi, higijeni, poljoprivredi i drugim segmentima „modernog“ života. Radnicama se organizovano dostavlja vuna, obezbeđuju kombi i autobuski prevoz za povremeno dolaženje u firmu u Sirogojno. Upriličuju se lekarski pregledi.
Za Dobriline kreacije pretočene u vunenu sliku nestvarne lepote, žene iz Sirogojna dobijale su mnogobrojne nagrade od raznih domaćih – Sedmojulskih, Zlatnih košuta za narodnu radinost, priznanja koje je uveo Sajam tekstila specijalno zbog njih, preko međunarodnih, do neoficijelnih. Čak je bilo i predloga da se modeli iz Sirogojna prikazuju pod imenom Misonija, Benetona i Kardena, što su pletilje odbile, jer im bolja marka od „Zlatiborke“ nije bila potrebna.
Bajka o uspehu svetskih razmera, ostvarena priča vrednih žena koje su se same izborile za svoj bolji i život i priča o sirogonjskim džemperima naglo je prekinuta ratom i teškim sankcijama. Uprkos teškim trenucima, brend Sirogojna je preživeo i danas je jedan od modnih simbola Srbije, brend pod nazivom “Sirogojno Style”. “Zlatiborka” je privatizovana i danas posluje kao preduzeće “Sirogojno Company”, ali je misija i dalje ostala ista. I danas vredne ruke zlatiborski pletu najfiniju vunenu garerobu poznatu po unikatnom dizajnu.
U Sirogojnu je otvoren i muzej pletilja, posvećen ovom “privrednom čudu” gde su izložene fotografije iz arhive, brojni nagrađivani modeli, kao i pisma zahvalnosti poznati dama koje su uživale noseći ih. Modele su redovno kupovale Liv Ulman i Nensi Regan, koja je kao prva dama SAD-a, dobila jednu kreaciju na dar. Obe su posle pisale Dobrili, a vunenu garderobu made in Sirogojno, nosila je i Raisa Gorbačov, i Jovanka Broz.
Ovo su dovoljni razlozi zašto autentični ljubitelji tradicije treba da planiraju posetu muzeju Pletilja. Preko sajta Zlatibor.org možete izvršiti online rezervaciju smeštaja na našoj najlepšoj planini.
