Pletilje sa Zlatibora
Pletilje sa Zlatibora

Zlatnim rukama isplele penziju

Priča koju donosimo na narednim stranicama nije bajka, već priča o jednoj bajci.

Priča o snovima pretočenim u stvarnost, priča o predanom radu i svetskom uspehu, priča o emancipaciji, srpskom selu, vrednim rukama, priča o Sirogojnu i njegovom najpoznatijem brendu – sirogojnskim pletiljama.

Šezdesete godine  20-og veka, Zlatibor poznat kao vazdušno lečilište još uvek oporavljajući se od velikog rata. Turizam koji je poletno počeo da se razvija stagnirao je i sve počinje iznova.

Zlatiborska sela – raštrkane kolibe, petrolejske lampe i zublje luča, sinije, tronoške i zemljana ognjišta. Porodice sa preko 20 članova, nikakvi izgledi za samostalnost i bolji položaj slabijeg pola i jedna žena, vizionar,

Dobrila Smiljanić i njen san o velikom brendu koji je postao stvarnost.

Vekovima unazad su vredne ruke zlatiborskih žena plele džempere, kape, šalove, čarape od vune i tako oblačile i  vunenim odevnim predmetima grejale čitavu porodicu. Ipak, napori i vizija Dobrile Smiljanić koja je prepoznala veštinu i umetnost pletilja, uz predan i neumoran rad stanovnica zlatiborkih sela, dovala je do velikog uspeha i svetske slave kakvom se danas retko ko u svetu može pohvaliti.

revija Sirogojno
revija Sirogojno

Sve je počelo davne 1962. godine organizovanjem izložbe ručno pletenih odevnih predmeta u Zadružnom domu u Sirogojnu. Dana 06. novembra veliku pažnju privuklo je preko 2.000 izložeih eksponata – džempera, prsluka, čarapa, šalova. Počelo je malom izložbom, a vremenom se došlo do saradnje sa Republikom Island, uvoza islandse vune, a izvoza džempera iz Sirogojna.

I to izvoza širom sveta. Sirogonjski brend mogao se naći u izlozima butika u gradovima Japana, Francuske, Italije, Engleske, Nemačke, a džemperi stižu i do Njujorka i Skandinavije.

Žene okupljene oko Dobrile Smiljanić formirale su preduzeće „Zlatiborka“ i postale stub razvoja i napretka Sirogojna, ali i celog kraja. Odjedno, sva medijska pažnja bila je poklonjena pletiljama iz Sirogojna, a u ovo malo zlatiborsko selo počeli su da pristižu novinari, fotografi, znatiželjni gosti željni priče o neverovatnom uspehu, a u Sirogojno je počeo da dolazi i sve veći broj poznatih ličnosti, od domaćih političara do svetskog džet-seta.

Modne revije nisu priređivane samo u Sirogojnu, već i u Užicu, na Zlatiboru, Beogradu, a pletilje vrednih ruku imale su jedinstvenu priliku da na rrevije svojih ručnih dela otputuju i van granica tadašnje Jugoslavije, u Rim, Moskvu, Kijev, Pariz. Slobodno se može reći da je Sirogojno u tom trenutku bilo centar modne industrije Jugoslavije.

„Zlatiborka“ je poslovala kao i svako drugo savremeno i društveno odgovorno preduzeće. Pletilje su imale višestruku korist, mogle su lepo da zarade, a paralelno sa ekonomskim osnaživanjem, kreće se i u obrazovanje, organizovanjem predavanja o kulturi, higijeni, poljoprivredi i drugim segmentima „modernog“ života. Radnicama se organizovano dostavlja vuna, obezbeđuju kombi i autobuski prevoz za povremeno dolaženje u firmu u Sirogojno. Upriličuju se lekarski pregledi.

Za Dobriline kreacije pretočene u vunenu sliku nestvarne lepote, žene iz Sirogojna dobijale su mnogobrojne nagrade od raznih domaćih – Sedmojulskih, Zlatnih košuta za narodnu radinost, priznanja koje je uveo Sajam tekstila specijalno zbog njih, preko međunarodnih, do neoficijelnih. Čak je bilo i predloga da se modeli iz Sirogojna prikazuju pod imenom Misonija, Benetona i Kardena, što su pletilje odbile, jer im bolja marka od „Zlatiborke“ nije bila potrebna.

Bajka o uspehu svetskih razmera, ostvarena priča vrednih žena koje su se same izborile za svoj bolji i život i priča o sirogonjskim džemperima naglo je prekinuta ratom i teškim sankcijama. Uprkos teškim trenucima, brend Sirogojna je preživeo i danas je jedan od modnih simbola Srbije, brend pod nazivom “Sirogojno Style”. “Zlatiborka” je privatizovana i danas posluje kao preduzeće “Sirogojno Company”, ali je misija i dalje ostala ista. I danas vredne ruke zlatiborski pletu najfiniju vunenu garerobu poznatu po unikatnom dizajnu.

U Sirogojnu je otvoren i muzej pletilja, posvećen ovom “privrednom čudu” gde su izložene fotografije iz arhive, brojni nagrađivani modeli, kao i pisma zahvalnosti poznati dama koje su uživale noseći ih. Modele su redovno kupovale Liv Ulman i  Nensi Regan, koja je kao prva dama SAD-a, dobila jednu kreaciju na dar. Obe su posle pisale Dobrili, a vunenu garderobu made in Sirogojno, nosila je i Raisa Gorbačov, i Jovanka Broz.

Ovo su dovoljni razlozi zašto autentični ljubitelji tradicije treba da planiraju posetu muzeju Pletilja. Preko sajta Zlatibor.org možete izvršiti online rezervaciju smeštaja na našoj najlepšoj planini.

About the author

Bloger

Bloger

Obožava dobre sadržaje.

View all posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *