Sudeći po tome da je novo doba donelo nebrojeno novosti, a da je XXI vek nasleđe svega što je prethodno temeljeno u vekovima, neke su stvari plod večite čovekove želje da život shvata kao igru.
Ovih se dana, na Beogradskom sajmu sprema sajam gejminga, a ukoliko ste ljubitelj bilo koje vrste igrica u Beogradu će se predstaviti izlagači iz vodećih svetskih firma koje se šire na područje Hrvatske, Bugarske, Albanije, Rumunije, Bosne i Srbije.
Na ovom sajmu moći ćete da se upoznate sa najsavremenijom ponudom. Ukoliko ste ljubitelj igranja online, kockanja preko interneta i modernih IT tehnologija, savetujemo vam da provedete nekoliko dana u Beogradu. Stanovi na dan u Beogradu svakako su opcija koja će vas koštati jeftinije nego da odsedate u hotelima, pa kada se udobno smestite, pravac sajam. A mi ćemo u ostatku teksta da vas provezemo kroz vremena kada su video igre tek nastajale.
Začeci u dvadesetom veku
Iako nam je preteško da zamiislimo da video igrice nekada nisu postojale, još je živih savremenika doba kada nije bilo ni televizije kao masovnog sredstva informisanja, a kamo li nečeg naprednijeg. No, kako se vreme XX veka toliko zgusnulo i ubrzalo, logična je posledica bila da će se izroditi nešto veliko, kada je tehnologija u pitanju.
Tomas Goldsmit prvi je čovek koji je imao ideju da patentira video-igru. U pitanju je 1948. godina, a prva video igra koja je predstavljena široj javnosti bila je “Tenis za dvoje”. Ona je, uistinu, bila napravljena tek deset godina nakon što je Goldsmit patentirao, a napravio ju je VIlijam Higinbotham. Jasno je da je u pitanju igrica koja gotovo ni po čemu nije podsećala na tenis, osim po tome što su se kvadratićem preko jedne linije dobacivale dve linije. Međutim, da ove igrice nije bilo, verovatno nikada ne bi nastala hiperrealistična ostvarenja koja su usledila kasnije.
Što se tiče prve igrice koja je nastala za računar, bila je to igrica Spacewar odnosno Svemirski rat, koja je napravljena na Masačusetskom institutu. Igre sa statičnom grafikom naišle su u sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog veka, a pratio ih je i razvoj hardvera. Kada se pojavio miš za računar, grafički interfejs u potpunosti je nasledio tekstualni, pa su i igrice počele da se razvijaju, ali i raslojavaju.
Devedesete doprinele razvoju gejminga
Apač Softver je firma koja je definitivno pomogla razvoju industrija koja se tiče igrica. Ova kompanija kreirala je video igrice na taj način da su svi mogli da igraju demo verziju, ali se za dalje igranje moralo platiti. Početak devedesetih doneo je i prvu pucačinu u prvom licu, što je gotovo potpuno promenilo navike kada je igranje igrica u pitanju. Sega i Nintendo diktirale su trendove tog doba, a ove konzole nasledio je i Play Station. Prelomna tačka kada je u pitanju igranje igrica u prvom licu i po pitanju grafike dogodila se kada je izmišljena igrica Doom. Ona je, doslovce pokrenula gejming revoluciju.
Era Counter Strike-a
Može se reći da je borba između terorista i antiterorista utkana u biće savremenog čoveka. Prenesen na ekran, takav kontekst ne može da bude loš, jer bi svi da makar malo učestvuju u tome da budu pozitivci i negativci.
Nekadašnje bitke kauboja i Indijanaca u svim naseljima, zamenile su virtualne bitke na računarima. Ova igrica definitivno je pomerila standarde kada je u pitanju umreženo igranje i to najpre u igraonicama,a potom i online. Od tada pa nadalje, koncept igranja online sve je učestaliji, a danas se organizuju i turniri u gejmingu, bilo da je u pitanju pucačina ili bilo koji drugi žanr igara, poput strategija, vožnji itd.
Supkultura gejmera popularna je širom sveta, a danas su oni neizostavna sociološka pojava.
